FILMOVI I SERIJE: DECEMBAR 2023

FILMOVI

KOMEDIJA

THE HOLDOVERS (Ocena 5/5) Baš u vreme praznika dolazi ovaj film, čija se radnja dešava tokom Božića. Smešten tokom decembra 1970. u privatnoj školi za dečake, pratimo troje likova koji ostaju tokom praznika u njoj jer nemaju gde da odu. Jedan je strogi profesor (Pol Džijamati); drugi buntovni ali veoma inteligentni učenik (Dominik Sesa), čija se majka preudala; i treća je kuvarica (Davajn Džoj Randolf), čiji je sin, bivši učenik, poginuo u Vijetnamskom ratu. Ovo troje autsajdera će se tokom tog perioda zbližiti i njihovo prijateljstvo je srce filma. Glumci su sjajni, a njihovi likovi su zaista dobri ljudi koji se svako na svoj način nosi sa usamljenošću tokom doba godine kada bi trebalo da su najsrećniji i sa svojim porodicama. Film je mešavina drame i komedije, i humor proizilazi iz realističnosti likova i situacija u kojima se nalaze. Režiser Aleksander Pejn režira u stilu filmova iz ’70-ih, i u ovom dobu franšiza bez duše ovo je jedan od onih toplih, ljudskih filmova za koje često kažemo da se sve manje snimaju. Definitivno je jedan od najboljih filmova iz 2023. godine i sigurno budući klasik, koji jedva čekam da repriziram jer je takav da verujem da će sa svakim novim gledanjem nam otkriti nešto novo ili nas prosto ponovo vratiti u praznični duh.

DRAMA

MAESTRO (Ocena 3/5) i PRISCILLA (Ocena 3/5) su dva biografska filma, kakve često viđamo kako nam se bliži sezona dodele Oskara. Maestro govori o kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu (igra ga Bredli Kuper, koji je i režirao film), dok je Priscilla o supruzi Elvisa Preslija. Zapravo, oba filma se bave glavnim junacima kroz odnos sa njihovim bračnim partnerima, pa se Maestro bavi Leonardom i njegovom ljubavnom pričom sa glumicom koju je oženio, ali je varao sa drugim muškarcima; dok kod Prisile i Elvisa vidimo komplikovanu vezu započetu kada je ona imala 14, a on 24 godine. Režiserka Priscille, Sofija Kopola, se u svojim filmovima često bavila temama usamljenih mladih žena (poput Samoubistvo devica iz 1999. godine, Izgubljeni u prevodu iz 2003. i Marija Antoaneta iz 2006.), pa tako i ovde vidimo mladu Prisilu, koja je pala pod šarm rok zvezde, koji je zatvorio u zlatni kavez i kontrolisao, jer se i sam nosio sa svojim demonima. Oba filma su okej i bave se interesantnim stvarnim ljudima, ali smatram da su mogla biti ispričana na zanimljiviji način, a ovako su samo dva tipična biopika koji će sigurno pokupiti neke nagrade, ali neće ostati dugo zapamćeni.

MAY DECEMBER (Ocena 4/5) Natali Portman igra glumicu Elizabet, koja odlazi u Savanu u Džordžiji da upozna Grejsi (Džulijen Mur), ženu koja je zbog veze sa 13-godišnjim Džoom, drugarom od svog sina, završila u zatvoru. Elizabet treba da igra Grejsi u filmu po tom skandalu, a Grejsi je sada udata za odraslog Džoa (koji ima 36 godina, koliko je ona imala kad su započeli aferu) i imaju troje dece: ćerku koja je na koledžu (rođenu u zatvoru) i blizance koji završavaju srednju školu. Elizabet, spremajući se za ulogu kroz razgovore sa ljudima koji poznaju Grejsi i Džoa, otkriva nepoznate stvari o njihovom komplikovanom odnosu, iako sada deluju kao skladna porodica. I Natali Portman i Džulijen Mur su odlične u ulogama ove dve žene, za koje nikad nismo sigurni šta misle i koji su im skriveni motivi. Mada one nose film, meni je najbolji bio Čarls Melton kao Džo, koji nikad nije potpuno sazreo psihički i emotivno. Iako film ima elemente i crnog humora i melodrame, nekako me je ostavio hladnim, poput likova koje Portman i Mur igraju. Film je zasnovan po istinitom događaju o učiteljici Meri Kej Leturno, osuđenoj za silovanje učenika za kog se kasnije udala i rodila mu decu.

KRIMI

KILLERS OF THE FLOWER MOON (Ocena 5/5) Film u trajanju od tri i po sata zvuči iscrpljujuće, ali kada je čuveni režiser Martin Skorseze iza kamere znamo da nema brige i da nas očekuje epska priča. Tako je i sa ovim krimi vesternom, zasnovanom po istoimenoj publicističkoj knjizi o istinitim ubistvima pripadnika indijanskog plemena Osejdž u Oklahomi 1920-ih godina, jer je njihova zemlja bogata naftom. Leonardo Dikaprio i Robert de Niro su često sarađivali sa Skorsezeom, i ovde igraju dva negativca. Dikaprio je Ernest Berkhart, koji nakon povratka iz Prvog svetskog rata odlazi kod ujaka Vilijama Hejla (de Niro), jednog od najmoćnijih belaca na indijanskoj teritoriji. Hejl se predstavlja kao prijatelj plemena, ali zapravo želi njihovo bogatstvo; pa spaja Ernesta sa Indijankom Moli (Lili Gladstoun), i venčaju se. Kad Hejl naredi ubistvo Moline sestre, kako bi Moli dobila nasledstvo, ona unajmljuje privatnog detektiva, a ubrzo se i FBI uključuje u istragu. Do ovog filma nisam znao za događaje koji su opisani u njemu, a kako je istorija Amerike prepuna nasilja i rasizma, Skorseze prikazuje da je za neke „Američki san“ zapravo komšmar, naročito za njene starosedeoce.

TRILER

ANATOMY OF A FALL (Ocena 4/5) Iz Francuske dolazi ovaj sudski triler, o ženi koja biva optužena za ubistvo muža. Naime, nemačka spisateljica živi na planini u Francuskoj sa mužem Francuzom i sinom koji je slep nakon što je doživeo nesreću kao dete. Sin se vraća iz šetnje sa psom vodičem i nalazi leš oca, koji je radio popravke na tavanu kuće; pa se postavlja pitanje da li je slučajno pao, ubio se ili ga je supruga gurnula. Dalje gledamo suđenje, gde razne porodične tajne izlaze na videlo: suprug je takođe bio pisac i bio je ljubomoran na ženinu karijeru i ideju za knjigu koju mu je „ukrala“; takođe je patio od depresije i krivio je sebe za nesreću u kojoj je sin izgubio vid, a i otkriva se da je žena bila biseksualka i da je imala vanbračne afere. Samo suđenje privlači veliku pažnju javnosti, i mi kao gledaoci učestvujemo u tom skoro pozorišnom spektaklu gde se porodična tragedija koristi za senzacionalizam. Na kraju, kao i u životu, ne dobijamo sve odgovore, pa mislim da bi film bio još bolji da je imao razrešeniji kraj; ali na nama ostaje da procenimo ko je zaista krivac i šta se dogodilo.

CAT PERSON (Ocena 4/5) Istoimena kratka priča Kristen Rupenijan, po kojoj je rađen ovaj film, je objavljena 2017. godine u magazinu Njujorker, i vrlo brzo je postala viralna; a potom je objavljena u zbirci priča pod nazivom Znaš da to želiš. Ona se bavi temama savremenog dejtinga, toksičnih muškaraca i muško-ženskih odnosa, pa pratimo 20-godišnju studentkinju koja upoznaje 33-godišnjeg muškarca u bioskopu u kom ona radi. Nakon što razmene brojeve telefona, počinju da se dopisuju i jasno je da je on pomalo nespretan sa ženama, ali mu ona daje šansu. Nakon lošeg sastanka, ona počinje da ga ignoriše i tu na videlo izlazi njegovo pravo lice. Film, kao i kratka priča, pokazuju kako izgledaju veze danas, ali i kako internet i pop kultura oblikuju naše poimanje romanse i seksa. Sam kraj filma, koji je ovde dodat i nema ga u kratkoj priči, mi se nije dopao jer oduzima na suptilnosti i prelazi u čist triler; ali je film svakako vredan gledanja jer se bavi interesantnim temama.

LEAVE THE WORLD BEHIND (Ocena 5/5) Sem Esmail se u svojoj sjajnoj seriji Mr. Robot bavio temom tehnologije, teorijama zavere, ali i psihologijom likova; pa je slično i sa ovim njegovim filmom koji režira po istoimenoj knjizi iz 2020. godine. Dobrostojeća porodica, koju čine roditelji Amanda i Klej (Džulija Roberts i Itan Hok) i sin i ćerka tinejdžeri, odlaze na vikend-odmor u iznajmljenu kuću na Long Ajlendu. Ubrzo čudne stvari počinju da se dešavaju, kad se tanker za prevoz nafte nasuče na plažu, TV i internet prestaju da rade, a i životinje se čudno ponašaju. Te noći, otac i ćerka koji tvrde da su vlasnici kuće dolaze u nju, i tvrde da ih je nestanak struje u gradu naterao da tu potraže sklonište. Klej je prijateljski nastrojen, dok je Amanda rezervisana i nepoverljiva, a verovatno sumnja i zbog toga što su navodni vlasnici kuće Afroamerikanci – što ćerka čak i malo koristi da probudi krivicu zbog rasizma kod Amande. Sve čudnije stvari počinju da se dešavaju, pa izgleda da su se našli u nekakvom predapokaliptičnom stanju iako nikome nije jasno šta je zapravo u pitanju. To dovodi do tenzije između likova, pored opasnosti koja vreba spolja. Likovi, i glumci, su odlični i nikad nismo potpuno sigurno ko je u pravu i menja nam se stav na čijoj smo strani. Odlike dobrog trilera su da napetost stalno raste, a to ovaj film ima, dajući nam na kašičicu informacije, pa prolazimo isto kao i likovi koji nisu sigurni šta se događa. Ne znamo da li je opasnost izazvana čovekom, nekim spoljašnjim neprijateljima Amerike, tehnologijom ili prirodom, a film se bavi i temama rasizma, klasnih razlika i generacijskim jazom. Film je podelio mišljenja kritike, od kojih ga neki smatraju realnim upozorenjem za probleme koji nam prete; dok neki smatraju da je propaganda za sve češće teorije zavere. Meni se veoma dopao, pre svega zbog likova i glumaca, a tek onda zbog priče o predstojećoj propasti čovečanstva, koja je često viđena, ali je ovde ispričana na veoma zabavan i napet način.

SALTBURN (Ocena 5/5) Kao i njen debi, Promising Young Woman, ovaj film scenaristkinje i režiserke Emerald Fenel je crnohumorna komedija, psihološka drama i triler. Beri Kogan je glumac od koga smo navikli da igra pomalo uvrnute likove, pa tako i ovde igra Olivera, studenta na Oksfordu, koji ima tužnu životnu priču i teško detinjstvo. On se sprijatelji sa popularnim studentom Feliksom, kog igra Džejkob Elordi, i njegov lik je lako mogao biti stereotipični loš bogataš, ali ga Elordi ipak čini veoma harizmatičnim pa nam je jasno zašto usamljeni Oliver želi da mu se približi. Feliks poziva Olivera da provede raspust na imanju njegove porodice, od kojih se ne zna ko je veća karikatura i snob, počev od roditelja do sestre i rođaka koji takođe studira sa njima. Deluje da se u početku Oliver ne uklapa u raskošnom zdanju prepunom posluge, ali kako vreme odmiče shvatamo da je ambiciozni manipulator uspeo da nađe način da iskoristi slabosti (ali i glupost i naivnost koja im proizilazi iz privilegovanosti) svakog člana porodice ponaosob i približi im se. Između Olivera i Feliksa postoji i dosta homoerotičnih momenata, pa ovo podseća na knjigu i film Talentovani gospodin Ripli, gde se jedan prevarant približio bogatašu i preuzeo mu identitet. Film ima nekoliko zaista bizarnih scena (poput scene sa kadom i grobom, koje su seksualne prirode), a i način na koji je snimljen, kao i saundtrek, menjaju našu percepciju o likovima i događajima iz scene u scenu. Promising Young Woman je bio za nijansu bolji od Saltburna, ali je očigledno da je Emerald Fenel stvarateljka sa jasnom i jedinstvenom vizijom, pa ne čudi da je ovaj film izazvao mnoge polemike oko tema kojima se bavi.

FANTAZIJA

DREAM SCENARIO (Ocena 4/5) Nikolas Kejdž igra jednu od najboljih uloga u svojoj karijeri, u vidu lika profesora evolucione biologije Pola Metjuza. On je sasvim običan čovek, sve dok ne postane popularan jer se pojavljuje u snovima ljudi, od onih koji ga poznaju do onih koji ga nikad ranije nisu videli. Dok njegova supruga i dve ćerke pokušavaju da shvate zašto se to dešava, deluje da Polu prija novootkrivena slava, a brendovi se otimaju za njega. Sve se menja kad u snovima Pol, koji je do tada samo stajao sa strane i bio posmatrač neobičnih situacija koje ljudi sanjaju, počne da napada fizički i seksualno sanjare. Svi su svesni da pravi Pol nije kriv za to, i da je u pitanju njihova podsvest, ali ljudi počinju da se okreću protiv njega. Film ima veoma neobičnu premisu, ali je zapravo priča o prosečnoj osobi koja se našla usred neviđene slave, a potom i kontroverze, i ne zna kako da se nosi sa tim fenomenom.

HOROR

IT’S A WONDERFUL KNIFE (Ocena 2/5) Film It’s A Wonderful Life iz 1946. godine se smatra božićnim klasikom, i govori o čoveku koji želi da se ubije, ali uz pomoć svog anđela čuvara otkriva na koliko je drugih ljudi pozitivno uticao, kao i kako bi njihovi životi bili drugačiji da on ne postoji. Ta ideja je preuzeta za slešer It’s A Wonderful Knife, o devojci koja je zaustavila serijskog ubicu tokom božićnih praznika. Godinu dana kasnije, njen život je u potpunom rasulu i ona poželi da se nikad nije rodila. Nekim čudom se ona nađe u alternativnoj stvarnosti u kom ne postoji, i tada shvata da je maskirani serijski ubica (čiji identitet samo ona zna) i dalje prisutan, pa pokušava da ispravi stvari, ali se i vrati u svoj svet. Premisa filma je zanimljiva, ali ne baš najbolje izvedena: premalo je horora, a previše ne baš dobre komedije, i sve nekako deluje kao božićni filmovi kakve viđamo na kanalu Hallmark, samo sa ubistvima.

MY ANIMAL (Ocena 3/5) Mešavina natprirodnog horora i romantične drame dolazi iz Kanade, i prati tinejdžerku Heder koja je, kao i njen otac i braća, vukodlak. Pored toga što joj je majka alkoholičarka, Hederin život komplikuje to što ima talenat za hokej, ali je ne puštaju u muški tim; a i zaljubljuje se u drugu devojku. Već smo imali nazovi horore gde je korišćenje žanra samo metafora za promene kroz koje tinejdžeri prolaze, i ovde je likantropija predstavljena da nam prikaže Hederino sazrevanje i otkrivanje seksualnosti. Ako ne očekujete nešto što već nije viđeno i nije tipični film strave, My Animal je sasvim solidan, ali ne preterano memorabilan – za razliku od kultnog kanadskog filma Ginger Snaps, koji se takođe bavi tinejdžerkom vukodlakom.

THANKSGIVING (Ocena 2/5) Robert Rodrigez i Kventin Tarantino su u svom omažu jeftinim hororima Grindhouse iz 2007. godine imali i nekoliko trejlera za fiktivne filmove koje su režirali poznati režiseri. Jedan od njih je bio slešer o Danu zahvalosti od Ilaja Rota, koji sada proširuje tu priču u dugometražni film. Mnogi slešeri su povezani sa praznicima (najpopularniji je svakako Noć veštica), i ovde grupa ljudi mora da preživi kada se maskirani ubica pojavi tokom Dana zahvalnosti. Ovde nema ničeg originalnog, sve je već viđeno u kvalitetnijim delima ovakvog žanra, i mogu reći da je originalni trejler za nepostojeći film od nekoliko minuta bio bolji nego ovaj film. Nema ni humora da funkcioniše kao satira na filmove B produkcije, a i likovi su dosadni pa nam je svejedno kad završe kao žrtve, niti je posebno iznenađenje kad ubica bude raskrinkan ko je on zapravo.

