Kvir (Queer) je ranije bio pogrdni termin za homoseksualce, odnosno nešto čime bi se opisivalo bilo šta drugačije, čudno i neuobičajeno. Kako je LGBT zajednica prisvojila taj termin, više se ne smatra pogrdnim i razvila se čak i kvir teorija, odnosno studije koje izučavaju sve oblike i aspekte seksualnosti. Sa Netflixa i Showtima dolaze pet serija iz 2019. koje možemo opisati kao kvir, jer su njihovi likovi, kao i kreatori samih serija gej i bave se tom tematikom.
Ono što je zanimljivo kod serija Bonding i Special jeste što ne traju tipično 30 minuta kao većina komedija, već su sve epizode oko 15ak minuta, što ih čini lakim za gledanje; ali takođe pokazuje da bi dodatnih par minuta pomoglo da bolje razrade likove i svet koji nastanjuju. Bonding prati dvoje mladih Njujorčana Pita i Tifani, prijatelja iz srednje škole koji se ponovo zbliže jer Pit postane asistent Tifani, koja radi kao dominatriks. Pit je gej, neuspešni stendap komičar i konobar, dok je Tifani studentkinja psihologije. Kao njihovi alijasi Gospodarica Mej i Gospodar Karter, oni će proširiti svoje seksualne vidike upoznajući razne klijente, od porodičnih ljudi koji traže uzbuđenje, do biznismena koji žele da izgube kontrolu, pa sve do nekih opasnih ljudi koje takođe svet sado-mazo odnosa privlači.
Special je serija koju je kreirao i u kojoj igra glavnu ulogu Rajan O’Konel. On se proslavio kao novinar i bloger pišući o problemima svoje generacije od dejtinga do neobaveznog seksa, kao i nošenjem sa mentalnim problemima poput depresije i anskioznosti. Rajan od rođenja ima blaži oblik cerebralne paralize, koji se odražava na njegovu desnu stranu tela i hramlje. Sa 20 godina je doživeo saobraćajnu nesreću i godinama je lagao da je to razlog zašto hramlje i teže koristi desnu stranu tela. On je javno progovorio o svom invaliditetu tek kasnije, i dobio je ugovor za memoar pod nazivom I’m Special. Rajanov miks crnog humora, ironije i referenci na pop kulturu, zajedno sa observacijama na život milenijalaca, LGBT zajednice i ljudi sa invaliditetom privukao je pažnju Netflixa i nastala je serija Special po njegovim memoarima.
O’Konel glumi Rajana, mladog čoveka koji živi sa previše zaštitnički nastrojenom samohranom majkom Karen. On počinje da radi za onlajn magazin i želi da se osamostali, a Karen je teško da ga pusti jer je ceo život posvetila sinu. Njihov odnos je zapravo srce serije, jer imaju veoma realan odnos pun ljubavi, ali takođe i previše zavistan jedan od drugog; pa kako je ovo serija o Rajanovom sazrevanju, tako je i o Kareninom. O’Konel je izjavio da se nada da će u drugoj sezoni epizode biti duže od 15 minuta, kako bi na bolji način razradio likove oko Rajana. Rajtor Dojl i Rajan O’Konel kao kreatori serija Bonding i Special crpe ideje iz ličnih iskustava, pa im to daje na snazi i realnosti.
Tales Of The City je miniserija koja se emitovala 2019. godine ali je zapravo čitav serijal započeo u dnevnim novinama San Franciska 1978. Pisac Armisted Mopen je opisivao živote stanovnika na adresi Berberi Lejn 28 i opisao je duh vremena u Americi 70ih, ostatke hipi kulture iz 60ih, uživanje u marihuani i drogama, disku, javnim kupatilima i noćnim klubovima, gde su se gejevi okupljali, ali i konzervativnost tog doba. Iz tog razloga stanovnici Berberi Lejna su osnovali svoju malu porodicu. Do sada je izašlo 9 knjiga i iako su se likovi smenjivali, najvažniji su Meri En Singleton, naivna mlada žena koja se doseli u San Francisko iz Klivlenda; njen novi najbolji prijatelj Majkl koji je gej; gazdarica zgrade u kojoj oni žive Ana Madrigal, koja uzgaja marihuanu koju deli podstanarima i krije da je transrodna žena; kao i strejt plejboj Brajan sa kojim Meri En započne vezu. Kako su novi romani izlazili, dotakli su se ozbiljnih tema poput AIDS I HIV i političko-društvenih promena, pa do melodramatičnih momenata poput ucena, kultova i slično. O popularnosti ovog serijala govori i to što su izašle adaptacije u vidu tri miniserije 1993, 1998 i 2001, kao i radio adaptacije i mjuzikl po romanima. Ne čudi da je Netflix uskočio i naručio četvrtu miniseriju 2019. kako bi je predstavio novoj generaciji. Iako niste pratili prethodne delove, ovaj serijal se lako može gledati i smešten je u sadašnje doba (iako su originali smešteni u 1970e pa bi likovi trebalo da budu stariji nego što jesu).
