SERIJE: JUL 2021

KOMEDIJA

THE BOLD TYPE: Sezona 5 (Ocena 3/5) Prva asocijacija na The Bold Type je sigurno kultna serija Seks i grad, jer se radi o grupi prijateljica u Njujorku i njihovim ljubavnim i poslovnim (ne)uspesima. Ipak, pomalo naivni The Bold Type je oduvek delovao kao mlađa sestra koja isprobava štikle starije kul sestre, pa nikad nije bila ni blizu Seks i gradu, pa čak ni komediji Younger, koja je slična ‘ženska’ guilty pleasure serija smeštena u Njujork. Glavni likovi su tri prijateljice koje rade za ženski časopis Skarlet – novinarka Džejn, stilistkinja Saton i bivša direktorka za društvene mreže Kat – pa kroz 6 finalnih epizoda pratimo njihove avanture. Dok je na početku serija bila donekle simpatična, ova sezona je kraća, pa sve teme feminizma i života modernih mladih žena danas su nekako zbrzane i samo finale nije ništa posebno. Sve priče – poput Džejnine odluke da li da postane urednica ili nastavi kao novinar, kao i priča o zlostavljanju na radnom mestu koju je istraživala; Satonin razvod i shvatanje da ima problem sa alkoholom; Katino pomirenje sa bivšom devojkom – nisu imale dovoljno razrade za šta je kriv manji broj epizoda nego inače, a razlog je otežana produkcija tokom pandemije.

ATYPICAL: Sezona 4 (Ocena 4/5) Ova Netflixova komedija o dečku sa autizmom i njegovoj porodici je zaista lepa, topla i duhovita priča, pa iako je ovo poslednja sezona ne treba da nam bude žao jer se dosta dobro završila. Ovde pratimo Sema, koji se konačno osamostalio i počeo da živi sa najboljim prijateljem, što teže pada njegovoj večito zabrinutoj majci Elsi. Semovi roditelji Elsa i Dag su popravili brak nakon njene afere, dok je Semova mlađa sestra Kejsi shvatila da je bi i započne vezu sa drugaricom. Tu su i dalje sjajni likovi poput Semovog prijatelja i sada cimera, samoprozvanog plejboja Zahida, kao i Semove ambiciozne devojke Pejdž, koji ga uvek podržavaju. U poslednjoj sezoni, Sem odlučuje da ode na Antarktik i proučava pingvine, koji su mu opsesija, i sprema se za tu misiju. Svi likovi i glumci koji ih igraju su odlični, i upravo su oni snaga ove serije, koja je veoma iskrena i necinična.

BETTY: Sezona 2 (Ocena 4/5) Prva sezona ove serije mi se našla na listi najboljih serija prošle godine, jer je pružila uvid u svet mladih skejtborderki iz Njujorka i prikazala njihovo prijateljstvo i živote na realan način. Serija Betty je nastala kao spin-of filma Skate Kitchen, pa iste neafirmisane glumice igraju nove likove u seriji. Režiserka dokumentaraca Kristal Mosel takođe snima ovu igranu seriju u skoro polu-dokumentarnom stilu, pa ovaj put vidimo Njujork za vreme pandemije. Likovi nose maske, ulice su prazne, a sve junakinje se takođe nose i sa problematičnom situacijom u Americi vezanom za proteste i pokret Black Lives Matter, jer su većina Afroamerikanke i Latino. Najzanimljivije priče imaju Indigo, koja počne da izlazi sa muškarcima u zamenu za novac (ali bez seksa), i Haniber koja svoju novu vezu sa devojkom pretvara u poliamoričnu vezu sa još jednom devojkom. Ovde nema previše drame, ali ni komedije, već više deluje kao da vidimo isečke iz života ovih pripadnica Generacije Z, pa samo ‘vajbujemo’ sa njima kako bi kul klinci rekli.

DAVE: Sezona 2 (Ocena 4/5) Prva sezona serije Dave me je oduševila miksom presmešnih scena koje su satira na muzičku i rep industriju, ali i ozbiljnijim i težim temama kojima se bavila. Druga sezona je jednako smešna, ali nije toliko sveža i originalna kao prva, iako i dalje ima sjajne momente, poput prve epizode u kojoj Dejv odlazi u Južnu Koreju da iskoristi popularnost K-popa za svoj uspeh; ili epizoda u kojoj se dopisuje i muva sa trenutno popularnom reperkom u usponu Dožom Ket. Dejvid Burd, reper poznatiji kao Lil Diki, i njegov prijatelj Gejta, takođe reper koji pati od bipolarnog poremećaja, igraju fiktivne verzije sebe i ne boje se da pokažu i najgore delove svojih ličnosti. U novoj sezoni, Dejv je dostigao određeni uspeh i sprema se da izda album, ali pati od kreativne blokade i raskinuo je sa devojkom Ali, u koju je i dalje zaljubljen. Svi likovi, čak i sporedni poput Dejvovog prijatelja i menadžera Majka i Aline cimerke Eme, imaju svoje probleme i deluje da počinju da sazrevaju. U novim epizodama, Dave je manje komedija o Holivudu, a više realističan prikaz života mladih ljudi koji misle da će im slava i bogatstvo rešiti probleme, iako nije tako.

I THINK YOU SHOULD LEAVE WITH TIM ROBINSON: Sezona 2 (Ocena 4/5) Kada je izašla prva sezona ove skeč komedije 2019. pogledao sam prvu epizodu, ali mi se prvi skeč nešto i nije dopao, pa sam odustao od nje. Prva sezona je dobila odlične ocene, i donela brojne mimove, a i druga sezona je hvaljena od kritike, pa sam dao drugu šansu. I to je bila sjajna odluka, jer su skečevi iza kojih stoji komičar Tim Robinson toliko ludi i apsurdni da sam se na neke smejao na glas. Naravno, kao i sa svakom skeč komedijom, naročito ovom Netflixova gde epizode traju samo 15ak minuta, sav uspeh počiva na tome da li su fore smešne; pa iako su neki skečevi bolji a neki lošiji uvek su zanimljivi u tih par minuta. Većinom se baziraju na interakciji ljudi u običnim situacijama – izlazak na večeru sa prijateljima, proslava rođendana, itd – koji potom zbog ljudske gluposti i sitničavosti (najviše izražene kod likova koje igra Tim) eskaliraju u apsurdnost. Likovi uvek toliko preteraju i pomeraju norme društveno prihvatljivog ponašanja da nam dođe da im kao iz naslova kažemo ‘Mislim da treba da odeš’.

