FILMOVI: OKTOBAR 2022

KOMEDIJA

BROS (Ocena 4/5) Komičar Bili Ajhner ja namerno iritantan kao javna ličnost, i njegov humor se zasniva na tome da je veoma sarkastičan i glasan – ali nikako iz loše namere. Slično je sa njegovim prvim filmom za koji je pisao scenario i gde igra glavnu ulogu, a u pitanju je gej romantična komedija. Film često pokušava da obuhvati sve što je vezano za savremeni dejting u gej svetu – od aplikacija poput Grindr-a, gej prava, poliamoričnih i otvorenih veza – pa do širih LGBT tema. To se ogleda u tome što njegov lik, voditelj podkasta Bobi, takođe radi u novootvorenom muzeju kvir istorije u Njujorku. Bobi je cinični 40-godišnjak, koji ne veruje u ljubav, ali se sve menja kad u klubu upozna Arona. Aron je naizgled tipični zgodni nabildovani lik, koji iako je advokat za nasledno pravo, uglavnom izlazi sa sličnim zgodnim muškarcima. Iako se u početku baš i ne podnose, jasno je da Bobi i Aron imaju hemiju i zbližavaju se, pa započinju vezu. Ipak, njihovi različiti karakteri prete da ih rastave. Film prati sve klišee tipičnih romkomova, poput onih sa Meg Rajan, i novina je to što su likovi (i glumci koji ih igraju) gej. Iako se Ajhner hvalio time da je ovo prvi mejnstrim gej romkom koji je producirao veliki studio, dosta toga je već viđeno u sličnim filmovima. Npr. meni se ovogodišnji film Fire Island, koji se bavi sličnim temama, više dopao i manje je pokušavao da edukuje strejt publiku o gej kulturi, a u isto vreme Bros čestita sam sebi zbog toga što je jedan od pionira na tom polju.

CATHERINE CALLED BIRDY (Ocena 4/5) Ova srednjevekovna tinejdž komedija je smeštena u Englesku tokom 13. veka, i prati odrastanje 14-godišnje Ketrin. Ona je buntovnica i ne ponaša se onako kako dame treba da se ponašaju, pa kada prvi put dobije menstruaciju, odlučuje da sakrije to od svojih roditelja pošto otac, lord, hoće da je uda kako bi se izvukli iz loše finansijske situacije. Bela Remzi (koja je igrala mladu plemkinju-ratnicu Lijanu Mormont u Igri prestola) je odlična kao Ketrin; a ovo je zabavna i inspirativna istorijska komedija sa savremenim idejama.

DO REVENGE (Ocena 4/5) Dve tinejdžerke iz elitne privatne škole u Majamiju odlučuju da se osvete ljudima koji su im se zamerili, tako što će zameniti žrtve svoje osvete, kako trag ne bi doveo do njih jer niko ne zna da se one poznaju. Jedna, Drea, je bila deo popularnog društva, ali je izgubila društveni status kad je njen dečko pustio u javnost njen seksi snimak (iako on tvrdi da nije); a druga, Elenor, je nova učenica i lezbijka koja želi da se osveti devojci koja je u detinjstvu autovala i širila tračeve o njoj. Drea i Elenor se sprijatelje tokom sporvođenja osvete, ali očekuju nas neki preokreti u priči, samom planu osvete, kao i u njihovim pravim karakterima. Ovaj film je prepun referenci na slične srednjoškolske filmove iz ’90-ih, i prava poslastica za fanove kako modernih, tako i retro tinejdž komedija.

FUNNY PAGES (Ocena 4/5) Ova crnohumorna komedija prati tinejdžera Roberta, koji sanja da postane crtač stripova. Kada mu pogine mentor, Robert napušta srednju školu i iseli se od roditelja, koji ga ne razumeju. Na svom putu nezavisnosti, Robert se zaposli kod advokatice i upoznaje uvrnute likove, uključujući i kriminalca koji je ranije radio stripove; pa pokušava da se sprijatelji sa njim. Upravo zbog neobičnih likova i situacija, ovaj film neće biti za sve, ali meni se dopao. Robertov lik, iako ponekad iritantan, je zapravo simpatičan i navijamo za njega da ostvari svoje snove.

I LOVE MY DAD (Ocena 4/5) Džejms Morozini režira i igra glavnu ulogu u ovoj komediji, zasnovanoj po istinitom događaju iz svog života. On igra Frenklina, pomalo čudnog momka koji je pokušao da se ubije, i živi sa majkom, a oca je blokirao na društvenim mrežama. Njegov otac Čak, kog igra komičar Paton Osvalt, napravi lažni profil sa fotografijama konobarice Beke, i na taj način se zbližava sa sinom. Problem nastaje kada se Frenklin iskreno zaljubi u ‘Beku’, iako je nikad nije upoznao. On pita svog oca da ga vozi da je upozna, na šta Čak pristaje znajući da mu je to možda jedina prilika da se zbliži sa sinom ili ga zauvek izgubi kad otkrije za lažni profil. Ovde humor proizilazi iz neobične, ali realistične situacije; pre svega zahvaljujući likovima, koji su komplikovani, ali na kraju krajeva dobri ljudi.

MRS. HARRIS GOES TO PARIS (Ocena 2/5) Gospodja Haris je udovica i čistačica iz Londona 1957. Ona dobije vojnu penziju svog voljenog muža koji je poginuo u ratu, i odlazi u Pariz da kupi Diorovu haljinu. Tamo će steći nove prijatelje, ali i upoznati ljude koji smatraju da jedna čistačica ne bi trebala da nosi tako glamuroznu visoku modu. Ovo je jedan staromodni film, koji je za moj ukus bio previše sladunjav, naivan i površan.