SF

THE HUNGER GAMES: THE BALLAD OF SONGBIRDS & SNAKES (Ocena 5/5) Izraz „Leba i igara“ postoji još od starog Rima, u kome su se praktikovale gladijatorske borbe, pa sve do danas kada imamo rijalitije. Trilogija Igre gladi je postala bestseler među mladom publikom kojoj je bila namenjena, a četiri filma iz tog serijala su bili uspešni blokbasteri i napravili su od Dženifer Lorens megazvezdu. Priča o rijalitiju u kome se po dva člana iz 12 distrikta Panema bore sve dok ne ostane jedan pobednik (a sve u cilju zabave pripadnika visokog društva i kako bi kaznili disktrikte zbog pubune) je tinejdžerima pružila jednu mračnu priču i upoznala ih sa distopijskom fikcijom. Ovaj film je rađen prema istoimenoj četvrtoj knjizi iz serijala, a radnja se dešava 64 godine pre prvog dela. Smeštena tokom desetih Igri gladi, glavni lik je mladi Koriolanus Snou, koji postaje mentor putujućoj pevačici Lusi Grej Baird iz dvanaestog distrikta. Kako iz originalne trilogije znamo da će Snou postati okrutni predsednik Panema, jasno nam je da on nije heroj, već budući tiranin. On pokušava na sve načine da spasi Lusi Grejs, i isprva nismo sigurni da li to radi i zbog ličnog uspeha, ili zato što su mu se javile iskrene emocije prema njoj; ali kako priča odmiče on se sve više pretvara u lika kog znamo iz kasnijih delova. Tom Blajt i Rejčel Zegler su odlični kao Koriolanus i Lusi Grej, i njihov odnos je mnogo zanimljiviji i kompleksniji od ljubavne priče između junakinje originala Ketnis Everdin sa drugim učesnikom, Pitom, i njenim prijateljem iz detinjstva, Gejlom. Često priče koje su smeštene pre glavne radnje znaju da budu samo nepotrebno razvučene i ne otkrivaju nam nove informacije o likovima ili svetu u kom se događaju, ali ovde to nije slučaj. Razvoj Igara, kao i razvijanje Koriolanusovog lika, nam pružaju bolji uvid u funkcionisanje Panema i pokazuje kako želja za moći i vlašću mogu da promene ljude, a strašno je i, nadam se, poučno koliko podseća na našu stvarnost.

SERIJE

SLOW HORSES: Sezona 3 (Ocena 5/5) Prve dve sezone špijunskog trilera Slow Horses su izašle u aprilu i decembru 2022. godine na Apple TV+, ali sam ih ja odgledao tek ove godine, i mogu reći da sam bio oduševljen. Serija priča jednostavnu priču o kompleksnim likovima čije su misije zanimljive, a situacije u kojima se nađu uzbudljive i napete, a opet je sve protkano tipičnim britanskim humorom i nema nepotrebnih podzapleta, pa šest epizoda u svakoj sezoni prolete. Kako većina špijunskih dela crpi uticaj ili od Ijana Fleminga (tvorca Džejmsa Bonda gde je fokus na akciji i avanturi, pa čak i pomalo naučnoj fantastici) ili od Džona le Karea (birokratski prikaz špijunaže inspirisan Hladnim ratom); ovde je jasan uticaj potonjeg jer je priča više realistična. Zasnovana po serijalu romana pisca Mika Herona, svaka sezona prati jednu knjigu odnosno novu misiju tima nesposobnih špijuna, koje je MI5 iz različitih razloga prebacio na bavljenje nebitnim zadacima. Ovaj tim koje kolege nazivaju „sporim konjima“ je predvođen Džeksonom Lembom (Gari Oldman), genijalnim ali vrlo nekulturnim agentom staromodnog kova koji ne krije svoj alkoholizam, cinizam i smrad (ne libi se da ispušta gasove pred drugima i ne vodi baš računa o ličnoj higijeni). U prvoj sezoni, oni su istraživali kidnapovanje studenta pakistanskog porekla; u drugoj su otkrili istinu o misterioznoj smrti bivšeg agenta; a u trećoj sezoni jedan član tima biva otet. Naravno, nijedna njihova misija, u kojoj se nekako slučajno nađu, nije onakva kakva deluje i ispostavi se da se radi o većoj zaveri u koju je i sam MI5 umešan jer nisu tipični „dobri momci“. Kako za sada imamo osam delova književnog serijala o ovim (anti)junacima, kao i nekoliko kratkih priča, raduje me to što znam da nas sigurno očekuje još sezona.

A MURDER AT THE END OF THE WORLD: Miniserija (Ocena 5/5) Scenaristi i režiseri Brit Marling i Zal Batmanglidž su sarađivali na nekoliko filmova i serija, od kojih bih posebno izdvojio The OA sa Netflixa, koja je mešala nekoliko žanrova – od misteriozne drame do natprirodne naučne fantastike. Ova serija je malo više tipični triler, ali pred kraj flertuje sa žanrom SF-a jer se bavi temom veštačke inteligencije. Pratimo dve priče, jednu smeštenu u sadašnjost, a drugu u prošlost. U sadašnjosti, hakerka Darbi Hart (Ema Korin), koja se proslavila kad je napisala knjigu u kom je razotkrila serijskog ubicu žena, biva pozvana od strane milijardera Endija Ronsona (Klajv Oven) u njegovo privatno odmaralište na Islandu. Tu je još nekoliko gostiju, od kojih se ne zna ko je uspešniji u svojim izabranim profesijama – od naučnika do umetnika. Darbi prihvata poziv jer je veliki fan Endijeve žene, nekadašnje hakerke Li (Brit Marling), ali je dočeka iznenađenje kad tamo zatekne svog bivšeg dečka Bila (Haris Dikinson). U scenama iz prošlosti, pratimo Darbino i Bilovo upoznavanje preko interneta, a potom i u stvarnosti, kada su kao detektivi-amateri istraživali serijska ubistva, pa polako otkrivamo i zašto su se rastali. Kada jedan od gostiju završi mrtav u snegom i ledom izolovanom odmaralištu, na Darbi je da otkrije ko je ubica. Dakle, ovde pratimo dve istrage – jedna je smeštena u prošlost i malo ruralniju Ameriku, dok je druga smeštena na hladnom Islandu u odmaralištu u kom gosti imaju sav luksuz i veštačku inteligenciju koja može da im ispuni svaki hir. Deo u prošlosti me je donekle podsetio na seriju True Detective, dok je deo u sadašnjosti kao moderna verzija nekog dela Agate Kristi. U sedam epizoda, serija pruža interesantne likove, bavi se temama ljudskosti i tehnologije, a i samo razrešenje misterije je zadovoljavajuće.

FELLOW TRAVELERS: Miniserija (Ocena 5/5) Miniserija sa Showtime-a, Fellow Travelers, je zasnovana po istoimenom romanu iz 2007. godine, po kojem je rađena i opera. U priči koja se proteže od 1950-ih do ’80-ih, što je svakako jedan od perioda sa najvećim istorijskim promenama u društvu, pratimo komplikovanu ljubavnu priču između dva muškarca. Serija počinje 1986. godine, kada oženjeni Hokins Fuler odluči da poseti bivšeg ljubavnika, Tima Lohlina, koji umire od AIDS-a. Potom se vraćamo u ’50-e godine u Vašingtonu, gde su se Hok i Tim upoznali. Hok je ratni heroj i u samom centru američke politike, ali krije da je gej i ima neobavezne i kratke afere sa muškarcima. Tim je pomalo naivan i dosta religiozan, pa – iako su potpune suprotnosti – njih dvojica se privlače i razvija se strasna veza. U to vreme, istrage oko ljudi za koje se sumnja da su komunisti ili gej su mogle da ih koštaju ugleda i karijere, pa čak i zatvora, ali se između Hoka i Tima razvijaju i iskrene emocije. Ipak, manipulativni Hok se oženi sa Lusi Smit, ćerkom uglednog političara koji je Hoku očinska figura nakon što ga je njegov otac odbacio kad ga je kao mlađeg zatekao sa momkom. Met Bomer koji igra Hoka koristi svoj fizički izgled i to što može proći kao strejt da ostvari svoje ciljeve, i svidelo mi se što smo videli i negativnije strane njegovog lika koji je spreman na sve da dobije šta želi; ali nije bio spreman da se zaljubi. Džonatan Bejli kao Tim je dosta emotivniji i bori se sa svojom seksualnošću i religijom koja to ne prihvata. Serija obiluje eksplicitnim scenama seksa, koje nisu tu samo radi senzacionalizma, već nam prikazuju i koliko je jaka privlačnost između Hoka i Tima. Alison Vilijams ima pomalo nezahvalnu ulogu Lusi, žene koja je zaljubljena u Hoka, i možda čak i sumnja da joj nije veran, ali je spremna da ostane u braku zarad prikaza idealne porodične slike. Ipak, kako serija odmiče i njen lik se bolje razvija, i vidimo nijanse i u njenoj karakterizaciji. Tu je i podzaplet o dva Afroamerikanca, novinaru Markusu i dreg kvinu Frenkiju, koji se takođe zaljubljuju i prolaze kroz brojne prepreke, počev od Markusove homofobije, do rasizma. Pošto je smeštena u drugu polovinu XX veka, kad stignemo do ’60-ih i ’70-ih godina, shvatamo kako se vreme menja i homoseksualci počinju slobodnije da žive, ali onda dolazi AIDS epidemija i mnogi počinju da umiru od te pošasti. Serija kroz priču o odnosu dva muškarca, koji ne smeju da žive kako žele, prikazuje američko društvo i predrasude sa kojima se susreću, ali je problem i njihova internalizovana homofobija i nemogućnost da prihvate same sebe. Meni se više dopala priča o samom odnosu Hoka i Tima i period smešten u ’50-e, nego kasnije epizode, gde su razdvojeni i suočavaju se sa raznim drugim tragedijama, ali nekako uvek uspevaju da ostanu u životu jedan drugoga. Serija produkcijski izgleda sjajno, gde je svaka epoha i decenija odlično prikazana, glumci su sjajni, a teme kojima se bavi su i dan-danas bitne i prisutne. Iako se vreme promenilo, a samim tim i ljudsko poimanje drugačijih oblika seksualnosti – Fellow Travelers prikazuje da se prošlost ne sme zaboraviti, ali i da se borba i dalje nije završila, i da i dalje treba raditi na prihvatanju, kako od strane drugih ljudi, tako i samih sebe.

FILMOVI I SERIJE: NOVEMBAR 2023

FILMOVI

MJUZIKL

DICKS: THE MUSICAL (Ocena 1/5) Dva gej glumca igraju identične strejt blizance (iako nimalo ne liče), koji su razdvojeni na rođenju, u ovom komičnom mjuziklu. Oni odluče da zamene mesta, kako bi pomirili razvedene roditelje. Film je prepun apsurdnih momenata, koji nažalost ne uspevaju da budu smešni, već su samo vulgarni. Film se sprda sa kvir kulturom, pa ide čak i do incesta i bogohuljenja – što mi ne smeta kada je komedija kvalitetna; ali ovde je humor totalno bezveze i promašen, i ovde nema materijala za film već je kao neki kratki skeč koji je nepotrebno produžen.

DRAMA

CASSANDRO (Ocena 4/5) Biografska drama o životu lučadora sa umetničkim imenom Kasandro (preuzeo od junakinje telenovele koja je i kod nas bila popularna), koji se javno deklarisao kao gej u tipično mačo okruženju meksičkog rvanja je solidna; ali ne pruža ništa specijalno što do sad nismo videli u biopicima. Zanimljivo je prikazan njegov odnos sa samohranom majkom koja ga je podržavala, kao i romansa sa oženjenim rvačem, i Gael Garsija Bernal je dobar u titularnoj ulozi.

PASSAGES (Ocena 4/5) Smešten u Pariz, ova romantična drama prati ljubavni trougao između nemačkog režisera, njegovog supruga Britanca i francuske učiteljice sa kojom režiser započne vezu. Film preispituje temu biseksualnosti i ljudskih odnosa, ali sve je nekako previše svedeno zbog čega se nisam mogao preterano povezati sa likovima, iako su glumci sjajni.

ISTORIJSKI

OPPENHEIMER (Ocena 3/5) Pored Barbie, ovaj film je definitivno obeležio bioskopsku godinu za nama. Iako ga Kristofer Nolan maestralno režira, gluma je na nivou i priča o tvorcu atomske bombe zanimljiva za biografiju, film me je generalno ostavio dosta hladnim i ne mogu reći da sam oduševljen. Shvatam zašto se mnogima dopao i siguran sam da će osvojiti brojne nagrade; i, mada sam Nolanov fan, Oppenheimer mi je bio osrednji.

KRIMI

THE KILLER (Ocena 3/5) Veliki sam obožavaoc Dejvida Finčera, a možda bi ga čak i nazvao jednim od svojih omiljenih režisera. Ali kao što je slučaj sa Nolanom i Oppenheimerom, i Finčerov novi film mi je bio samo okej. Majkl Fasbender je standardno odličan u ulogama hladnih i distanciranih likova, i ovde igra plaćenog ubicu koji nakon zadatka koji je krenuo loše kreće u pohod osvete. Radnja je prilično jednostavna, i izvlači je samo talenat iza i ispred kamere, ali ovo je jedan tipičan osvetnički krimi film.

MISTERIJA

A HAUNTING IN VENICE (Ocena 4/5) Kenet Brana režira i igra glavnu ulogu čuvenog privatnog detektiva Herkula Poaroa u trećem delu ovog serijala po misterijama Agate Kristi. Dok su prva dva filma pratila radnju često adaptiranih Ubistva u Orijent ekspresu i Smrt na Nilu, ovo je adaptacija manje poznatog dela. Smešten u Veneciju, pratimo jednu seansu sa medijumom tokom Noći veštica, gde će se i Poaro zateći kao gost. Naravno, dogodiće se ubistvo i pratimo kako Poaro istražuje među osumnjičenima ko je krivac, a ono što izdvaja ovaj deo je to što ima malo više horor elemenata i naizgled prstohvat natprirodnog, pa nudi zanimljivu misteriju.

TRILER

FAIR PLAY (Ocena 4/5) Erotski triler je žanr koji je bio na vrhuncu (no pun intended) ’80-ih i ’90-ih, ali je uz povremene izuzetke skoro izumro. Ovde pratimo mladi par iz Njujorka, koji zajedno rade na Vol Stritu i kriju svoju vezu, a potom i veridbu od nemilosrdnih kolega. Odnos se menja iz korena kada ona dobije unapređenje koje je on očekivao, i na videlo izlaze profesionalna zavist, mizoginija i seksizam, pa im veza trpi i postaje sve toksičnija. Tokom filma, naše simpatije se prema likovima menjaju jer prvo deluje da je jedan deo para u pravu, a potom drugi; ali jasno je da se radi o ljubomornim ljudima koji su karijeru koja zahteva odsustvo emocija stavili ispred svega, pa čak i svoje ljubavi. Film se bavi interesantnim temama, ali sigurno bi ušao u anale (no pun intended, again) erotskih trilera da je dozvolio sebi da bude još luđi.

RED ROOMS (Ocena 4/5) Ovaj psihološki triler nam stiže iz Kanade, tačnije iz Kvebeka, i govori o suđenju serijskom ubici koji je na brutalan način lišio života tri tinejdžerke i to snimio. Glavni likovi nisu pravnici, porodice žrtava, niti sam ubica, već dve devojke koje se upoznaju na suđenju. Jedna veruje da je osuđenik nevin i zaljubljena je u njega, a druga je model i hakerka koja pokušava da dođe do izgubljenog videa ubistva, pa se upušta na dark web. Nije jasno u potpunosti koji su njeni motivi, ni kakav je zapravo odnos sa drugom devojkom sa kojom započinje neku vrstu prijateljstva. Tokom celog filma mi ne vidimo te jezive scene već slušamo o njima, a to je dovoljno da doprinese atmosferi beznađa u kom su likovi. Ne treba sve da bude isporučeno gledaocima na tacni, ali mislim da bi film bio još bolji da su motivi likova malo jasniji.

AKCIJA

MISSION: IMPOSSIBLE – DEAD RECKONING PART ONE (Ocena 5/5) Špijunski serijal Nemoguća misija je u prva četiri dela bio svaki put priča ispričana na drugačiji način u zavisnosti od toga ko ga režira, gde je iza svakog stajao novi režiser sa jedinstvenom vizijom. U petom i šestom delu režiju je preuzeo Kristofer Mekveri i može se reći da su njegovi uradci među boljima u serijalu. Planirano je bilo da osmi deo bude finalni za Toma Kruza koji igra lik tajnog agenta Itana Hanta, ali je tokom produkcije ovog sedmog rekao da još nije u planu da ga ‘penzioniše’. Sedmi deo predstavlja prvu polovinu, pa otud i naslov Dead Reckoning Part One, i prati IMF tim dok tragaju za opasnim oružjem širom sveta, a pored ljudskih neprijatelja suočavaju se i sa veštačkom inteligencijom. Hejli Atvel se sjajno uklopila u tim kao novi lik lopova, a česte su refrence na ranije filmove, naročito prvi deo koji je režirao Brajan de Palma. Pokušana je i dublja karakterizacija Itanovog lika, gde više otkrivamo o njegovoj prošlosti i tome šta ga tera da stavlja živote svojih prijatelja (ali i celog sveta) ispred svog; ali razlog gledanja ovih filmova nije u dubini likova niti posebnoj radnji gde su u svakom misije manje-više slične, već u impresivnim akcionim scenama, i ovde potpuno zadovoljava to što se od njega očekuje iako sama priča nije završena, pa s nestrpljenjem iščekujem novi nastavak.