LOVE, VICTOR: Sezona 2 (Ocena 5/5) Knjiga Sajmon protiv zavere Homo Sapiensa, potom filmska adaptacija S ljubavlju, Sajmon, kao i TV nastavak filma Love, Victor su bili zaista dobre i inspirativne priče o otkrivanju seksualnosti kod gej tinejdžera Sajmona, a potom Viktora. Ipak, mislim da je ova druga sezona za sada najbolje što smo dobili od tih priča. Dok smo u knjizi i filmu pratili tinejdžera Sajmona koji shvata da je gej, a potom novog učenika u Sajmonovoj školi Viktora koji takođe otkriva svoju seksualnost – u drugoj sezoni Viktor je raskinuo sa devojkom Miom, započeo vezu sa Bendžijem i priznao roditeljima da je gej. Dakle, nema više preispitivanja i Viktor je spreman da živi svoj novi život, što naravno ne znači da će stvari biti lake. Viktorova i Bendžijeva veza dolazi pred mnoga iskušenja, jer je Bendži iskusniji; a i problem je Viktorova majka Isabel, koja ne prihvata Viktorovu seksualnost. Zanimljivo je kako smo mislili da će veći problem sa tim imati Viktorov mačo otac Armando, ali on brzo prihvata Viktora, dok Isabel ne može da prevaziđe predrasude. Ana Ortiz koja igra Isabel je u seriji Ugly Betty igrala slobodnoumnu majku gej tinejdžera, pa je zanimljivo videti je ovde u drugačijoj ulozi. Isabel nije loša osoba, samo njeno odrastanje, religija i tradicija su je učili da je biti gej loše. Isabel i Armando se rastaju, jer je otkriveno da je razlog selidbe porodice bila njena afera; pa dok Isabel pokušava da prihvati Viktorove novosti, Armando kreće na sastanke roditelja gej dece i upoznaje Šelbi, sa kojom započne vezu.

I dok je fokus na Viktoru kao glavnom liku, ostali sporedni likovi dobijaju mnogo više prostora u drugoj sezoni i to čini seriju boljom. Viktorova bivša, Mia, se oseća povređeno i odbačeno iako zna da bi trebala da podržava Viktora. Ona započne vezu sa dečkom sa koledža kog laže da je starija, ali shvati da je zaljubljena u košarkaša Endrua. I dok je Endru ranije bio tipični popularni sportista, ovde je neko ko pomaže ostalim homofobičnim članovima školskog košarkaškog tima da prihvate Viktora. Viktorov prijatelj Feliks i Miina prijateljica Lejk započnu vezu, ali problem je Feliksova depresivno-manična majka o kojoj mora da brine. Sarkastični Feliks i egocentrična Lejk su bili humoristični deo serije, pa iako su i dalje i to, svakako su i bolje razvijeni i realističniji likovi. Uz to, Viktorova mlađa sestra Pilar shvata da joj se dopada Feliks, a mlađi brat Adrian pati zbog rastanka roditelja i od njega se krije da je Viktor gej. Novi važan lik je Pilarin drug Rahim, koji krije da je gej od roditelja Muslimana, i Viktor se zbliži sa njim jer kao deca imigranata imaju više dodirnih tačaka nego sa Bendžijem. Prva sezona je trebala da se emituje na Disney+ i bude namenjena mlađoj publici, pa je prelazak na striming servis Hulu nešto najbolje što se desilo ovoj seriji. Druga sezona je dosta zrelija kada su u pitanju teme koje obrađuje, i čak eksplicitnija (ali nikad vulgarana) po pitanju seksa i seksualnosti, kao u epizodi kad prijatelji odu u vikendicu gde planiraju da izgube nevinost ili kada Isabel slučajno zatekne Viktora i Bendžija tokom odnosa. Takođe imamo i temu mentalnih bolesti kroz lik Feliksove majke, religije i predrasude kod Isabel, homofobije kod Viktorovih saigrača iz tima, itd. Za razliku od tinejdž serija poput Elite ili Euphoria koje se trude da šokiraju gledaoce ponašanjem svojih likova, u Love, Victor svi likovi su realistični, njihovi problemi su svakodnevni, i svi se trude da budu dobri ljudi iako ponekad greše. Takođe, kako je komedija, serija je jako zabavna i duhovita i puna inteligentnih dijaloga i pop-kulturnih referenci. Ovo je serija koju može da gleda cela porodica, kako bi možda naučila nešto novo o prihvatanju različitosti, prevazilaženju predrasuda i otkrivanju sebe.

NEVER HAVE I EVER: Sezona 2 (Ocena 5/5) Sve ono što sam rekao za prvu sezonu ove tinejdžerske komedije važi i za drugu – i dalje je to prezabavna, duhovita i iskrena priča o odrastanju. Dok je u prvoj sezoni pokušavala da nađe dečka i izgubi nevinost, srednjoškolka Devi sad ima drugi problem – i popularni sportista Pakston i njen povremeni rival Ben su zaljubljeni u nju. Pošto misli da će se seliti sa majkom u Indiju, Devi odlučuju da tajno izlazi sa obojicom. Mindi Kaling, koja je kreirala seriju, je rekla da je Devi bazirana po njoj i njenom odrastanju kao Indijke u Americi. Kao i većina Mindinih junakinja u drugim projektima, i Devi zna da bude razmažena, sebična i učini pogrešnu stvar, iako je u suštini dobra osoba i zadovoljstvo je pratiti njeno sazrevanje, kao i njenih prijatelja, porodice i ostalih likova.

THIS WAY UP: Sezona 2 (Ocena 5/5) Irske komičarke Ašling Bi i Šeron Horgan igraju sestre Onju i Šonu u ovoj Britanskoj komediji, a Ašling je i kreatorka serije, kao i producent zajedno sa Šeron. One žive u Londonu, gde Onja predaje engleski odraslima, a Šona je uspešna poslovna žena. Šona je previše zaštitnički nastrojena prema mlađoj sestri, što ne čudi jer je Onja imala nervni slom i pokušala je da se ubije. Ipak, kada je upoznamo nikad ne bi rekli da je depresivna jer je uvek pričljiva, duhovita i puna energije. Upravo tako i ova serija nas privuče svojom komedijom, da bi potom otkrili dramske elemente i ozbiljnu priču i temu kojom se bavi. U drugoj sezoni, Onja započne vezu sa ocem svog učenika, a Šona planira svadbu sa verenikom Višom iako ga je prevarila sa koleginicom. Šest polučasovnih epizoda čine ovu seriju jako zabavnom i brzom za gledanje, a realističan odnos između dve sestre je ono što je čini odličnom, pa se nadam da ćemo od Hulua dobiti i treću sezonu, jer sam jako zavoleo likove Onje i Šone. This Way Up može da stoji rame uz rame sa ostalim sjajnim britanskim komedijama koje su kreirale žene a bave se nekada i mračnijim i važnim temama, poput Fleabag, I May Destroy You, I Hate Suzie, itd.

TUCA & BERTIE: Sezona 2 (Ocena 4/5) Animiranu komediju Tuca & Bertie bih opisao kao mešavinu Bojack Horseman i Broad City, jer se radi o animiranim antropomorfnim životinjama, a prati dve bliske mlade prijateljice u gradu. U svetu u kom životinje i biljke imaju karakteristike ljudi, tukan Tuka i drozd pevačica Berti su najbolje prijateljice, iako ne mogu biti različitije. Tuka je promiskuitetna biseksualka, koja odlučuje da prestane da pije; a Berti je stidljiva i povučena, u dugoj vezi, i bori se sa anksioznošću. Kao što je i BoJack na prvi pogled bio komedija o konju glumcu u Holivudu, a zapravo drama o depresiji, tako i Tuca & Bertie prikazuju gomilu ludih situacija, ali i njihove probleme sa anksioznošću, seksualnim zlostavljanjem i traumama. Taj miks apsurdnog humora i realističnog čine ovaj crtani za odrasle dobrim, pa iako ga je Netflix otkazao posle prve sezone, kanal Adult Swim im je dao drugu i za sada još bolju sezonu.