ROSALINE (Ocena 4/5) Danas je trend snimati istorijske filmove, dodajući im savremeni senzibilitet, pa tako npr. likovi pričaju modernim slengom, na saundtreku je pop muzika, itd. U ovoj tinejdž romantičnoj komediji junaci su najpoznatiji zaljubljeni tinejdžeri – Romeo i Julija – ali ne pratimo događaje iz njihove vizure, već je fokus na Romeovoj bivšoj devojci, Rozalini. Ona je ljubomorna kad je Romeo ostavi zbog njene rođake Julije, i pokušava da ih rastavi. To dovodi do niza komičnih situacija koje se neminovno moraju završiti tragično jer znamo kraj Šekspirovog dela; ali i pored toga uspeva da nas iznenadi prikazujući poznate događaje iz novog ugla.

SHARP STICK (Ocena 2/5) Lina Danam stoji iza meni jedne od omiljenih serija, HBO-ove dramedije Girls, koja je na realističan način prikazala živote 20-godišnjih milenijalaca. Ovaj njen drugi film iz ove godine (pored režiranja gore pomenutog Catherine Called Birdy) se takođe bavi životom 26-godišnje devojke Sare Džo i njenim seksualnim i emotivnim sazrevanjem. Ona živi u Los Anđelesu, sa majkom i polusestrom, i radi kao bebisiterka autističnom dečaku. Sara Džo je sa 15 godina imala histerektomiju i ne može da ima decu, a još uvek je devica. Ona odluči da izgubi nevinost sa ocem dečaka kog pazi, pa njih dvoje započnu aferu, iako mu je supruga ponovo trudna. Sara Džo je prikazana kao naivna i lakoverna devojka, a i svi ostali likovi imaju neku ‘čudnu’ crtu. Ipak, to ih ne čini simpatičnima i realističnima, čak naprotiv tera nas da preispitujemo njihove postupke – odnosno da preispitujemo Linine režiserske odluke i zašto je baš htela da ispriča ovu priču. Ona je sama prošla kroz histerektomiju, pa otud možda povezanost sa likom Sare Džo; ali ovaj film je mešavina gomile načetih ideja koji ne daju nikakvu složenu celinu.

SPIN ME ROUND (Ocena 3/5) Alison Bri igra Amber, menadžerku restorana u Kaliforniji, koja osvaja putovanje u Italiju gde će, zajedno sa još nekoliko menadžera, naučiti više o italijanskoj kuhinji. Ona upoznaje harizmatičnog vlasnika restorana Nika i njegovu asistentkinju, koju igra Obri Plaza, i oni je zavode i uvode u svet bogate elite. Ovo počinje kao romkom o ženi koja će na putovanju samospoznati sebe i promeniti svoj dosadni život, ali sve vreme se provlači atmosfera da nešto nije u redu sa mestom na kome se nalazi i da lako može da pređe u triler. Ipak, ta mešavina žanrova ovde ne funckioniše najbolje.

TICKET TO PARADISE (Ocena 4/5) Džulija Roberts i Džordž Kluni igraju razvedeni bračni par, koji se ne podnosi, ali moraju da se udruže kad im ćerka javi da je na odmoru na Baliju upoznala čoveka za kog želi da se uda. Oni odlaze na to rajsko ostrvo sa planom da je spreče da napravi grešku, i pri tom se opet zbližavaju. Ovo je klasična romantična komedija, puna klišea gde se na početku neki par ne podnosi, pa se polako javljaju emocije. Klišei su u redu u ovakvim filmovima, i zvezde poput Džulije i Džordža uspevaju da ih iznesu. Film je veoma opuštajući, a i prikaz prelepog i egzotičnog Balija je plus.

DRAMA

BLONDE (Ocena 1/5) Biografski film o Merilin Monro je podelio mišljenja publike i kritike, koji nisu sigurni da li je ova adaptacija romana Džojs Kerol Outs nepotrebno prikazala Merilin kao žrtvu ili je umetnička vizije tragičnog života filmske ikone. Ono oko čega se svi slažu jeste da je Ana de Armas odlična u glavnoj ulozi, i tu apsolutno nemam zamerke, jer je u nekim scenama ista Merilin. Ipak, film mi se nimalo nije dopao, predugačak je, neke scene su snimane u crno-beloj tehnici naizgled bez ikakvog razloga, pretrčava se preko mnogih detalja iz Merilinog života i situacije su nabacane bez nekog reda. Svaka čast Ani de Armas, koja je uspela da od jako loše napisanog lika napravi sjajnu ulogu, ali film je potpuni promašaj.

THE GOOD NURSE (Ocena 4/5) Džesika Čestejn i Edi Redmejn igraju medicinsku sestru i tehničara u ovom filmu po istinitom događaju. Čestejn je Ejmi, samohrana majka, koja krije da ima srčanu manu od ljudi u bolnici u kojoj radi jer joj samo nekoliko meseci fali do toga da dobije zdravstveno osiguranje. Ona se sprijatelji sa novim medicinskim tehničarem Čarlijem, kog igra Redmejn, ali onda otkriva da on ubija pacijente tako što im stavlja insulin u infuziju. Ona počinje saradnju sa detektivima, koji pokušavaju da prikupe dokaze protiv njega, dok čelnici bolnice čine sve da se to zataška. Neverovatno je koliko se puta pravi Čarli izvukao sa ubistvima, sve zbog toga jer bolnice u kojima je radio nisu ispitale smrti pacijenata do kraja. Ovde nema velikih preokreta i drama proizilazi iz dobre glume uvek solidnih Džesike i Edija, kao i toga što je ovo zasnovano na istinitoj priči.

