FILMOVI I SERIJE: DECEMBAR 2023

FILMOVI

KOMEDIJA

THE HOLDOVERS (Ocena 5/5) Baš u vreme praznika dolazi ovaj film, čija se radnja dešava tokom Božića. Smešten tokom decembra 1970. u privatnoj školi za dečake, pratimo troje likova koji ostaju tokom praznika u njoj jer nemaju gde da odu. Jedan je strogi profesor (Pol Džijamati); drugi buntovni ali veoma inteligentni učenik (Dominik Sesa), čija se majka preudala; i treća je kuvarica (Davajn Džoj Randolf), čiji je sin, bivši učenik, poginuo u Vijetnamskom ratu. Ovo troje autsajdera će se tokom tog perioda zbližiti i njihovo prijateljstvo je srce filma. Glumci su sjajni, a njihovi likovi su zaista dobri ljudi koji se svako na svoj način nosi sa usamljenošću tokom doba godine kada bi trebalo da su najsrećniji i sa svojim porodicama. Film je mešavina drame i komedije, i humor proizilazi iz realističnosti likova i situacija u kojima se nalaze. Režiser Aleksander Pejn režira u stilu filmova iz ’70-ih, i u ovom dobu franšiza bez duše ovo je jedan od onih toplih, ljudskih filmova za koje često kažemo da se sve manje snimaju. Definitivno je jedan od najboljih filmova iz 2023. godine i sigurno budući klasik, koji jedva čekam da repriziram jer je takav da verujem da će sa svakim novim gledanjem nam otkriti nešto novo ili nas prosto ponovo vratiti u praznični duh.

DRAMA

MAESTRO (Ocena 3/5) i PRISCILLA (Ocena 3/5) su dva biografska filma, kakve često viđamo kako nam se bliži sezona dodele Oskara. Maestro govori o kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu (igra ga Bredli Kuper, koji je i režirao film), dok je Priscilla o supruzi Elvisa Preslija. Zapravo, oba filma se bave glavnim junacima kroz odnos sa njihovim bračnim partnerima, pa se Maestro bavi Leonardom i njegovom ljubavnom pričom sa glumicom koju je oženio, ali je varao sa drugim muškarcima; dok kod Prisile i Elvisa vidimo komplikovanu vezu započetu kada je ona imala 14, a on 24 godine. Režiserka Priscille, Sofija Kopola, se u svojim filmovima često bavila temama usamljenih mladih žena (poput Samoubistvo devica iz 1999. godine, Izgubljeni u prevodu iz 2003. i Marija Antoaneta iz 2006.), pa tako i ovde vidimo mladu Prisilu, koja je pala pod šarm rok zvezde, koji je zatvorio u zlatni kavez i kontrolisao, jer se i sam nosio sa svojim demonima. Oba filma su okej i bave se interesantnim stvarnim ljudima, ali smatram da su mogla biti ispričana na zanimljiviji način, a ovako su samo dva tipična biopika koji će sigurno pokupiti neke nagrade, ali neće ostati dugo zapamćeni.

MAY DECEMBER (Ocena 4/5) Natali Portman igra glumicu Elizabet, koja odlazi u Savanu u Džordžiji da upozna Grejsi (Džulijen Mur), ženu koja je zbog veze sa 13-godišnjim Džoom, drugarom od svog sina, završila u zatvoru. Elizabet treba da igra Grejsi u filmu po tom skandalu, a Grejsi je sada udata za odraslog Džoa (koji ima 36 godina, koliko je ona imala kad su započeli aferu) i imaju troje dece: ćerku koja je na koledžu (rođenu u zatvoru) i blizance koji završavaju srednju školu. Elizabet, spremajući se za ulogu kroz razgovore sa ljudima koji poznaju Grejsi i Džoa, otkriva nepoznate stvari o njihovom komplikovanom odnosu, iako sada deluju kao skladna porodica. I Natali Portman i Džulijen Mur su odlične u ulogama ove dve žene, za koje nikad nismo sigurni šta misle i koji su im skriveni motivi. Mada one nose film, meni je najbolji bio Čarls Melton kao Džo, koji nikad nije potpuno sazreo psihički i emotivno. Iako film ima elemente i crnog humora i melodrame, nekako me je ostavio hladnim, poput likova koje Portman i Mur igraju. Film je zasnovan po istinitom događaju o učiteljici Meri Kej Leturno, osuđenoj za silovanje učenika za kog se kasnije udala i rodila mu decu.

