Halloween (2018), Bird Box (2018), Fantastic Beasts: The Crimes Of Grindelwald (2018)

Originalni Halloween iz 1978. godine se sa razlogom smatra jednim od najboljih slasher horora i začetnikom tog žanra. On je uveo mnoga „pravila“ u taj tip filmova, poput ubice sa naizgled nadljudskim sposobnostima da preživi, grupe tinejdžerskih žrtava kojima je samo seks i zabava na umu, i „Finalne devojke“ – preživele koja je oličenje morala i vrlina za razliku od svojih vršnjaka. Sada nakon brojnih nastavaka i rimejka (sedam nastavaka i dva rimejka za Halloween), filmova nastalih pod uticajem originala (A Nightmare On Elm Street, Friday The 13th) i parodija (serijali Scream i Scary Movie), Halloween iz 1978. godine možda deluje sporo i ne tako strašno kada ga gledamo danas, ali je bez njega uticaj na savremeni horor nezamisliv.

Halloween iz 2018. godine je direktan nastavak na original, koji ignoriše sve događaje iz prethodnih nastavaka. Nakon što je kao dečak ubio svoju sestru i njenog dečka, psihopata Michael Myers je pobegao iz ludnice i terorisao grupu tinejdžera u predgrađu tokom Noći veštica 1978. Jedina preživela jeste Laurie Strode (Jamie Lee Curtis). Ovaj film ignoriše činjenicu da je u drugom delu Laurie otkrila da je Michael njen brat, kao i njenu smrt u filmu Halloween: Resurrection, i ovde Laurie zatičemo kao ženu, kojoj je posttraumatski stresni poremećaj i susret sa ovim ubicom uništio život. Ona je postala agorafobična alkoholičarka i uvek spremna za novu opasnost, a to je uticalo na njen odnos sa ćerkom i unukom.

Lauriena ćerka Karen (Judy Greer) ne razume svoju majku, i pokušava da zaštiti svoju ćerku tinejdžerku Allyson (Andi Matichak) od Lauriene paranoje. Film otvara scena u kojoj voditelji podkasta odlaze u psihijatrijsku ustanovu da intervjuišu Michaela, ali naravno Michael opet beži i kreće u krvavi pir. Allysoni prijatelji ne razumeju opsednutost ovim ubicom, i zanimljiva je scena kada uporede broj serijskih i masovnih ubistava danas sa nekolicinom koju je Michael počinio. Oni će postati nove Michaelove žrtve, dok je Laurie konačno spremna na finalni obračun. Originalni Halloween je više bio jeziv, zbog sjajne atmosfere i prepoznatljive muzike, nego strašan i krvav; a ovde nije prisutno ni jedno od ta dva. Ipak kada uporedimo sa ostalim lošim nastavcima, Halloween iz 2018. makar ignoriše sve iz njih i odvodi serijal u novom pravcu.

Bird Box je film čiji je distributer Netflix, i pojavio se nekako iznenada, da bi postigao uspeh koji vidimo prema raznim meme-ovima koji su se proširili vezano za film na društvenim mrežama Twitter i Instagram. Netflix nikad ne objavljuje gledanost svojih filmova i serija, ali deluje da su mnogi pogledali Bird Box, i da je bio bioskopski film sigurno bi ostvario veliku zaradu na blagajnama.

Zasnovan po istoimenom romanu Josha Malermana iz 2014. godine, Bird Box je postapokaliptična priča, koja govori o misterioznoj pojavi o vazduhu, koja tera ljude da se ubiju kada pogledaju u nju. Neki veruju da se radi o biološkom oružju, neki da su u pitanju demoni, čudovišta ili vanzemaljci, ali film nam ni u jednom trenutku ne otkriva šta je to niti prikazuje, i po meni je to u redu, jer svakako kao i u knjizi ostavlja našoj mašti na volju da zamislimo kakvu strahotu vide. Glavni lik je Malorie (Sandra Bullock), trudnica koju sestra vodi na pregled. Njena sestra izvrši samoubistvo nakon što vidi nešto u vazduhu, a sama Malorie uspeva da se sakrije u nečiju kuću zajedno sa grupom preživelih.

Film pratimo kroz dva vremenska perioda: dok se Malorie i preživeli kriju u kući i pokušavaju da prežive; i pet godina kasnije kada Malorie zajedno sa dvoje dece, koji nemaju imena i samo ih oslovljava sa Dečak i Devojčica, moraju da pređu reku kako bi stigli na bezbedno mesto. Problem je u tome što svo vreme moraju da imaju poveze na očima kako ne bi ugledali ono što tera ljude da polude, i sa sobom nose kutiju sa pticama čiji cvrkut upozorava kada se nađu blizu toga. Film dosta podseća na A Quiet Place, samo što se tamo radilo o čudovištima koja reaguju na zvuk, dok se ovde radi o čulu vida. Različite vremenske radnje doprinose napetoj atmosferi jer nas zanima kako je Malorie preživela sa decom pet godina kasnije. Mnogi su zamerili filmu to što nije dao dovoljno objašnjenja i ima poneke rupe u priči, ali i pored toga je veoma zabavan SF horor.