KRIMI

EMILY THE CRIMINAL (Ocena 4/5) Obri Plaza nas je navikla na sarkastične komične likove, koji su pomalo uvrnuti, ali u ovom krimi filmu pokazuje svoje dramske talente. Ona igra Emili iz Los Anđelesa, koja ima veliki studentski dug, a ne može da nađe dobro plaćen posao zbog krivičnog dosijea usled napada na bivšeg dečka. Kad je kolega, dostavljač hrane, poveže sa ljudima koji se bave prevarama preko kreditnih kartica, Emili se nađe u svetu kriminala i tone sve dublje. Uz to, ona započinje vezu sa jednim od muškaraca koji vodi te prevare. Ovo je film bez nepotrebnih detalja, gde triler polako eskalira, i zbog toga je efektivan.

I CAME BY (Ocena 4/5) U Londonu, dva prijatelja provaljuju u kuće bogataša i crtaju grafite na zidovima njihovih domova. Jedan od njih odlučuje da se povuče iz te priče i posveti trudnoj devojci, dok drugi, Tobi, provali u kuću penzionisanog sudije Hektora Blejka. On će u podrumu zateći zarobljenog muškarca i pokušava da ga spasi, ali se Hektor vraća kući. Fokus onda prelazi na lik Tobijeve majke Lizi, koja pokušava da otkrije šta se dogodilo sa njenim sinom. Hju Bonvil, koga znamo kao staloženu glavu porodice iz istorijske serije Downton Abbey, je odličan u ulozi Hektora: zlikovca koji se izvlači sa zločinima zahvaljujući svojoj poziciji i uticaju; a film ima nekoliko napetih i neočekivanih preokreta.

ROGUE AGENT (Ocena 4/5) Robert je prevarant, koji svoje žrtve laže da radi za britansku službu bezbednosti MI5. On započne vezu sa advokaticom Alis, kojoj ‘prizna’ da je špijun kada Alis otkrije da osoba sa Robertovim identitetom ne postoji. On je ubeđuje da sve loše što otkrije o njemu je deo protokola službe da nju provere pošto mu je devojka. Kada Robert pobegne sa Alisinim novcem, ona sarađuje sa predstavnicima zakona da ga konačno zaustave. Džejms Norton i Džema Arterton su dobri u ulogama Roberta i Alis, i iznenađujuće je to što je ovaj triler zasnovan po istinitom događaju.

MISTERIJA

BODIES BODIES BODIES (Ocena 5/5) Grupa mladih prijatelja se okuplja u vili jednog od njih, i ubrzo se veče ispunjeno alkoholom, drogom i igrama završava tako što jedno po jedno bivaju ubijeni. Iako je tema slashera, odnosno podžanra horora gde maskirani ubica ubija uglavnom glupave i napaljene tinejdžere, često parodirana – ovaj triler sa elementima misterije, horora i komedije uspeva da preokrene očekivanja. Način na koji likovi završavaju mrtvi je dosta neočekivan i zapravo ima smisla kako radnja odmiče. Likovi, na momente nepodnošljivi pripadnici Generacije Z, su zanimljivi, a njihovi međusobni odnosi su realistično prikazani, pa i prva polovina filma dok ne počnu ubistva ne davi, već kasnije kada kreću da se ređaju leševi zapravo nam je stalo do njih i čekamo ko će da preživi.

CONFESS, FLETCH (Ocena 3/5) Džon Ham igra novinara Fleča, koji postaje umešan u misteriju otmice italijanskog milijardera, sa čijom ćerkom se zabavlja, i potragu za vrednim umetničkim delima. Po povratku iz Rima u Boston, njega dočeka leš nepoznate žene u iznajmljenoj kući, i Fleč pokušava da spere ljagu sa svog imena i razotkrije istinu. Film je adaptacija drugog romana iz serijala knjiga o novinaru koji se na često komičan način nađe upleten u razne zločine; ali ovde mi ni misterija ni humor nisu bili posebno zanimljivi.

LUCKIEST GIRL ALIVE (Ocena 4/5) Ani je novinarka u Njujorku, koja piše za ženski časopis, ali sanja o ozbiljnijoj karijeri. Verena je za savršenog dečka iz bogate porodice, uvek je doterana, zabavna je i pametna, pa deluje da ima skoro sve šta želi. Njen život se komplikuje kada se pojavi režiser dokumentarca koji želi da Ani ispriča šta se dogodilo tokom pucnjave u privatnoj školi koju je pohađala kao tinejdžerka. Jedan od preživelih koji je završio u kolicima je Anin bivši dečko, i optužio je da je ona sarađivala sa dvojicom momaka koji su izvršili pucnjavu. Kroz flešbekove otkrivamo da je Ani želela da se osveti bivšem dečku i njegovim prijateljima koji su je pijanu silovali. Tokom filma, nismo sigurni da li da verujemo Ani jer shvatamo da u njoj tinja prikriveni bes i da je spremna na skoro sve da dostigne veći društveni stalež. Mila Kunis je izuzetna u ulozi Ani, a u radnju su ubačene mnoge kontraverzne teme od silovanja do školskih pucnjava. Iako su neki kritičari smatrali da su te teške teme obrađene na pomalo jednostavan način, i realno mogao je da zađe dublje, meni se psihološki profil ove kompleksne ličnosti dopao.