Radnja prati Meri En koja se sa suprugom vraća u San Francisko zbog Aninog 90. rođendana gde je Ana i Majkl toplo dočekuju, dok njen bivši muž Brajan i ćerka Šona nisu oduševljeni njenim dolaskom jer ih je napustila zbog karijere. Pored njih pratićemo nove likove poput transrodnog muškarca Džejka i njegove devojke lezbijke Margo; Majklovu vezu sa mlađim Benom; kao i vezu biseksualne Šone sa bračnim parom. Kroz njihove živote provlači se i tajna oko Šonine biološke majke, jer ona ne zna da je Meri En nju usvojila. Iako na momente zna da zađe u žanr sapunice i melodrame, ova miniserija se bavi i važnim temama i ima zaista odlične scene kao npr. kada Majkl i Ben odu na večeru kod starijih gej prijatelja koji im održe lekciju o brojnim ljudima koji su izgubili život zbog HIV-a. U osmoj epizodi kroz flešbek pratimo dolazak Ane Madrigal u San Francisko 1960ih i njenu vezu sa policajcem, koja ima tešku budućnost kad otkrije da je Ana transrodna žena; kao i o pobuni LGBT populacije protiv policije u kafeteriji Kompton koja se zaista dogodila 1966.
The L Word: Generation Q je takođe nastavak serije The L Word koja se emitovala na Showtime od 2004. do 2009. U početku je to bila realistična drama o životima grupe prijateljica lezbijki u Los Anđelesu, da bi prešla u sapunicu kada je skoro svaki od likova bio sa svakim (čak su likovi u seriji imali tabelu da prate ko je sa kim bio), pa do misterije u poslednjoj sezoni kada je jedna od junakinja ubijena. Nastavak je dosta realističniji i prati stare i nove likove. Od starih tu su Bet, koja se kandiduje za gradonačelnicu El Eja što nije lako s obzirom da je samohrana majka i lezbijka; promiskuitetna androgena frizerka Šejn; kao i Alis koja vodi tok šou i u monogamnoj je vezi sa ženom koja ima decu. Od novih tu su Dani, Betin PR menadžer; njena verenica Sofi koja je producent na Alisinoj emisiji; transrodni muškarac Majka; i mlada lezbijka Finli koja potiče iz religiozne porodice i takođe radi za Alis.
Pored nastavka The L Word na Showtime je krenula u isto vreme i komedija Work In Progress koju je kreirala i u kojoj igra glavnu ulogu komičarku Ebi MekEnani. Polubazirana na njenom životu, serija prati lik 45godišnje Ebi iz Čikaga, koja za sebe kaže da je ‘debela, kvir lezbača’ i bori se sa depresijom i opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Iako se bavi temom mentalnih bolesti, serija je veoma duhovita kao kad Ebin psihijatar umre u toku seanse pa Ebi smatra da joj je toliko dosadila svojom pričom da je ubila. Ebi planira da se za 180 dana ubije, ali onda upoznaje transrodnog muškarca Krisa, 22godišnjeg barmena sa kojim započinje vezu. Ebi počinje da preispituje svoj život i odluke, ali se plaši da prizna Krisu koliko je zaista teško živeti sa mentalnim problemima i pitanje je da li će njihova veza uspeti da je spasi ili je rešenje u njoj samoj. Na seriji je radila i režiserka Lili Vačovski, transrodna žena koja stoji iza serijala Matrix i kvir SF serije Sense8, a dosta scena je improvizovano. I The L Word: Generation Q i Work In Progress obnovljene za drugu sezonu.
Ovakve serije su u poslednje vreme u Americi i svetu česte i konačno su kvir ljudi, koji bi se ranije možda i pojavili na ekranima ali kao likovi prijatelja junaka i sporednih uloga, dobili šansu da budu glavni junaci svojih priča. Zadatak pop kulture pored zabave jeste i da informiše i edukuje, pa će ove serije možda i našoj publici koja je nažalost većinom dosta konzervativnija prikazati načine života LGBT ljudi i pokazati da kvir iako znači drugačije, ne znači nužno nešto loše, i dovede do većeg prihvatanja.
Knjige, filmovi, serije 