Serijal Harry Potter je, kako u književnom tako i u filmskom obliku, nešto što je uticalo na generacije dece i ljudi koji su odrastali zajedno sa likovima u magičnom svetu, koji je izmislila J. K. Rowling. Nakon završetka priče o Harryevoj borbi sa Voldemortom i avanturama u Hogwartsu, J. K. Rowling je objavila nastavak u vidu predstave koji prati Harryevog sina; a serijal Fantastic Beasts je smešten u 1920-e, i dešava se pre Harryevih avantura i glavni lik je čarobnjak Newt Scamander.

Nakon događaja iz prethodnog dela u Njujorku, Newt (Eddie Redmayne) kreće u potragu za Credenceom Bareboneom (Ezra Miller) u Parizu i sa Albusom Dumbledorom (Jude Law) pokušava da zaustavi mračnog čarobnjaka Grindelwalda (Johnny Depp). Njima pomažu Newtova stara prijateljica iz školskih dana Leta Lestrange (Zoe Kravitz), koja je sada verena za Newtovog brata Theseusa (Callum Turner), kao i Newtov nemagični prijatelj Jacob Kowalski (Dan Fogler), i dve sestre čarobnice Tina (Katherine Waterstone) i Queenie (Alison Sudol), u koje su Newt i Kowalski zaljubljeni.

U ovom filmu prosto fali magije, koju je imao serijal o Harry Potteru, i iako je smešten u isti svet ne dobijamo fantastični osećaj koji treba da probudi. Rowling je serijal Fantastic Beasts zamislila kao serijal od pet filmova, a The Crimes Of Grindelwald upravo pati od praznog hoda u priči i samo služi kao prelaz do sledećeg filma. Likovi su slabo razvijeni, priča nepotrebno komplikovana, i prosto ne funkcioniše kao film za sebe bez poznavanja celog Potter univerzuma i potrebe da se sve postavi na mesto za nastavak.

Advertisements

The Equalizer 2 (2018), Under The Silver Lake (2018), Bad Times At The El Royale (2018)

The Equalizer 2 je nastavak filma iz 2014. godine, zasnovan po istoimenoj seriji koja se emitovala od 1985. do 1989. godine; i ponovo ujedinjuje Antoinea Fuqua kao režisera i Denzela Washingtona kao glavnog glumca. Nakon što je u prvom delu spasio tinejdžerku prostitutku od Ruske mafije, bivši Marinac i špijun Robert McCall radi kao vozač i živi mirnim životom u Bostonu. Ipak, u sceni koja otvara film u Istanbulu, vidimo da McCall i dalje pomaže ljudima u nevolji kada spasi devojčicu koju je oteo otac i vrati je mami, vlasnici knjižare u kojoj kupuje knjige.

McCall je primoran da na osvetu kada ubiju njegovu bivšu koleginicu i blisku prijateljicu Susan Plummer (Melissa Leo), dok je istraživala slučaj u Briselu. Iako je zvanično njena smrt okarakterisana kao neuspeli slučaj pljačke, McCall otkriva da se radi o zaveri u koju su uključene i njegove kolege špijuni. The Equalizer 2 nije toliko dobar kao prvi deo, i iako scene akcije nisu na nivou onih u John Wicku; ovaj serijal je solidan osvetnički triler, koji iznad proseka diže samo Denzel Washington.

Under The Silver Lake je neo-noir misterija, smeštena u Los Anđeles, koja meša tipične motive žanra detektivske fikcije sa elementima satire. Glavni lik je Sam (Andrew Garfield), besposleni gubitnik koji se interesuje za teorije zavere. Njegov pomalo dosadni život će se promeniti kada upozna i provede veče sa novom komšinicom Sarah (Riley Keough), ali sutradan otkriva da su se ona i njene cimerke iselile. Sam postaje ubeđen da se tu radi o nečemu više, i sumnja da se radi o globalnoj zaveri – pri tom povezujući serijska ubistva pasa u naselju Silver Lake, misteriozni strip, tajna društva i simbole skrivene u delima popularne kulture.

Iako je film zaista zanimljiv i neobičan, sama misterija je previše komplikovana i nema dubinu koju je režiser i scenarista David Robert Mitchell želeo da postigne. On se bavi temom lažne slave i bogatstva El Eja, opsednutosti pop-kulturom i izgubljenom generacijom hipstera i Milenijalsa, ali deluje da je samo zagrebao površinu. Ipak, Under The Silver Lake bolje funkcioniše ako se manje fokusiramo na misteriju i samo, kao i glavni lik Sam, pratimo naizgled apsurdne događaje koji mu se dešavaju. Los Anđeles je oduvek bio savršena pozadina za neo-noir filmove u kojima se slučajni ljudi ili privatni detektivi nađu usred zavere, pa Under The Silver Lake je na neki način i parodija ali i omaž filmovima poput The Long Goodbye (1973), Chinatown (1974), Who Framed Roger Rabbit (1988), L.A. Confidential (1997) i The Big Lebowski (1998).