WHERE THE CRAWDADS SING (Ocena 3/5) Ova mešavina drame, misterije i trilera govori o devojci Kaji, koja 1960-ih godina odrasta u močvari u Severnoj Karolini. Njena majka napušta nasilnog oca alkoholičara, pa polako i Kajini braća i sestre odlaze, i ona ostaje sama. Stanovnici lokalnog gradića je posmatraju kao čudakinju, ali je donekle ostavljaju na miru, sve dok mladić iz grada Čejs ne bude ubijen u močvari. Kaja biva optužena za ubistvo, i u flešbekovima pratimo Kajin i Čejsov odnos, gde otkrivamo da su bili u vezi; ali takođe vidimo i njeno prijateljstvo sa drugim mladićem, Tejtom, koji je naučio da čita i piše, i bili su zaljubljeni jedno u drugo. Iako je pomalo predvidljiv, ovaj film ima i kvaliteta, ali celokupan utisak je osrednji. Jedan interesantan i pomalo bizaran detalj o spisateljici romana po kom je film rađen, Deliji Ovens, jeste da su ona i njen suprug bili osumnjičeni za ubistvo lovokradice u Zambiji; a njen prvi roman se bavi temom žene optužene za ubistvo.

TRILER

CAN’T LIVE WITHOUT YOU (Ocena 2/5) Meksikanac David živi u Španiji sa dečkom Aleksom, trenerom u teretani. Iako mu je David rekao da mu je sestra poginula u požaru u kom su mu umrli i roditelji, Aleks u teretani upozna Meksikanku Blanku, za koju se ispostavlja da je Davidova sestra koja je živa. Razlog zašto oni nisu u kontaktu je što David misli da je Blanka, bivša narkomanka, kriva za požar. Ispostavlja se da se Blanka sa planom vratila u bratov život, a Aleks u Blanki vidi način da on i David dobiju dete. Španci imaju dosta dobre trilere, ali ovaj film mi je i pored zanimljivog zapleta bio pomalo nerazrađen i zbrzan, likovi su nerazvijeni, a preokreti predvidljivi.

RESURRECTION (Ocena 2/5) Margaret je poslovna žena, samohrana majka ćerke koja odlazi na koledž; ali njen naizgled savršeni život počinje da se raspada kada se njen bivši, Dejvid, vrati u njen život. Dejvid nije otac Margaretine ćerke, ali polako otkrivamo kakvu prošlost su Margaret i Dejvid imali, i zbog čega ga se ona plaši. Rebeka Hol je dobra u ulozi žene koja sve dublje tone u paranoju, ali ovaj film koji koristi psihološki triler-horor kao metaforu za nasilne i toksične veze mi se nije naročito dopao.

SPEAK NO EVIL (Ocena 5/5) Porodica iz Danske, muž i žena sa ćerkicom, na odmoru u Italiji upoznaju bračni par sa malim sinom iz Holandije, i sprijatelje se. Šta je najgore šta može da se desi, pitaju se Danci kada ih Holanđani pozovu u posetu. Pa puno toga! Atmosfera kod domaćina postaje sve napetija, zbog njihovog neobičnog ponašanja, gde je otac nasilan prema sinu koji ima deformitet jezika i ne govori, kao i brojnih drugih situacija; pa danska porodica odlučuje da ode tokom noći bez javljanja. Da li je u pitanju kultorološka razlika, paranoja gostiju ili uvrnutost domaćina, ni nama – kao ni likovima – u početku nije jasno. Oni se ipak vraćaju, i uskoro postaju žrtve nenormalne holandske porodice. Prva polovina filma je drama, gde tenzija proizilazi iz uvrnutog ponašanja likova, a kad se otkrije koja je namera domaćina film prelazi u pravi triler i horor – i bolje je što manje znati o zapletu i preokretima koji očekuju gledaoce.

AKCIJA

BULLET TRAIN (Ocena 4/5) Bred Pit igra jednog od nekoliko plaćenih ubica, koji se nađu u brzom vozu u Japanu. Kako svi imaju slične misije u vozu, to dovodi do krvavih okršaja. Mada je zasnovan po romanu, film više deluje kao nešto što je adaptirano iz stripa, jer su akcione scene brze, likovi nisu naročito razvijeni ali imaju zanimljive konverzacije među sobom, a i to što se većinom odvija u vagonima voza, izuzev nekoliko flešbekova, doprinosi ‘stripovskoj’ atmosferi. Ovaj film će se dopasti fanovima Kventina Tarantina i Gaja Ričija, gde likovi pored metaka ispaljuju i duhovite replike.

HOROR

BARBARIAN (Ocena 5/5) U hororima prosto moramo prihvatiti da će se likovi ponašati glupavo – pratiti nepoznate zvukove, odlaziti u mrak na mesta na koja ne bi trebalo, razdvajati se – pa ne čudi kada završe kao žrtve. U filmu Barbarian, likovi se nekoliko puta ponašaju zaista logično, ali ipak to ih ne sprečava da se nađu u opasnosti. Sve počinje kada devojka Tes tokom olujne noći u Detroitu dođe u kuću koju je iznajmila preko aplikacije, zbog sutrašnjeg intervjua za posao; ali onda otkriva da je kuću izgleda greškom takođe iznajmio i Kit. Iako je na oprezu, ona pristaje na njegov predlog da oboje prenoće u kući, i mada deluje da će Kit biti odgovoran za stravu u ovom filmu, ispostavlja se da je nešto drugo u pitanju kada Tes otkrije tajni prolaz u podrumu. To je samo jedno od iznenađenja koje nas čeka, jer na polovini filma uvodi se novi lik, glumac Ej Džej, koji se zbog skandala vraća u rodni Detroit, i vlasnik je kuće u kojoj su Tes i Kit odseli. Bolje je znati što manje o zapletu ovog filma jer me je zaista prijatno iznenadio i odveo radnju u neočekivanom pravcu. Teško je iznenaditi nas fanove horora jer je dosta toga već viđeno i često ponavljano, ali Barbarian ima dobre likove, neočekivane preokrete i odličnu napetu atmosferu.