WHY WOMEN KILL: Sezona 2 (Ocena 5/5) Meni se prva sezona ove antologijske serije veoma dopala, o tri žene u različita vremenska perioda koje žive u istoj kući i postaju umešane u ubistva, povezana sa prevarama; pa priznajem da nisam imao velika očekivanja od nove sezone gde nas čeka nova radnja i novi likovi. Ovaj put imamo samo jednu priču, smeštenu u Los Anđeles 1949. godine, i pratimo dve žene. Prva je Alma, pomalo neugledna domaćica udata za veterinara sa kojim ima ćerku konobaricu, i koja želi da postane deo elitnog društva domaćica koje imaju baštenski klub – a koji je zapravo izgovor za okupljanje, tračeve i opijanje usred dana. Druga je glamurozna Rita, udata za starijeg bogataša kojeg vara sa neuspešnim ali zgodnim glumcem, i Alma želi da je Rita i njene prijateljice iz kluba prihvate. Naravno, po naslovu serije znamo da će doći do ubistva, pa se situacija komplikuje kad se ispostavi da je Almin suprug veterinar serijski ubica koji ubija ljude na samrti; a Ritin muž padne niz stepenice kad je zatekne sa ljubavnikom i ostane paralizovan. Sve se komplikuje kada se umeša i privatni detektiv kog je Rita unajmila, koji započne vezu sa Alminom ćerkom, a uz to i Ritin ljubavnik glumac je u vezi sa Alminom ćerkom. Ono u čemu ova serija uspeva jeste da balansira ton između misterije, trilera, drame i komedije, što je specijalnost Marka Čerija koji stoji iza ove serije, kao i Očajne domaćice. Kostimi i scenografija El Eja 40ih su takođe sjajni, a naročito gluma Alison Tolman i Lane Parilje kao Alme i Rite, pa su nove ubistvene junakinje jednako odlične kao i prethodne tri iz prošle sezone.

KEVIN CAN FUCK HIMSELF: Sezona 1 (Ocena 3/5) Ova serija dobija dosta dobre recenzije od strane kritičara i ima zanimljivu ideju, ali se meni lično nešto ne dopada. Iako me je privukao neobičan format, gde je radnja polu-sitkom, a polu-drama; možda je razlog taj što se superherojska serija WandaVision već bavila dekonstrukcijom klasičnih sitkoma i to na bolji način nego Kevin Can Fuck Himself. Glavnu ulogu tumači Eni Marfi, poznata po ulozi razmažene bogatašice koja je izgubila sve u komediji Schitt’s Creek. Ona igra Alison, koja je udata za Kevina iz naslova. Kad god je Kevin u sceni, mi pratimo seriju poput klasičnog multicam sitkoma uz smeh publike iz pozadine; ali kad god je Alison sama, smeh publike nestaje i scena izgleda kao iz dramske serije ili filma, uz isprane boje. Razlog je taj što je Alison duboko nesrećna sa razmaženim i nezrelim Kevinom, koji izgleda kao tipični muž iz komedija koji upada u smešne probleme, dok je njegova žena ta koja je tvrdoglava i dosadna. Takve likove smo videli u sitkomima poput Život prema Džimu, Svi vole Rejmonda, Kralj Kvinsa, itd. Alison umesto da ostavi Kevina odlučuje da ga ubije, i njoj pomaže komšinica i sestra Kevinovog najboljeg prijatelja, Pati, koja radi kao frizerka i diluje drogu. Iako je Eni Marfi odlična u ovoj ulozi i prikazuje osobu koja je podjednako loša kao i Kevin, različiti tonovi u seriji ne funkcionišu najbolje i prelaz iz sitkoma u dramu ne funkcioniše najbolje, iako je ideja dosta zanimljiva i zanima me u kom pravcu će se serija razvijati.

SEX/LIFE: Sezona 1 (Ocena 2/5) Sex/Life je romantična komedija, koja dolazi sa Netflixa, i pošto se emituje na striming servisu veoma je eksplicitna kada su scene seksa u pitanju. Ipak, sama serija je toliko naivna i glupava u određenim momentima, da je skoro kao visokobudžetni softcore pornić. Radnja prati domaćicu Bili, bivšeg psihologa, koja sa mužem bankarom Kuperom i dvoje male dece živi u predgrađu Konektikata. Bili shvata da nije zadovoljna trenutno svojim životom, iako je bogata, ima lepu kuću i savršenog muža koji je voli, pa počinje da mašta o bivšem dečku Bredu. Mi pratimo flešbekove Biline i Bredove veze, ali sve što su nam pokazali jeste da je muzički producent Bred plejboj i da im je veza bila toksična, pa osim strastvenog seksa ne znam zbog čega bi Bili odbacila dobar život i vratila se bivšem. Tu je i Bilina prijateljica Saša, koja živi u Njujorku i sa kojom je Bili izlazila u provod kad je bila solo, pa Bili otkriva da se Saša i Bred viđaju i povremeno spavaju zajedno. Svi likovi su jako jednodimenzionalni i radnja je prilično jednostavna, pa iako je mogla ovo biti zanimljiva priča o razlici između strasti i ljubavi i kontrastu između solo i porodičnog života – zapravo je još jedna od brojnih Netflixovih ne baš kvalitetnih serija za gledati sa pola pažnje.

THE WHITE LOTUS: Miniserija (Ocena 5/5) HBO je majstor za mini serije misterije poput Male laži i Oštri predmeti, ili ovogodišnje Mer iz Istauna. Pored Mer, koja je nominovana za brojne Emi nagrade, ove godine smo dobili i satiričnu miniseriju od šest epizoda The White Lotus. Radnja je smeštena u istoimeni luksuzni hotel na Havajima, i prati nekoliko likova koji su gosti hotela ili rade tamo. Mi u prvoj sceni prve epizode saznajemo da će neko završiti mrtav, ali ne znamo ko jer pratimo likove nedelju dana pre toga. Iako postoji misterija oko nečije smrti, ovde nema detektiva koji istražuju to, već je ovo više karakterna studija nekoliko kompleksnih likova. Gosti koji pristižu u hotel su uspešna poslovna žena Nikol, njen muž Mark koji se boji da ima rak testisa, njihova ćerka studentkinja, sin tinejdžer i ćerkina prijateljica; usamljena bogatašica Tanja koja je skoro izgubila majku i čiji pepeo treba da prospe u okean; tek venčani par Šejn i Rejčel, čiji medeni mesec su im platili bogati roditelji razmaženog Šejna; od osoblja tu su menadžer hotela Armond koji se trudi da učini sve goste zadovoljnim i menadžerka spa centra Belinda, sa kojom se Tanja zbliži. Svi likovi su veoma zanimljivi i odlično razrađeni, pa čak i kada nas neki njihovi postupci nerviraju možemo da imamo razumevanja za njih. Za to su zaslužni odlični glumci poput Marija Bartleta (poznat nam iz HBO-ove serije Looking i Netflixove Tales Of The City) kao Armonda, Koni Brajton (Friday Night Lights i American Horror Story) kao Nikol, Dženifer Kulidž koja je u komedijama igrala preterano glasne ili tupave žene a ovde glumi ranjivu Tanju, Aleksandra Dadario (Why Women Kill) kao novinarka Rejčel, komičarka Nataša Rotvel (Insecure) kao Belinda, Džejk Lejsi kao Šejn, Stiv Zan kao Mark, itd. Dijalozi su odlični i često veoma duhoviti, a za to je zaslužan scenarista i režiser Majk Vajt koji je kreirao i prerano otkazanu HBO-ovu komediju Enlightened. Sjajni likovi, duhoviti i pronicljivi dijalozi, zanimljiva radnja i misterija oko nečije smrti, kao i prelepi prikazi rajskih i sunčanih Havaja čine ovo odličnom letnjom serijom, koja je u isto vreme i lagana i duboka.