Bad Times At The El Royale podseća na film kakav bi Quentin Tarantino snimio, jer prati gomilu neobičnih likova čiju prošlost i motive polako otkrivamo, koji se nađu na jednoj lokaciji i na kraju dolazi do krvave završnice. Smešten u 1969. godinu, El Royale je hotel na granici između Kalifornije i Nevade, u koji u jednom danu pristiže grupa ljudi. To su sveštenik (Jeff Bridges), pevačica soula (Cynthia Erivo), prodavac (Jon Hamm) i misteriozna devojka (Dakota Johnson). Pored njih, u hotelu je jedini zaposleni recepcioner (Lewis Pullman). Ispostavlja se da svako od njih krije neku tajnu, pa tako prodavac koji je zapravo FBI agent otkriva da u hotelu postoji tajna prostorija iz koje može preko dvostrukog ogledala da posmatra ostale sobe.

On otkriva da sveštenik traži nešto što je skriveno u hotelu, a misteriozna devojka drži drugu devojku (Cailee Spaeny) vezanu u svojoj sobi. U priču se kasnije uključuje i vođa kulta Billy Lee (Chris Hemsworth) i neki od likova će izgubiti živote. Svi likovi su intrigantni, a glumci koji ih igraju su sjajni, i scenarista i režiser Drew Goddard ih je iskoristio na najbolji način, kao i sam hotel za mesto radnje i vremenski period kraja ’60-ih. Bad Times At The El Royale je u početku malo spor, ali koristeći se flešbekovima u kojim otkrivamo više o pozadini likova i brojnim preokretima kako radnja odmiče postaje sve zanimljiviji i tera nas da gledamo dalje.

Crazy Rich Asians (2018), Life Itself (2018)

O filmu Crazy Rich Asians se više pričalo zbog toga što je jedan od mainstream Holivudskih filmova, koji ispred i iza kamera ima najveću postavu ljudi Azijskog porekla; nego zbog samog kvaliteta filma koji je solidna, ali opet tipična romantična komedija. Zasnovan po istoimenom romanu Kevina Kwana, radnja prati Rachel Chu (Constance Wu), profesorku ekonomije iz Njujorka, koju dečko Nick Young (Henry Golding) poziva na venčanje svog prijatelja u Singapur.

Kada odu tamo, Rachel otkriva da Nick potiče iz jedne od najbogatijih porodica Azije. Kako im je tradicija jako važna, Nickova stroga majka Eleanor (Michelle Yeoh) ne prihvata Rachel jer je Kineskinja rođena u Americi. Bogatstvo koje Young i ostale porodice imaju čini gledanje ovog filma eskapističkim iskustvom jer retko ko može da živi ekstravagntnim i luskuznim životom poput ovih likova, a zanimljivo je videti drugačiju kulturu i svet bogatih iz drugog ugla.

Scenarista i režiser Dan Fogelman stoji iza trenutno jedne od najpopularnijih serija u Americi, This Is Us, koja govori o jednoj porodici koristeći flešbekove, različite naizgled nepovezane priče i česte preokrete, pa kod publike izaziva razne emocije i poznata je po tome da fanovi često plaču uz tužne momente te serije. Sama serija mi je bila previše sentimentalna zbog načina na koji manipuliše gledaocima, a i njegov film Life Itself je isti takav. Koristeći metodu „nepouzdanog naratora“ pratimo nekoliko priča smeštenih u različita vremenska perioda i mesta, da bi otkrili da su svi na neki način povezani.

Tu su depresivni pisac iz Njujorka Will (Oscar Isaac) koji svom psihijatru (Annette Bening) priča o svojoj romansi sa suprugom Abby (Olivia Wilde) od toga kako je upoznao do jednog tragičnog događaja. Potom pratim priču o 21-godišnjoj ćerki Willa i Abby, Dylan (Olivia Cooke); a zatim priču smeštenu u Španiju gde bogataš Vincent (Antonio Banderas) pomaže porodici Gonsales i njihovom sinu Rodrigu (Alex Monner) da studira u Njujorku. Na kraju svi likovi postaju povezani, i iako film pokušava da dokaže da ne postoje slučajnosti i da se sve dešava sa razlogom, to čini na jedan melodramatičan način i zbog toga gubi na snazi poruke koju želi da predstavi.

Widows (2018)

MV5BMjM3ODc5NDEyOF5BMl5BanBnXkFtZTgwMTI4MDcxNjM@._V1_SY1000_CR0,0,631,1000_AL_Widows – četvrti film režisera Stevea McQueena – je njegov možda najkomercijalniji film, za razliku od prethodna tri. Prvenac Hunger (2008) se bavio štrajkom glađu u Irskoj 1981; drugi film Shame (2011) u kome je takođe igrao Michael Fassbender je priča o seksualnom zavisniku iz Njujorka; a treći 12 Years A Slave (2013) se bavi temom ropstva u Americi i baziran je po istoimenom memoaru. Upravo je taj film dobio Oskara za najbolji film, sporednu glumicu i adaptirani scenario. Sa Widows se McQueen oprobao u žanru krimi trilera, ali ovo nije tipični „film pljačke“.