HOROR

TOTALLY KILLER (Ocena 3/5) Iako spada u podžanr horora poznat kao slešer, Totally Killer je po meni više mešavina naučne fantastike i komedije, nego čistokrvni horor. Pratimo savremenu tinejdžerku Džejmi, koja se vremeplovom vraća u ’80-e, kada je maskirani ubica ubio tri drugarice njene majke dok su bili u srednjoj školi. Džejmi mora da zaustavi ubicu kako bi promenila tok istorije i spasila svoju majku u sadašnjosti, a usput sreće svoje roditelje kao tinejdžere. Reference na Povratak u budućnost su česte i neminovne, i mada smo slične premise videli u horor komedijama The Final Girls iz 2015. i Happy Death Day iz 2017. godine, Totally Killer ima dovoljno šarma da se izdvoji, iako nije preterano originalan.

WHEN EVIL LURKS (Ocena 4/5) Režiser Demijan Runja smešta ovaj natprirodni horor u ruralni deo svoje rodne Argentine, i pratimo dva brata koji otkrivaju da imaju posla sa demonskom zaposednutošću od koje pokušavaju da zaštite svoju porodicu. Sličan je bio i njegov film Terrified iz 2017. godine, koji je pratio grupu istraživača natprirodnog u komšiluku u Buenos Ajresu, gde je skoro pa zatvorena lokacija i prikaz bliske zajednice razdirana nečim van ovog sveta. Film je solidan i ima par dosta dobrih strašnih scena, i uvek je lepo videti kvalitetne horore i van engleskog govornog područja, koje koristi lokalnu kulturu i mitologiju za stravu.

SERIJE

Ghosts i Juice su dve britanske komedije sa BBC-a, sa po 6 epizoda u sezoni. GHOSTS: Sezona 5 (Ocena 4/5) je i dalje duhovit i zabavan kao i u prethodnim sezonama, pa pratimo nove avanture mladog para koji je nasledio kuću koju naseljavaju druželjubivi duhovi. Peta sezona je poslednja, ali nas još očekuje Božićni specijal u vidu finala.

JUICE: Sezona 1 (Ocena 4/5) je poluautobiografsko delo komičara Mavana Rizvana gde igra Džamu, mladog geja koji radi u marketinškoj kompaniji. On se nosi sa brojnim ličnim problemima u vidu veze sa starijim muškarcem koji je spreman za ozbiljniju vezu i zajednički život, roditeljima Pakistancima koji su šašavi na svoju ruku, i mlađim bratom koji se zaposli u istoj kompaniji i napreduje brže nego on. Džama pravi greške tipične za svoju generaciju Milenijalaca, koja kao da nije dovoljno zrela da se nosi sa kompleksnošću savremenog života, ali je takođe i dovoljno psihički i emotivno naprednija u odnosu na starije generacije; a serija ima dosta surealnih momenata koje nam prikazuju svet iz Džamine vizure.

SERIJE: SEPTEMBAR 2023

KOMEDIJA

ARCHER: Sezona 14 (Ocena 3/5) Dugovečna FXX-ova animirana serija, koja meša komediju i špijunsku akciju, dolazi kraju. Pre poslednje sezone, ponovo sam pogledao određene epizode iz ranijih sezona. Kada uporedimo avanture tajnog agenta Sterlinga Arčera ranije i sada, jasno je da je kvalitet opao, a humor slabiji, ali ovo mi je i dalje jedna od dražih serija.

SEX EDUCATION: Sezona 4 (Ocena 5/5) Ova britanska tinejdž komedija takođe dolazi kraju u četvrtoj sezoni na Netflixu. Likovi Otisa, koji daje drugarima iz škole seksualne savete; njegove devojke Mejv; gej najboljeg prijatelja Erika; njegovog bivšeg dečka Adama i ostalih, i dalje uče da se nose sa emotivnim i seksualnim problemima – sada u novoj školi koja je dosta progresivnija od njihove prethodne. I stariji likovi, poput Otisove majke, seksualnog terapeuta Džin, se nose sa teškim situacijama, poput toga što je ponovo samohrana majka i pati od postporođajne depresije. Serija pokriva čitav spektar LGBT iskustava i, mada se bavi ozbiljnim temama, i dalje ih obrađuje na duhovit i topao način.

ONLY MURDERS IN THE BUILDING: Sezona 3 (Ocena 5/5) Mešavina komedije i misterije sa Hulua, Only Murders In The Building, je sjajno počela, ali je druga sezona bila malo slabija, i sada je u trećoj sezoni najbolja do sad. Pored Stiva Martina, Martina Šorta i Selene Gomez, koji igraju komšije iz zgrade u Njujorku koji vode podkast koji se bavi istragama ubistava, u novoj sezoni im se pridružuju glumci sa A liste, poput Meril Strip u liku ne tako uspešne glumice i Pola Rada kao zvezde koji postaje nova žrtva ubistva. Istraga je, pored zgrade iz naslova, smeštena i u pozorište na Brodveju, a sama misterija i humor su odlični.

STARSTRUCK: Sezona 3 (Ocena 3/5) Kao i prva i druga sezona, i treća sezona ove romantične komedije od mene dobija srednju ocenu, jer je i sama serija takva – nit’ smrdi, nit’ miriše. Prve dve sezone smo pratili vezu između pomalo nesnađene Džesi i filmske zvezde Toma, a sada je prošlo dve godine od njihovog raskida. Oni se ponovo sreću na venčanju zajedničkih prijatelja, i saznajemo da je Tom veren, a Džesi započne vezu sa dečkom kog upozna na svadbi. I pored toga, deluje da između bivših i dalje postoje emocije. Šest dvadesetominutnih epizoda proleti, pa je ovo okej serija za ubiti vreme.

DRAMA

FULL CIRCLE: Miniserija (Ocena 3/5) Stiven Soderberg režira ovu krimi dramu za striming servis Max, i radnja prati nekoliko likova raznih socijalnih staleža u Njujorku koji postaju umešani u zločin. Sve počinje kada gvajanska mafija kidnapuje sina bogate porodice sa Menhetna, čije roditelje igraju Kler Dejns i Timoti Olifant. Razlog za to je taj što Gajanci veruju da će tako skinuti staro porodično prokletstvo, ali situacija se komplikuje kada se ispostavi da su kidnapovali pogrešnog dečaka. Sam krimi element priče je zanimljiv i kroz šest epizoda nove tajne izlaze na videlo, ali sama komplikovana priča i brojni likovi čine seriju pomalo zamršenom.

THE CONTINENTAL: Miniserija (Ocena 3/5) Podnaslov ove serije je „From the world of John Wick“, s obzirom na to da je ovo prednastavak smešten u svet hiperstilizovane akcije filmske franšize u kom Kijanu Rivs igra plaćenog ubicu Džona Vika. Titularni hotel je mesto gde se plaćene ubice okupljaju i u njemu je zabranjeno bilo kakvo nasilje između njih. Ijan Makšejn u filmovima igra menadžera hotela Vinstona Skota, a u seriji pratimo njegovu mlađu verziju u Njujorku ’70-ih. Tadašnji menadžer Kontinentala, Kormak O’Konor (kog igra Mel Gibson) je odgajio Vinstona i njegovog brata Frenkija, ali kad Frenki opljačka Kormaka, između njih izbija rat. Svet Džona Vika u kome plaćene ubice žive po sopstvenom kodu je veoma zanimljiv, pa ne čudi da smo dobili ovu seriju, a u planu je i spin-of film u kome će Ana de Armas igrati balerinu plaćenog ubicu. Ipak, ovoj trodelnoj miniseriji fali ono nešto što je originalni film imao i sa svakim novim delom deluje mi da se franšiza razvodnjava.

WOLF: Miniserija (Ocena 4/5) Jako volim britanske krimi miniserije gde uvek dobijemo kvalitetnu i zaokruženu priču. BBC nas je navikao na takve serije, pa sada imamo Wolf, koja nije do sad ništa neviđeno, ali je dovoljno zabavna i napeta da drži pažnju kroz šest epizoda. Imamo dve naizgled nepovezane priče: jedna prati detektiva Džeka Kaferija, opsednutog svojim komšijom za kog sumnja da mu je ubio brata kad su bili deca; a druga prati bogatu porodicu koju čine otac, majka i ćerka koje drže kao taoce i terorišu dvojica psihopata. Lik detektiva Džeka Kaferija je nastao u serijalu romana spisateljice Mo Hejder, pa iako je ovaj slučaj rešen na kraju serije, ne bi smetalo da vidimo i neke njegove druge istrage.

FANTAZIJA I SF

AMERICAN HORROR STORY: Sezona 12 (Ocena 4/5) Sezone FX-ove horor antologije osciliraju, i dok su neke genijalne od početka do kraja, neke počnu dosta dobro da bi se raspale na kraju. Za sad još ne znamo u kom će pravcu otići najnovija sezona, ali prvih nekoliko epizoda mi se dopalo. Iako su sve sezone do sad bile inspirisane legendarnim hororima, ovo je prva sezona bazirana na već postojećem delu – romanu Delicate Condition, očigledno inspirisanom kultnom horor knjigom i filmom Rosemary’s Baby. Ema Roberts igra glumicu u usponu, koja bezuspešno pokušava da zatrudni, i nakon nekoliko vantelesnih oplodnja deluje da će ona i njen suprug postati roditelji. Ona primećuje da je prate neobični ljudi i neobjašnjive stvari joj se događaju, pa nije jasno za sada da li je u pitanju nešto natprirodno, ima li sve veze sa njenom trudnoćom ili je pak sve u njenoj glavi. Ovo je jedna od retkih serija gde nikada ne znam u kom će pravcu da ode, ali je sigurno da nikad neće biti dosadno.

THE WHEEL OF TIME: Sezona 2 (Ocena 4/5) Visokobudžetne adaptacije serijala romana epske fantastike ima mnogo danas, od Igre prestola i spin-ofa Kuća zmaja, do Amazonovih Gospodara prstenova: prstenova moći i Točka vremena. Osim Igre prestola, deluje da nijedna nije postala deo mejnstrima i dosegla do publike koja nije već fan toga, a i ne osvajaju toliko nagrada i pohvala kritičara koliko bi se očekivalo. U drugoj sezoni, The Wheel Of Time je pojednostavio radnju romana i uneo neophodne promene koje su očekivane kada uzmemo u obzir da adaptiraju serijal od čak 14 knjiga. U prvoj sezoni nismo znali ko je od petoro glavnih likova reinkarnacija Ponovorođenog Zmaja, ali je sada njegov identitet poznat. Likovi su raštrkani i svako se nosi sa svojom ulogom u ovom svetu magije i legendi. Serija nije toliko eksplicitna i brutalna poput Kuće zmaja, niti bogata mitologijom poput Prstenova moći, ali je definitivno preporuka za ljubitelje tog žanra.

MRS. DAVIS: Miniserija (Ocena 5/5) Ova miniserija meša naučnu fantastiku i religijske teme, i ima zaista neobičnu premisu zbog čega sam uživao u njoj. Gospođa Dejvis je veštačka inteligencija, koju koriste svi na svetu, i dovela je do naizgled opšteg blagostanja. Časna sestra Simon se protivi koriščenju te tehnologije, i prihvata misiju od Gospođe Dejvis da pronađe Sveti gral, a zauzvrat će se Gospođa Dejvis samouništiti. Nju ta avantura vodi širom sveta i upoznajemo razne neobične likove. Beti Gilipin je odlična u ulozi Simon, koja je odrasla kao ćerka mađioničara, i dobro zna da iza svakog čuda i magije zapravo stoje ljudi, ali je i sama doživela religijsko iskustvo koje je odvelo životu u veri. Jedan od kreatora serije je Dejmon Lindelof, koji se već bavio temama magije, religije i naučne fantastike u svojim serijama Lost, The Leftovers i Watchmen; pa ne čudi da je i Mrs. Davis još jedan pogodak.

FILMOVI: AVGUST 2023

KOMEDIJA

NO HARD FEELINGS (Ocena 5/5) Od filmske zvezde kakva je Dženifer Lorens očekujemo uloge u blokbasterima ili one koji bi donele prestižne nagrade, ali kako se ta dobitnica Oskara već pokazala u dramama i franšizama, jasno je da želi da snima samo filmove u kakvim i sama uživa. Ona je u intervjuima često spontana i duhovita, i ta njena karakteristika dolazi do izražaja u ovoj komediji. Ona igra 32-godišnjakinju, koja jedva spaja kraj sa krajem radeći kao konobarica i vozačica Ubera. Kad joj oduzmu auto, a preti joj gubitak kuće pokojne majke u kojoj živi, ona se javlja na neobičan oglas kako bi dobila novi auto. Naime, bogati roditelji su spremni da daju auto devojci koja će zavesti njihovog povučenog 19-godišnjeg sina pre nego što ode na koledž. Iako je starija od njega i potpuno su različitih karaktera, između njih se javlja iskreno prijateljstvo i simpatije. Ipak, sve preti da propadne ako on otkrije zbog čega je ona zapravo zainteresovana za njega. Film ima malo preteranu premisu, ali je to i poenta ovakvih komedija. Ovo je slično seks komedijama koje smo viđali 2000-ih godina, gde se likovi dovode u uvrnuto smešne seksualne situacije. Zahvaljujući Dženifer Lorens i Endruu Bartu Feldmanu u glavnim ulogama, film uspeva da bude više od ‘seks komedije’ i pronađe emotivnije i realne momente u žanru, ali ni u jednom momentu ne zaboravljajući da za to mora da ima dobre likove i, naravno, da bude konstantno duhovit.

RED, WHITE & ROYAL BLUE (Ocena 4/5) Ova romantična komedija, zasnovana prema istoimenom popularnom romanu, prati dva momka koji se u početku ne podnose, ali ubrzo shvataju da su sličniji nego što misle i zaljubljuju se. Razlika je u tome što oni nisu neki obični momci, već je jedan sin predsednice Sjedinjenih Američkih Država, dok je drugi britanski princ. Film je dosta simpatičan i na momente pronicljiv za teme kojima se bavi, ali mislim da je mogao da bude malo oštriji u prikazu gej romanse dve javne i političke ličnosti.

DRAMA

PAST LIVES (Ocena 5/5) Film otvara scena u baru u Njujorku, koju gledamo iz vizure nepoznatih likova – drugih posetioca bara – koji pokušavaju da otkriju u kom su odnosu troje gostiju, Koreanac, Koreanka i belac. Oni pogađaju da li su u srodstvu, romantičnoj vezi, prijatelji, i trude se da definišu način na koji razgovaraju i njihove govore tela. Zatim se radnja vraća u Seul pre 24 godine, kada dvoje prijatelja, dečak i devojčica, bivaju razdvojeni jer se njena porodica seli u Toronto. Devojčica menja ime u Nora i kad odraste preko Fejsbuka uspe da nađe prijatelja iz detinjstva koji je i dalje u Koreji. Oni počinju da pričaju svakodnevno, ali kontakt im se opet prekida kad shvate da ta veza na daljinu ne uspeva, i Nora odlazi u Njujork kako bi postala spisateljica. Nora upoznaje pisca Artura, za koga se udaje, ali onda njen nekadašnji prijatelj odluči da je poseti u Njujorku. Nora, njen muž i prijatelj su tri lika iz bara sa početka, i kako film odmiče shvatamo da se ovde radi o neuzvraćenim ljubavima, prijateljstvu koje opstaje uprkos daljini i protoku vremena, ali i o sudbini i kajanjima za stvari u životu koje nisu išle onako kako bi likovi želeli. Ovo je mali film u smislu da nema napetih, melodramatičnih momenata poput afere, svađa i raskida; ali se bavi velikim emocijama upravo kroz sitne gestove, poglede, neizgovorene reči… Iz tog razloga ovu romantičnu dramu ne treba propustiti.

AKCIJA

HEART OF STONE (Ocena 1/5) Ovo je jedan toliko dosadan i zaboravljiv špijunski film, koji je verovatno želeo da bude ženska verzija Nemoguće misije, ali nije u tome uspeo. Gal Gadot igra špijunku Rejčel Stoun, koja mora da zaustavi hakerku da se dokopa opasnog oružja, veštačke inteligencije pod nazivom Srce. Film je prepun klišea da je i sam naslov loša igra rečima na prezime junakinje i oružje koje traži.