WE ARE LADY PARTS: Sezona 1 (Ocena 4/5) Iako ovu komediju otvara scena u kojoj se 26-godišnja Amina zajedno sa svojim roditeljima upoznaje sa potencijalnim mužem, ubrzo shvatamo da će serija We Are Lady Parts izvrnuti naša očekivanja. Amina i njeni roditelji su Muslimani iz Londona, ali i pored toga što su tradicionalni oni su otvorenih shvatanja i podržavaju svoju ćerku koja se pridružuje pank bendu Lady Parts, koji čine još tri Mulimanke i njihova prijateljica menadžerka. Sve one su religiozne, ali se takođe bore protiv predrasuda i stereotipa. Pevačica Saira ima problem u svojoj vezi jer ne zna da iskaže emocije pred dečkom; bubnjarka Ajša je lezbijka; basista Bisma je udata i ima ćerku; a menadžerka Momtaz je poslovna žena koja nosi nikab, veo koji pokriva lice i ostavlja otkrivene samo oči. Amina je studentkinja mikrobiologije, koja im strah od javnog nastupa, ali se ipak priključi bendu jer joj se sviđa Ajšin brat. I ostale devojke imaju poslove van benda: Saira radi u mesari, Ajša vozi Uber, Bisma crta stripove, a Momtaz radi u prodavnici ženskog donjeg veša. Odlična je epizoda kada influenserka (koja se dopada Ajši) objavi intervju sa njima gde ih predstavi kao buntovnice koje se bore protiv sistema, one joj kažu da to što su pank bend ne znači da su protiv Islama. We Are Lady Parts je zabavna komedija i veoma dobar prikaz kulture koju često ne viđamo u serijama. Takođe, sve glumice su zaista svirale instrumente u seriji.

DRAMA

THE GOOD FIGHT: Sezona 5 (Ocena 3/5) Serija Dobra žena, koja se emitovala od 2009. do 2016. godine, je jedna od najboljih pravničkih drama ikada, pa smo nakon ne toliko dobro prihvaćenog finala (koje se meni ipak dopalo) dobili i spin-of Dobra borba. U njoj pratimo lik advokatice Dajen Lokhart, koju igra sjajna Kristin Baranski, i koja je bila šefica i mentor, a potom neprijatelj u poslednjoj epizodi glavnoj junakinji Ališi Florik u originalnoj seriji. Peta sezona donosi dosta promena u advokatsku firmu u Čikagu, jer je dosta likova otišlo iz serije, ali dobili smo i nove likove u vidu advokata, sudija, političara… I dok je The Good Fight sjajno režirana, napisana i odglumljena, ne postoji serija koja me i više frustrira – od početka se serija bavila aktuelnim temama tako što ih ‘prežvaće’ za publiku koja više naginje liberalnim gledaocima, pa su se bavili temom Trampove politike, kriptovalutama, prisluškivanjem, cenzurom, neo-nacistima, itd. The Good Wife je imala 7 sezona sa po 22 epizode i u svakoj epizodi pratila novi slučaj uz radnju koja se provlači celom serijom; a spin-of The Good Fight je više serijalizirana i sličnija serijama koje dolaze sa kablovske (iako nema toliko nasilja, seksa i psovki). Prva epizoda nove sezone nam rekapitulira prošlu godinu, provedenu u pandemiji i potrešenu protestima u Americi, i jasno je da žele i da budu ozbiljan osvrt na savremene probleme, ali i satira. Ipak, taj balans često ne funkcioniše, pa mi deluje da kreatori serije, bračni par Robert i Mišel King, bolje pišu kada su primorani da se prilagode pravilima klasičnije network televizije kakav je bio CBS gde se original prikazivao. Mada i pored toga, sjajna gluma, aktuelne teme i povremeni humor me teraju da i dalje gledam ovu seriju, iako zna da na momente bude previše svega i često ne balasnira ton najveštije.

CLARICE: Sezona 1 (Ocena 3/5) Film Kad jaganjci utihnu iz 1991. je definitivno kultno delo filmske umetnosti, pa ne čudi da je dobio Oskara u najvažnijim kategorijama za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, glumca i glumicu. Zasnovan po serijalu romana Tomasa Harisa o serijskom ubicu Hanibalu Lektoru, već smo imali adaptaciju romana Crveni zmaj iz 1986. pod nazivom Lovac na ljude, pa potom Jaganjce, onda nastavke gde je legendarni Entoni Hopkins glumio ubicu-kanibala u filmovima Hanibal (2001) i Crveni zmaj (2002), kao i prednastavak o njegovoj mladosti Uzdizanje Hanibala (2007). Potom smo dobili seriju Hanibal, koja se emitovala od 2013. do 2015. godine, i otkazana je posle tri sezone, gde ga je igrao Mads Mikelsen. Zbog sukoba oko prava na likove iz različitih knjiga, lik FBI agentkinje Klaris Sterling se nije mogao naći u delima zasnovanim na knjigama u kojima se ona ne pojavljuje. Iz tog razloga, sada u seriji o njenom životu, nemamo lik Hanibala. Radnja serije se događa nakon filma, i prati Klaris koja se vraća na posao u FBI nakon što je spasila ćerku političarke od serijskog ubice Bufalo Bila. Iako su Džodi Foster i Džulijen Mur jedne od najboljih glumica ikada, i obe su bile sjajne u ulozi Klaris, i glumica Rebeka Brids se solidno snašla u toj ulozi. Radnja je kao i knjiga i film smeštena u 90e, i prati Klaris dok sa kolegama istražuje zaveru oko ubistava nekoliko žena povezanih sa farmaceutskom kompanijom. Sam slučaj nije previše zanimljiv, ali sam iznenađen što su epizode bile povezane, iako sam očekivao tipični CBS-ov procedural gde agenti u svakoj novoj epizodi istražuju drugi slučaj. Ima i zasebnih slučajeva u par epizoda, ali svakako je fokus na novoj istrazi i Klarisinoj traumi, kako sa lovom na Bufalo Bila, tako i iz detinjstva. Nije ovo loša serija, ali kada je uporedimo sa odličnim filmom ili serijom Hanibal koja je bila užasno nasilna ali i prelepo snimljena, nekako je osrednja – pa se još uvek ne zna da li ćemo dobiti drugu sezonu ili je otkazana.

SPY CITY: Miniserija (Ocena 3/5) Teme Hladnog rata i podeljenog Berlina su česta tema špijunskih filmova i serija, pa je tako i u ovoj seriji. Smeštena u Berlin 60ih, radnja prati engleskog špijuna Fildinga Skota, koji je napravio grešku na prethodnoj misiji, pa ga šalju u Nemačku po naučnika koji želi da prebegne. Naučnik završi mrtav, pa Skot traga za izdajicom i pitanje je kome može da veruje. Ovo je tipična špijunska drama, gde nije fokus toliko na akciji, već više na tajnama i dvostrukim igrama, i ima dosta likova i zanimljivih zapleta – ali ipak nije previše uzbudljiva. Dve novije američke serije koje su se bavile špijunažom u Berlinu – Berlin Station i Counterpart – su bile mnogo bolje. Ipak, Dominik Kuper je solidan u ulozi agenta koji podseća na Džejmsa Bonda, a lokacije i kostimi Berlina 60ih su lepi na oko, pa za fanove špijunskih trilera ovo može da prođe, iako nije nešto što će se pamtiti.

