FILMOVI I SERIJE: JUL 2023

FILMOVI

GUARDIANS OF THE GALAXY VOL. 3 (Ocena 4/5) Marvel se nalazi u prelaznoj fazi, jer se prvi deo sage završio i mnoge voljene glumce više nećemo gledati u ulogama superheroja; a sad je zadatak na novim junacima da kroz filmove i serije dokažu da su vredni da nas zadrže ispred velikih i malih ekrana. Čuvari galaksije su nas kupili svojim prvim samostalnim filmom kroz zanimljive i humoristične likove, da bi ih dalje pratili kao deo tima Osvetnika i u tek malo slabijem nastavku; a ovaj treći deo je izgleda finalni za tim u ovom izdanju. Ovo je skoro ‘origin story’ za humanoidnog rakuna Raketu, jer u flešbekovima pratimo okrutne eksperimente kojima je bio podvrgnut, a dok je on u komi pratimo ostale Čuvare koji pokušavaju da mu spase život. Režiser sva tri dela Džejms Gan je ovim filmom završio sa Marvelom i prelazi u DC, a Vol. 3 je sasvim dobar kraj za ovaj deo franšize, mada ćemo sigurno neke od likova gledati i u drugim filmovima.

THE FLASH (Ocena 5/5) Sigurno će većina reći da, kada su u pitanju filmske adaptacije superherojskih stripova, Marvel vodi u odnosu na DC, ali meni su se oduvek više sviđale mračnije priče i ton koji ima Liga pravde nego Osvetnici. Vrlo je verovatno da se Henri Kavil, Ben Aflek i Gal Gadot neće vraćati ulogama Supermena, Betmena i Čudesne žene, a – kako postoji nemali broj što stripskih tako i filmskih i TV adaptacija raznih heroja koji su svako u svom univerzumu i kontinuitetu – ne čudi da su se kroz film The Flash dotakli teme multiverzuma. Taj koncept je dobro funkcionisao za Marvel, kako u Spider-Man: No Way Home, tako i za animirani Spider-Man: Into The Spider-Verse. Fleš je superheroj koji može jako brzo da trči, pa on svojom brzinom uspeva da vrati vreme i odlučuje da promeni prošlost u kojoj mu je majka ubijena. To dovodi do menjanja celog univerzuma kakvog zna, pa on sreće mlađu verziju sebe, ali i drugačijeg Betmena, odnosno Brusa Vejna, kog umesto Afleka glumi Majkl Kiton (koji ga je igrao u filmovima Tima Bartona iz 1989. i 1992. godine). Meni se igranje sa vremenskim kontinuitetom u SF pričama jako dopada jer otvara mogućnosti da sve verzije postanu deo kanona nekog fiktivnog univerzuma, i takav je slučaj ovde. Recimo, u jednom momentu ćemo videti različite verzije Supermena od onog kog je igrao Kristofer Riv u filmovima iz ’70-ih i ’80-ih, do Nikolasa Kejdža koji je navodno trebao da igra Supermena u otkazanom filmu u režiji Tima Bartona. Sigurno je da The Flash ima mana, ali meni se veoma dopao. Jedan od razloga je i Ezra Miler u ulozi Fleša odnosno Berija Alena, i kao starija i mlađa verzija. Miler je u poslednje vreme imao dosta privatnih problema, kao i sukoba sa zakonom, a i sam film je loše prošao na bioskopskim blagajnama uprkos solidnim ocenama od kritičara. The Flash uspeva da resetuje DC univerzum i uvede nas u novu eru ributova; ali takođe i da bude priča o starijem Beriju koji je već iskusni superheroj i deo Lige pravde, kao i o mlađem Beriju koji tek dobija moći; a i uz to da nas podseti na druge verzije junaka i celokupnu istoriju DC-ja.