KRIMI

KILLERS OF THE FLOWER MOON (Ocena 5/5) Film u trajanju od tri i po sata zvuči iscrpljujuće, ali kada je čuveni režiser Martin Skorseze iza kamere znamo da nema brige i da nas očekuje epska priča. Tako je i sa ovim krimi vesternom, zasnovanom po istoimenoj publicističkoj knjizi o istinitim ubistvima pripadnika indijanskog plemena Osejdž u Oklahomi 1920-ih godina, jer je njihova zemlja bogata naftom. Leonardo Dikaprio i Robert de Niro su često sarađivali sa Skorsezeom, i ovde igraju dva negativca. Dikaprio je Ernest Berkhart, koji nakon povratka iz Prvog svetskog rata odlazi kod ujaka Vilijama Hejla (de Niro), jednog od najmoćnijih belaca na indijanskoj teritoriji. Hejl se predstavlja kao prijatelj plemena, ali zapravo želi njihovo bogatstvo; pa spaja Ernesta sa Indijankom Moli (Lili Gladstoun), i venčaju se. Kad Hejl naredi ubistvo Moline sestre, kako bi Moli dobila nasledstvo, ona unajmljuje privatnog detektiva, a ubrzo se i FBI uključuje u istragu. Do ovog filma nisam znao za događaje koji su opisani u njemu, a kako je istorija Amerike prepuna nasilja i rasizma, Skorseze prikazuje da je za neke „Američki san“ zapravo komšmar, naročito za njene starosedeoce.

TRILER

ANATOMY OF A FALL (Ocena 4/5) Iz Francuske dolazi ovaj sudski triler, o ženi koja biva optužena za ubistvo muža. Naime, nemačka spisateljica živi na planini u Francuskoj sa mužem Francuzom i sinom koji je slep nakon što je doživeo nesreću kao dete. Sin se vraća iz šetnje sa psom vodičem i nalazi leš oca, koji je radio popravke na tavanu kuće; pa se postavlja pitanje da li je slučajno pao, ubio se ili ga je supruga gurnula. Dalje gledamo suđenje, gde razne porodične tajne izlaze na videlo: suprug je takođe bio pisac i bio je ljubomoran na ženinu karijeru i ideju za knjigu koju mu je „ukrala“; takođe je patio od depresije i krivio je sebe za nesreću u kojoj je sin izgubio vid, a i otkriva se da je žena bila biseksualka i da je imala vanbračne afere. Samo suđenje privlači veliku pažnju javnosti, i mi kao gledaoci učestvujemo u tom skoro pozorišnom spektaklu gde se porodična tragedija koristi za senzacionalizam. Na kraju, kao i u životu, ne dobijamo sve odgovore, pa mislim da bi film bio još bolji da je imao razrešeniji kraj; ali na nama ostaje da procenimo ko je zaista krivac i šta se dogodilo.