THE INNOCENT: Miniserija (Ocena 4/5) Netflix se bacio na adaptacije krimi romana američkog pisca Harlana Kobena, pa smo posle britanske The Stranger i poljske The Woods dobili špansku miniseriju El Inocente ili The Innocent. Koben je za Netflix kreirao i miniseriju Safe, a u planu je još nekoliko internacionalnih adaptacija njegovih knjiga. The Innocent režira Oriol Paulo, koji stoji iza nekih odličnih trilera koji su već postali kultni u španskoj kinematografiji – naročito El Cuerpo i Contratiempo, ali je poznat i kao scenarista za misterije Los Ojos De Julia i Secuestro i režiser SF trilera Mirage. Ovde se udružuje sa popularnim glumcem Mariom Kasasom (koji je igrao glavnu ulogu u Contratiempo), i on igra Mata, običnog čoveka koji se nađe usred misterije i zločina, što je tipično za Kobenova dela. Kao student, Mat je tokom tuče u izlasku slučajno ubio drugog dečka i završio u zatvoru. Po izlasku, postaje advokat, i sa trudnom suprugom Olivijom pokušava da nastavi normalan život. U prvoj epizodi, otkrivamo da se Mat sastaje sa majkom dečka kojeg je ubio i da imaju uvrnutu igru u kojoj se pretvara da je njen pokojni sin. Kad Olivija ode na poslovni put u Berlin, Mat počinje da dobija čudne snimke sa njenog telefona u kojima je neko snima u hotelskoj sobi dok spava. Nakon toga, neko pokuša da pregazi i ubije Mata, i on se pita šta se dođavola to dešava. Da li je sve povezano sa ubistvom koje je počinio i služio zatvorsku kaznu? Ko je zapravo Olivija? Nakon pomalo konfuzne prve epizode, druga epizoda deluje kao druga serija, jer pratimo novi lik, detektivku Lorenu, koja je odrasla u sirotištu nakon samoubistva oca. Ona istražuje samoubistvo časne sestre u tom sirotištu, koja se bacila kroz prozor, ali ispostavlja se da je pokojna časna sestra bila tetovirana, imala silikonske implante i spavala je sa nekim pre smrti. Dakle nikako svetica, pa Lorena počinje istragu, koja je dovodi do Mata. Odatle se situacija komplikuje, pa u tipičnom Kobenovom maniru likovi i situacije za koje nam deluje da nisu povezani postaju deo misterije i svako pitanje dobija odgovor. Iz tog razloga je ova miniserija veoma zarazna i razlog zašto je postala hit na Netflixu.

TIME: Miniserija (Ocena 4/5) Već sam pisao kako su Britanci majstori za krimi miniserije, i Time je svakako jedna od boljih. Smeštena u zatvor, radnja prati dva čoveka sa suprotnih strana: Šon Bin igra Marka, nastavnika koji je pijan pregazio čoveka i služi zatvorsku kaznu; a Stiven Grejam igra čuvara u zatvoru Erika. Mark deluje da se iskreno kaje zbog toga što je učinio i loše se navikava na konstantno maltretiranje i nasilje u zatvoru; a Erika, čiji je sin u drugom zatvoru, počinju da ucenjuju zatvorenici i prete da će srediti da naude njegovom sinu ukoliko im ne učini usluge. U samo tri epizode, radnja i likovi se odlično razvijaju, i vidimo kako su se dva obična čoveka našla u neobičnim okolnostima.

FANTAZIJA I SF

EVIL: Sezona 2 (Ocena 5/5) Pored serije Dobra borba, bračni par scenaristi Robert i Mišel King imaju još jednu seriju na malim ekranima, ali skroz drugačiju od njihovih uobičajenih pravničkih drama. U seriji Evil radi se o grupi istražitelja natprirodnog koji rade za Katoličku crkvu – pa spada u žanr fantastike i horora. Glavni likovi su forenzički psiholog Kristen, bivši novinar koji se obučava za sveštenika Dejvid, i kompjuterski ekspert Ben. U svakoj epizodi oni istražuju neki novi slučaj – navodna čuda, demonske zaposednutosti, egzorcizam, susrete sa anđelima i duhovima, itd; ali se kroz sve epizode i provlači zaplet oko Kristeninog neprijatelja, doktora Lilanda Taunsenda, koji ih stalno izaziva i možda radi za đavola, a možda je samo narcisoidni patološki lažov i psihopata. Upravo je u tome čar ove serije što nikad ne znamo da li natprirodno zaista postoji ili sve ima svoje racionalno objašnjenje – npr. u jednoj sceni kada tokom egzorcizma poprskaju navodno zaposednutog čoveka svetom vodicom njegova koža počne da gori; da bi u kasnijoj sceni saznali da je u flašici umesto vode sipana kiselina. Dok su likovi Kristen i Bena racionalni i više veruju razumu, Dejvid je vernik, pa imamo klasičan primer vernika i nevernika u timu, slično poput najpoznatijeg primera Moldera i Skali u Dosije X. Serija ima veoma dobre horor momente, a slučajevi su zabavni, što je prepoznatljivo za Kingove koji su u serijama Dobra žena i Dobra borba ubacivali aktuelne probleme kroz format pravničke drame, dok ovde se takođe bave time kroz horor i religiju.

AMERICAN HORROR STORIES: Sezona 1 (Ocena 3/5) Ja sam fan antologijske serije Američka horor priča, iako često zna da bude preterana u svemu. Dok je svaka sezona priča za sebe sa početkom i krajom, problem je često u razvučenim epizodama u sredini i nefokusiranoj radnji. Zato sam dosta očekivao od nove serije iza koje stoji isti tim, predvođenim holivudskim kraljem kiča Rajanom Marfijem, s tim što bi ovde svaka epizoda bila za sebe. Prve dve epizode nas vraćaju u svet iz prve sezone sa ukletom kućom, dok će svaka sledeća epizoda biti priča za sebe, a mnoge glumce koje smo već videli u AHS igraju i ovde. Kao i sa svakom antologijom, neke priče su bolje a neke lošije, ali fanovi originalnog serijala, horora i crnog humora, kao i dela Rajana Marfija, će sigurno gledati i ovu seriju.

LISEY’S STORY: Miniserija (Ocena 3/5) Ova horor miniserija sa Apple+ dolazi po scenariju Stivena Kinga, a bazirana je po njegovom istoimenom romanu Lisina priča. King je izjavio da mu je Lisina priča jedan od omiljenih romana koji je napisao, pa mogu da razumem jer se bavi temama koje su mu bliske – trauma, horor, pisac kao glavni lik, paralelni svetovi, zlo… Ipak, po meni je Stiven King dobio nadimak kralja horora zahvaljujući svojim ranijim delima i prvim romanima iz 70ih, kao što su Keri, Salemovo, Isijavanje, Uporište, pa i neki kasniji poput serijala Mračna kula, To, Mizeri. Sva njegova kasnija dela se bave istim temama kojima se bavio na početku – zlo koje vreba u naizgled običnim ljudima i mestima; ali su mu romani previše dugački i razvučeni, i često je sama ideja bolja nego kraj i razrešenje. Slično je sa ovom miniserijom, koja ima sjajnu produkciju, jezivu atmosferu, odlične glumce poput Džulijen Mur i Klajva Ovena u glavnim ulogama, i zanimljivu premisu, ali je razvučena i trebala je biti kraća od osam epizoda. Džulijen Mur igra Lisi, udovicu pisca Skota Landona (koji deluje da je baziran po Kingu), koju počinje da proganja njegov poremećeni fan. Lisi počinje da ima vizije o tajanstvenom mestu, po imenu Buja Mun, u koji je njen muž mogao da odlazi još od detinjstva, a deluje i da je um Lisine sestre Amande, koja ima psihičke probleme, zarobljen na tom mestu. Radnja često skače kroz vreme i prostor, i koristi misteriozni Baja Mun kao metaforu za traume i psihičke probleme koje imaju likovi. Uprkos dobroj glumi i produkciji, sam zaplet je jednostavan iako je ispričan na komplikovan način, pa bi ova priča bolje funkcionisala kao film od dva sata nego miniserija od osam epizoda, jer je razvučena i spora – slično kao i romani Stivena Kinga iz kasnijeg perioda karijere.

