FILMOVI: APRIL 2021

KOMEDIJA

Shiva Baby (Ocena 5/5) je mala nezavisna dramedija, smeštena u jednom danu i na jednoj lokaciji, koji i pored toga uspeva da prikaže odličan prikaz mlade osobe u današnjem vremenu. Glavni lik je biseksualna studentkinja Danijel iz Njujorka, koja nije klasična prostitutka već pre sponzoruša koja je preko aplikacije našla sugar daddya ili sponzora, koji joj plaća za seks. Ona nema pojma šta želi da radi u životu, roditelji joj plaćaju studije, i veruje da je nezavisna feministkinja dok zapravo nema pojma šta želi od života iako svima priča o svojim planovima. Sa roditeljima odlazi na jevrejsku sahranu – šivu – stare porodične prijateljice, i tu pored poznanika koji je ispituju šta planira posle studija sreće i bivšu devojku koja je mnogo uspešnija. Ubrzo na šivu pristiže i njen sponzor sa savršenom suprugom i bebom koja ne prestaje da plače, pa kroz sat i po pratimo Danijelin napad panike. Režiserka Ema Seligman je svoj kratki film iste radnje pretvorila u ovaj dugometražni, i uprkos minimalnom budžetu, sa odličnom komičarkom Rejčel Senot kao Danijel, dobrim scenariom i sjajnim sporednim glumcima prikazala život milenijalke tokom jednog napetog dana.

Shoplifters Of The World (Ocena 3/5) je komedija, smeštena tokom jedne večeri 80ih i prati grupu prijatelja koji obožavaju muziku benda The Smits, a saznaju da se grupa raspala. Takođe, pratimo jednog fana grupe koji naoružan upada u radio stanicu i tera di džeja da pušta samo njihove pesme. Svako od prijatelja tinejdžera se nosi sa ličnim problemima, dok preispituju svoje romantične odnose i seksualne identitete, i ovo je simpatičan film, ali ni po čemu poseban. Ipak, muzika grupe The Smits koja se provlači kroz film je zaista vanvremenska i sjajna, pa će možda naći nove fanove zbog filma. Iako su izdali samo četiri albuma tokom karijere, volim ovaj bend i njihovu muziku, još od romantične komedije 500 Days Of Summer, u kojem je njihova muzika takođe bila važna likovima.

We Broke Up (Ocena 4/5) je meni bila veoma simpatična (anti)romantična komedija, a pre svega zahvaljujući Aji Keš koju znamo iz serija You’re The Worst i The Boys i Vilijamu Džeksonu Harperu poznatom po seriji The Good Place. Oni igraju par, koji raskine jer je on zaprosi a ona nije spremna za brak; ali ipak odluče da glume da su zajedno tokom venčanja njene sestre. Ovakve male nezavisne komedije smo već dosta puta videli, ali zahvaljujući harizmatičnim glumcima i dobrom scenariju film dobija solidnu ocenu.

DRAMA

Madame Claude (Ocena 2/5) dolazi iz Francuske sa Netflixa, i govori o madam Klod, vlasnici bordela u Parizu 60ih godina koja je zaista postojala i čiji su klijenti bili ljudi iz sveta zabave, politike, ali i kriminalci. Iako produkcijski izgleda veoma dobro i taj period je kroz kostime i scenografiju lepo dočaran, sam film je nezanimljiv što ne bi trebao da bude slučaj sa tako kompleksnom lišnošću i temom kojom se bavi.

Monday (Ocena 3/5) je romantična drama, u kojoj glavne uloge igraju Sebastijan Stan i Deniz Kof. Oni igraju dvoje Amerikanaca, di džeja Mikija i advokaticu Kloi, koji se upoznaju na žurki u Atini i provode noć zajedno, kao i sledeće jutro. Iako deluje da ćemo gledati nešto nalik Before trilogiji gde vidimo jedan par tokom jednog dana, zapravo pratimo Mikija i Kloi i njihovu vezu tokom dužeg perioda. Radnja je uvek smeštena tokom petka, koji ovde predstavlja kraj radne nedelje i uvertiru u vikend i zabavu, ali deluje da se ovaj par bliži neminovnom ponedeljku odnosno raskidu jer su veoma različiti i možda nisu jedno za drugo. Iako Sebastijan i Deniz imaju sjajnu hemiju i dobro glume, kako radnja odmiče i njihovi likovi naizlaze na probleme, postaju nam sve iritantniji, kao i jedno drugom.