Smešten u Čikago, radnja prati udovice pljačkaša koje preuzimaju kriminalne radnje svojih pokojnih muževa. Veronica Rawlings (Viola Davis) je žena kojoj je posao muža lopova Harrya (Liam Neeson) omogućio život na visokoj nozi, ali sada je izgubila sve. Veronica je odlučna osoba, predstavnica učiteljskog sindikata, i neko ko je rešio da zažmuri na muževu kriminalnu aktivnost koja joj omogućava lagodan i raskošan život. Nju ucenjuje krimi bos Jamal Manning (Brian Tyree Henry) od kog su Harry i njegovi partneri ukrali 2 miliona dolara. Jamalu novac treba da finansira političku kampanju protiv političara Jacka Mulligana (Colin Farell).

Veronica otkriva Harryevu beležnicu, u kojoj se nalazi detaljan plan o sledećoj pljački vrednoj 5 miliona dolara. Ona regrutuje udovice dva Harryeva pokojna partnera – Alice (Elizabeth Debicki) i Lindu (Michelle Rodriguez) – da joj pomognu, dok četvrta udovica Amanda (Carrie Coon) koja ima novorođenče ne želi da učestvuje. Alice je naizgled klasična sponzoruša, koju je majka Agnieszka (Jacki Weaver) naterala da prodaje svoje telo muškarcima za novac i luskuz; ali ona pokazuje da nije praznoglava lepotica već da je veoma sposobna da se nađe u svetu kriminala i iskoristi svoje atribute da dođe do cilja. Alice je neko ko je ceo život bio mistretiran od strane majke i zlostavljan od strane ljubavnika, i Elizabeth Debicki je odlična u toj ulozi i njen lik ima najzanimljiviji razvoj od sponzoruše do opasne devojke.

Michelle Rodriguez smo navikli da već gledamo kao opasnu devojku u akcijama, ali ovde ona igra malo nežniji lik Linde, majke koja zbog svoje dece odluči da se uključi u Veronicin plan. Kasnije će one regrutovati četvrtu ženu za pljačku da im bude vozač, a to je frizerka Belle (Cynthia Erivo), koja povremeno radi kao Lindina bebisiterka. Sve glumice su apsolutno sjajne u svojim ulogama, a o kvalitetu glume Viole Davis koja predvodi celokupni odličan glumački ansambl i prikazuje različite nijanske u liku Veronice ne treba ni pričati.

Sam grad Čikaga je veoma važan kao pozadina gde se priča odvija, i prikazuje veliku socijalno-ekonomsku razliku između bogatih i siromašnih stanovnika. Politički deo priče, koji se odnosi na lik Jamala i Jacka, je podjednako zanimljiv kao i krimi elementi. Jamal i njegov brat, psihopata Jatemme (Daniel Kaluuya), iako su kriminalci veruju da mogu da urade više za siromašne i needukovane stanovnike Južnog Čikaga, kraja ogrezlog u nasilje, kriminal i drogu nego Jack. Jack potiče iz familije koja ima dugu političku prošlost, ali je u sukobu sa svojim ocem Tomom (Robert Duvall). Kroz film se provlači i tema rase, jer je Jamal Afro-Amerikanac, dok je Jack bogati belac; a i zbog braka crnkinje Veronice i belca Harrya, čiji je sin crnac ubijen od strane belog policajca koji su mislili da ima pištolj kada su ga zaustavili iako nije bio naoružan.

Bazirana na Britanskoj seriji iz 1983, iza scenarija stoji spisateljica Gillian Flynn, poznata po romanima i njihovim adaptacijama Gone Girl, Dark Places i Sharp Objects. Ona je prepoznatljiva po brojnim preokretima u svojim delima i likovima koji nikad nisu onakvi kako na prvi pogled izgledaju, tako da to vidimo i u ovom filmu. Maestralna, a opet jednostavna režija Stevea McQueena čini neke scene poput pljački i jurnjava kolima veoma napetim, ali sa druge strane imamo i tihe emotivne momente u kojima otkrivamo više o likovima. Svaka scena je promišljena i nema praznog hoda, već sve služi da nam bolje predstavi odlične likove. U maniru najboljih krimi filmova, i ovde navijamo za likove za koje znamo da su loši i rade loša dela, ali zbog sjajne glume i njihove karakterizacije želimo da uspeju. Widows je definitivno jedan od najboljih filmova 2018. godine, koji je tipičan u žanru filma o pljačkašima, a opet specifična karakterna drama koja se bavi mnogim važnim temama.

The Bisexual (Channel 4, 2018), The Miseducation Of Cameron Post (2018)

Desiree Akhavan je Njujorška režiserka, scenarista i glumica, koja je ove godine imala čak dva projekta – seriju The Bisexual za Britanski Channel 4 i film The Miseducation Of Cameron Post. Oba njena dela se bave LGBT temama, na različite načine – dok je The Bisexual romantična komedija o dejtingu i seksu smeštena u London; The Miseducation Of Cameron Post govori o težoj temi i konverzivnoj terapiji kojoj su gej i bi tinejdžeri i dalje podvrgnuti, čak i u savremenoj Americi.