LOKI: Sezona 1 (Ocena 4/5) Prvih nekoliko Marvelovih serija, koje su se emitovale na Netflixu (Daredevil, Jessica Jones, Luke Cage, Iron Fist, The Punisher), kao i Agents Of SHIELD, nisu imali toliko uticaj na bioskopske filmove, već su više predstavljali spin-ofove glavnog serijala. Ipak, sa serijama poput WandaVision, The Falcon And The Winter Soldier i Loki koje se emituju na Disney+ Marvel je rešio da iskoristi likove iz filmove, zvezde sa A-liste koje ih igraju, i radnju koja je bitna za buduće filmove. Nakon odlične WandaVision i osrednjeg The Falcon And The Winter Soldier, dolazi Loki za kojeg bih po kvalitetu rekao da je negde između te dve serije. Ako ste fan Marvela, znamo već iz serijala Tor ko je Loki – nordijski bog koji je počeo kao glavni negativac zbog koga su se okupili Osvetnici, ali ga je šarmantni Tom Hidlston učinio miljenikom publike pa je Loki postao (anti)heroj. Ovde pratimo Lokija iz filma Avengers: Endgame, koji je ukrao magični objekat Teserakt, što je stvorilo novu vremensku liniju. Njega kidnapuju agenti agencije koja putuje kroz vreme i ispravlja vremenske anomalije, pa se ubrzo Loki i agent Mobius kojeg igra Oven Vilson udružuju. Serija je u samo šest epizoda prezabavna i brza, puna avanture, iako je potrebno dosta predznanja iz Marvelovog sveta da pohvatamo sve detalje. U planu je i druga sezona, a sama priča je uvod u multiverzum što će uticati i na ceo serijal, pa je Loki obavezna lektira za fanove.

MASTERS OF THE UNIVERSE: REVELATION: Sezona 1 (Ocena 3/5) Junak Hi-Men je glavni lik animirane serije Hi-Men i Gospodari svemira, koja se emitovala 80ih i zasnovana je po likovima akcionih figura. Kompanija Matel koja proizvodi liniju igračaka (najpoznatiji po lutki Barbi), kao i drugi proizvođači akcionih figura, poput Transformersa, Dži Aj Džoa, itd, su pravili serije za decu da bi pospešili prodaju. Ja se sećam da sam kao klinac gledao Hi-Menove avanture, ali ne mogu reći da sam preveliki fan te franšize. To je tipična fantazija smeštena u svet magije, heroja i prinčeva, koja ima jednostavnu priču i svaka epizoda je nepovezana avantura koja bi trebala decu da nauči neku lekciju. Ova Netflixova animirana serija od pet epizoda predstavlja nastavak originalne serije, i dosta je mračnija i ozbiljnija. Režiser Kevin Smit stoji iza Masters Of The Universe: Revelation, i on je poznat kao geek odnosno veliki fan pop kulture, stripova, superheroja… Ipak, ovde je načinio kontraverznu odluku da u prvoj epizodi ubije princa Adama odnosno Hi-Mena, i fokus je na ratnici Tili. Da li je to zbog toga što priča zahteva ili da bi se podišlo političkoj korektnosti pa je junak sada žena umesto muškarca – nisam siguran. Prvih pet epizoda deluju kao spin-of jer su glavni likovi, junak Hi-Men i negativac Skeletor, ubijeni; ali kako je ovo fantazija niko ne ostaje mrtav predugo. Glasove daju poznati poput Sare Mišel Gelar (Buffy The Vampire Slayer) kao Tila, Lina Hidi (Game Of Thrones) kao negativka Zla Lin, itd, ali dijalozi su tipični za ovakve fantazi animirane serije i ništa specijalno. Sve u svemu, meni je ovih pet kratkih epizoda prijalo, iako nisam siguran za koga je ovo napravljeno – suviše je mračno i ozbiljno za mlađu publiku i nove fanove, a za fanove Hi-Mena napravili su previše promena koje im se nisu dopale.

FILMOVI: JUL 2021

KOMEDIJA

Leto je, toplo je, i nisam raspoložen za teške i napete filmove, već biram da gledam lagane komedije i akcije koje ne zahtevaju previše pažnje, pa od njih ni ne očekujem da budu odlični već da ubiju vreme. Pogledao sam nekoliko internacionalnih komedija sa Netflixa, od kojih je prva španska Crazy About Her (Ocena 3/5). Radnja ove romantične komedije prati novinara, koji provede ludo veče sa devojkom koju upozna u izlasku; ali otkrije da je ona pacijent u mentalnoj ustanovi pa se i sam prijavi u nju slučajno kako bi joj bio blizu. Drugi film dolazi iz Holandije i u pitanju je Just Say Yes (Ocena 2/5), i glavni lik je TV producentkinja koju prvo upoznajemo uplakanu u venčanicu na klupi gde strancu prepričava svoj život i kako je dečko ostavio. Tu je i njen novi kolega, u kojeg će se naravno zaljubiti. Treći film je poljski Squared Love (Ocena 2/5) o ljubavi između učiteljice koja ima tajni identitet kao model i novinaru, koji ne shvata da su učiteljica njegove bratanice i prelepi model ista osoba jer učiteljica nosi naočare, a model periku. Sa Amazona dolazi komedija iz Meksika War Of Likes (Ocena 2/5) o dve bivše drugarice iz srednje škole, koje se ponovo sprijatelje pa i postaju rivalke jer je jedna od njih popularna influenserka a druga radi kao PR. Nijedan od ovih filmova nije dobar, ali su ok za gledati sa pola pažnje dok tu i tamo pratimo avanture lepih ljudi.

Finding You (Ocena 3/5) je tinejdžerska romantična komedija, o violinistkinji iz Njujorka koja odlazi u Irsku, gde u avionu upozna popularnog glumca – i kako se ispostavi da su odseli u istom smeštaju zaljubljuju se. Here Today (Ocena 3/5) je režirao Bili Kristal, koji igra glavnu ulogu scenariste skeč šoua u Njujorku, i on slučajno upozna mlađu pevačicu koju glumi komičarka Tifani Hadiš. Između njih se razvija prijateljstvo i potencijalna romansa, koju komplikuje to što on počinje da oboljeva od demencije. Ova njujorška komedija deluje kao nešto što bi Vudi Alen snimio u kasnijem delu karijere. How It Ends (Ocena 1/5) je nazovi komedija u kojoj režira i igra glavnu ulogu Zoi Lister-Džouns. Ona igra mladu ženu iz Los Anđelesa, koja na dan apokalipse kada meteor treba da udari u Zemlju ide na poslednju žurku, pa usput sreće razne ljude, članove porodice i prijatelje. Film nije smešan, likovi su nepodnošljivi, a radnja je bezveze – tipični prikaz hipsterskih kvazi poznatih ljudi iz El Eja. Ride The Eagle (Ocena 3/5) sam pogledao zbog Džejka Džonsona, kog volim još od sitkoma New Girl. On, kao i u toj seriji, igra lik simpatičnog luzera kome majka nakon smrti ostavi kolibu u prirodi i zadatke kako da poboljša svoj život. Werewolves Within (Ocena 2/5) je rađen po video igri i prati grupu ljudi u malom gradiću koje teroriše vukodlak. Mešavina horora, misterije i komedije ne funkcioniše najbolje, a likovi nisu previše zanimljivi pa nam je svejedno kad budu ubijeni.