DAY SHIFT (Ocena 2/5) Džejmi Foks igra čistača bazena iz Los Anđelesa, a ustvari je lovac na vampire. To nije baš najbolje plaćen posao, a on pokušava da ubedi bvšu ženu da ne seli iz El Eja sa njihovom ćerkom. Zbog toga se vraća sindikatu lovaca na vampire i dobija novog partnera koji, za razliku od njega, sve radi po pravilima. Ovde ima i malo komedije pomešane sa hororom, ali film osim okej akcije ne donosi ništa novo podžanru vampirskih filmova.

HALLOWEEN ENDS (Ocena 2/5) Trilogija nastavaka na originalni Halloween iz 1978. godine, koja ignoriše sve druge nastavke, je imala zaista neobičan put: prvi deo je bio dosta dobar, drugi deo mi se nije uopšte dopao, a poslednji nastavak je tek malo bolji od drugog dela iako je i dalje loš film. Nakon događaja iz Halloween Kills, Lori i njena unuka Alison pokušavaju da nastave normalan život, uprkos stalnom strahu od povratka ubice Majkla Majersa. Ovaj završni deo je bio najavljivan kao veliko finale između Lori i Majkla, ali Majkl se u prvoj polovini filma i ne pojavljuje. Zato je tu novi lik, Kori, koji je kao bebisiter slučajno ubio dečaka kog je čuvao tokom Noći veštica; a Kori i Alison započinju vezu. Stanovnici Hadonfilda ne vole Korija, a Majkl, koji se krije, u Koriju vidi neku vrstu naslednika u ubijanju. I ovako napisan ovaj sadržaj filma nema puno smisla, i deluje da niko nije bio zainteresovan da smisli dobru priču vrednu kraja kultnog horora koji je inspirisao brojne druge slashere. Naravno, moramo uzeti u obzir da iako je ovo najavljeno kao kraj ili finale, horori a naročito slasheri se retko završavaju, pa ćemo sigurno videti neki povratak Majkla Majersa u vidu nastavka, prednastavka, spin-ofa, rimejka, ributa, itd – sve u cilju da se uzmu pare na bioskopskim blagajnama na račun imena originala.

HELLRAISER (Ocena 4/5) Ovaj film predstavlja ribut Hellraiser franšize, koja je od petog dela (od ukupno deset) bila snimana ne za bioskope već direktno za video distribuciju i svi su bili loše ocenjeni i jeftini. Zasnovana po noveli pisca Klajva Barkera, koji je i režirao prvi film, i ovde pratimo likove koji nađu misterioznu kutiju, koja bi trebala da im otvori put do neverovatnih zadovoljstava, ali zapravo prizove demonska bića kenobite. Glavni lik je lečena narkomanka, koju dečko ubedi da opljačkaju skladište u kome nađu kutiju. Kada njen brat nestane, nju zajedno sa bratovim dečkom i cimerkom trag vodi do napuštene vile kontroverznog biznismena, koji je i sam želeo tu kutiju. Meni je bilo zanimljivo što je ovaj film, iako smešten u Ameriku, zapravo sniman u Beogradu. Neke od scena horora su zaista dobre, a i likovi su mnogo bolji nego što se očekuje od ovakvih filmova. Za jednu franšizu koja je zaista imala loše delove, ovaj ribut je povratak na pravi put.

PEARL (Ocena 3/5) Nakon sjajnog horora X, koji je izašao ove godine, režiser Taj Vest je snimio i ovaj prednastavak, smešten na farmu u Teksasu 1918. godine gde pratimo raniji život devojke Perl, koja će kasnije postati starica ubica iz prvog dela. Mia Got (koja je u X igrala glavnu junakinju Maksin, kao i staricu Perl) ovde igra mladu Perl, čiji je muž u ratu, a ona živi na farmi sa okrutnom majkom i ocem invalidom. Ona sanja da postane filmska zvezda i spremna je da ubije svakog ko joj stane na put. Za razliku od X, koji mi se dosta dopao, ovaj deo mi nije tako dobar – iako mi se sviđa šta Taj Vest radi sa ovim serijalom, i u planu je i treći deo u kome ćemo dalje gledati Miu Got kao Maksin.

SLAYERS (Ocena 1/5) Milijarder poziva influensere u svoju vilu, ali ispostavlja se da je to zamka jer postaju žrtve vampira. Njihova jedina nada za spas je lovac na vampire, koji pokušava da jednom zasvagda stane na put krvopijama. Iako ima nekih zanimljivih ideja o poreklu i istoriji vampira, film je skoro kao neki spot ili viralni video, pokušavajući da ismeje influensersku kulturu i moderne trendove, ali ne uspeva u tome i jako je loš.

THE INVITATION (Ocena 3/5) Umetnica iz Njujorka, nakon smrti majke, otkriva da ima dalju rodbinu u Engleskoj i dobija poziv za venčanje. Tu upoznaje vlasnika velelepnog imanja koji je polako zavodi, ali ispostavlja se da on i ostali gosti imaju skrivene namere kada je ona u pitanju. U prvoj polovini nije jasno da li će ovo biti priča o ukletoj kući ili nekim drugim monstrumima, ali kako radnja odmiče otkrivamo o čemu se zapravo radi i film nudi pomalo drugačiju verziju priče o Drakuli. Svet u koji glavna junakinja upada je pun raskoši, ali jasno je da nešto zlokobno tu vreba. Ovo je osrednji horor, ali ipak ima solidnih momenata i zanimljivu misteriju vezanu za prvobitnog vampira.