Desiree Akhvan je Iranskog porekla i identifikuje se kao biseksualka, pa se u seriji The Bisexual bavi tom temom, na veoma sličan način kao u svom prvom nezavisnom filmu Appropriate Behavior (2014). U The Bisexual ona glumi Njujorčanku Leilu, koja sa svojom dugogodišnjom partnerkom Sadie (Maxine Peake) živi u Londonu. Pored toga što su u vezi, one su i poslovni partneri i rade na kreiranju aplikacije. Sadie želi da dobije dete, ali Leila nije spremna na takvu vrstu obaveze još uvek i dolazi do raskida. Leila počinje da preispituje svoju seksualnost posle desetogodišnje veze i shvata da je privlače i muškarci.

Kad se odseli od Sadie, Leila nađe novog cimera, pisca i profesora Gabea (Brian Gleeson), i iako se u početku ne podnose, njihov odnos se razvija u prijateljstvo – a sjajno je to što ni u jednom momentu ne prelazi u romantični ili seksualni odnos. Leila počinje da izlazi sa Gabeovim drugom, a sam Gabe ima aferu sa svojom studentkinjom i bori se sa kreativnom blokadom.

Jedan od najzanimljivijih likova je Leilaina prijateljica Deniz (Saskia Chana), sarkastična osoba koja deluje neustrašivo u svakodnevnom životu, ali ne može da prizna konzervativnoj porodici da je lezbijka. The Bisexual podseća na serije koje mešaju žanr drame i komedije i bave se ljubavnim problemima mladih poput HBO-ove serije Girls (2012-2017), u čijoj jednoj sezoni je Desiree Akhavan glumila.

The Miseducation Of Cameron Post je film zasnovan na romanu iz 2012. godine spisateljice Emily M. Danforth. Kao i ovogodišnji film Boy Erased, koji je zasnovan po istoimenim memoarima, bavi se temom tinejdžera koji su poslati u kampove radi konverzivne terapije. Takva praksa ima zadatak da „izleči“ homoseksualce i često to čine kroz religiju. Prilično je šokantno kada pomislimo da takva mesta postoje i danas, i da se ti tretmani smatraju legitimnim.

Kada je njeni roditelji zateknu kako vodi ljubav sa školskom drugaricom u kolima nakon mature, tinejdžerku Cameron Post (Chloe Grace Moretz) roditelji šalju u kamp pod nazivom God’s Promise. Kamp vode stroga doktorka Lydia Marsh (Jennifer Ehle) i njen brat, sveštenik Rick (John Gallager Jr.), koji tvrdi da su mu metode njegove sestre pomogle da postane strejt.

Iako neki od mladih u kampu zaista veruju da mogu da se promene, poput Cameronine konzervativne cimerke Erin (Emily Skeggs); buntovna Cameron se sprijatelji sa takođe neprilagođenom Jane (Sasha Lane) i Indijancem Adamom (Forrest Goodluck) i oni počinju da traže način da pobegnu iz kampa.

The Miseducation Of Cameron Post se bavi jednom teškom temom, ali zahvaljujući odličnim mladim glumcima koji igraju sjajne likove nije uopšte težak za gledanje. On pokazuje da se i u najgorim momentima mogu naći prijatelji i slični ljudi, i da se zajedno može pobediti opresivni sistem koji želi da promeni ljude i prilagodi ih onome što drugi smatraju normalnim.

The Handmaid’s Tale: Sezona 2 (Hulu, 2018), Jessica Jones: Sezona 2 (Netflix, 2018)

Od druge sezone serije The Handmaid’s Tale se puno očekivalo, s obzirom na to da je u prvoj sezoni bila jedna od najboljih i najrelevantnijih serija 2017. godine; pa je čak osvojila i prestižnu nagradu Emmy u nekoliko kategorija. Da li je druga sezona ispunila ta očekivanja? I da i ne. Ono što je pozitivno jeste da je distopijski svet Republike Gilead još više razrađen, neki od sporednih likova su dobili više prostora, a kako se prva sezona završila na isti način kao i roman – mogli smo da vidimo dalju sudbinu sluškinje June (Elisabeth Moss).

Ono loše jeste da se vidi da je serija zarobljena u nekom statusu quo, gde je trudna June uspela da se spasi i pobegne na kraju prve sezone, ali opet se vraća u dom Komandanta Freda (Joseph Fiennes) i njegove supruge Serene Joy (Yvonne Strahovski). Serena Joy je u novoj sezoni postala još zanimljiviji lik i sve više počinje da shvata da se kao žena nalazi u lošem položaju u novom sistemu, iako je kao supruga Komandanta privilegovanija nego Sluškinje. Takođe, scene fizičke, psihičke i seksualne torture koje likovi doživljavaju postaju previše mučne, i da bi serija nastavila da drži pažnju publike vreme je da se stvari promene i da u trećoj sezoni konačno vidimo revoluciju i početak rušenja Republike Gilead.