DRAMA

Lorelei (Ocena 5/5) me je prijatno iznenadio i veoma mi se dopao, iako je na momente težak za gledanje. Radnja prati Vejlanda, koji je tek izašao iz zatvora, i zbližava se sa bivšom devojkom koja je sada samohrana majka troje dece, Dolores. Oboje su ljudi koji su zarobljeni u malom mestu u kom su svi nesrećni, i druga polovina filma kada Dolores pobegne u El Ej da ostvari svoje snove i ostavi Vejlanda sa svojom decom je mnogo bolja nego prva u kojoj pratimo njihovu romansu. Pablo Šrajber i Džena Malon su odlični kao Vejland i Dolores, kao i troje mladih glumaca koji igraju njenu decu. The Last Letter From Your Lover (Ocena 3/5) je rađen po romanu Džodžo Mojes, i u pitanju je romantična drama smeštena u London 1960ih i u savremeno doba. U sadašnjosti, novinarka koju igra Felisiti Džouns otkriva ljubavna pisma između udate žene koju igra Šajlin Vudli i njenog ljubavnika 60ih. Amnezija, saobraćajna nesreća, prevara, laži – svega ima u ovoj melodrami koja nalikuje filmovima iz starijeg perioda, ali nije toliko loša. Zola (Ocena 4/5) je neobičan film po istinitom događaju, koji je nastao po ispovesti sa Tvitera striptizete Zole. Mi pratimo Zolu i njenu novu prijateljicu, takođe striptizetu Stefani, koja je pozove na put do kluba na Floridi gde imaju veće šanse za zaradu. Sa njima polaze i Stefanin dečko, kao i cimer, za koga se ispostavlja da je Stefanin makro. Zola će se uplesti u svet kriminala, prostitucije i nasilja kroz jedan lud vikend, nesigurna da će izvući živu glavu. Film je brz, na momente smešan i tragičan, kao i sama ispovest prave Zole.

KRIMI, MISTERIJA I TRILER

Major Grom: Plague Doctor (Ocena 3/5) je ruski film, o detektivu Igoru Gromu, koji mora da zaustavi maskiranog osvetnika koji ubija loše bogataše u Sankt Peterburgu. Film je rađen po istoimenog stripu, pa ima takvu stripovsku estetiku i dosta akcije, nalik pričama o Betmenu. Midnight In The Switchgrass (Ocena 1/5) je veoma loš film o detektivima i serijskom ubici, i deluje da smo sve već videli u brojnim sličnim filmovima i serijama. Tu su dva FBI agenta, koje igraju Brus Vilis i Megan Foks, koji jure ubicu prostitutki na Floridi. Pratimo i ubicu, koji je preko dana porodični čovek, a uveče manijak koji juri i ubije žene po parkinzima za kamione. Sve je toliko loše, dosadno i kliše, a devojčica koja igra ćerku ubice je jedno od najiritantnijih dece glumaca koje sam ikad video. No Sudden Move (Ocena 3/5) je krimi film, koji je režirao Stiven Soderberg. Don Čidl i Benisio del Toro igraju dva kriminalca unajmljena da drže kao taoce porodicu računovođe u Detroitu 50ih. Otmica polazi naopako, pa dolazi do ubistava, izdaja i brojnih preokreta. Film je povremeno razvučen, ali opet gledljiv, mada fale bolji dijalozi koje bi recimo Tarantino imao. U filmu Pig (Ocena 3/5) igra Nikolas Kejdž, koji izgleda prihvata sve uloge koje mu ponude, pa nekad ubode dobar a nekad užasno loš film. Pig je negde između, i prati bivšeg kuvara koji živi u šumama Oregona sa svinjom koju koristi za traženje tartufa koje potom prodaje restoranima. Kada ga neko napadne i otme mu svinju, on kreće u osvetu. Očekivao sam neku akciju u stilu Džon Vika, a dobili smo više introspektivnu dramu, što i nije loše. Megan Foks igra u još jednom trileru Till Death (Ocena 3/5). Ona je u nesrećnom braku, pa kada njen muž otkrije da ona ima aferu, odvodi je za godišnjicu na kuću na jezeru. On sebe veže lisicama za nju a potom se upuca i ubije, pa je ona primorana da vuče njegovo telo sa sobom i spasi se od dva kriminalca koji upadnu u kuću. Film je pomalo glup, ali je dovoljno zabavan i brz, pa se može gledati.

AKCIJA I AVANTURA

Black Widow (Ocena 3/5) je prvi Marvelov film koji smo dobili posle dužeg vremena, i konačno je stigla priča o špijunki Nataši Romanof odnosno Crnoj udovici, koja je jedan od prvobitnih članova tima superheroja Osvetnika. Da li je jedan od meni omiljenih likova dobila film kakav zaslužuje? I ne baš. S obzirom da znamo da je Nataša umrla na kraju Avengers: Endgame jasno je bilo da će se raditi o prednastavku, ali iako ima kratka scena na početku o njenom detinjstvu, ovo nije origin story. Radnja prati Natašu, koja se udružuje sa drugom špijunkom Jelenom Belovom (koja je odrasla kao njena sestra u Americi sa lažnom porodicom ruskih špijuna infiltriranih u SAD) da zaustavi negativca koji je stvorio Crvenu sobu, organizaciju za treniranje špijunki. Mogao je ovo biti zanimljiv iskorak Marvela u žanr špijunskog trilera, ali je tipična akcija i došla je prekasno za lik Crne udovice, pa su po meni mnogo bolji filmovi Atomic Blonde sa Šarliz Teron kao dvostrukom agentkinjom i Red Sparrow gde Dženifer Lorens igra rusku balerinu špijunku. Skarlet Johanson se trenutno tuži sa Diznijem jer je film pored bioskopske distribucije prikazan i na striming servisu Disney+, pa je ostala uskraćena za čak 50 miliona dolara zarade. Black Widow je više uvod za lik Jelene, koju će glumica u usponu Florens Pju igrati i u seriji Hawkeye, koja izlazi krajem godine.