The Man Who Sold His Skin (Ocena 4/5) je film internacionalne produkcije, inspirisan istinitim događajima, i govori o migrantu iz Sirije, koji u Belgiji prihvati ponudu umetnika da istetovira Šengensku vizu na njegovim leđima. S obzirom da postaje živo umetničko delo, to mu omogućava da putuje po svetu i bude izložen u muzejima i galerijama, ali uskoro počinje da preispituje svoju ulogu. Zanimljiva i neobična radnja koja se bavi aktuelnim temama je dovela do nominacije za Oskara za inostrani film, kao i nekoliko drugih nagrada.

The World To Come (Ocena 2/5) je drama smeštena u 19. vek i prati dva para koji žive u teškim uslovima na farmi. Između dve žene, koje igraju Ketrin Voterston i Vanesa Kirbi, razvija se romansa, ali je film razvučen i fali mu strasti koja bi pokazala zabranjenu ljubav, dok kasnije prelazi u žanr melodrame i dosadnjikav je. Podsetio me je na bolji francuski film iz prošle godine Portrait Of A Lady On Fire, koji takođe govori o zabranjenoj ljubavi između dve žene u Francuskoj 18. veka.

KRIMI, MISTERIJE I TRILERI

Dva nova filma, Deadly Illusions (Ocena 2/5) i Every Breath You Take (Ocena 2/5) podsećaju na one trilere iz 90ih gde imamo psihopate koji naizgled deluju normalno, ubace se u običnu porodicu i krenu da je uništavaju zavodeći ih i ubijajući; a opet toliko su bez ikakvog prikaza seksa i nasilja koji bi pojačali camp faktor makar u treš zabavu, da liče na blage trilere sa kanala poput Holmark ili Lajftajm. U Deadly Illusions, psihopata je nova bebisiterka koja počinje da zavodi majku, uspešnu spisateljicu krimića (Kristin Dejvis, Šarlot iz Seks i grada), a možda je sve to u junakinjinoj glavi jer ona ludi zbog nove knjige koju piše. Every Breath You Take prati porodicu koju čine otac psihijatar, majka i buntovna ćerka tinejdžerka, koji se nose sa tragedijom, a uskoro se jedna očeva pacijentkinja ubije. Pojavljuje se njen šarmantni brat, koji je naravno prikriveni psiho, i teror počinje. Kejsi Aflek i Mišel Monahan koji ovde igraju bračni par su već glumili par detektiva u odličnom Gone Baby Gone, pa bolje pogledajte ili reprizirajte taj film nego ovaj.

Nobody (Ocena 4/5) nam dolazi od ljudi koji stoje iza filmskog serijala Džon Vik, i veoma podseća na tu (za sada) trilogiju. Bob Odenkirk, kojeg znamo kao komičara i po ulozi advokata Sola Gudmena u serijama Breaking Bad i Better Call Saul, ovde igra običnog čoveka, koji ni po čemu ne deluje naročito i život mu je poprilično loš – nema dobar odnos sa ženom, sin ga nepoštuje i radi dosadan posao. Ipak, kada mu lopovi upadnu u kuću i on ne učini ništa da zaštiti porodicu, u njemu se javlja bes i kreće u okršaj sa ruskom mafijom. Ispostavlja se da je ovaj obični čovek, titularni niko, zapravo bivši plaćeni ubica i kreće u osvetu. Akcija je očekivano odlična kao i u Džon Viku, a Bob Odenkirk je sjajan kao i običan čovek i sredovečni akcioni heroj, nalik ulogama koje često igraju Kijanu Rivs i Lijam Nisom.

The Courier (Ocena 3/5) je biografska špijunska drama o dva čoveka, Britancu i Rusu, koji su uhapšeni zbog špijunaže tokom Hladnog rata. Benedikt Kamberbač igra trgovca Grevila Vina, kog regrutuju CIA i MI6, upravo zato što je običan čovek i neće probuditi sumnju kad počne da obavlja posao u Rusiji; a sve to je zapravo maska za prenošenje poverljivih informacija od strane agenta Olega Penkovskog koji želi da pređe na drugu stranu iako je moguća cena za izdaju njegov život. Zanimljiva priča nije ispričana dovoljno filmski uprkos uvek sjajnom Benediktu i ovo deluje kao tipičan film za nagrade, mada im je izmakla i nominacija naročito za Oskar. Mislim da su filmovi poput Tinker, Tailor, Soldier, Spy po romanu Džona le Karea i Bridge Of Spies Stivena Spilberga bolji primeri kako se realističan prikaz špijunaže tokom Hladnog rata može snimiti nego The Courier.