THE MUNSTERS (Ocena 1/5) Ova horor komedija je zasnovana po istoimenom sitkomu iz 1964. godine, koji je pratio porodicu koju čine otac Frankenštajnovo čudovište, majka vampirica, sin vukodlak, deda takođe vampir i normalna rođaka. Ovaj film je zamišljen kao prednastavak sitkoma, pa pratimo upoznavanje majke i oca u Transilvaniji, pre dolaska u Ameriku. Sve je snimano jarkim bojama i veoma stilizovano, ali je humor neverovatno infantilan i na momente vređa koliko je glup. Očigledno je ovo zamišljeno da bude kič i stekne kultni status, ali horor filmovi koji to postignu ne pokušavaju da to namerno urade, već slučajno završe tako. Ovde mi se ništa nije dopalo – ni radnja, ni gluma, ni humor, ni horor; sve je jako usiljeno i užasno loše.

FANTAZIJA

HOCUS POCUS 2 (Ocena 2/5) Ovaj nastavak nam dolazi posle skoro tri decenije od originala. I dok je prvi film iz 1993. godine imao sjajnu atmosferu, savršenu za porodični film koji svi članovi mogu da gledaju za Noć veštica; drugi deo ima skoro istovetnu radnju i ponavlja fore već viđene u prvom filmu. Jasno je da su se Bet Midler, Sara Džesika Parker i Keti Nadžimi jako zabavljale u ulogama tri sestre zle veštice, koje slučajno prizovu dve tinejdžerke iz Salema, ali je nastavak potpuno nepotreban i samo igra na kartu nostalgije.

THREE THOUSAND YEARS OF LONGING (Ocena 4/5) Tilda Svinton igra ženu koja tokom putovanja u Istanbul kupi drevnu lampu, iz koje izađe duh koji ispunjava želje. Duh, kog igra Idris Elba, je ubeđuje da poželi tri želje; ali ona iz priča zna da želje mogu imati posledice. Zbog toga, duh joj priča tri priče iz svoje prošlosti i otkriva joj kako je zarobljen. Ovo je bajkovita romantična drama, i režiser Džordž Miler (najpoznatiji po serijalu Pobesneli Maks) crpi inspiraciju iz turske istorije, ali i legendi i mitova, Biblije i 1001. noći. Iako je vizuelno prelep, po meni je jedina mana to što je nabacano previše toga u film.

SF

DON’T WORRY DARLING (Ocena 3/5) Alis i Džek izgledaju kao savršeni mladi bračni par iz predgrađa 1950-ih, a takve su i njihove komšije i prijatelji. Svakog jutra, muškarci idu na posao, žene se brinu o domaćinstvu, uveče se okupljaju na koktel zabavama, svi perfektno uljudni i lepo odeveni. Ipak, Alis počinje da sumnja da nešto nije u redu, jer im je zabranjeno da napuste predgrađe i odu dalje u pustinju koja ih okružuje, a muškarci ne pričaju o svojim tajanstvenim poslovima. Režija glumice Olivije Vajld je samouverena i film lepo izgleda, ali je priča razvučena i nešto već viđeno u sličnim SF ostvarenjima, koja na početku kriju da su tog žanra ali kako radnja odmiče shvatamo da se radi o nekoj vrsti virtuelne simulacije. Film su pratile brojni skandali, od navodne svađe između glumaca i režiserke, počev od Florens Pju koja igra Alis sa Olivijom Vajld; do veze između Vajldove i mlađe pop zvezde Harija Stajlsa koji igra Džeka.

MEET CUTE (Ocena 4/5) Romantične komedije uspevaju samo ako glumci u njima imaju hemiju, a u ovom romkomu sa SF elementima, Kejli Kvoko i Pitu Dejvidsonu to polazi za rukom. Ona igra depresivnu Njujorčanku, koja u baru upoznaje mladića, i provode savršen prvi sastanak zajedno. Ispostavlja se da to nije prvi put da su se upoznali, jer je ona u salonu lepote otkrila solarijum koji je i vremeplov, pa se svaki put vraća u taj savršeni dan. Razlog za to je taj što ona ne želi da nastavi dalje sa svojim nesrećnim životom, ali ne shvata da stojeći u mestu njihova veza ne može da napreduje i razvije se. Iako pravila putovanja kroz vreme nisu najbolje definisana u ovom filmu, ovde nije toliko bitna naučno-fantastična priča, već dobri likovi, njihov odnos i lepa ljubavna priča.

NOPE (Ocena 2/5) Džordan Pil je poznat kao komičar, ali se proslavio i kao režiser hororima Get Out i Us, koja su oba imala temu rasizma provučenu kroz horor i SF. U najnovijem filmu Nope pratimo brata i sestru, koji imaju različite planove za porodični ranč; ali moraće da ostave nesuglasice po strani kada se na nebu pojavi NLO. Mnogi promotivni materijali vezani za ovaj film su skrivali o čemu se zapravo radi i pratila ga je doza misterije, ali osim sjajne kinematografije i režije, ne mogu reći da sam siguran koja je zapravo tema koju je Džordan Pil hteo da nam predstavi, pored obične naučno-fantastične priče sa uticajem vesterna.

PREY (Ocena 2/5) Peti deo u Predator franšizi je zapravo prednastavak, odnosno radnja se dešava u 18. veku i prati devojku iz plemena Komanči koja ima susret sa vanzemaljskim ubicom. Ona ne želi da bude kao ostale žene iz njenog plemena samo supruga i majka, već lovac, i niko od muškaraca joj ne veruje da se ovaj put suočavaju sa pretnjom kakvu do sad nisu sreli i koju ne mogu da objasne. Ovo je dosta minimalistički film, kratkog trajanja, sa jasnom i jednostavnom radnjom i sa dosta akcije; i ne mogu reći da me je previše oduševio jer i nisam fan ovog serijala.