CAT PERSON (Ocena 4/5) Istoimena kratka priča Kristen Rupenijan, po kojoj je rađen ovaj film, je objavljena 2017. godine u magazinu Njujorker, i vrlo brzo je postala viralna; a potom je objavljena u zbirci priča pod nazivom Znaš da to želiš. Ona se bavi temama savremenog dejtinga, toksičnih muškaraca i muško-ženskih odnosa, pa pratimo 20-godišnju studentkinju koja upoznaje 33-godišnjeg muškarca u bioskopu u kom ona radi. Nakon što razmene brojeve telefona, počinju da se dopisuju i jasno je da je on pomalo nespretan sa ženama, ali mu ona daje šansu. Nakon lošeg sastanka, ona počinje da ga ignoriše i tu na videlo izlazi njegovo pravo lice. Film, kao i kratka priča, pokazuju kako izgledaju veze danas, ali i kako internet i pop kultura oblikuju naše poimanje romanse i seksa. Sam kraj filma, koji je ovde dodat i nema ga u kratkoj priči, mi se nije dopao jer oduzima na suptilnosti i prelazi u čist triler; ali je film svakako vredan gledanja jer se bavi interesantnim temama.

LEAVE THE WORLD BEHIND (Ocena 5/5) Sem Esmail se u svojoj sjajnoj seriji Mr. Robot bavio temom tehnologije, teorijama zavere, ali i psihologijom likova; pa je slično i sa ovim njegovim filmom koji režira po istoimenoj knjizi iz 2020. godine. Dobrostojeća porodica, koju čine roditelji Amanda i Klej (Džulija Roberts i Itan Hok) i sin i ćerka tinejdžeri, odlaze na vikend-odmor u iznajmljenu kuću na Long Ajlendu. Ubrzo čudne stvari počinju da se dešavaju, kad se tanker za prevoz nafte nasuče na plažu, TV i internet prestaju da rade, a i životinje se čudno ponašaju. Te noći, otac i ćerka koji tvrde da su vlasnici kuće dolaze u nju, i tvrde da ih je nestanak struje u gradu naterao da tu potraže sklonište. Klej je prijateljski nastrojen, dok je Amanda rezervisana i nepoverljiva, a verovatno sumnja i zbog toga što su navodni vlasnici kuće Afroamerikanci – što ćerka čak i malo koristi da probudi krivicu zbog rasizma kod Amande. Sve čudnije stvari počinju da se dešavaju, pa izgleda da su se našli u nekakvom predapokaliptičnom stanju iako nikome nije jasno šta je zapravo u pitanju. To dovodi do tenzije između likova, pored opasnosti koja vreba spolja. Likovi, i glumci, su odlični i nikad nismo potpuno sigurno ko je u pravu i menja nam se stav na čijoj smo strani. Odlike dobrog trilera su da napetost stalno raste, a to ovaj film ima, dajući nam na kašičicu informacije, pa prolazimo isto kao i likovi koji nisu sigurni šta se događa. Ne znamo da li je opasnost izazvana čovekom, nekim spoljašnjim neprijateljima Amerike, tehnologijom ili prirodom, a film se bavi i temama rasizma, klasnih razlika i generacijskim jazom. Film je podelio mišljenja kritike, od kojih ga neki smatraju realnim upozorenjem za probleme koji nam prete; dok neki smatraju da je propaganda za sve češće teorije zavere. Meni se veoma dopao, pre svega zbog likova i glumaca, a tek onda zbog priče o predstojećoj propasti čovečanstva, koja je često viđena, ali je ovde ispričana na veoma zabavan i napet način.