The Mauritanian (Ocena 3/5) je pravnički triler po istinitom događaju o čoveku koji je 14 godina bio držan kao zarobljenik u vojnoj bazi na zalivu Gvantanamo od strane vlade Amerike, zbog sumnje da je umešan u terorističke napade 11. Septembra, iako protiv njega nije podignuta optužnica. Džodi Foster i Šejlin Vudli igraju njegovu advokaticu i njenu pomoćnicu, a Benedikt Kamberbač vojnog advokata koji istražuje slučaj. Tahar Rahim kao zatvorenik Mohamedu uld Slahi je veoma dobar, ali sam film je uprkos zanimljivoj priči protraćio dobre glumce.

The Marksman (Ocena 1/5) je još jedan film gde Lijam Nisom glumi običnog čoveka sa posebnim arsenalom veština da zaštiti nevinu osobu, koje smo gledali toliko puta (Taken trilogija, Unknown, Non-Stop, The Commuter…). Ovde je on ratni veteran, koji na granici Arizone i Meksika spasi dečaka koji beži od kartela. Ako ste fan ovakvih filmova i Lijama Nisona znate šta da očekujete, ali ovde originalnosti nema.

Film The Vault (Ocena 2/5) prati grupu lopova predvođenu arheologom koji regrutuje studenta inženjera da opljačkaju neprobojni sef Banke Španije u Madridu, kako bi ukrali blago iz potopljenog broda koje im je oduzeto. Deluje kao da je ovo inspirisano Netflixovom hit serijom La Casa De Papel, pa ne donosi ništa novo žanru filmova pljačke.

Vanquish (Ocena 1/5) u glavnoj ulozi ima Rubi Rouz, koju i dalje smatram netalentovanom za glumu, i Morgana Frimena za kojeg mi nije jasno šta će mu ovakvo blamiranje u lošem filmu poput ovog. On igra bivšeg policajca, koji kidnapuje njenu ćerku, kako bi zauzvrat se okršala sa kriminalcima, a ona je sposobna za to jer je ranije radila kao trgovac drogom za Ruse. Loša akcija, loša gluma, loša priča – ma sve je ovde loše.

SF i HOROR

Boss Level (Ocena 2/5) i Cosmic Sin (Ocena 1/5) su dva SF filma, koji su već toliko puta viđeni da ne bih gubio previše reči na njih. U Boss Level imamo malo bolju produkciju, poznatije glumce i solidne akcione scene, pa zato dobija veću ocenu. Film prati bivšeg vojnika kojeg igra Frenk Grilo, i primoran je da preživljava isti dan zbog eksperimenta u koji su umešana njegova bivša žena, Naomi Vots, i njen šef zlikovac, Mel Gibson. Frenk Grilo igra i u Cosmic Sin, pored Brusa Vilisa, gde se tim vojnika bori sa novootkrivenom vanzemaljskom rasom, i ovo je toliko dosadno i na autopilotu kao i Brus Vilis koji se sve češće pojavljuje u filmovima čak i ispod B produkcije poput ove.

Chaos Walking (Ocena 2/5) je adaptacija popularnog romana Patrika Nesa, ima dve Diznijeve mlade zvezde – Toma Holanda poznatog kao Marvelov Spajdermen i Dejzi Ridli iz Star Wars, kao i zanimljivu naučno-fantastičnu premisu upakovanu u tzv. YA (young adult žanr za mlade čitaoce i gledaoce), negativca igra uvek dobar Mads Mikelsen a režiser je iskusni Dag Lajman. Pa šta je pošlo naopako? Skoro sve. Smešten na planetu u budućnosti, gde su žene umrle, a misli muškaraca se čuju van glave – Tom Holand igra dečka koji živi u maloj koloniji bezbednoj od vanzemaljaca. Kad na planetu padne svemirski brod čiji je jedini preživeli Dejzi Ridli, to će mu biti prvi susret sa ženskom osobom i on pokušava da je zaštiti od zlog gradonačelnika kog igra Mads Mikelsen i njegovih pristalica, a u isto vreme sakrije romantične misli koje razvija prema njoj. Dosadna, predvidljiva i razvučena priča ne mogu da sakriju nedostatke, iako se glumci trude da unesu život u nerazvijene likove.