THE LITTLE MERMAID (Ocena 3/5) Diznijeve igrane adaptacije klasičnih animiranih bajki ne pokazuju znake stajanja, ali kvalitet im zaista varira. Mala sirena spada negde u osrednje – nije toliko loš jer manje-više verno prati priču crtanog; a opet menja neke stvari kojima nije bila potrebna promena. Priča je svima poznata: sirena princeza Arijel se zaljubi u čoveka, princa Erika, kog spasi nakon brodoloma, i morska veštica Ursula joj podari noge, ali oduzme prelepi glas. Mnogo se buke podiglo oko toga što će riđokosu sirenu igrati Afroamerička glumica Hale Bejli, ali ona je i najbolji deo filma, i njen pevački talenat dolazi do izražaja u muzičkim delovima. The Little Mermaid ne uspeva da prenese magiju podvodnog sveta koju je imao crtani iz 1989. godine, i mislim da će se ovo možda dopasti mlađim gledaocima koji nisu pogledali original; a nas starije će samo nostalgija naterati da se prisetimo bolje animirane verzije.

SERIJE

WHAT WE DO IN THE SHADOWS: Sezona 5 (Ocena 4/5) Komedija o vampirima cimerima se vratila na FX, i – iako nema više tu svežinu koje je imala na početku – fanovima će se dopasti jer znamo šta možemo da očekujemo. Vampiri se i dalje ne snalaze u ljudskom svetu, ali isto tako ni u svetu koji čine druga natprirodna bića. Oni misle da su najpametniji i više ih vodi njihova narcisoidnost i libido nego razum. Pored klasičnih vampira Nandora, Lazla i Nadje, i energetskog vampira Kolina Robinsona, u petoj sezoni i Nandorov familijar Giljermo započinje transformaciju u vampira, ali krije to od Nandora jer ga je neko drugi preobrazio.

HOW TO WITH JOHN WILSON: Sezona 3 (Ocena 5/5) HBO-ova dokumentarna serija u kojoj režiser Džon Vilson posmatra Njujork, Ameriku, ali i svet, kroz svoju kameru dolazi do kraja jer je treća sezona poslednja. Džon svaku epizodu započne sa jednostavnom premisom, poput premijere nove sezone u kojoj pokušava da nađe javni toalet u Njujorku; pa odatle upoznaje razne neobične sagovornike i snima uvrnute događaje, sve ispraćene njegovom dobronamernom i duhovitom naracijom. Život je nekad čudniji od fikcije, i deluje da Džonova kamera uspeva da snimi sve duhovite, apsurdne i tragikomične situacije koje čine savremeni život.

ABBOTT ELEMENTARY: Sezona 2 (Ocena 5/5) Ovaj sitkom, sniman u formi lažnog dokumentarca poput The Office, Parks And Recreation ili Modern Family, se izdvaja od većine novijih komedija baš zato što podseća na te komedije koje su dominirale ranije. Pratimo učitelje, direktorku i domara u jednoj školi u Filadelfiji, čiji su učenici većinom Afroamerikanci i iz siromašnijih porodica. I pored toga, osoblje škole (takođe većinom Afroamerikanci) se trude da im – uprkos skromnim mogućnostima – pruže najbolju moguću edukaciji. Ova serija funkcioniše pre svega zbog sjajnih likova koji su po karakterima drugačiji, i to dovodi do smešnih situacija, ali su svi oni dobri ljudi i vole jedni druge. Glavni lik je Dženin, učiteljica čiji optimizam se nekad graniči sa naivnošću i može da irirtira druge iako je jasno da sve radi iz najbolje namere. Nju igra Kvinta Branson, koja je i kreirala ovu seriju, a bila je inspirisana svojom majkom koja je učiteljica. Tu su i uštogljeni Gregori koji počne kao učitelj na zameni; učiteljica Melisa, naizgled opasna Italijanka sa vezama u mafiji; religiozna vaspitačica Barbara, kojoj se Dženin divi; i Džejkob koji predaje istoriju i često pokušava da kao belac pokaže Afroameričkim učenicima i osoblju da je ‘woke’ ali ispadne ‘krindž’. Direktorka Ava je neko ko uvek ima sarkastični komentar ili uvredu (naročito na Dženinin račun) i pre bi bila influenserka nego direktor, mada joj je zapravo stalo do škole. U drugoj sezoni, lik uvrnutog domara, g. Džonsona, takođe postaje glavni, dok je bio sporedan u prvoj sezoni. Sad je i veći fokus na romantičnom odnosu Dženin i Gregorija, koji se očigledno privlače iako su u drugim vezama. Abbott Elementary je old school (pun intended) komedija, koja će se dopasti fanovima sitkoma u mokumentarnom formatu. Prva sezona ima 13 epizoda, dok druga ima tipičnih 22 po sezoni, i jedva čekam novu sezonu (odloženu zbog štrajka holivudskih scenarista i glumaca) jer uživam provodeći vreme sa ovim likovima.