AVANTURA

INDIANA JONES AND THE DIAL OF DESTINY (Ocena 5/5) Indijana Džouns je jedan od legendarnih heroja akcionih i avanturističkih priča, poput Džejmsa Bonda ili Tarzana. Za razliku od njih gde su ih igrali brojni glumci, ova uloga nesumnjivo će zauvek pripadati Harisonu Fordu. Prvi film je izašao 1981. godine, kao omaž avanturističkim serijalima iz 1930-ih, a novi peti nastavak je sada star u odnosu na prvobitni film skoro koliko i ti serijali kojima je odavao počast. Originalna trilogija se okončala krajem ’80-ih, da bi dobili i četvrti (ne toliko dobar) nastavak 2008. godine. Ovaj peti film je zasigurno poslednji u kome ćemo gledati Forda u ulozi arheologa, jer je ušao u devetu deceniju života. Dok je trilogija bila smeštena u 1930-e, a četvrti deo u ’50-e, sada smo u 1969. godini. Izgleda da je vreme avantura i magije zamenjeno naukom, jer su ljudi opsednuti sletanjem na Mesec, što predstavlja budućnost, a ne zanima ih drevna istorija i prošlost. Indija vidimo kao mrzovoljnog starca kome smeta glasna muzika i buka mladih komšija, a odlazi u penziju sa mesta profesora na koledžu. Polako otkrivamo šta se desilo u razmaku između četvrtog i ovog dela, jer je u četvrtom nastavku Indi otkrio da ima sina i pomirio se sa njegovom majkom, svojom ljubavi iz mladosti. Meni se to veoma dopalo i imali smo priliku da vidimo jednog drugačijeg Indijanu – ne heroja i šarmantnog zavodnika – već jednu ranjivu osobu punu kajanja. Njega očekuje poslednja avantura kad mu se obrati kumica Helena Šo, koja traga za misterioznim artefaktom za kojim je tragao i njen otac: mehanizmom sa Antikitere, koji je stvorio matematičar Arhimed u antičkoj Grčkoj. Njima su za petama Indijevi stari neprijatelji, nacisti, i trag ih vodi širom sveta po egzotičnim lokacijama. Veoma sam uživao u ovom filmu, jer je još jedna tipična avantura za Indijanu Džounsa, ali je takođe jasno da je finalni film u serijalu i puno je referenci na prethodne delove, a nisu preterali sa tim. Jasno je da ćemo kad-tad dobiti novog Indijanu Džounsa, kog će glumiti neki drugi mladi harizmatični glumac, ali do tada originalni serijal od ovih pet filmova i Harison Ford su dobili završnicu kakvu ovaj junak i zaslužuje.

HOROR

KILLER BOOK CLUB (Ocena 1/5) Ovaj španski slešer je očigledno inspirisan hororima Znam šta ste radili prošlog leta i Vrisak, ali ne može im ni prići jer nema ni trunku originalnosti. Pratimo studente, koji imaju književni klub sa tematikom horor knjiga, koji slučajno ubiju svog profesora, pa neko počinje da ih ucenjuje i ubija jednog po jednog. Likovi su klišei, ubistva ne naročito inventivna, a ni otkriće ko je ubica ne nudi nikakvo iznenađenje.

THE BLACKENING (Ocena 3/5) Ovaj film je satira na slešere gde uglavnom likovi crnaca budu među prvim žrtvama ubica. Kada grupa prijatelja koji se znaju od koledža iznajmi kolibu u šumi, postaju meta maskiranog ubice. Fora je u tome da su oni Afroamerikanci, pa moraju da igraju misterioznu igru koja uključuje trivia pitanja vezanih za crnačku pop kulturu i istoriju. Mešavina horora i komedije je stara koliko i horor žanr, ali – iako ima zabavnih momenata – dekonstrukcija slešera je već dosta puta viđena.

THE BOOGEYMAN (Ocena 2/5) Psihijatar i njegove dve ćerke su izgubili suprugu i majku u nesreći, a sada se na njih navukla kletva jer počinje da ih proganja stvorenje iz dečijih strahova i mraka – Babaroga. Očekivao sam nešto zanimljivije s obzirom da je zasnovano po kratkoj priči horor legende Stivena Kinga, ali ovde to nisam dobio, pa je ovo samo još jedan predvidljivi natprirodni horor gde se čudovište hrani strahom i teroriše svoje žrtve koristeći njihove traume.

THE LAST VOYAGE OF THE DEMETER (Ocena 2/5) Od svog objavljivanja 1897. godine, roman Drakula Brema Stokera, je neiscrpni izvor brojnih filmskih i serijskih adaptacija, i svakako jedno od najuticajnijih i najpoznatijih dela o vampirima ikada. Do sad smo već videli sve moguće verzije Drakule (ove godine smo imali komičniji horor o njegovom slugi Renfildu), a sad je na red došla adaptacija sedmog poglavlja u kome Drakula putuje od Transilvanije do Londona na brodu Demeter i čim se spusti noć napušta svoj sanduk i teroriše posadu. Ovde ne objašnjavaju ko je i šta je Drakula, jer je svim gledaocima očigledno jasno. On se čak i ne pojavljuje u svom ljudskog obliku već kao jezivo čudovište sa krilima, sličnije Nosferatuu, nego kao uglavnom prikazana zavodljiva krvopija. Ovo je dosta jednostavan i efektivan horor, ali nepotrebno razvučen, s obzirom na to da se radi o adaptaciji samo jednog poglavlja romana.

ANIMIRANI

ELEMENTAL (Ocena 3/5) Animirani filmovi iz Diznijeve i Piksarove radionice znaju da potrefe balans između zabave za najmlađe i dubljih tema koje će razumeti starija publika, pa su zato odlični za celu porodicu. U najnovijem njihovom filmu, pratimo stanovnike jednog grada u kome žive humanoidne personifikacije četiri elemenata – vatre, vode, zemlje i vazduha. Dok je grad prilagođen stanovnicima vode, zemlje i vazduha; vatreni su ovde prikazani kao imigranti koji se ne uklapaju i predstavljaju opasnost za ostale elemente zbog čega nisu baš omiljeni. Ovde je fokus na romantičnom odnosu devojke od vatre i dečka od vode, čija je ljubav zabranjena. Oni se suočavaju sa predrasudama od strane porodica i ostalih stanovnika, ali i moraju da spreče opasnost koja preti celom gradu. Režiser filma je rekao da je inspiraciju našao u svom detinjstvu, kao dete korejskih imigranata u Njujorku 1970-ih godina. Iako je premisa filma zanimljiva i bavi se važnim porukama, radnja nije dovoljno dobro obrađena, i ima dosta nelogičnosti i formulaičnosti kakvu nismo navikli kod Diznija i Piksara. Dakle, nije ovo jedan od njihovih najgorih filmova, ali se ne može baš svrstati ni sa najboljima, pa otud srednja ocena.

NIMONA (Ocena 4/5) Smeštena u kraljevstvo koje je mešavina srednjevekovne i futurističke estetike, pratimo avanture dva antiheroja, titularne Nimone i viteza Balistera. Kad Balisteru smeste ubistvo kraljice, on se nađe u bekstvu i upozna Nimonu. Ona izgleda kao tinejdžerka, ali zapravo može da preuzme bilo kakav oblik. Ona zna kako je biti odbačen zbog toga što si drugačiji, pa se udružuju da pronađu pravog krivca za ubistvo i speru ljagu sa Balisterovog imena. Nimona tokom celog filma ismeva Balistera koji želi da zna njenu prošlost i shvati ko je ona, ali momenat u kome zapravo otkrijemo istinu o njoj je dosta dobar i emotivan. Film ima zaista super ideje za teme kojima se bavi: od toga kako je biti gledan kao negativac jer si drugačiji, do neprihvatanja od strane drugih i prihvatanja samog sebe. Dosta je i progresivan, jer je Balister gej i u vezi sa drugim vitezom, ali to nije veštački nametnuto i nabijano na nos za najmlađu publiku, već samo prikazuje da postoje svakakve različitosti i da ih treba prihvatiti i razumeti.

SPIDER-MAN: ACROSS THE SPIDERVERSE (Ocena 4/5) Multiverzumi su sada nešto što često viđamo u superherojskim filmovima, kao u Marvelovom Spider-Man: No Way Home ili DC-jevom The Flash. Pre ta dva filma, 2018. godine je sve oduševio animirani Spider-Man: Into The Spider-Verse, u kome tinejdžer iz Bruklina Majls Morales postaje Spajdermen i otkriva postojanje i drugih Spajdermena. U nastavku, otkrivamo da postoji elitna organizacija koju čine najbolji Spajdermeni, čiji je zadatak da spreče anomalije u univerzumima. Nastavak je fantastično animiran, jer svaki Spajdermen ima svoj stil, i film odlično prikazuje šarene i maštovite varijacije na tog heroja (odnosno heroje i heroine). Malo mi je falilo da dam odličnu ocenu, ali mislim da je prvi deo bio originalniji i duhovitiji, i ponudio je zaokruženiju priču. Ovde je nekako previše svega i, iako film traje 2 sata i 20 minuta, samo je uvod za dalje delove o Spajderverzumu.

SERIJE: AVGUST 2023

KOMEDIJA

HEARTSTOPPER: Sezona 2 (Ocena 4/5) Nova sezona britanskog tinejdž rom-koma sa Netflixa prati dalji razvoj veze dva tinejdžera Nika i Čarlija. Oni su sada zvanično par i polako se otkrivaju pred prijateljima i porodicom, a Nik sve više prihvata da je biseksualac. Druga sezona se dotiče i težih tema, poput trauma koje Čarli i dalje ima zbog ranijeg maltretiranja, kao i njegovog poremećaja u ishrani. I likovi oko njih dobijaju više prostora u novoj sezoni, pa imaju svoje ljubavne probleme i otkrivaju svoju seksualnost koja pokriva ceo LGBTQIA+ spektar. Sredina sezone je smeštena u grad ljubavi, Pariz, tokom školske ekskurzije, i lepo je videti seriju za mlađe tinejdžere koja se bavi različitim seksualnostima bez da ih seksualizuje; pa se više fokusira na romantični aspekat, nego na fizički. Ipak, nekad mi deluje da serija igra previše na sigurno i sve probleme rešava na lak i sladunjav način, a likove prikazuje naivnijim nego što bi trebali biti.

DRAMA

DAISY JONES & THE SIX: Miniserija (Ocena 3/5) Meni se veoma dopao roman spisateljice Tejlor Dženkins Rid, Sedam muževa Evelin Hjugo, koji se bavi životom skandalozne glumice tokom zlatne ere klasičnog Holivuda; i jedva sam čekao Amazonovu adaptaciju njenog romana Dejzi Džouns i Šestorka, iako me je sama knjiga ostavila ravnodušnijim nego Evelin Hjugo. Smeštena u Los Anđeles tokom 1970-ih godina, radnja prati grupi devojku Dejzi koja postaje pevačica i novi član već postojećeg benda Šestorke. Frontmen benda Bili teško prihvata da mora da deli mesto tekstopisca i vokala sa Dejzi, ali iako su potpuno različiti zbližavaju se pišući album, što preti da ugrozi Bilijev brak i čak rasturi bend. Spisateljica romana je bila inspirisana grupom Fletwood Mac i njihovim albumom Rumours, koji je inspirisan aferama između članova benda, kao i upotrebom droge. Dakle, ovo je priča o seksu, drogi i rokenrolu, ali nešto fali, kao kad slušamo cover verziju neke pesme – može biti i veoma dobro, ali nije baš originalno.

SF

CITADEL: Sezona 1 (Ocena 2/5) Amazon ne štedi novac kada su serije u pitanju: najskuplja serija ikada je njihov Gospodar prstenova, a ovogodišnja špijunska akcija Citadel je na drugom mestu. I pored svog uloženog novca, ne vidim gde su ga toliko potrošili: da, Ričard Maden i Prijanka Čopra Džonas jesu zvezde i sigurno je otišlo dosta na njihov honorar, ali nemaju previše harizme niti hemije između svojih likova. I scene akcije smeštene širom sveta su snimljene dosta mračno, pa i ne vidimo najbolje sve te lokacije koje su puno koštale. Maden igra Kajla, čoveka sa ženom i ćerkom koji ima amneziju, ali otkriva da je nekada bio vrhunski špijun po imenu Mejson Kejn za agenciju Citadela. On nalazi bivšu partnerku (i poslovnu i ljubavnu) koju igra Čopra Džonas, i zajedno moraju da spreče rivalsku agenciju da se dokopa opasnog oružja. Ovo nije čistokrvni SF, ali ima elemente toga pa bi ga možda mogli svrstati u kategoriju spy-fi. Serija ima sve moguće klišee iz svakog špijunskog filma i serije ikada, pa bolje da je budžet otišao na kvalitetnije scenariste. Za tako skupu seriju prošla je dosta nezapaženo, ali je ipak obnovljena za drugu sezonu, a u planu su i internacionalni spin-ofovi smešteni u Italiju, Indiju, Španiju i Meksiko.

SECRET INVASION: Miniserija (Ocena 4/5) Marvelov filmski univerzum postoji već 15 godina, a nakon serija gde su fokus imali manje poznati heroji (dakle, ne oni iz tima Osvetnika), sa striming servisa Disney+ došle su nove serije koje su bliže povezane sa bioskopskim filmovima. Kvalitet im varira, ali su važne za gledanje kako bi razumeli šta se dešava u daljim nastavcima. Secret Invasion je dobio dosta loše kritike, ali se meni ova špijunska priča smeštena u svet superheroja i vanzemaljaca dopala. Samjuel L. Džekson se vraća ulozi Nika Fjurija, koji otkriva da vanzemaljska rasa Skrul – koji mogu da preuzmu izgled bilo kog ljudskog bića – planira invaziju, i mora da ih zaustavi. Problem je u tome što ne znamo kome se može verovati kada neprijatelj može da preuzme bilo čiji lik. Ima ovde i mana, ali ovaj SF triler dobro funkcioniše nakon određenih Marvelovih promašaja na malim i velikim ekranima.

FILMOVI I SERIJE: JUN 2023

FILMOVI

AKCIJA

FAST X (Ocena 4/5) Ova akciona franšiza o trkačima-lopovima koji su postali internacionalni špijuni mi je jedan od omiljenih serijala, i – koliko god svaki deo bio lošiji od prethodnog – uvek ću ih dočekati sa oduševljenjem. Kako smo sad kod već desetog nastavka, znamo šta da očekujemo: red sumanute i nelogične, ali užasno zabavne, akcije gde automobili skoro lete; malo dijaloga o važnosti porodice; i likove koji volimo a uvek preživljavaju sve vratolomije, vraćaju se iz mrtvih, bore se protiv negativaca (koji kasnije često postanu deo tima) i na kraju spase svet. Peti deo je odveo serijal u tom pravcu i važi za jedan od najboljih (pored sedmog, koji je bio poslednji za tragično poginulog Pola Vokera), pa ne čudi da su se u ovom delu vratili toj priči. Naime, ovde je glavni zlikovac sin negativca iz petog dela, kog igra Džejson Momoa; i on je mnogo zabavniji i luđi od prethodnih koje su igrali Džejson Stejtam, Šarliz Teron i Džon Sina (koji se svi vraćaju i u ovom delu). Navodno će 11. ili 12. deo biti poslednji, i spreman sam da ispratim ovaj serijal do njegove zasigurno prelude završnice.

GHOSTED (Ocena 4/5) Farmer Kol na pijaci u Vašingtonu upozna Sejdi, koja mu kaže da radi kao kustos, i nakon male prepirke odlučuju da izađu na sastanak. Oni provode savršen dan zajedno, ali posle toga se Sejdi ne javi Kolu. On otkrije da je ona u Londonu, pa ga roditelji ubede da učini romantični gest i poseti je. Ispostavlja se da je Sejdi špijun za CIA, i spasi Kola kad ga kidnapuju zbog zabune identiteta i završi u Pakistanu. Film je dobio kritike za to što je generičan i kao špijunska akcija i kao romantična komedija; ali nekad je sasvim ok za ovakav film da bude osrednji, i iz prosečnosti ga vade harizma i hemija Krisa Evansa i Ane de Armas.

KOMEDIJA

AND JUST LIKE THAT…: Sezona 2 (Ocena 5/5) Nakon prve sezone, koja je imala zadatak da nas ponovo upozna sa likovima koje znamo iz serije Seks i grad i prikaže nam njihov život u srednjim godinama, druga sezona sa striming servisa Max (nekada HBO Max) je dosta opuštenije atmosfere. Možda je razlog i taj što je prošlo godinu dana od Kerinog gubitka Zverke, ali opet serija uspeva da meša komični i dramski ton, i da nas podseti da je ona izgubila ljubav svog života. Serija i dalje trpi kritike od fanova koji nisu zadovoljni određenim zapletima, poput Mirandine veze sa nebinarnim komičarom Če zbog kojih se preselila u El Ej. Dok je Miranda u početku sezone izdvojena od ostalih, u Njujorku scene između dugogodišnjih prijateljica Keri i Šarlot, ali i novih likova Sime, Lise i Nije, podsećaju na čuvene brančeve četvorke iz Seks i grada. Iako je najavljeno da će se Kim Katral u ulozi Samante vratiti u vrlo kratkoj sceni, njeno odsustvo se manje oseti u novoj sezoni. Ja likove Keri, Šarlot i Mirande volim još iz originalne serije, i naravno da nastavak nije savršen i ne može dostići kultnost Seks i grada. Ako zanemarimo elitizam likova i njihove glamurozne njujorške živote koje nikad ne možemo voditi, svakako je odličan prikaz života žena u 50-im godinama nakon karijera, brakova, dece, razvoda i gubitaka, ali i pokazuje da se život ne završava u tim godinama i da uvek ima vremena za neizbežne promene.