Jessica Jones je jedna od Netflixovih serija baziranih po Marvelovom stripu, i zajedno sa serijama Daredevil, Luke Cage i Iron Fist čini deo tima poznat kao The Defenders. Nakon šokantnog otkazivanja Daredevila u trećoj i Luke Cage i Iron Fista u drugoj sezoni od strane Netflixa, Jessica Jones je obnovljena za treću sezonu. Postavlja se pitanje da li će ta treća sezona biti poslednja s obzirom na to da kompanija Disney, u čijem je vlasništvu Marvel, stvara svoju streaming platformu, pa Netflix više ne sarađuje sa njima.

Iako se lik Jessice Jones pojavio i u mini-seriji The Defenders, druga sezona se direktno nastavlja na događaje iz prve sezone njene titularne serije, i nije potrebno poznavanje ostalih Marvelovih filmova i serija da bi se pratila. Jessica (Krysten Ritter) je i dalje samodestruktivna alkoholičarka, koja koristi svoje super moći u poslu privatne detektivke u Njujorku. Ona otkriva više o svojoj prošlosti, nesreći u kojoj je njena porodica poginula i eksperimentima izvršenim na njoj zbog kojih je i dobila moći.

Jessici pomažu njena usvojena sestra, bivša dečija zvezda a sada radio voditeljka Trish (Rachel Taylor); komšija Malcolm (Eka Darville) koji je prestao da se drogira i postao Jessicin asistent; kao i advokatica Jeri (Carrie-Anne Moss), čiji odnos sa Jessicom varira od prijateljstva do mržnje. Prvu sezonu je obeležio David Tennant kao negativac Kilgrave koji može da kontroliše ljude, ali i ovosezonski negativac – misteriozna žena (Janet McTeer) koja ima odgovore o Jessicinoj prošlosti – je odličan. Jessica Jones je u drugoj sezoni jednaka kvalitetu prve, i jedna je od najboljih likova iz Marvelove radionice, pa mi je drago da ćemo dobiti makar još jednu sezonu o ovoj (anti)heroini.

Lekcije iz ubijanja (Saul Black)

lekcije_iz_ubijanja-sol_blek_vLekcije iz ubijanja je roman o serijskim ubicama i detektivki koja ih juri, i iako je ispričan na tipičan način za ovakve trilere, pisac Saul Black uspeva da nađe novi pristup u ovom već mnogo puta viđenom žanru. Priču nam otvara odlična, ali jeziva scena u kojoj mirni život majke i njeno dvoje dece na farmi u Koloradu prekidaju dvojica ubica, koji brutalno ubijaju nju i sina, dok mala ćerka uspeva da pobegne. Nakon toga, pratimo protagonistu, detektivku Valeri Hart, iz policije San Franciska, koja traga za ubicom koji ubija žene širom Amerike, nesvesna da se zapravo radi o dvojici ubica koje smo upoznali na početku romana.

U detektivskoj fikciji, glavni istražitelj je obično odličan u svom poslu, dok mu je privatni život u haosu, pa to nije drugačije ni kod Valeri Hart. Ona previše pije, nezdravo živi, opsednuta je poslom, i njena samodestruktivnost je dostigla maksimum kada je prevarila dečka, takođe detektiva Nika Blaskoviča; a potom i izgubila bebu, za koju mu nikad i nije rekla. Valerin život se dodatno komplikuje kada se Nik vrati u San Francisko. Valeri otkriva da su ova ubistva povezana sa nerešenim slučajem koji je proganja, a tu je i FBI agentkinja Karla Jork, sa kojom Valeri mora da sarađuje i razvija se rivalitet.

Lekcije iz ubijanje nam ne sakriva identitete ubice, već neka od poglavlja pratimo i iz njihove vizure, pa saznajemo više o njihovoj prošlosti i tome šta ih je nateralo da ubijaju. Pored detektiva i ubica, pratimo i poslednju žrtvu koju su oteli, kao i povređenu devojčicu Nel, koja je preživela masakr svoje porodice, i uspela da se sakrije u kući komšije invalida, pa su zarobljeni i okruženi snegom. Saul Black je pseudonim Britanskog pisca Glena Duncana, koji stoji iza odlične trilogije Poslednji vukodlak. Ovde se oprobao u žanru policijskog procedurala, i uspeo je u tome da stvori dobre kompleksne likove i napetu, uzbudljivu misteriju.

Ahilov pev (Madeline Miller)

27883825Grčka mitologija mi je od detinjstva bila neizmerno zanimljiva, jer je bila puna epskih sukoba, romansi, ratova i izdaja, a razlog za to je što su njihova božanstva prikazani ne kao bezgrešni i pravedni, već više kao obični ljudi puni ljubomore, zavisti i klasičnih ljudskih emocija, samo uz božanske moći. Može se reći da su te legende preteča sapunica i priča o superherojima. Američki akademik Madeline Miller, koja je izučavala Grčki i Latinski, je preko deset godina pisala roman Ahilov pev o najpoznatijem ratu između Troje i Sparte; s tim što je u njenom delu fokus na ljubavi između ratnika Ahila i bivšeg princa, a sada roba Patrokla.