SERIJE: OKTOBAR 2022

KOMEDIJA

RAMY: Sezona 3 (Ocena 5/5) Sve više komičara koji snimaju serije poluzasnovane na svom životu za žanr ne biraju samo komediju, već i dodaju dramske elemente. Tako je i komičar Rami Jusef stvorio dramediju Ramy, čija je treća sezona izašla na Huluu. U njoj on igra fiktivnu verziju sebe, milenijalca Ramija, koji pokušava da tradicionalne islamske vrednosti spoji sa životom u savremenoj Americi. On je dete imigranata iz Egipta, i neke od najboljih epizoda serije se ne bave Ramijem, već njegovim roditeljima i sestrom. U trećoj sezoni, njihova porodica prolazi kroz finansijske probleme, a Rami se razveo dan nakon venčanja u drugoj sezoni. On i dalje pokušava da bude dobra osoba i nađe svoj put, ali razne stvari ga iskušavaju i dovode njegovu veru u pitanje. Serija se bavi životima savremenih Muslimana u Americi, što nije nešto što često imamo priliku da vidimo, jer su uglavnom prikazani kao negativci ili teroristi.

ENTERGALACTIC: Specijal (Ocena 2/5) Reper Kid Kadi je kao promociju za svoj novi album Entergalactic uradio istoimeni animirani specijal na Netflixu. Iako je prvobitno najavljen kao serija, ovo je nešto između filma i epizodnog dela jer traje sat i po, ali je podeljen u poglavlja. Smešten u animirani Njujork, koji je prepun boja, kreativnosti i raznih kultura, pratimo dvoje mladih umetnika Afroamerikanaca koji su komšije i polako se zaljubljuju i započinju vezu. Animacija je sjajna i bavi se temom dejtinga u savremenom svetu, umetnošću i rasnim problemima u Americi, ali sam specijal mi nije ostavio neki dublji utisak, iako ima zanimljivih momenata, a ni pesme sa novog albuma nisu toliko memorabilne.

DRAMA

LAW & ORDER: SPECIAL VICTIMS UNIT: Sezona 24 (Ocena 3/5) i LAW & ORDER: Sezona 22 (Ocena 3/5) Ove dve dugovečne serije sa NBC-a su premijere novih sezona imale zajedno sa trećom serijom iz tog univerzuma, Law & Order: Organized Crime, gde smo kroz tri povezane epizode pratili jedan slučaj i detektive iz različitih odeljenja koji ga istražuju. Special Victims Unit se bavi žrtvama zločina sa seksualnim nasiljem, dok klasični Law & Order za slučajeve crpi inspiraciju iz aktuelnih vesti. Svaka epizoda je za sebe i manje-više u svakoj znamo šta ćemo dobiti, ali poneki preokreti u slučajevima i zanimljivi likovi njujorških detektiva me teraju da i dalje gledam ovaj policijski procedural koji traje preko dve decenije.

THE GOOD FIGHT: Sezona 6 (Ocena 3/5) The Good Wife mi je omiljena serija koja se bavi advokatima i pravom, pa – iako pratim spin-of te serije, The Good Fight, i poneke epizode i slučajevi su mi sjajni – moram priznati da me nekad ova serija iscrpi jer pokušava da nagura sve aktuelne političke i društvene teme u sezonu. Te mane su i dalje tu, ali ovo je poslednja sezona, pa sam se vratio zbog odličnih likova i glumaca koji ih igraju, i kreatora serije, bračnog para Roberta i Mišel King, za koje verujem da će naći način da završe seriju na zadovoljavajući način.

DAHMER – MONSTER: THE JEFFREY DAHMER STORY: Miniserija (Ocena 4/5) Džefri Damer je bio serijski ubica, koji je ubijao mlade, zgodne, gej muškarce. Pored toga on je bio nekrofil i kanibal, i činio zaista jezive stvari; pa ne čudi da je javnost jednako zgrožena i fascinirana njegovim likom. U ovoj miniseriji koja dolazi iz produkcija Rajana Marfija za Netflix, ona se bavi čestim temama iz Marfijevog uma – tu su LGBT teme, spoj horora i seksualnosti, istorijske ličnosti i događaji koji otkrivaju pravu istinu o životu u Americi, ali i teme rasizma i homofobije. On često zna da pretera u svojim serijama, toliko da postanu kič i šund (iako ponekima to i daje draž); mada ovde se vidi da je ovde hteo da ispoštuje žrtve, ali i da približi Damerov lik gledocima – ne da saosećaju sa njim ili ga humanizuje jer to nije moguće, već da shvate kakvo je zlo bio. Pored Damera u maestralnoj izvedbi Evana Pitersa, fokus je na njegovim žrtvama, kao u šestoj epizodi u kojoj pratimo gluvonemog gej mladića koji će nažalost biti ubijen. Tu su i likovi komšija koji su sumnjali da se nešto čudno dešava u Damerovom stanu iz kog dopiru buka i neprijatni mirisi, ali i policije koja nije skoro ništa preuzela jer su većina žrtava bile, pored toga što su homoseksualci, i Afroamerikanci i Azijati. Prikazani su i Damerovi roditelji, koji su pokušavali da shvate da li su oni krivi za takvog sina zbog razvoda, svađa i majčine postporođajne depresije; ili da li je društvo iz druge polovine 20. veka sa razvojem nasilja i pornografije poguralo nestabilnog mladića da postane jezivi ubica; ili je odgovor da su prosto neke osobe poput Džefrija Damera rođene zle i spremne na najužasnija dela, a da je sistem koji treba da zaštiti sve taj koji je zakazao zbog predrasuda. Iako je serija privukla dosta pažnje na društvenim mrežama i stekla veliku gledanost, zaista nije laka za preporuku zbog slučaja kojim se bavi, ali je vredna gledanja.