DRAMA

THE IDOL: Sezona 1 (Ocena 3/5) Pevač Abel Tesfaje, poznatiji kao Vikend, stoji iza ove HBO-ove serije u kojoj igra i glavnu ulogu. On igra misterioznog gurua za samopomoć i vođu kulta Tedrosa, koji zavede pop zvezdu Džoslin (Lili-Rouz Dep). Oni započnu bizarnu emotivno-seksualnu vezu, i Tedros preuzima glavnu reč u Džoslininoj karijeri. Jasno je da Vikend zna kako stoje stvari iza scene u Holivudu i kako je brutalna muzička industrija; a neki sumnjaju da je Džoslinin lik zasnovan na njegovoj bivšoj devojci Seleni Gomez, koja se nosila sa psihičkim problemima pod teretom slave. Sama serija je dosta prazna i, iako ima samo pet epizoda, manje-više se vrti u krug i nema neku posebnu radnju. Poput serije Euphoria režisera Sema Levinsona, koji režira i The Idol, i ovde je više reč o ‘vajbu’ nego o zapletima, pa sve podseća na muzički spot. Mogla je ovo biti zanimljiva priča o sjaju i bedi Holivuda, ali privukla je pažnju zbog pogrešnih razloga – pre svega kontroverze kada je Vikend zamenio prvobitnu režiserku Levinsonom i za skoro gotovu seriju odradio dodatna snimanja, pa je pitanje kako je zapravo trebala da izgleda.

SF I FANTAZIJA

BLACK MIRROR: Sezona 6 (Ocena 3/5) U prve dve sezone i sa samo šest epizoda, antologijska serija Black Mirror iz Britanije je oduševila sve prikazom našeg sveta kroz naučno-fantastične priče o jezivoj tehnologiji koja sve više uzima maha. Treća, četvrta i peta sezona su se prikazivale na Netflixu, čime su dostigle još veću popularnost, a veći budžet i poznatiji glumci su doveli do još zanimljivijih priča. Ipak, u šestoj sezoni se vidi da polako gube na originalnosti, jer iako su tih pet epizoda zanimljive, teme kojima se bave su već viđene i bolje odrađene ranije. Možda je razlog taj što svet u kakvom živimo danas više nalikuje onom iz Black Mirorra nego te 2011. kada je počela da se prikazuje. Nakon uspona društvenih mreža, pandemije, ratova i veštačke inteligencije, svesni smo da SF serije ne mogu više da nas upozoravaju na strašnu budućnost, jer već živimo u njoj.

THE WITCHER: Sezona 3 (Ocena 3/5) Prva sezona o lovcu na čudovišta, vešcu Geraltu, je bila odličan spoj samostalnih epizoda i priče koja se proteže kroz ceo serijal; dok je druga bila slabija. U trećoj sezoni, Geralt i čarobnica Jenefer štite princezu Siri, dok se suočavaju sa novim pretnjama, kako ljudskim tako i natprirodnim. Ovo je poslednja sezona za Henrija Kavila u ulozi Geralta, koga će u narednoj sezoni zameniti Lijam Hemsvort. Mnogi su rekli da neće nastavljati sa gledanjem iz tog razloga, ali deluje mi da su mnogi fanovi Netflixove adaptacije knjiga odustali od serije i pre zamene glavnog glumca jer je prosto postala tipična visokobudžetna, ali isprazna i pomalo dosadna, epska fantastika. Treća sezona je podeljena, što postaje uobičajena praksa za Netflix, pa smo sad dobili pet epizoda, a sledećeg meseca nas očekuju još tri.

FILMOVI: ZIMA 2023

KOMEDIJA

COCAINE BEAR (Ocena 3/5) Kada se film zove Cocaine Bear već znamo šta možemo da očekujemo: jednu otkačenu priču (zapravo zasnovanu po istinitom događaju iz 1985.) kada je američki crni medved naišao na veliku količinu kokaina u šumi i uneo ga u sebe. U mešavini crnohumorne komedije i horor-trilera, pratimo nekoliko likova od običnih ljudi i dece, do predstavnika zakona i dilera drogom koji pokušavaju da prežive napad medveda. Film nije naročito kvalitetan, ali je dovoljno lud i brz da bude zabavan.

MAGIC MIKE’S LAST DANCE (Ocena 3/5) Čening Tejtum se vraća ulozi (sada bivšeg) stripera Majka u trećem i poslednjem delu ovog filmskog serijala. Dok je prvi film bio više dramatičan prikaz života stripera koji pokušavaju da stvore nešto više od svog života, drugi je imao više komičnih elemenata i fokusirao se na prijateljstvo između muškaraca. U Magic Mike’s Last Dance, od starih likova tu je samo titularni Majk, koji upozna i zavede bogatašicu Maks (Salma Hajek). Ona ga pozove u London kao koreografa i pratimo njihov odnos dok pokušavaju da postave predstavu na scenu pozornice. Ovde i nema previše radnje ni zapleta, ali je zahvaljujući harizmi i seksipilu Tejtuma i Hajekove, kao i dobroj režiji Stivena Soderberga, film gledljiv – mada nikako na nivou prvog dela.

SOMEBODY I USED TO KNOW (Ocena 3/5) Svi znamo one Holmarkove filmove gde se poslovna žena vrati u rodni gradić (obično tokom Božića) i naiđe na staru ljubav, koja je nauči pravim vrednostima i da je sreća čeka tu, a ne u velikom gradu. Ovaj film prati tu formulu (iako nije Božićni), pa se tako Ali (Alison Bri) – koja stoji iza rijaliti šoua koji otkažu – vraća kod majke i usput sreće bivšeg dečka. Jasno je da između njih i dalje postoje emocije, ali on uskoro staje na ludi kamen sa drugom devojkom. Film na određene načine izvrće tipične rom-komove, ali opet ne uspeva da bude dovoljno jedinstven da i sam ne zapadne u određene klišee žanra.

WHEN YOU FINISH SAVING THE WORLD (Ocena 2/5) Džulijen Mur i Fin Vulfhard igraju majku i sina tinejdžera, koji se ne razumeju međusobno i nemaju baš najbolji odnos. Ona radi u skloništu za žrtve porodičnog nasilja, a on je muzičar koji ima fanove u onlajn krugovima. Ona pokušava da ga zainteresuje da pomaže drugima, ali on počne da se interesuje za to tek kad mu se dopadne devojka iz škole. Ni majka ni sin ne shvataju da su sebični i usko fokusirani na same sebe, i da su sličniji nego što misle. Ovo je jedna od onih dramedija gde su likovi često pomalo preterani i karikature sa svojim interesovanjima i manama. Iako film pokušava da prikaže neke društveno-političke teme, ipak (kao i likovi) nije jasno šta želi da kaže i ostaje nedorečen.

DRAMA

THE SON (Ocena 4/5) Režiser Florijan Zeler je po svojoj predstavi The Father snimio istoimeni film 2020. godine, u kome Entoni Hopkins igra čoveka Entonija, koji se bori sa demencijom. I film The Son je režirao po svojoj istoimenoj predstavi, koja prati Entonijevog sina Pitera. Hju Džekman igra Pitera, uspešnog njujorškog advokata koji nema sjajan odnos sa svojim ocem (radnja je smeštena pre filma The Father). Piter je ostavio suprugu i sina tinejdžera zbog nove žene sa kojom ima bebu, a situacija se komplikuje kada Piterov sin dođe da živi kod oca i maćehe. Suicidalni mladić pati od depresije, i Piter ne zna kako da se izbori sa tim i bude dobar otac. Iako su likovi bogati i privilegovani, jasno je da nemaju pojma kako da se snađu u životu i ostvare konekciju sa svojim najbližima, pa je tragedija neminovna. Možda za nijansu slabiji od The Father, The Son je porodična drama koja se takođe bavi teškom temom i traumom koja se prenosi sa generacije na generaciju.

RATNI

OLUJA (Ocena 4/5) Domaći ratni filmovi uopšte nisu žanr koji volim, jer mislim da češće završe kao propaganda i samo podstiču nove konflikte; umesto da ispričaju tešku ali važnu priču na takav način da funkcioniše i kao dobar film za gledanje. Možda su me niska očekivanja spasila, pa mi se ovaj film, koji govori o istoimenoj akciji progona Srba sa područja Republike Srpske Krajine, dopao. Pratimo nekoliko srpskih porodica, odnosno komšija, pre i tokom agresije hrvatsko-muslimanskih snaga uz pomoć NATO pakta u avgustu 1995. godine. Oni su jedni od preko 250 hiljada Srba primoranih da napuste porodično ognjište. Ilija, kome je cilj da zaštiti porodicu, formira diverzantsku jedinicu, pri čemu mora da napusti ženu i sina, koji su u koloni koja se kreće ka Srbiji. Sama priča o Operaciji Oluja je i dalje kontroverzna tema na području bivše Jugoslavije, jer su ljudi koji su je preživeli i dalje živi, a za Hrvatsku je ona pobeda i oslobođenje okupiranih područja, dok je za Srbe plan etničkog čišćenja. Ako na stranu ostavimo sve to (što je teško, jer se ne može biti nepristrasan u ovakvom filmu koji nam je blizak i vremenski i prostorno), film kao film je dobar; počev od scenarija i likova koje iznose jaki glumci, i režije koja priča jednu napetu i mučnu priču koja prikazuje sav besmisao ratovanja i ubijanja na nacionalnoj osnovi.

AKCIJA

OPERATION FORTUNE: RUSE DE GUERRE (Ocena 3/5) Tajni agent (Džejson Stejtam) i njegov tim obaveštajaca (među kojima je i Obri Plaza) unajme glumca (Džoš Hartnet) za misiju zaustavljanja trgovca oružjem (Hju Grant). Film ima dosta tipičnu špijunsku premisu, ali su likovi i njihovi dijalozi dovoljno zanimljivi, kao i internacionalne destinacije i akcione scene. Ovo je jedan rutinski film bez puno stila, kakve u zadnje vreme isporučuje režiser Gaj Riči; i, iako je zabavan tokom gledanja, čim se završi ispariće iz sećanja.

KRIMI, MISTERIJA I TRILER

LUTHER: THE FALLEN SUN (Ocena 3/5) London u kome živi detektiv Džon Luter je nalik Gotamu iz Betmena, prepun genijalnih ali poremećenih ubica koje samo ovaj titularni policajac može da zaustavi – tako što će nekada i sam prekršiti zakon. Lik Lutera je nastao u istoimenoj seriji, gde je na kraju pete sezone on završio iza rešetaka. U filmu koji je nastavak serije, Luter beži iz zatvora kako bi zaustavio serijskog ubicu. Film mogu i da gledaju oni koji nisu pratili seriju, ali ako nemate povezanost sa Luterovim likom za vas će ovo biti samo jedan tipični krimi triler. Po meni, najbolje je početi od prve sezone u kojoj upoznajemo njegov lik, kao i psihopatu Alis Morgan, koja sa njim igra igru mačke i miša; i nije jasno da li žele da ubiju jedno drugo ili se prepuste privlačnosti i strasti koja očigledno postoji. Za Idrisa Elbu, koji igra Lutera, je često nagađano da će postati novi Džejms Bond, ali sa ovom ulogom on već ima lik (anti)heroja koji je dovoljno originalan.

MARLOWE (Ocena 2/5) Glamurozna naslednica (Dajan Kruger) unajmi privatnog detektiva Filipa Marloua (Lijam Nison) da pronađe njenog nestalog ljubavnika; ali on otkriva mnogo veću misteriju u El Eju 1930-ih godina. Ja volim noar filmove i njihovu estetiku: problematični privatni detektivi sa šeširom i uvek upaljenom cigaretom, fatalne žene koje su spremne da zavede i ubiju, gangsteri, svet u kome se mešaju sjaj i beda od noćnih klubova do mračnih ulica i kancelarija punih senki… Možda je to razlog što noar filmovi bolje funkcionišu u crno-beloj tehnici i bili su na vrhuncu slave ’40-ih i ’50-ih, pa većina novijih deluju samo kao isprazno kopiranje te epohe – a tako je i sa ovim filmom.

MISSING (Ocena 4/5) Missing je nastavak filma Searching iz 2018. godine, gde misteriju o nestanku jedne osobe pratimo kroz ekrane i kamere kompjutera, mobilnih telefona i drugih uređaja; a u pitanju su novi likovi i drugačija radnja. Dok je u prvom delu otac tragao za nestalom ćerkom, ovde jedna ćerka istražuje nestanak svoje samohrane majke koja je nestala nakon odmora u Kolumbiji sa svojim novim dečkom. Način na koji je snimljen, koristeći savremenu tehnologiju kroz pozive, videe, četove i internet pretragu ga izdvaja od uobičajenih trilera, a i nekoliko solidnih preokreta čine film veoma dobrim.

SHARPER (Ocena 5/5) Trileri funkcionišu samo ako mogu da nas iznenade preokretima u radnji, ali svi preokreti nisu važni ukoliko likovi nisu realistični i nije nam stalo do njih. U ovom psihološkom trileru, bolje je znati što manje o samom zapletu, jer kako odmiče stalno dobijamo nove informacije koje stavljaju u drugi kontekst sve što smo do sad videli. Razlog za to je što film nema linearnu radnju i podeljen je u nekoliko poglavlja, koja nose nazive po imenima likova. U prvom, pratimo mladog Toma (Džastis Smit), koji drži knjižaru u Njujorku, i zaljubljuje se u Sandru (Brijana Midlton). Ipak, ovo nije romantičan film, pa ubrzo sledi prvi od brojnih preokreta. Kasnije kroz flešbek saznajemo više o Sandri, a onda fokus prelazi na prevaranta Maksa (Sebastijan Sten). Nakon njih upoznajemo i Madlin (Džulijen Mur), koja je u vezi sa starijim milijarderom (Džon Litgou). Kako su svi oni povezani je pravo iznenađenje i ovde bih stao sa opisom radnje jer je bolje znati što manje o njoj. Svakako ovo je jedan od boljih trilera koje sam pogledao u poslednje vreme.

HOROR

CONSECRATION (Ocena 3/5) Religija i horor su dobar spoj, i neki od najboljih filmova tog žanra koriste hrišćanske motive za izazivanje straha. Pratimo priču o oftamološkinji koja odlazi u manastir u Škotskoj da istraži navodno samoubistvo svog brata sveštenika, pa time otkrije i potisnute tajne iz svoje prošlosti. Ima tu zanimljivih ideja i scena, ali sve u svemu film je osrednji.

INFINITY POOL (Ocena 3/5) Od grčkog ostrva u Glass Onion, ekskluzivnog restorana u The Menu i luskuzne jahte u Triangle Of Sadness, do hotela na Siciliji u The White Lotus; prošle godine smo u filmovima i serijama videli satirične osvrte na svet bogataša koji koriste svoj novac i status da dobiju šta požele. Sličnom temom se bavi i SF horor Infiity Pool, gde Aleksandar Skarsgard igra pisca koji sa suprugom dolazi na odmor na ostrvo (film je smešten na izmišljenu lokaciju, iako je sniman u Hrvatskoj). Njemu priđe devojka koju igra Mia Got, koja je fan njegovog romana, i koja je tu odsela sa mužem. Jedan izlet van odmarališta dovodi do nezgode, kad pisac pregazi lokalca, i ubrzo se otkriva da stanovnici ostrva imaju neobičan način kažnjavanja zločinaca. Ubrzo se pisac nađe u svetu nasilja i zadovoljstva, na prvi pogled bez posledica, koje mu pružaju novi prijatelji. Režiser Brendon Kronenberg, kao i njegov otac – čuveni režiser Dejvid Kronenberg, voli svojim filmovima da šokira i bavi se podžanrom telesnog horora. Film ima neobičnu premisu i bolje je ne otkrivati suviše o njoj, ali nešto mi je falilo da bi me oduševio poput gore navedenih naslova.