Roman je ispričan iz vizure princa Patrokla, koji odrasta kao slabi dečak, prezren od strane svog surovog oca kralja, dok mu je majka mentalno zaostala. Kada nesrećnim slučajem počini ubistvo, Patrokla otac šalje kao roba u kraljevstvo Ftiju. Patroklo se sprijatelji sa princem Ahilom, čiji su roditelji smrtni kralj i morska nimfa, pa ga prati legenda da će postati najveći junak Grčke. Za razliku od Patrokla, Ahil je prelepi polubog i odličan ratnik, ali se između njih rađa prijateljstvo, koje prerasta i u ljubav. Njihova tajna veza će biti smeštena na test kada se dogodi Trojanski rat, izazvan time što je princ Troje Paris zaveo i oteo suprugu kralja Sparte, najlešu ženu tog doba, Helenu.

Ahil se lomi između želje da ostane uz voljenog Patrokla i ne učestvuje u ratu, ili da ode tamo i doživi sudbinu najvećeg heroja ikada što ga može i koštati života. Kako se i sam Patroklo dok je bio princ zarekao na zaštitu Helene, koju ga je otac naterao da isprosi, on odlazi sa Ahilom u Troju. Pored njih, tu su i ostali Helenini prosci, među kojima je i Odisej. Madeline Miller vešto meša jednostavne ljudske drame sa svetom magije, koji čine kentauri, bogovi, polubogovi i heroji, ali ovo nije tipični roman fantazije. Vidi se da ona odlično poznaje materiju o kojoj priča, i o njoj piše na jednostavan ali lep način, fokusirajući se na unutrašnji život i emocije likova. Zbog toga se Ahilov pev može čitati i kao verzija čuvene Ilijade ispričana iz drugog ugla; kao epski roman o velikom ratu; ali takođe i kao ljubavna priča o netipičnoj ljubavi smeštena u svet mitologije.

Dark Heart (ITV, 2018), Informer (BBC One, 2018), Clique: Sezona 2 (BBC Three, 2018)

Dark Heart je Britanska detektivska serija, zasnovana po serijalu knjiga pisca Adama Creeda, čiji je glavni lik detektiv iz Londona Will Wagstaffe. Will (Tom Ripley) je odličan u svom poslu, ali ga muče traume iz prošlosti – on je progonjen nerešenim ubistvom svojih roditelja. Uz to, Will brine o svojoj psihički nestabilnoj starijoj sestri Juliette (Charlotte Riley) i njenom sinu tinejdžeru, koje želi da spasi od Juliettinog nasilnog novog dečka. Kroz šest epizoda, Will će rešavati tri slučaja, a najzanimljiviji je onaj koji pratimo kroz prve dve epiozode gde traga za ubicom koji brutalno ubija seksualne prestupnike, silovatelje i pedofile. Postavlja se moralno pitanje kod javnosti, medija i samih policajaca koji se pitaju da li takvi ljudi i zaslužuju da budu kažnjeni, ili su pred očima zakona svi jednaki, pa i njihov ubica treba da odgovara.

Drugi slučaj predstavlja misteriozna smrt bolničarke, koja je iznenada umrla čekajući voz, pa policija sumnja na trovanje; a treći slučaj jeste ubistvo porno zvezde, čiji je leš pronađen u crkvi. Dark Heart je tipičan policijski procedural, koji ne nudi ništa novo kada je ovaj žanr u pitanju i imamo genijalnog detektiva koji se suočava sa ličnim demonima dok istražuje komplikovana ubistva. Ipak, za nas fanove ovih serija nudi solidnu zabavu, i ako volite ovakve priče biće to vaša „šoljica čaja“ kako bi Britanci rekli.

Informer je sjajna serija, koja dolazi sa BBC-a, i po temama špijunaže i terorizma kojima se bavi podseća na njihov ovogodišnji hit Bodyguard. Radnja prati Razu Shara (Nabhaan Rizwan), mladog Pakistanca rođenog u Londonu, kojeg kada uhapse zbog dilovanja droge biva primoran da bude doušnik anti-terorističkoj jedinici. Razini rukovodioci su Gabe Waters (Padyy Considine), iskusni policajac i porodični čovek, koji zbog brojnih tajnih zadataka na kojima je bio poznaje mračni svet kriminala i terorizma; i Gabeova nova partnerka, mlada Holly Morten (Bel Powley), koja želi da se dokaže.

Razin prvi zadatak jeste da se zbliži sa dilerom Dadirom Hassanom (Roger Jean Nsengiyumva), kojeg je upoznao u zatvoru, a potom se upusti još dublje u svet kriminala i terorizma. Na početku svake epizode, pratimo događaje koji su se dogodili godinu dana kasnije kada je u jednom kafiću izvršen navodni teroristički napad, a među preživelima je Gabeova supruga Emily (Jessica Raine). Sa svakom novom epizodom dobijamo novi delić slagalice šta se zapravo dogodilo, a potom pratimo kako je došlo do toga. Informer je odlična priča, puna sjajnih likova koji igraju odlični glumci, i ispričana u 6 epizoda kroz kvalitet kakav smo navikli od BBC-a.