SALTBURN (Ocena 5/5) Kao i njen debi, Promising Young Woman, ovaj film scenaristkinje i režiserke Emerald Fenel je crnohumorna komedija, psihološka drama i triler. Beri Kogan je glumac od koga smo navikli da igra pomalo uvrnute likove, pa tako i ovde igra Olivera, studenta na Oksfordu, koji ima tužnu životnu priču i teško detinjstvo. On se sprijatelji sa popularnim studentom Feliksom, kog igra Džejkob Elordi, i njegov lik je lako mogao biti stereotipični loš bogataš, ali ga Elordi ipak čini veoma harizmatičnim pa nam je jasno zašto usamljeni Oliver želi da mu se približi. Feliks poziva Olivera da provede raspust na imanju njegove porodice, od kojih se ne zna ko je veća karikatura i snob, počev od roditelja do sestre i rođaka koji takođe studira sa njima. Deluje da se u početku Oliver ne uklapa u raskošnom zdanju prepunom posluge, ali kako vreme odmiče shvatamo da je ambiciozni manipulator uspeo da nađe način da iskoristi slabosti (ali i glupost i naivnost koja im proizilazi iz privilegovanosti) svakog člana porodice ponaosob i približi im se. Između Olivera i Feliksa postoji i dosta homoerotičnih momenata, pa ovo podseća na knjigu i film Talentovani gospodin Ripli, gde se jedan prevarant približio bogatašu i preuzeo mu identitet. Film ima nekoliko zaista bizarnih scena (poput scene sa kadom i grobom, koje su seksualne prirode), a i način na koji je snimljen, kao i saundtrek, menjaju našu percepciju o likovima i događajima iz scene u scenu. Promising Young Woman je bio za nijansu bolji od Saltburna, ali je očigledno da je Emerald Fenel stvarateljka sa jasnom i jedinstvenom vizijom, pa ne čudi da je ovaj film izazvao mnoge polemike oko tema kojima se bavi.

FANTAZIJA

DREAM SCENARIO (Ocena 4/5) Nikolas Kejdž igra jednu od najboljih uloga u svojoj karijeri, u vidu lika profesora evolucione biologije Pola Metjuza. On je sasvim običan čovek, sve dok ne postane popularan jer se pojavljuje u snovima ljudi, od onih koji ga poznaju do onih koji ga nikad ranije nisu videli. Dok njegova supruga i dve ćerke pokušavaju da shvate zašto se to dešava, deluje da Polu prija novootkrivena slava, a brendovi se otimaju za njega. Sve se menja kad u snovima Pol, koji je do tada samo stajao sa strane i bio posmatrač neobičnih situacija koje ljudi sanjaju, počne da napada fizički i seksualno sanjare. Svi su svesni da pravi Pol nije kriv za to, i da je u pitanju njihova podsvest, ali ljudi počinju da se okreću protiv njega. Film ima veoma neobičnu premisu, ali je zapravo priča o prosečnoj osobi koja se našla usred neviđene slave, a potom i kontroverze, i ne zna kako da se nosi sa tim fenomenom.

HOROR

IT’S A WONDERFUL KNIFE (Ocena 2/5) Film It’s A Wonderful Life iz 1946. godine se smatra božićnim klasikom, i govori o čoveku koji želi da se ubije, ali uz pomoć svog anđela čuvara otkriva na koliko je drugih ljudi pozitivno uticao, kao i kako bi njihovi životi bili drugačiji da on ne postoji. Ta ideja je preuzeta za slešer It’s A Wonderful Knife, o devojci koja je zaustavila serijskog ubicu tokom božićnih praznika. Godinu dana kasnije, njen život je u potpunom rasulu i ona poželi da se nikad nije rodila. Nekim čudom se ona nađe u alternativnoj stvarnosti u kom ne postoji, i tada shvata da je maskirani serijski ubica (čiji identitet samo ona zna) i dalje prisutan, pa pokušava da ispravi stvari, ali se i vrati u svoj svet. Premisa filma je zanimljiva, ali ne baš najbolje izvedena: premalo je horora, a previše ne baš dobre komedije, i sve nekako deluje kao božićni filmovi kakve viđamo na kanalu Hallmark, samo sa ubistvima.