KNOCK AT THE CABIN (Ocena 4/5) Četiri stranaca, dva muškarca i dve žene, prekidaju odmor gej para i njihove usvojene ćerke kad im pokucaju na vrata kolibe. Oni tvrde da imaju dobre namere, ali zašto onda nose oružje i očajnički pokušavaju da upadnu unutra? Da li su u pitanju homofobi koji žele da im naude, ili je u pitanju nešto drugo, polako postaje jasno kako film odmiče i bolje upoznajemo likove. Film je većinom smešten u kolibu i prirodu oko nje, pa to samo doprinosi napetoj atmosferi i osećaju tenzije. Kroz kratke flešbekove, otkrivamo više o likovima i to nas tera da brinemo o njima i njihovoj sudbini. Iako manje-više verno prati roman po kom je zasnovan, film nam na kraju daje odgovore koji su u knjizi samo nagovešteni, ali meni se kraj u pisanoj verziji više dopao pošto je brutalniji, realističniji i ostavlja više prostora za interpretaciju.

M3GAN (Ocena 2/5) M3GAN, odnosno Megan, je lutka koja poseduje veštačku inteligenciju, i nju pokloni Džema (inženjerka koja je i stvorila) svojoj sestričini Kejdi. Kejdi se nakon smrti roditelja preseli kod Džeme, koja baš i nema osećaja za decu, pa Megan postaje Kejdina najbolja prijateljica. Ipak, kako Megan sve više razvija svest, ona će učiniti sve da zaštiti Kejdi, pa čak i da ubije. Ovaj naučno-fantastični horor je dobio dosta dobre ocene od kritičara, i snimci lutke Megan koja pleše su postali viralni i privukli publiku, ali meni se nije dopao. Dosta tanka i predvidljiva priča bez zanimljivih likova (osim same Megan) su problem ovog filma, ali kako je postao uspešan, tako je najavljen i nastavak nazvan M3GAN 2.0.

THERE’S SOMETHING WRONG WITH THE CHILDREN (Ocena 4/5) Dva para, od kojih jedan ima decu, odlaze na odmor u prirodi. Ben i Margaret pristaju da tokom noći pričuvaju decu svojih prijatelja kako bi njima pružili romantično veče da poprave brak u krizi, ali nastaje panika kada deca ujutru nestanu. Dok traga za njima, Ben vidi kako se devojčica i dečak bace u duboku jamu u ruševinama u šumi i misli da su poginuli, ali deca se vraćaju kao da se ništa nije desilo. Ben počinje da shvata da nešto nije u redu sa decom, u kojima se javlja ubilački instinkt, i pokušava da upozori ostale. Radnja je prilično jednostavna, uz samo nekoliko lokacija i likova, pa se film ne trudi da nam objasni sve; već ostavlja nama da sklapamo deliće slagalice i sami donesemo zaključke. Iz tog razloga, ovaj minimalistički horor funkcioniše.

SERIJE: DECEMBAR 2022

KOMEDIJA

I HATE SUZIE: Sezona 2 (Ocena 5/5) Nakon dve godine, na Sky Atlantic se vraća britanska crnohumorna serija I Hate Suzie, naslovljena kao I Hate Suzie Too, najavljena kao „anti-Božićni specijal“. Prva sezona od osam polučasovnih epizoda je pratila osam stadijuma traume kroz koje je glumica Suzi prolazila kada se razotkrilo za njen seks skandal sa čovek koji nije njen muž. Javnost, porodica i industrija zabave se okrenula protiv nje, ali osoba koja je najviše mrzela Suzi je bila ona sama. U drugoj sezoni, sada u formatu tri epizode od skoro sat vremena, Suzi pokušava da dovede život u red, učestvujući u televizijskom plesnom takmičenju, dok se bori za starateljstvo nad sinom. Bili Pajper je odlična u ulozi Suzi, žene koja puca po šavovima, a bori se drži stvari pod kontrolom. Ova komedija se ne boji da zađe u mračne delove ljudske psihe, pa čak po cenu da i učini Suzi nesimpatičnom, ali je iz tog razloga njen lik i realističan.

LITTLE AMERICA: Sezona 2 (Ocena 3/5) Ova antologijska serija sa Apple TV+ kroz osam epizoda u prvoj, a sada i u drugoj, sezoni priča o iskustvima imigranata u Americi. Sve su ovo istinite priče, i znaju biti i duhovite i emotivne i tužne – kao i sam život, ali pokazuju upornost ljudi spremnih da napuste sve i ostvare svoj „Američki san“. Pošto je svaka epizoda za sebe, neke su bolje, a neke lošije, ali svakako pokazuje da svaka osoba ima zanimljivu i unikatnu životnu priču vrednu toga da bude prikazana.

DRAMA

ELITE: Sezona 6 (Ocena 1/5) U šestoj sezoni ove tinejdžerske misterije sa Netflixa više nije ostalo nikoga od originalnih likova iz prve sezone. Neki su umrli, a neki se odselili ili završili školovanje u elitnoj privatnoj školi, dok pratimo dalje živote učenika koje smo upoznali u četvrtoj i petoj sezoni. Ovde je misterija oko toga ko je pregazio učenika Ivana, koji je sada u vezi sa sinom bivšeg direktora škole Patrikom, a Patrik je takođe imao aferu sa Ivanovim ocem fudbalerom… Po tom opisu, jasno je o kakvoj se seriji radi. I dok je Elite nekada odlično kombinovala LGBT teme sa elementima trilera, sada je postalo potpuno besmisleno. Kao i ranije očekuju nas scene partijanja, drogiranja, seksa – ali kada se trude da sa svakom sezonom podignu granicu i budu što šokantniji, onda više ništa ne može da nas iznenadi i šokira. Elite mi je od jedne od omiljenih serija postala baš loša serija, ali i dalje je gledam, nadajući se da će vratiti nekadašnji sjaj.

THE L WORD: GENERATION Q: Sezona 3 (Ocena 3/5) Serija sa Showtime-a koja prati grupu prijateljica LGBT populacije je u trećoj sezoni slična kao i u prethodne dve – likovi se međusobno muvaju, raskidaju, svađaju, mire… Od originalnih likova ostale su voditeljka Alis i frizerka Šejn, koje u svojim srednjim godinama i dalje prave iste ljubavne greške kao i kad su bile mlađe u prvobitnoj seriji koja se emitovala od 2004. do 2009. Tu je i mlađa generacija, poput Endži, ćerka likova iz originala Bet i Tine, koja kreće na koledž, kao i drugi brojni gej, biseks ili trans likovi. I dok su sve moguće romantične kombinacije iskorišćene među likovima i ne nudi ništa što već nije viđeno, lepo je videti seriju koja prikazuje LGBT ljude na realističan način, bez da se bavi njihovim traumama ili da ih predstavlja kao žrtve.

TEHRAN: Sezona 2 (Ocena 3/5) Izraelski špijunski triler prati agentkinju Mosada i hakerku, Tamar. U prvoj sezoni smo pratili njenu misiju u gradu iz naslova, koja je za nju postala lična jer je rođena u Iranu, a odrasla je u Izraelu. U drugoj sezoni, Tamar pokušava da se izvuče iz Teherana, ali mora da završi započetu misiju i dobija novi zadatak, u kom joj pomaže britanska agentkinja i psihoterapeut, koju igra Glen Klouz. Iako se serija emituje internacionalno preko Apple TV+ i privukla je holivudsku zvezdu Glen Klouz da se pridruži u drugoj sezoni, meni je prva sezona bila zanimljivija i napetija. Ovo je priča o tajnim agentima, koja ih prikazuje na realističan način za razliku od većine špijunskih dela koji se više baziraju na akciji i high tech uređajima, i koristi pravu političku situaciju da prikaže globalne probleme.

FLEISHMAN IS IN TROUBLE: Miniserija (Ocena 5/5) Spisateljica Tafi Brodreser-Akner je prema svom istoimenom romanu iz 2019. godine napisala scenario za ovu seriju za FX i Hulu. Smeštena u Njujork, pratimo doktora Tobija Flajšmana, koji posle razvoda otkriva da je privlačan ženama koje upoznaje preko aplikacija. Sve se menja kada njegova bivša žena Rejčel iznenada ostavi njihovo dvoje dece kod Tobija, a potom i nestane. Iako se provlači misterija oko Rejčel i toga gde se nalazi, ovo je drama koja nam prikazuje život ljudi u mlađem sredovečnom dobu; koji – iako imaju novac, status i ugled – nisu zadovoljni kako su im životi ispali i što su zatrpali svoje mladalačke principe i snove zarad lagodnog života i pretvorili se u nove verzije svoje roditelja. Iako je glavni lik Tobi, mi pratimo seriju kroz naraciju Libi, Tobijeve prijateljice sa kojom obnovi prijateljstvo nakon razvoda. Libi je nekada bila novinarka, a sada je domaćica i takođe je nezadovoljna svojim životom, koji počinje da preispituje kada Rejčel ostavi Tobija. Dok su Džesi Ajzenberg i Lizi Kaplan odlični kao Tobi i Libi, sjajna je i Kler Dejns kao Rejčel, iako njen lik najviše viđamo u flešbekovima poput treće epizode u kojoj vidimo kako su se Tobi i Rejčel upoznali. Tada otkrivamo jednu drugačiju Rejčel od ove sada hladne i ambiciozne, pa vidimo devojku željnu ljubavi i prihvatanja. Iz tog razloga se kao gledoci pitamo koliko je sadašnja verzija Rejčel zapravo u Tobijevoj glavi prikazana kao loša bivša žena, ali i koliko je sve ovo subjektivno kada posmatramo i Tobija iz Libine vizure. Upravo te razlike u perpektivi čine seriju odličnom, kao u meni najboljoj sedmoj epizodi gde sve do sad vidimo iz Rejčeline vizure. Kler Dejns je uspela da nam je prikaže iz drugog ugla – ne samo kao lošu suprugu i majku – već nekoga ko se izgubio u naizgled savršenom životu koji je stvorila. Serija je veoma „njujorška“, prikazujući ljude iz višeg staleža koji imaju porodične, ljubavne i poslovne probleme, pa će se dopasti ljudima koji vole takve priče, nalik filmovima Vudija Alena.

FROM SCRATCH: Miniserija (Ocena 4/5) Zoi Saldana igra Ejmi iz Teksasa, koja odlazi u Firencu kako bi postala umetnica. Ona se zaljubljuje u kuvara Lina i započinju strastvenu vezu, ali znamo da će imati tužan kraj jer će Lino umreti mlad. Ova miniserija sa Netflixa je zasnovana po memoarima Tembi Lok, na čijem liku se temelji lik Ejmi. Prizori Italije, umetnosti i hrane, kao i lepa (mada tužna) ljubavna priča, čine ovo solidnim gledalačkim iskustvom koje ipak neće ostati predugo u pamćenju.

GEORGE & TAMMY: Miniserija (Ocena 4/5) Džesika Čestejn i Majkl Šenon igraju bračni par kantri muzičara u ovoj miniseriji sa Showtime-a. Tami Vajnet i Džordž Džouns su zaista postojali i bili su velike zvezde u prestonici kantri muzike Nešvilu, ali njihov život je bio daleko od idealnog: od borbe sa alkoholom i drogama, nasilnim epizodama u braku i razvodima, do zdravstvenih i psihičkih problema i tereta slave. U početku, Džordž je bio poznatiji, ali je njegovo buntovničko ponašanje i alkoholizam počelo da utiče na nastupe; a sve se menja kada upozna Tami, koja je tada bila udata i tek započinjala karijeru. Ovo je manje-više tipični biopik o tužnoj sudbini slavnih ljudi, gde pratimo njihov uspon i pad, ali ono što vadi prosek jeste fenomenalna gluma Čestejnove i Šenona.

WELCOME TO CHIPPENDALES: Miniserija (Ocena 4/5) Ove godine smo dobili brojne miniserije sa velikim zvezdama u glavnim ulogama koje se bave istinitim zločinima u Americi, poput Black Bird, Candy, Dahmer, Gaslit, Inventing Anna, Pam & Tommy, The Dropout, The Girl From Plainville, The Staircase, The Thing About Pam, Under The Banner Of Heaven, We Own This City, WeCrashed… Sa Hulua dolazi još jedna takva miniserija, smeštena u Los Anđeles ’70-ih i prati osnivanje muškog striptiz kluba Čipendejls. Kumail Nandžijani, koga uglavnom znamo u komičnim ulogama, igra indijskog imigranta Stiva Banerdžija, koji vredno radi da postane uspešni preduzetnik. Nakon neliko neuspešnih poslovnih poduhvata, dolazi na ideju o striptiz klubu u kome će žene gledati muške plesače. Uz pomoć Emijem nagrađenog koreografa Nika De Noje, on klub pretvara u popularno i elegantno mesto. Između dvojice muškaraca dolazi do poslovnih i privatnih razmirica, koje će rezultirati i ubistvom. Fanovima tzv. true crime žanra će se dopasti ova serija, koja govori o tome koliko su daleko ljudi spremni da idu da ostvare svoje snove i obogate se.

FANTAZIJA I SF

DOOM PATROL: Sezona 4 (Ocena 2/5) U prvoj sezoni, avanture DC-jevih superheroja iz Doom Patrol su bile neobične, jer prate tim junaka koji se ne uklapaju zbog svojih moći, kao i fizičkih deformiteta i trauma iz prošlosti. Kako sezone odmiču, serija je postajala sve čudnija, i – iako su likovi i dalje zabavni – pokušaji humora i netipične avanture udaljavaju ovu seriju od nekada zanimljive superherojske priče. U ovoj sezoni tim dobija novog vođu, putuje u budućnost, mora da spreči apokalipsu, suoči se sa zombi zadnjicama i predstojećim dolaskom opasnog negativca.

ALICE IN BORDELAND: Sezona 2 (Ocena 3/5) Zasnovana po istoimenoj mangi, ova japanska distopijska SF serija sa Netflixa prati grupu ljudi koji se nađu u napuštenom Tokiju, i primorani su da igraju razne igre kako bi ostali u životu. Iako je Alice In Bordeland izašla ranije, može se reći da je korejska serija slične tematike Squid Game takođe sa Netflixa zasenila ovu. Igre na život i smrt su bile bolje u Squid Game, kao i likovi, ali i Alice In Borderland ima svojih čari. Mislim da je prva sezona imala bolji osećaj misterije, paranoje i napetosti, ali mi se dopala poslednja epizoda u kojoj smo izgleda otkrili istinu o misterioznom svetu u kom su se likovi našli. Nisam siguran na koji način priča može da se nastavi ako obnove seriju za treću sezonu jer je kraj bio zadovoljavajući i ponudio nam je odgovore na brojna pitanja, iako finalna scena nagoveštava potencijalni nastavak, možda u vidu spin-ofova ili sa novim likovima.

WARRIOR NUN: Sezona 2 (Ocena 2/5) Netflix često radi serije po stripovima ili knjigama u žanru fantazije, horora ili naučne fantastike, približi ih mlađoj tinejdžerskoj publici, i za junake uzme atraktivne mlade ljude raznih seksulanosti; a potom nepotrebno zakomplikuju priče, imamo duge razmake između sezona, opadne im gledanost ili ne dostignu popularnost zbog slabog marketinga ili se izgube u moru drugih serija; i na kraju sledi otkazivanje. To se desilo seriji Warrior Nun, zasnovanoj po stripu. Prva sezona je izašla pre dve godine, i pratila je kvadriplegičarku Avu, koja nakon smrti dobije misteriozne moći koje joj omoguće da hoda i učine skoro superheroinom. Ona se pridruži tzv. monahinjama ratnicama, ženama čiji je zadatak da se bore protiv demona. Serija dosta podseća na ovogodišnje Netflixove tinejdž fantazije Fate: The Winx Saga, First Kill i The Midnight Club, koje su takođe otkazane.

THE MIDNIGHT CLUB: Sezona 1 (Ocena 3/5) Majk Flanagan je za Netflix kreirao odlične horor antologije The Haunting Of Hill House i The Haunting Of Bly Manor, zasnovane po delima klasične gotičke literature; kao i miniseriju Midnight Mass, inspirisanu romanom Salemovo Stivena Kinga. Ovaj put on je adaptirao serijal knjiga za tinejdžere pisca Kristofera Pajka, o grupi tinejdžera sa neizlečivim bolestima koji se sprijatelje u hospiciju. Pridošlica Ilonka, koja ima karcinom štitaste žlezde, postaje novi član Ponoćnog kluba, gde oni pričaju strašne priče jedni drugima. Mi te priče gledamo kao mini epizode unutar prave epizode, i to donekle ovu seriju čini antologijskom. Sve priče su zasnovane po raznim Pajkovim romanima, i igraju se raznim žanrovima pored horora. Takođe se kroz celu sezonu proteže misterija o natprirodnim događajima u hospiciju koju pacijenti polako otkrivaju. Kad god bi neki od likova pričao svoju priču, više bi saznali o njima samima jer su im te priče služile da se povežu sa drugim ljudima, reše svoje lične traume i prihvate neizbešnu smrtnost. Netflix je otkazao seriju, ali je Flanagan objavio svoj plan za drugu sezonu, i deluje mi da je serija mogla otići u zanimljivom pravcu.