El Ascensor (Ocena 1/5) i The Resort (Ocena 1/5) su filmovi koji traju tek malo više od sat vremena, ali su i pored toga dosadni. Meksički El Ascensor prati par, koji na petu godišnjicu ostane zarobljen u liftu i na neki način preživljavaju tzv. ‘Dan mrmota’ odnosno jedan isti dan. Sve to treba da bude metafora za njihove lične probleme koje treba da reše kako bi se oslobodili i fizički i emotivno, ali ovo bi bolje funkcionisalo kao epizoda neke SF serije nego film. The Resort prati četiri prijatelja, koji odu na navodno ukleto i napušteno odmaralište na Havajima, i scenografija Havaja je jedini razlog što sam ovo pogledao. Likovi se ponašaju kao tipični debili u hororu, priča je preglupava, a jeftin budžet samo donosi lošu kinematografiju, očajnu glumu i loše efekte.

Godzilla Vs. Kong (Ocena 3/5) je film gde iz naslova znamo šta očekujemo – dva čuvena čudovišta kako se makljaju i ne treba tu puno filozofirati i pametovati, a srećom po film to i ne radi. Dakle, ovaj četvrti film iz serijala, započet sa Godzilla, pa Godzilla: King Of The Monsters i Kong: Skull Island spaja dva džina, koji se bore za status alfe i usput uništavaju grad. Tu je i priča o potrazi naučnika za oružjem u središtu Zemlju koje ih može zaustaviti, ali sama radnja nije bitna ni zanimljiva i došli smo na boks meč dva čudovišta. Režija Adama Vingarda je solidna i prikazuje nam čudovišta umesto da ih sakriva u tamu noći ili kroz loše vreme, pa su efekti dosta dobri, a tu su i glumci sa A-liste poput Aleksandra Skarsgarda, Mili Bobi Braun, Rebeke Hol i ostalih čisto da imamo prepoznatljiva lica u ulozi ljudi koji ili beže od čudovišta ili pokušavaju da ih zaustave. Siguran sam da bih ovom filmu dao veću ocenu da sam ga gledao u bioskopu, ali svakako je solidna blokbaster zabava.

Jakob’s Wife (Ocena 3/5) je vampirski horor film, o ženi popa koja živi dosadnim i mirnim životom, sve dok ne sretne bivšeg dečka i oboje završe kao žrtve vampira koji je došao u njihov gradić. Ona preživi, ali počinje transformaciju u vampiricu, dok se njen muž i ostali pitaju šta se dešava sa njom. Prva polovina filma koja prati njenu transformaciju nije toliko zanimljiva, ali kada njen muž otkrije istinu i počne da joj pomaže da se reši leševa film postaje dosta bolji i zanimljiviji. Iako se vidi da ima minimalni budžet, ne tako poznate glumce i već viđenu priču, film je dovoljno zanimljiv i ima dobrih momenata koji ga čine vrednim gledanja pa možda dostigne neki kultni status u horor krugovima.

Mortal Kombat (Ocena 4/5) je prvi film koji sam gledao u bioskopu nakon dužeg vremena usled pandemije, i možda je to razlog što mu dajem veću ocenu nego što ova adaptacija čuvene video igre zaslužuje; ali pružio mi je dosta zabave i vredi ga videti na velikom platnu. Ovde imamo već poznate likove iz igre – Sonju Blejd, Kejnoa, Džaksa, Liu Kanga, Kung Laoa – kao i novog lika izmišljenog za film, Kola Janga, koji otkriva da je predodređen za borbu Mortal Kombat kako bi zaštitili Zemlju od bića iz drugih svetova. Oni treniraju pod Lordom Rajdenom, i sukobljavaju se sa zlim čarobnjakom Šang Cungom i njegovim borcima, Sab-Zirom koji kontroliše led, četvorukim Gorom i ostalim negativcima iz igrice. Ovo je zapravo rimejk filmova iz 90ih i iako nismo videli neke od likova, poput Džonija Kejdža i sam turnir Mortal Kombat, ostavljen je prostor za nastavak; a kako je ovo solidna zabava nadam se da ćemo dobiti i nastavak, jer su glumci koji igraju likove iz igre odlično odradili posao.