Clique je u prvoj sezoni bio zabavna misterija, smeštena u svet prestižnog koledža, ali u drugoj sezoni jasno je da je priča mnogo bolje razrađena i ima veće ambicije. Nakon što je razotkrila oraganizaciju koju su činile popularna grupa studentkinja i profesori koji su bili umešani u zavere i ubistva, studentkinja Holly (Synnove Karlsen) iz Edinburga se trudi da izbegava javnost i medije, i živi normalnim životom. Izgleda da problemi ne mogu da izbegnu Holly kada upozna misterioznog, ali harizmatičnog studenta Jacka Yorkea (Leo Suter), koji sa svojom grupom prijatelja se bori protiv lažnog feminizma, autoriteta i političke korektnosti.

Kada nakon žurke neko napadne Hollyne cimere, oni će optužiti Jacka za napad. Holly se sve više dopada Jack i želi da mu veruje, ali počinje da se pita koliko ga zaista poznaje i da li su Jack i njegovi prijatelji u stanju da izvrše to za šta su optuženi. Uz to, Jackova majka političarka Agnes Reid (Madeleine Worrall) je član Škotskog Parlamenta koja se zalaže za prava žena, a sada je njen sin optužen za pokušaj silovanja. U drugoj i još boljoj sezoni, Clique se bavi aktuelnim temama feminizma, silovanja i tome da li treba verovati žrtvama ili osumnjičenima i voditi se time da su svi nevini dok se ne dokaže suprotno. U nastavku imamo brojne nove likove i novi zločin kao podlogu za priču, prepunu preokreta koja nas tera da ispratimo ovu misteriju do kraja.

Beat (Amazon, 2018), Patriot: Sezona 2 (Amazon, 2018)

Beat i Patriot su špijunske serije, koje nam dolaze sa streaming platforme Amazon, ali su potpuno različite kada je u pitanju način na koji prezentuju svet špijunaže. Beat prati titularnog junaka Roberta „Beata“ Schlaga (Jannis Niewohner), koji radi kao promoter noćnog kluba čiji je vlasnik njegov prijatelj Paul (Hanno Koffler). Beat uživa u drogama, seksu i noćnom provodu, i živi od danas do sutra. Njega regrutuje agent Richard Diemer (Christian Berkel) da špijunira Paulovog novog poslovnog partnera, Philippa Vossberga (Alexander Fehling), za kojeg veruju da je umešan u trgovinu organima.

Beatov rukovodilac je mlada agentkinja Emilia (Karoline Herfurth), sa kojom sklapa skoro prijateljski odnos, ali nije siguran koliko može da veruje Richardu. Richard je obećao Beatu, koji je siroče, da će mu za uzvrat dati informacije o njegovim roditeljima. Tu je i uvrnuti Jasper (Kostja Ullmann), koji je opsednut Beatom i poznaje ga iz detinjstva, i na neki način je povezan sa ubistvima koja su se dogodila u klubu. Iako je smešten u uzbudljivu klubsku scenu Berlina i pun akcije i preokreta, Beat je u 7 epizoda jako zbrzan i prepun podzapleta koji na kraju nigde ne vode.

Patriot je premijeru pilot epizode imao 2015. godine, a prva sezona je emitovana pre više od godinu dana u 2017. Već je prva sezona bila prilično komplikovana za praćenje, a kako se druga direktno nadovezuje na nju i bavi se posledicama tih događaja, u početku je bilo malo teško pratiti i podsetiti se svih likova. Ipak, već nakon prve epizode druge sezone opet smo ubačeni u uvrnuti, crno-humorni svet ove serije.

U prvoj sezoni, depresivni špijun John Tavner (Michael Dorman) se ubacio u kompaniju iz Milvokija kao John Lakeman, kako bi u Luksemburgu izvršio zadatak koji će uticati na političku situaciju u Iranu. Naizgled jednostavni zadatak se zakomplikovao kada su se u priču uključila ubistva, izgubljeni novac i čitava plejada otkačenih likova, dok John samo želi da izađe iz tog sveta i bude folk pevač. U drugoj sezoni, John, njegov otac, takođe špijun Tom (Terry O’Quinn), brat političar Edward (Michael Chernus), Johnova žena Alice (Kathleen Munroe), kao i Johnov kolega iz kompanije Dennis (Chris Conrad) koji je slučajno postao umešan u zaveru, odlaze u Pariz i tragaju za detektivkom Agathe (Aliette Opheim), koja je uzela torbu sa novcem od Johna, neophodnu za misiju. U maniru filmova braće Coen, situacije se samo komplikuju i postaju sve više apsurdne. Patriot se neće se svima dopasti, ali ona nagrađuje strpljive gledaoce i vešto meša humoristične i mračne momente.