SERIJE: SEPTEMBAR 2022

KOMEDIJA

ARCHER: Sezona 13 (Ocena 2/5) Teško je seriji koja je u 13. sezoni da nas iznenadi i donese nešto sveže i originalno, pa je takav slučaj i sa FXX-ovom animiranom komedijom Archer. Ovo je prva sezona bez lika Arčerove majke i šefice špijunske agencije, Malori, jer je glumica koja joj je pozajmljivala glas, Džesika Volter, preminula. Narcisoidni edipovac Sterling Arčer pokušava da se promeni i bude bolji, ali mu baš i ne uspeva, a u tome odmažu i ostali članovi njegove ekipe. Likovi su i dalje zanimljivi, animacija odlična, a fore solidne, ali Archer je prestao da bude genijalna parodija na Džejms Bonda još odavno.

ATLANTA: Sezona 4 (Ocena 3/5) Nakon treće sezone u kojoj su likovi bili na turneji po Evropi, oni se vraćaju u Atlantu. I dalje su epizode često prepune metafora, apsurdnih momenata i kroz neke nerealne situacije pokušavaju da prikažu rasne odnose u savremenoj Americi, rep i muzičku industriju, kao i pretežno crnačku kulturu ovog grada na jugu. Ovo je poslednja sezona za FX-ovu seriju, i iako su individualne epizode dobre, mislim da kreator serije Donald Glover nema da kaže ništa novo što već nije uradio u prve dve sezone, koje su bile odlično ocenjene od strane kritike i osvojile su brojne nagrade.

LADHOOD: Sezona 3 (Ocena 2/5) Treća sezona ne menja puno formulu iz prve dve, pa pratimo odraslog Lijama, koji se nije baš snašao najbolje u životu, i priseća se svojih tinejdžerskih dana tražeći u njima uzrok svoje disfunkcionalnosti. U flešbekovima koje odrasli Lijam komentariše pratimo njega i njegova tri druga iz detinjstva, dok se spremaju za život nakon škole i neizbežni prekid njihovog prijateljstva. Komičar Lijam Vilijams, koji je inspiraciju crpeo iz svoje mladosti, je rekao da je ovo finalna sezona, jer više nema inspiracije.

KEVIN CAN FUCK HIMSELF: Sezona 2 (Ocena 3/5) Ovo je poslednja sezona za ovu mešavinu drame i sitkoma, pa sam zato odlučio da je gledam i dalje, iako mi se prva sezona nije naročito dopala. I dalje pratimo nesrećnu Alison, koja je u prošloj sezoni želela da ubije svog nepodnošljivog muža Kevina. Sve scene sa Kevinom su snimane u stilu tipičnog porodičnog sitkoma, ali kada Kevin nije tu serija se pretvara u mračnu dramu. Alison shvata da ne treba da ubije Kevina, već iscenira svoju smrt, pa je u svoju šemu uvela sestru Kevinovog prijatelja, koja joj pomaže. I ostali likovi počinju da shvataju da Kevin nije baš najbolja osoba, ali takođe vidimo i kako je Alison manipulativna i ne toliko žrtva kako se predstavlja, već jedna oštećena osoba koja je u Kevinu videla izlaz od depresivnog života, a sada ne vidi izlaz od njega. Sama premisa i ideja ove serije sa mešavinom žanrova jesu zanimljive, ali mi se izvedba i ne dopada naročito.

EVERYTHING I KNOW ABOUT LOVE: Sezona 1 (Ocena 4/5) Zasnovana po memoarima Doli Olderton, Sve što znam o ljubavi, ova serija prati Dolin alterego (ovde se njen lik zove Megi) koja se sa još tri prijateljice nakon univerziteta useljava u kuću u Lodnonu i spremne su da započnu život odraslih, gde sanjaju o uspešnim karijerama, ljubavima koje će pamtiti i noćima ispunjenim žurkama i provodom. Iako je ovo po žanru romantična komedija i prati ljubavne avanture devojaka, fokus je na odnosu Megi sa njenom najboljom prijateljicom još od detinjstva Birdi, sa kojom se polako udaljava kada Birdi prvi put uđe u ozbiljnu vezu sa cimerom muzičara sa kojim Megi ima neobaveznu vezu. Razlike između razuzdane Megi i povučene Birdi postaju sve izraženije i pitanje je da li će im prijateljstvo opstati. Knjiga po kojoj je ova serija rađena je bila delom memoar, delom saveti za život u 20-ima, ali serija je više nešto kao Seks i grad za milenijalke ili sličnija seriji Girls, koja je pratila devojke iz Njujorka tih godina. Za sada ima jedna sezona i dosta toga što je Doli napisala u knjizi o daljem sazrevanju likova nije prikazano, pa je zato verovatno ostavljen prostor za novu sezonu, iako ona nije zvanično potvrđena.

MAGGIE: Sezona 1 (Ocena 2/5) Ova romantična komedija prati devojku Megi, koja od detinjstva ima vizije budućnosti, pa radi kao vidovnjakinja. Kada slučajno upozna Bena, Megi će imati viziju u kojoj su naizgled oni par u budućnosti i venčani. Oni započnu kratku vezu, ali ubrzo je Megi prekine, i Ben se miri sa bivšom devojkom Džesi – koja iznajmi stan od Meginih roditelja. Jasno je da između Megi i Bena i dalje ima emocija, ali Megi se sprijatelji sa Džesi i nije sigurna da li je ovaj put vizije varaju ili je budućnost koju je videla neizbežna. Iako je radnja serija zanimljiva, a likovi i glumci koji ih igraju simpatični, ovaj romkom ne donosi ništa novo u tom žanru i ne čudi da je Hulu otkazao seriju posle jedne sezone.

DRAMA

THE CAPTURE: Sezona 2 (Ocena 3/5) U prvoj sezoni ove serije, koja se emitovala 2019. godine, detektivka Rejčel Keri je istraživala slučaj ubistva advokatice, gde je ulična kamera snimila ubicu, bivšeg vojnika. Ona je otkrila da je osumnjičenom namešteno ubistvo, i da je neko lažirao snimak. U drugoj sezoni pratimo novi slučaj, u koji su takođe uključene kamere i sredstva za praćenje, prisluškivanje i snimanje. Rejčel je počela da radi za antiterorističku jedinicu, koja je možda i bila uključena u smeštanje vojniku u prvoj sezoni, sa ciljem da ih razotkrije iznutra. Ona istražuje slučaj ubistva kineskog naučnika, a deluje da su opet kamere nameštene tako da se ubica ne vidi na njima. Slučaj se komplikuje kad neko objavi deepfake video u kome ministar, koji zapravo ne podržava korišćenje kineske tehnologije za prepoznavanje lica, objavi da podržava tu tehnologiju. Problem je u tome što je ministar u vreme intervjua bio na sigurnoj lokaciji sa Rejčel. Serija prikazuje koliko je napredovala tehnologija i kako se koristi za manipulaciju javnosti, a u zaveru su uključeni i najviši vrhovi vlasti, pa je ovo zanimljiv paranoični triler.

BLACK BIRD: Miniserija (Ocena 5/5) Američki pisac Denis Lihejn, čija su dela adaptirana u popularne krimi filmove Mystic River (režirao Klint Istvud), Shutter Island (Martin Skorseze), i Gone, Baby, Gone i Live By Night (oba režirao Ben Aflek), stoji iza ove miniserije koja dolazi sa Apple TV+. Inspirisana istinitim događajima i po memoarima Džejmsa Kina, pratimo lik Džejmsa odnosno Džimija, koji završi u zatvoru zbog trgovine drogom i oružjem. Džimi dobija ponudu od FBI-a da ga oslobode, ako pristane da ga prebace u zatvor za najteže kriminalce i sprijatelji se sa serijskim ubicom devojaka Larijem Holom, kako bi otkrio gde su neke od žrtava zakopane. U isto vreme, kroz flešbekove pratimo istragu tih ubistava i kako je policija uhapsila osumnjičenog. Taron Edžerton je odličan u ulozi harizmaičnog Džimija, a Pol Volter Hauzer je jeziv kao asocijalni čudak Lari, i u šest epizoda ova krimi serija ulazi u psihu obojice muškaraca i istražuje razloge njihovih počinjenih zločina.

CHLOE: Miniserija (Ocena 4/5) Svi danas ‘proganjamo’ ljude preko duštvenih mreža, misleći da imaju savršene živote, ne znajući šta se krije iza virtuelnog sveta savršeno filtriranih fotografija i videa; a često smo i sami krivi prikazujući samo najbolje od sebe onlajn. Britanska misterija Chloe se upravo time bavi u šest epizoda. Kloi iz naslova nije glavni lik, već je to Beki Grin, koja živi nezadovoljavajućim životom sa bolesnom majkom, posmatrajući uspešnu i lepu Kloi i njen savršen život na Instagramu. Kada Kloi izvrši samoubistvo, ispostaviće se da je pre smrti nazvala Beki, i da su one zapravo bile najbolje prijateljice u mladosti. Beki preuzima identitet Saše, žene koja poznaje umetnost i putuje po svetu, i ubacuje se u glamurozni svet Kloinih prijatelja i njenog supruga, političara Eliota, sa kojim i započinje vezu. Zanimljivo je gledati kako se Saša, odnosno Beki, izvlači iz situacija u kojima može biti razotkrivena i koliko je spremna daleko da ide da otkrije istinu. Takođe se svo vreme pitamo da li je ona junakinja ove priče ili antiheroina, sa sindromom ipostera, koja uvek misli da ljudi misle najgore o njoj, kao što i ona misli o samoj sebi.

THE STAIRCASE: Miniserija (Ocena 5/5) True crime je žanr o istinitim zločinima, kojima se bave dokumentarci, igrani filmovi i serije, podkasti i knjige, i deluje da većina njih dolazi iz Amerike. U ovoj miniseriji pratimo jedan takav slučaj, kada je pisac Majkl Piterson bio optužen za ubistvo svoje supruge Ketlin. Oni su bili naizgled savršen i srećan par, sa svojom biološkom, ali i usvojenom decom, a i Majkl je imao karijeru u lokalnoj politici. Jedne večeri, Ketlin je nađena mrtva na dnu stepeništa njihove velike kuće, okružena sa dosta krvi, i dok je Majkl tvrdio da je verovatno doživela nesreću, policija ga je uhapsila za ubistvo jer su njene rane i količina krvi ukazivali na zločin. Ispostavlja se da tužilaštvo nema konkretne dokaze, poput oružja, pa pokušavaju da ubede porotu da je Majklov motiv bio loš brak sa Ketlin i to što je imao muške ljubavnike. Dosta se fokusiraju na Majklovu biseksualnost i to je jedan od mnogih fascinantnih delova njegove ličnosti. U priču se uključuju snimatelji dokumentarca iz Francuske koji odluče da im Majkl bude fokus, i zaista postoji istoimena dokumentarna serija o ovom slučaju. Kroz osam epizoda ćemo videti brojne preokrete za koje nećemo moći da poverujemo da su se zaista desili, a svi likovi su intrigantni na svoj način, naročito Majkl i Ketlin koje su odlično odglumili Kolin Firt i Toni Kolet.

UNDER THE BANNER OF HEAVEN: Miniserija (Ocena 3/5) Endru Garfild igra detektiva Džeba iz Jute, koji istražuje brutalno ubistvo mlade majke i njene ćerkice. Ispostavlja se da je nesrećna žena bila udata za člana uvažene porodice mormona, religije koja ima puno članova u toj državi. I sam Džeb je mormon, pa ga ovaj slučaj natera da preispita svoju veru. Pored toga, pratimo i flešbekove o životu žrtve pre ubistva i porodice u koju se udala; kao i dosta davniju prošlost smeštenu u 19. vek o osnivaču crkve mormona. Kroz sedam epizoda, miniserija nas upoznaje sa tom religijom, čiji neki članovi praktikuju bigamiju, ali takođe praktikuju stroge zakone čednosti; ali sama istraga je bila razvučena i na momente ne tako napeta, iako je zasnovana na istinitom događaju i ubistvima koja su se zaista dogodila.

WE OWN THIS CITY: Miniserija (Ocena 3/5) Dejvid Sajmon je za HBO kreirao krimi seriju The Wire, koja važi za jedan od najrealističnijih prikaza policije, dilera droge, politike i stanja u gradovima Amerike – u ovom slučaju Baltimora; a takođe ta serija važi za jednu od najboljih ikada na raznim listama, iako nikada nije osvojila neke bitnije nagrade poput Emija. Ovaj put se Sajmon vraća u Baltimor u šestodelnoj miniseriji, takođe za HBO, i pratimo priču po istinitim događajima o korumpiranim policajcima. Glumci su sjajni, kao i realistični dijalozi, ali meni je ovaj skoro dokumentaristički pristup bio pomalo dosadan. Uz brojne likove i radnju koja se vraća u prošlost kroz flešbekove, ova serija zahteva punu pažnju, ali nisam siguran koliko će nagraditi tipičnog gledaoca koji nisu američki kritičari, koji vole ovakve ‘prestižne’ miniserije koja se bave važnim temama u njihovoj zemlji.

FANTAZIJA I SF

FATE: THE WINX SAGA: Sezona 2 (Ocena 2/5) Ova Netflixova tinejdž fantazija prati dalje avanture nekoliko vila u magičnoj školi Alfea, zasnovanu po popularnoj animiranoj seriji. Za razliku od animiranog predloška gde se devojke transformišu u vile, ovde one nemaju tu magičnu transformaciju i serija se trudi da bude realistična – iako se bavi školom za vile. Tu i dolazi do problema jer pokušavaju da budu ozbiljni kao mračnije tinejdž drame The Vampire Diaries i Riverdale, a bolje bi funkcionisali da su više preuzeli iz crtaća. U drugoj sezoni, vile Blum, Stela, Ajša, Tera i Mjuza, kao i Terina rođaka Flora, se suočavaju sa novim pretnjama za školu, a Blum je sve bliže da otkrije istinu o svom pravom poreklu i biološkim roditeljima. Meni ovih sedam novih epizoda, iako sam ih sve odgledao, nisu bile previše zanimljive, mada sam fan ponekad trashy tinejdžerskih serija fantastike.

HOUSE OF THE DRAGON: Sezona 1 (Ocena 5/5) HBO-ova serija Igra prestola je bila globalni fenomen, iako je poslednja sezona ostavila gorak ukus kod brojnih fanova. Meni se kraj serije dopao, iako mislim da je bio previše zbrzan, ali sam zadovoljan razrešenjem sudbina likova koje smo pratili osam sezona. Svet iz pera pisca Džordža Martina je suviše bogat da bi prestali da budemo u njemu (iako mislim da on nikad neće završiti serijal knjiga), pa ne čudi da je HBO rešio da nas počasti sa nekoliko spin-ofova. House Of The Dragon je prednastavak, smešten oko 200 godina pre Igre prestola, i dok ovde ne pratimo više porodica koje se bore za vlast, pratimo kraljevsku dinastiju Targarjen; čijeg smo poslednjeg potomka Deneris gledali u Igri prestola. Targarjeni su poznati po svojoj srebrnoj kosi, posedovanju zmajeva, kao i incestu. Iako ima puno likova, može se reći da je glavni princeza Renira Targarjen, ćerka kralja Viserisa. Njena majka je preminula rađajući sina, koji je takođe umro, pa se svi pitaju ko će naslediti Viserisa – da li Renira iako je žensko, ili njegov brat, okrutni Dejmon. Renirina najbolja prijateljica je ledi Alisent, ćerka kraljeve desne ruke, koji nije čekao da ubaci ćerku u kraljev krevet, pa tako Alisent postaje kraljica i Renirina maćeha. To su samo neki od brojnih likova, od kojih svako ima svoj plan i kuje zaveru da se održi u životu i dokopa prestola, pa niko nije samo dobar ili loš. U šestoj epizodi dve starije glumice igraju Reniru i Alisent da se prikaže protok vremena, pa iako nekad deluje da Kuća zmaja proleće kroz radnju zanimljivo je pratiti šta se dešava, iako znamo da dinastija Targarjen nema srećan kraj. Svet iz Pesme leda i vatre je brutalan, nasilan i mračan, ali moram priznati da mi je nedostajao povratak u njega i uživam u ovoj seriji, koja je odmah postala najgledanija serija na HBO-u i obnovljena je za drugu sezonu.

PAPER GIRLS: Sezona 1 (Ocena 2/5) Zasnovana po istoimenom stripu, ova SF serija sa Amazona prati četiri tinejdžerke koje rade kao dostavljačice novina 1988. godine. Ranog jutra posle Noći veštica, one putuju kroz vreme i nađu se u 2019. godini, gde upoznaju sebe kao odrasle, mada neke od njih neće preživeti i odrasti. Dok pokušavaju da promene budućnost i vrate se u svoje doba, one se nađu između zavađenih frakcija vremenskih putnika. Iako ima zanimljivu radnju i mlade glumice su dobre u svojim ulogama, serija nije uspela da postigne uspeh kakav ima Stranger Things, koji se bavi sličnom epohom i naučno-fantastičnom tematikom. Amazon je otkazao seriju posle prve sezone, a mislim da su neki od razloga to što specijalni efekti, način na koji je priča predstavljena i atmosfera 80-ih nisu najbolje odrađeni.