THE PATIENT: Miniserija (Ocena 4/5) U prvoj sceni, čovek se budi, pomalo zbunjen gde je, uzima naočare, ustaje iz kreveta… i shvata da je vezan oko članka i u nečijem podrumu. Kroz flešbek otkrivamo da je on psihoterapeut Alan, udovac sa dvoje odrasle dece, i neko ko je miran, stabilan i posvećen svom poslu. Njega iznenada kidnapuje njegov pacijent Sem, koji mu otkriva svoj pravi identitet i priznaje da je serijski ubica. Sem je svestan da nije normalan, ali tvrdi da nije lud i da želi da se promeni, uz Alanovu pomoć. Tako počinje psihološka igra između doktora i pacijenta, odnosno zarobljenog i čoveka koji ga drži kao zarobljenika. Kroz 10 epizoda u trajanju od oko 20 minuta, ovaj psihološki triler u koprodukciji FX-a i Hulua se brzo gleda, uz nekoliko solidnih preokreta, a Stiv Karel kao Alan i Donal Glison kao Sem su odlični u ulogama psihoterapeuta i psihopate. Iako njih dvojica i njihovi razgovori nose seriju, kako epizode odmiču upoznajemo još likova poput Alanove pokojne žene u flešbekovima pre njene smrti, Semove majke, kao i Semovu sledeću potencijalnu žrtvu.

FANTAZIJA I SF

THE HANDMAID’S TALE: Sezona 5 (Ocena 1/5) Iako distopija spada u žanr naučne-fantastike, svet iz serije The Handmaid’s Tale, nažalost, sve više liči na naš realni svet. Kada imamo situacije gde su žene u Islamskom svetu ubijene jer ne nose hidžab, ili u nekim državama Amerike gde žene nemaju više pravo na abortus; teško je gledati i ove fiktivne likove koji nemaju nikakva prava i samo su mašine za rađanje. Uz to, ova serija čija je prva sezona bila zasnovana na odličnom romanu Margaret Atvud i osvojila je Emi nagradu za najbolju dramsku seriju je postala previše razvučena i dosadna. Nekada je ova serija postavljala važna pitanja i bila bitan deo popularne kulture, ali sada se samo vrti u krug, i gledam je dalje samo jer je ovo pretposlednja sezona.

WEREWOLF BY NIGHT: Specijal (Ocena 2/5) Marvel nas je u mesecu u kom se slavi Noć veštica počastio jednim specijalom koji je smešten u njihov superherojski univerzum, ali za sada nije jasno kako će biti povezan za Osvetnicima. Sniman u crno-beloj tehnici poput starih horor filmova, ovaj specijal kroz manje od sat vremena prati grupu lovaca na čudovišta koji se okupljaju nakon smrti legendarnog lovca. Oni se takmiče ko će postati novi vođa, a među lovcima su i Elsa, ćerka pokojnika, kao i Džek Rasel, koji krije da je vukodlak. Ovo je neobičan uradak za Marvel, koji je očigledno spreman da eksperimentiše sa sadržajem i formom jer je ovo nešto između filma i pilot epizode, iako ne znamo da li će se likovi Džeka i Else vratiti u nekim drugim filmovima ili serijama. Ipak, sve što Marvel radi je sa planom, pa tako i ovaj osrednji horor specijal možda nađe svoje mesto u kanonu kad se u Marvelov filmski univerzum o Osvetnicima ubace likovi koji nisu tipični superheroji, poput lovca na vampire Blejda.

DOKUMENTARNI

QUEER FOR FEAR: Sezona 1 (Ocena 5/5) Kvir kultura je oduvek bila isprepletena sa hororom kao žanrom, i time se ova dokumentarna serija od 4 epizode i bavi. U njoj, ljudi koji stoje iza i ispred kamere u horor filmovima i serijama, a koji su i sami LGBT, pričaju o istoriji tog žanra. U prvoj epizodi se bavimo gotičkim romanima, poput „Frankenštajna“ Meri Šeli, „Slike Dorijana Greja“ Oskara Vajlda i „Drakule“ Brema Stokera. Druga epizoda je o režiserima Džejmsu Vejlu i Alfredu Hičkoku, čiji su filmovi i pored cenzura imali prikrivene gej komponente. Treća epizoda je o čudovištima poput vukodlaka i vanzemaljaca, koji predstavljaju potrebu običnih ljudi da prikrivaju svoju pravu prirodu, pa je povezanost sa kvir iskustvom očigledna. Iako se bavi hororom, intervjui su često duhoviti i veoma pronicljivi (npr. zanimljiv je intervju sa sinom glumca Entonija Perkinsa – koji je igrao ubicu u kultnom filmu Psycho iz 1960. godine – a morao je da krije da je gej, ili pre biseksualan, jer je bio oženjen; i umro je od pneumonije izazvane AIDS-om). Mnogi u temama kojima se horori bave neće videti skrivena značenja i kritiku društva koje određene kategorije vidi kao monstrume, a sve zbog straha, neznanja i predrasuda; pa je zato ova dokumentarna serija odlično štivo za ljubitelje kako horor žanra, tako i one koje zanima uticaj subverzivne kvir kulture na opštu kulturu.