Dok mi se Black Widow i nije previše dopala, F9 (Ocena 4/5) je već deveti nastavak Fast & Furious franšize koju ja obožavam, iako je besmislena ali neverovatno zabavna akcija i uvek se radujem svakom novom delu. Nastavljajući se na predhodni The Fate Of The Furious, Dom i Leti su se sa njegovim sinom povukli iz sveta akcije i špijunaže, ali se vraćaju zajedno sa ostatkom tima, osim Pola Vokera koji je poginuo u stvarnosti, dok je njegov lik i dalje živ. Razlog za povratak jeste dolazak Domovog i Miinog brata, koji je negativac i kog igra bivši rvač Džon Sina. Iako nikad do sad nisu spomenuli da imaju brata, on se dobro uklopio u priču, i mislim da je to razlog popularnosti ovog serijala – Fast & Furious je kao sapunica (ili profesionalno rvanje za koje znamo da je iscenirano), pa imamo likove koje su umrli pa se vrate u život jer su zapravo iscenirali smrt (Han se vraća nakon ‘pogibije’ u trećem delu Tokio Dift koji se hronološki dešava posle šestog dela), tu su davno nestali članovi porodice za koje nismo ranije znali, Letina amnezija i ‘smrt’ – dakle jedna ‘španska serija’ sa brzim automobilima, preludom akcijom i atraktivnim svetskim lokacijama. Da, u devetom nastavku, likovi odlaze i modifikovanim autom u svemir i TO JE PROKLETO KUL! Što se mene tile, F&F serijal može i da odvede likove na putovanje kroz vreme, i svaki ću gledati u bioskopu.

Sa Netflixa stiže i akcija Gunpowder Milkshake (Ocena 3/5), o grupi žena plaćenih ubica, smešten u hiperstilizovani neonom obojeni svet nalik onom iz Džon Vika. Karen Gilan, koju znamo iz serije Doctor Who i filmova Guardians Of The Galaxy, igra plaćenicu, koja se udružuje sa svojom majkom koju igra Lina Hidi (Sersei iz Igre prestola), i njenim koleginicama koje rade kao bibliotekarke a zapravo su takođe profesionalne ubice koje igraju Karla Gudžino, Mišel Jeo i Andžela Baset. Iako film nije naročito originalan, dovoljno je gledljiv i u planu je i nastavak. Hitman’s Wife’s Bodyguard (Ocena 4/5) je nastavak filma Hitman’s Bodyguard, i meni je bio jako zabavan. Rajan Rejnolds i Semjuel L. Džekson se vraćaju u ulozi telohranitelja i plaćenog ubice, koji silom prilika moraju da sarađuju; a sada veću ulogu dobija i Salma Hajek kao ubičina opasna žena prljavog jezika uvek spremna da zapuca i pobije se. Oni moraju da zaustave Antonija Banderasa, koji je njen bivši dečko, i iako ovo nije dobar film po klasičnim merilima, veoma je zabavan, akcija je dobra i humor je ok. Jolt (Ocena 3/5) je akcija sa Kejt Bekinsejl u glavnoj ulozi. Ona glumi ženu koja ima izlive besa i postaje nasilna, pa je primorana da sebe ‘šokira’ strujom koja prolazi kroz prsluk koji stalno nosi kad god joj se javi potreba za povređivanjem ili ubijanjem drugih. Ona će se zbližiti sa jednim muškarcem, ali kada njega ubiju, iskoristiće svoj bes za osvetu. Sama premisa filma je glupava, ali je film gledljiv ako isključimo mozak i gledamo solidne akcione scene.

FANTAZIJA I SF

Jungle Cruise (Ocena 3/5) je Diznijev film, zasnovan po njihovoj vožnji u zabavnom parku. Smešten u 1916. godinu, radnja prati botaničarku (Emili Blant) i njenog brata (Džek Vajthol) koji unajme kapetana (Dvejn Džonson) da ih preveze preko Amazona u potrazi za magičnim Drvom života. Mogla je ovo biti zabavna fantastična avantura, poput Indijane Džonsa ili Pirata sa Kariba, ali nakon solidnog početka film postaje predug i razvučen. Space Jam: A New Legacy (Ocena 2/5) je nastavak filma Space Jam iz 1996. godine, gde su se animirani junaci poput Duška Dugouška, Patka Dače, i ostalih, udružili sa košarkašem Majklom Džordanom protiv vanzemaljaca. U nastavku sa HBO Maxa, košarkaš Lebron Džejms igra fiktivnu verziju sebe koja se udruži sa animiranim junacima da spasi svog sina od zle veštačke inteligencije. Film je hiperaktivan, brojne su reference na druge filmove i serije i pop kulturu uopšte (toliko da idu od klasičnog filma Kazablanka do moderne animirane komedije Rik i Morti), ali taj džumbus svega i svačega ne funkcioniše najbolje, pa ne znam ko je ciljana publika za ovo – deca koja žele da gledaju miks animacije i igranog filma, ili stariji koji će kontati sve reference i odrasli su sa likovima iz tih crtaća. SF film The Tomorrow War (Ocena 2/5) sa Amazona je pomalo neoriginalan i ubacuje u svoju priču sve što smo do sad videli gomilu puta u drugim SF akcijama. Tu su putovanje kroz vreme, vanzemaljska invazija, heroj sa porodičnim problemima… Ipak, ima tu ponekih par solidnih preokreta, ali je film zamoran i samo će nas podsetiti na druge bolje filmove sličnog žanra. Kris Prat igra bivšeg vojnika, a sada nastavnika, koji putuje u budućnost da spasi svet od vanzemaljaca, i tu sreće svoju odraslu ćerku koju je ostavio kao devojčicu u prošlosti. U planu je i nastavak.

HOROR

Italijanski horor sa Netflixa A Classic Horror Story (Ocena 2/5) je kako i samo ime kaže klasična horor priča, o devojci koja se pridružuje grupi ljudi na putovanju kroz ruralni predeo, pa postaju žrtve kulta. Iako je tipičan horor, ima tu par preokreta koji su solidni, ali se ni po čemu posebno ne izdvaja. Iz Rusije dolazi horor Dark Spell (Ocena 3/5) o ženi koja radi u salonu venčanica, koja baci ljubavne čini na muža koji je ostavio i sa kojim ima dete. Naravno, nešto polazi po zlu, pa iako se pomire, on postaje patološki ljubomoran i opasan. Iako je dosta predvidljiv, ovaj film ima veoma dobru atmosferu i nekoliko jezivih scena. Let Us In (Ocena 2/5) je horor namenjen predtinejdžerskim gledaocima, pa nije toliko nasilan ili napet. Radnja prati devojčicu, koja otkriva da su za nestanke u njenom gradiću odgovorne natprirodne sile i grupa mladih sa crnim očima, ali joj niko ne veruje. Film želi da bude i strašan a opet i za mlađu publiku, pa je ton skroz promašen.

Mene je baš prijatno iznenadila trilogija horor filmova pod nazivom Fear Street sa Netflixa. Fear Street Part One: 1994 (Ocena 4/5) je smešten u 94. godinu i prati tinejdžerku iz malog navodno ukletog gradića, koju zajedno sa njenim mlađim bratom, grupom prijatelja i bivšom devojkom proganja ubica, i otkrivaju da je za sve kriva kletva veštice. Nastavak Fear Street Part Two: 1978 (Ocena 3/5) je smešten u kamp 70ih, pa pratimo priču jednog od likova koji su preživeli kletvu 78. godine. Dakle, prvi deo je dosta inspirisan slasherima poput Vrisak ili Noć veštica, dok drugi više podseća na Petak trinaesti. Završni deo Fear Street Part Three: 1666 (Ocena 3/5) je smešten u vreme progona veštica i govori o početku kletve, kao i pravoj istini o veštici koja je bacila. Iako su inspirisani klasicima iz horor žanra, u fokusu je jedna lezbijska ljubavna priča što filmove čini modernim i likovi koji su svesni klišea žanra u kom se nalaze, pa se nadam i novim nastavcima.