SHE-HULK: ATTORNEY AT LAW: Sezona 1 (Ocena 5/5) Marvelove serije o superherojima se često igraju sa žanrovima, pa je tako odlična WandaVision bila dekonstrukcija klasičnih sitkoma; a ovogodišnje Moon Knight i Ms. Marvel avantura odnosno tinejdž komedija. She-Hulk: Attorney At Law je mešavina pravničkog procedurala i feminističke komedije, i pratimo advokaticu Dženifer Volters, koja nakon nesreće postaje She-Hulk, zeleno džinovsko biće, kao i njen rođak Brus Baner. Dok su Brusu trebale decenije da savlada bes i nauči da kontroliše svoj alter ego, Dženifer to odmah polazi za rukom i preko noći postaje slavna. Ipak, ona nije superheroina i jedan od Osvetnika, već nastavlja da se bavi pravom i to slučajevima u koji su umešani superheroji i njihovi negativci. Tatjana Maslani, koja je u SF seriji Orphan Black igrala različite likove klonove, je već tu pokazala da je odlična glumica, a isto tako je i u ovoj seriji sjajna kao i Dženifer ali i She-Hulk. Iako su mnogi zamerali na ne baš savršenim specijalnim efektima i bunili se humoru i feminističkim temama koje se provlače kroz seriju, meni je ovo jedna od boljih Marvelovih serija, baš zato što sebe ne shvata preozbiljno.

THE LORD OF THE RINGS: THE RINGS OF POWER: Sezona 1 (Ocena 5/5) Ove godine smo dobili dve velike visokobudžetne serije smeštene u dva čuvena sveta epske fantastike – a to su House Of The Dragon i The Lord Of The Rings: The Rings Of Power. I dok je prva nasilna i mračna, druga je kao i Tolikov književni predložak bajkovita i magična. Amazon nije štedeo novac za ovu seriju, koja važi za jednu od najskupljih ikada, i to se vidi u svim scenama snimanim na Novom Zelandu, kao i čuvena filmska trilogija. Smeštena je hiljadama godina pre Hobita i Gospodara prstenova, u Drugo doba, vreme relativnog mira, ali i početka netrepljivosti između ljudi, vilenjaka i patuljaka. Pratimo nekoliko paralelnih priča, gde mlada vilenjakinja Galadrijel pokušava da upozori na povratak zlog Saurona; potom nastanka Prstena moći i pada kraljevstva Numenor; kao i grupu Harfuta, preteča Hobita, koji pronađu misterioznog stranca koji padne sa meteorom; i vilenjaka koji se zaljubi u ljudsku isceliteljku čiji sin nađe slomljeni mač sa Sauronovim simbolom. Iako ima dosta likova i naizgled nepovezanih priča, za fanove Tolkinovog sveta svaka epizoda daje poneki nagoveštaj šta nas čeka, ali je takođe i dobar uvod za gledaoce koji nisu toliko upoznati sa radnjom knjiga. Ovaj svet je jako bogat i prepun priča, jer je Tolkin mislio na svaki detalj, pa iako znamo u kom pravcu će radnja ići i šta nas na kraju čeka, ostaju brojni detalji koja su nepoznanice. Ne škodi ni to što serija zaista izgleda savršeno i vidi se svaki uloženi dolar.

THE SANDMAN: Sezona 1 (Ocena 5/5) Priče su važne, i one su jedna od najvećih kreacija ljudskog roda. Prenoseći ih od davnina usmeno, sa kolena na koleno, pa sve do pisane reči, one kod nas izazivaju empatiju, omogućuju da se povežemo sa drugim ljudima i stvore kulturu i istoriju koja oblikuje svet oko nas. Strip Nila Gejmena i Netflixova serija rađena po njemu su upravo priča o pričama. Mi pratimo Sendmena, odnosmo Morfeja, jednog od sedam Večnih – bića nalik bogovima koji predstavljaju personifikacije sudbine, smrti, žudnje, očaja, itd; a Sendmen predstavlja san. On omogućava ljudima da sanjaju kada odu na spavanje, ali i da stvaraju priče i maštaju. Serija, kao i strip, počinje kada 1916. godine aristokrata u okultnom ritualu pokuša da zarobi Smrt, ali umesto toga zarobi San odnosno Morfeja. Nakon više od 100 godina, Morfej se oslobađa i kreće da povrati svoje magične relikvije kako bi obnovio svoje kraljevstvo snova. Na toj misiji put ga vodi do Kaina i Avelja, pa egzorciste Džoane Konstantin, i sve do okršaja sa Luciferom i njegovim demonima. Prvih pet epizoda koje prate prvi deo stripa u kome Sendmen pokušava da povrati svoje artefakte i vrati red u svet snova su mi bile genijalne; kao i samostalna šesta epizoda u kojoj upoznajemo njegovu sestru Smrt, sa kojom vodi diskusije o smislu života i važnosti smrti. Preostalih četiri epizoda prati drugi deo stripa, o Korintijanu, košmaru koji je Sendmen stvorio, a koji je nakon Sendmenove otmice bio odgovoran za stvaranje serijskih ubica; kao i devojci Rouz, čija je sudbina misteriozno povezana sa Sendmenom. Meni je prvi deo sezone bolji i dao bih mu najvišu ocenu, dok je drugi deo pomalo slabiji. U stripovima je Sendmen često sekundaran lik, pa smo tako nakon prve sezone od deset epizoda dobili i posebnu epizodu, u kojoj pratimo dve priče iz stripa: jednu o mačkama koje spremaju revoluciju protiv ljudskog roda, a drugu o piscu koji kidnapuje muzu. Kroz strip su se provlačili superheroji iz DC univerzuma, likovi iz raznih svetskih mitologija i Hrišćanstva, a slično je i u seriji. Sendmen je, kao što sam rekao, priča o pričama, mašti i snovima, i nadam se daljim sezonama jer zaista nema granica u kojima ova adaptacija može da ode.

FILMOVI: JUL 2022

DRAMA

PERSUASION (Ocena 4/5) Dela Džejn Ostin su i danas popularna i čitana, jer su teme kojima se bavi – ljubav, brak, pritisak društvenih normi, itd – i dalje aktuelne. Ovaj film, zasnovan po njenom poslednjem romanu, izdatom nakon njene smrti 1817. godine, prati En Eliot. Ona je odbila brak sa kapetanom Frederikom Ventvortom, pod uticajem svoje porodice jer on nije imao novca; pa sada pati i tuguje za njim, a svi je smatraju usedelicom. Kada njen otac izgubi bogatstvo, Frederik se vraća u njihove živote jer njegovi sestra i zet kupe imanje Eliotovih. Jasno je da se En i Frederik i dalje vole, ali standardno tu su društvene i klasne razlike, ljubavni trouglovi i strah da priznaju šta zapravo osećaju. Ovaj film je više sniman kao savremena romantična drama, iako je smešten u 19. vek, gde En često baca sarkastične komentare gledajući u kameru, a način na koji likovi govore je pun slenga. Mnogi su to zamerili filmu, ali po meni ta modernizacija je bila okej jer svaka adaptacija treba da nađe nešto svoje u originalnom delu. Tako smo ove godine imali i adaptaciju romana Džejn Ostin, Gordost i predrasude, u vidu romantične komedije Fire Island, smeštenu u istoimeno gej odmaralište.

AKCIJA

THE GRAY MAN (Ocena 2/5) Ovaj akcioni triler je najskuplji film sa Netflixa, ali je potpuno predvidljiv i zaboravljiv, i deluje kao da je njihov algoritam uzeo sve klišee špijunskih filmova i pomešao ih da bi dobili ovakav neinspirativni scenario. Baziran po istoimenom prvom romanu iz serijala knjiga, a režiran od strane braće Ruso koji stoje iza blokbastera poput Kapetan Amerika i Osvetnici, verujem da je većina budžeta otišla na glavne glumce Rajana Goslinga i Krisa Evansa. Gosling igra zatvorenika, kome u zamenu za slobodu CIA ponudi da radi za njih kao plaćeni ubica. Misija u Bangkoku polazi naopako, pa se on nađe u bekstvu i jure ga bivši poslodavci, sa Evansom kao psihopatom koji je unajmljen da ga ubije. Gosling mora i da spasi svog šefa (Bili Bob Tornton) i šefovu nećaku, pa se udruži sa drugom agentkinjom (Ana de Armas). Sve je jako predvidljivo, a lokacije širom sveta koje bi trebalo da pruže osećaj egzotike i avanture su snimljene dosta monotono, iako nas film vodi širom sveta. Humora koji odlikuje špijunske filmove poput Džejmsa Bonda nema ni u tragovima, kao ni realističnosti koju pruža Džejson Born ili stila kao Džon Vik, a naročito ne zanimljivih i ludih akcionih sekvenci koje viđamo u serijalima Nemoguća misija ili Paklene ulice; tako da uprkos ogromnom budžetu i filmskim zvezdama ovaj film je propuštena prilika.

THE PRINCESS (Ocena 2/5) Iako ima zanimljivu premisu, ova akcija ne razvija priču dalje od toga i film je veoma monoton i dosadan. Svi znamo za princeze iz bajki zatočene na vrhu kule koje čekaju na princa da ih spasi, ali ovde jedna takva princeza preuzima stvari u svoje ruke i kreće da se bori sa zlikovcima. Kada je princeza odbila da se uda za sina diplomate jer njen otac nema muške naslednike, njen odbačeni verenik je zatvorio na vrh kule i zarobio joj porodicu kako bi sam preuzeo tron. Princeza se kreće od vrha kule do dna usput se boreći sa njegovim ljudima, i mlada glumica Džoi King, koju smo do sad gledali u drama i komedijama, se pokazuje okej kao akciona heroina; pa osim zanimljivog zapleta koji bi više ležao nekom kratkom filmu pre nego dugometražnom ovde nema ničeg posebno.

HOROR

THE BLACK PHONE (Ocena 3/5) Ovaj natprirodni horor film je baziran po kratkoj priči Džoa Hila, sina Stivena Kinga. Smešten u predgrađe 1970-e, glavni lik je dečak Fini koga maltretiraju u školi; a i kod kuće je užasna situacija jer on i sestra odrastaju uz nasilnog oca alkoholičara. Misteriozni čovek kidnapuje dečake u svom crnom kombiju, pa Fini postaje sledeća žrtva. Njegova sestra je, kao i njihova pokojna majka, vidovita, pa ima vizije o otmicama, a Fini otkriva da preko neupotrebljivog telefona koji je u podrumu u kom se nalazi može da razgovara sa prethodnim ubijenim žrtvama. Ubica, kog igra Itan Hok, je jeziv sa svojom maskom, ali ne dobijamo nikakav dublji uvid u njegovu psihologiju; a tema vršnjačkog nasilja i trauma iz detinjstva je očigledno inspirisana Stiven Kingovim delima, naročito knjigom i filmom It, ali nije dovoljno razrađena u ovom hororu.

SF

JURASSIC WORLD DOMINION (Ocena 4/5) Iako je ovaj šesti nastavak Jurassic franšize dobio negativne kritike, meni se dopao. Ono što mi je sjajno jeste što završava priču započetu u novoj trilogiji Jurassic World, ali i vraća likove iz originalne trilogije Jurassic Park. Junaci nove trilogije, koje igraju Kris Prat i Brajs Dalas Hauard, su spasili kloniranu devojčicu u prošlom delu i kreću u akciju spasavanja kada je zla kompanija Biosin kidnapuje. Sa druge strane, u serijal se vraćaju Lora Dern, Sem Nil i Džef Goldblum, koji takođe pokušavaju da razotkriju zaveru iza koje stoji Biosin, i putevi ovih junaka se ukrštaju. Naravno da ništa ne može da nadmaši originalni prvenac u kom je Stiven Spilberg uneo do tad neviđenu tehnologiju, kao i imaginativnu priču; ali ovaj završetak druge trilogije iz serijala mi je pružio solidnu avanturu.

SUPERHEROJSKI

THOR: LOVE AND THUNDER (Ocena 5/5) Režiser Taika Vaititi je u prethodnom, trećem nastavku Thor: Ragnarok učinio tog superheroja dosta duhovitijim nego u prva dva dela, pa ne čudi da je taj nastavak bio omiljen od strane publike i kritike. Vaititi se vraća režiji četvrtog dela, gde se Tor (Kris Hemsvort) udružio sa Čuvarima galaksije, ali se vraća na Zemlju koju sad naseljavaju i stanovnici uništenog Asgarda. Kristijan Bejl igra negativca, koji je zbog lične tragedije, izgubio veru i postao ubica bogova, i Tor mu je sledeći na listi. On kidnapuje decu iz Asgarda, pa se Tor udružuje sa starim prijateljima, među kojima su njegova bivša devojka, naučnica Džejn (Natali Portman), ratnica Valkira koja sada vlada Asgardom na Zemlji (Tesa Tompson) i kamenim gladijatorom Korgom (kom Vaititi pozajmljuje glas). Veliki fokus je ovde na odnosu Tora i Džejn, gde u jednoj veoma romantičnoj sceni pratimo njihovu vezu, ali potom i raskid, od kog se Tor nije oporavio. Uz to, Džejn polako umire od raka, pa joj je Torov uništeni magični čekić Mjolnir dao supermoći i sada je ona njegov nosilac i superheroina sa moćima sličnim Toru. Vaititi vešto balansira humor, akciju i fantaziju, ali i romantiku, jer je odnos između Tora i Džejn srce filma; kao i stravu jer je Kristijan Bejl odličan i jeziv, ali i tragičan, kao negativac. Takođe, upotreba rok muzike kao saundtreka i poznatih glumaca u manjim ulogama (naročito Met Dejmon kao asgardski glumac koji igra Lokija u pozorišnim predstavama ili Rasel Krou kao narcisoidni bog Zevs) čine ovaj film odličnim, pa je to još jedan plus za Marvel, koji je već ove godine imao veoma dobar Doctor Strange In The Multiverse Of Madness i dve sjajne serije, Moon Knight i Ms. Marvel.

ANIMIRANI

LIGHTYEAR (Ocena 3/5) Kompanije Disney i Pixar nas uvek obraduju novim animiranim filmovima, koji nisu samo za decu, već za celu porodicu, i ne boje se da provuku i dublje teme kroz svoje šarene avanture. Ipak, ovaj spin-of franšize Toy Story, koji se bazira na liku astronauta Baza Lajtjira me nije previše oduševila poput nekih drugih njihovih filmova. Ovde se ne radi o igrački Bazu, koja kao i ostale igračke oživi kad niko ne gleda; već pratimo ‘film’ koji je dečak Endi gledao i zbog kojeg je poželeo da dobije igračku Baza. Ovde je Baz svemirski rendžer, čijom greškom tokom misije njegova posada ostaje zarobljena na jednoj planeti. Baz želi da se iskupi i pristaje da odradi probni let od četiri minuta kako bi skupio gorivo neophodno za odlazak, ali otkriva da – iako je za njega prošlo četiri minuta u svemiru – za ostatak posade je prošlo četiri godine. Na kraju, Baz izgubi 62 godine kroz taj test, i to je jedna od najboljih scena u filmu gde vidimo Baza koji ostaje mlad, a ljudi oko njega – naročito njegova prijateljica – stare i provode čitave živote na planeti dok je Baz odsutan. Kasnije se Baz udružuje sa unukom svoje prijateljice i grupom ne tako sposobnih regruta da spase tu planetu, koja je ljudima postala dom, od robota i njihovog misterioznog predvodnika Zurga. Animacija je standardno sjajna, a humor i likovi su okej, ali sama priča o putovanju kroz vreme je već puno puta viđena u SF pričama, pa filmu fali originalnosti.

DOKUMENTARNI

IN SEARCH OF TOMORROW (Ocena 4/5) Ovaj petosatni dokumenatarac detaljno istražuje fenomen SF filmova iz 1980-ih, kroz intervjue sa ljudima koji su bili ispred i iza kamere. Može se reći da je taj period bio kultni za taj žanr, i začetnik savremene ere blokbastera i nastavaka. Iz godine u godinu, oni obrađuju poznate filmove hronološki, ali i neke zaboravljene i uticajne filmove, a takođe se bave i političkom i sociološkom situacijom, poput uticaja Hladnog rata i razvoja moderne tehnologije na filmove. Jedina zamerka je što nisu intervjuisana poznatija imena, poput glumaca sa A liste, pa tako imamo uglavnom sporedne glumce koji pričaju o svojim iskustvima. Ipak, za fanove filmske istorije i SF žanra ovo je dokumentarac koji ne smeju propustiti jer na sveobuhvatan način priča o toj temi.