THE AFTERPARTY: Sezona 2 (Ocena 3/5) Prva sezona ove serije sa Apple TV+ je bila simpatičan miks komedije i misterije, gde smo istragu ubistva na okupljanju prijatelja iz srednje škole pratili iz epizode u epizodu kroz njihova svedočenja kao različite žanrove (od romantične komedije do akcije, mjuzikla, trilera…). U novoj sezoni se vraćaju Anik i Zoe, koji su na kraju prve započeli vezu, i detektivka koja je istraživala slučaj. Anik i Zoe odlaze na venčanje njene sestre, ali mladoženja završi mrtav. Opet imamo svedočenja i sva su u formi drugačijeg filmskog žanra (moj favorit je četvrta epizoda ispričana u stilu filma Vesa Andersona). Dok mi se prva sezona dopala, u drugoj se vrti već viđena priča i manje je originalna.

BEEF: Miniserija (Ocena 4/5) Sa Netflixa dolazi ova miniserija od deset epizoda, i teško je svrstati je u jedan žanr: ona je i komedija i drama, ali i pomalo psihološki triler. Smeštena u El Ej gde pratimo dva lika, koji su Azijati, ali iz drugačijih društvenih i ekonomskih staleža: Ejmi koja ima uspešan posao, supruga i ćerku; i Denija, koji se snalazi kako ume sa poslovima i živi sa bratom. Njihovi putevi će se uskrstiti tokom jednog incidenta u saobraćaju, pa počinju da zagorčavaju živote jedno drugom. Jasno je da su i Ejmi i Deni nesrećni na svoj način i prepuni besa, koji iskaljuju kroz svoju osvetu, ali i ljudi oko njih počinju da budu upleteni i žrtve njihovog sukoba. Serija ima zaista dobrih momenata i zna da ode u nepredvidivim pravcima, ali nekada je teško poistovetiti se sa likovima Ejmi i Denija, koji su vrlo sebični i neispunjeni.

JURY DUTY: Miniserija (Ocena 5/5) Ronald Gladen je običan momak, koji misli da učestvuje u snimanju dokumentarca o suđenju, gde će on biti jedan od 12 porotnika. Ono što Ronald ne zna jeste da to što se snima je mešavina rijalitija i sitkoma, gde su svi ljudi oko njega (ostali porotnici, sudija, advokati, optuženi, itd.) glumci i da je suđenje lažno. Jedan od porotnika je i glumac Džejms Marsden, koji igra samog sebe kao egoističnu zvezdu koja ne želi da bude tu. Ljudi i situacije oko Ronalda postaju sve apsurdnije, haotičnije i smešnije, pa humor proizilazi iz toga što gledamo kako se jedan običan momak snalazi u svemu tome nesvestan da je sve lažno. Ovaj eksperiment je uspeo pre svega jer su imali sreću da u Ronaldu nađu zaista dobrog i simpatičnog čoveka, koji za sve ima razumevanja i sve prihvata sa dozom humora.