Stowaway (Ocena 2/5) možemo zvati ‘Četvrti putnik’ po uzoru na ‘Osmog putnika’, osim što ovde skriveni putnik tokom misije na Mars nije vanzemaljac, već jedan od inženjera koji se slučajno našao na brodu nakon nezgode, i preostalih troje astronauta moraju da smisle šta da rade s obzirom na ograničene zalihe vazduha i hrane. Čak i da izuzmemo glupu ideju da svemirski brod ne bi maksimalno bio proveren pre poletanja i da neko slučajno može da se ukrca, ostatak filma je baš dosadan i čak ni sjajni glumci poput Ane Kendrik i Toni Kolet kao članova posade ga ne vade iz kategorije još jednog zaboravljivog Netflixovog filma.

Thunder Force (Ocena 2/5) je superherojska komedija, i peta kolaboracija komičarke Melise Mekarti i njenog supruga režisera Bena Falkonea. Ovde Melisa Mekartni i Oktavija Spenser igraju bivše prijateljice iz škole koje su se udaljile, u svetu u kom ljudi imaju super moći. Kada ekstrovertna luzerka Lidija koju igra Melisa poseti staru prijateljicu, genijalnu naučnicu Emili koju igra Oktavija Spenser, ona slučajno dobije moći, pa njih dve postaju superjunakinje. Lidija je nadljudski snažna, a Emili može da postaje nevidljiva. Iako ima par smešnih fora, sam film je više nalik dečijem filmu i infantilni humor mu ne pristaje, pa su ove dve odlične glumice protraćene u svojim ulogama i predvidljivoj radnji.

DOKUMENTARNI

Hysterical (Ocena 4/5) prati intervjue sa nekoliko trenutno popularnih komičarki, poput Ilajze Šlesinger, Forčun Feimster, Niki Glejzer, koje znamo po epizodnim ulogama u sitkomima, roustovima i skečevima, ali i poznatije komičarke dužih karijera poput Keti Grifin, Šeri Šepard, Margaret Čo… One će pričati o svemu što se kao žene u stendap svetu susreću, od mišljenja da žene komičari nisu duhovite koliko i muškarci, toga što su manje plaćene, pa do često prisutnih zlostavljanja i maltretiranja kako od ‘fanova’ tako i kolega. Ipak, s obzirom da se radi o komičarkama uvek će ubaciti neku foru kroz ozbiljne teme ili ćemo videti isečke njihovih nastupa pa će nas film i zasmejati na momente. Jedina zamerka mi je što nisu intervjuisali trenutno baš popularne komičarke poput Ejmi Šumer, Hane Getsbi, Ali Vong; ili se više osvrnuli na istoriju komedije i neke od začetnika poput Džoan Rivers i slično. I pored toga, ovaj film će fanovima stendapa svakako biti zanimljiv iako možda neće saznati ništa novo.

Steelers: The World’s First Gay Rugby Club (Ocena 4/5) prati, kako naslov kaže, prvi gej ragbi tim iz Britanije. Australijski režiser Emon Ašton-Atkinson se fokusira na tri osobe, lezbijku trenera, kao i dva igrača, od kojih jedan priča o ličnom nošenju sa depresijom, i drugi ragbista koji je takođe i dreg kvin. Ovo je zanimljiva i inspirativna priča o grupi autsajdera koji su našli zajednicu u sportu, koji često zna da bude leglo homofobije i mizoginije.

Tina (Ocena 4/5) je dokumentarni film o pevačici Tini Tarner, gde u intervjuima sa njom i njoj bliskim ljudima i kroz arhivske snimke otkrivamo više o ovoj zvezdi. Od početaka 50ih sa Ajkom Tarnerom koji je otkrio i promenio joj ime Ana Mej Bulok u Tina Tarner; pa do njihove slave i braka ispunjenog nasiljem i zlostavljanjem – prva polovina se fokusira na taj deo njene karijere, da bi u drugoj polovini videli Tinu nakon razvoda od Ajka i solo karijere koja je napravila veliki comeback 80ih sa hit albumom Private Dancer koji je zacementirao njen status kraljice rokenrola. O Tini se dosta zna iz njenih memoara i biografskog filma What’s Love Got To Do With It gde nju i Ajka igraju Andžela Baset i Lorens Fišburn, ali ovo je prilika da direktno od nje čujemo za manje-više poznate detalje. Zanimljiv je detalj kada se razvodila da je sve ostavila Ajku, želeći da se što pre izvuče iz paklenog braka, i samo je zatražila pravo na ime Tina Tarner što pokazuje snagu jedne žene da se izbori sa nasilnikom i talentom stvori legendarnu karijeru koja traje preko 60 godina.