MY ANIMAL (Ocena 3/5) Mešavina natprirodnog horora i romantične drame dolazi iz Kanade, i prati tinejdžerku Heder koja je, kao i njen otac i braća, vukodlak. Pored toga što joj je majka alkoholičarka, Hederin život komplikuje to što ima talenat za hokej, ali je ne puštaju u muški tim; a i zaljubljuje se u drugu devojku. Već smo imali nazovi horore gde je korišćenje žanra samo metafora za promene kroz koje tinejdžeri prolaze, i ovde je likantropija predstavljena da nam prikaže Hederino sazrevanje i otkrivanje seksualnosti. Ako ne očekujete nešto što već nije viđeno i nije tipični film strave, My Animal je sasvim solidan, ali ne preterano memorabilan – za razliku od kultnog kanadskog filma Ginger Snaps, koji se takođe bavi tinejdžerkom vukodlakom.

THANKSGIVING (Ocena 2/5) Robert Rodrigez i Kventin Tarantino su u svom omažu jeftinim hororima Grindhouse iz 2007. godine imali i nekoliko trejlera za fiktivne filmove koje su režirali poznati režiseri. Jedan od njih je bio slešer o Danu zahvalosti od Ilaja Rota, koji sada proširuje tu priču u dugometražni film. Mnogi slešeri su povezani sa praznicima (najpopularniji je svakako Noć veštica), i ovde grupa ljudi mora da preživi kada se maskirani ubica pojavi tokom Dana zahvalnosti. Ovde nema ničeg originalnog, sve je već viđeno u kvalitetnijim delima ovakvog žanra, i mogu reći da je originalni trejler za nepostojeći film od nekoliko minuta bio bolji nego ovaj film. Nema ni humora da funkcioniše kao satira na filmove B produkcije, a i likovi su dosadni pa nam je svejedno kad završe kao žrtve, niti je posebno iznenađenje kad ubica bude raskrinkan ko je on zapravo.

SF

THE HUNGER GAMES: THE BALLAD OF SONGBIRDS & SNAKES (Ocena 5/5) Izraz „Leba i igara“ postoji još od starog Rima, u kome su se praktikovale gladijatorske borbe, pa sve do danas kada imamo rijalitije. Trilogija Igre gladi je postala bestseler među mladom publikom kojoj je bila namenjena, a četiri filma iz tog serijala su bili uspešni blokbasteri i napravili su od Dženifer Lorens megazvezdu. Priča o rijalitiju u kome se po dva člana iz 12 distrikta Panema bore sve dok ne ostane jedan pobednik (a sve u cilju zabave pripadnika visokog društva i kako bi kaznili disktrikte zbog pubune) je tinejdžerima pružila jednu mračnu priču i upoznala ih sa distopijskom fikcijom. Ovaj film je rađen prema istoimenoj četvrtoj knjizi iz serijala, a radnja se dešava 64 godine pre prvog dela. Smeštena tokom desetih Igri gladi, glavni lik je mladi Koriolanus Snou, koji postaje mentor putujućoj pevačici Lusi Grej Baird iz dvanaestog distrikta. Kako iz originalne trilogije znamo da će Snou postati okrutni predsednik Panema, jasno nam je da on nije heroj, već budući tiranin. On pokušava na sve načine da spasi Lusi Grejs, i isprva nismo sigurni da li to radi i zbog ličnog uspeha, ili zato što su mu se javile iskrene emocije prema njoj; ali kako priča odmiče on se sve više pretvara u lika kog znamo iz kasnijih delova. Tom Blajt i Rejčel Zegler su odlični kao Koriolanus i Lusi Grej, i njihov odnos je mnogo zanimljiviji i kompleksniji od ljubavne priče između junakinje originala Ketnis Everdin sa drugim učesnikom, Pitom, i njenim prijateljem iz detinjstva, Gejlom. Često priče koje su smeštene pre glavne radnje znaju da budu samo nepotrebno razvučene i ne otkrivaju nam nove informacije o likovima ili svetu u kom se događaju, ali ovde to nije slučaj. Razvoj Igara, kao i razvijanje Koriolanusovog lika, nam pružaju bolji uvid u funkcionisanje Panema i pokazuje kako želja za moći i vlašću mogu da promene ljude, a strašno je i, nadam se, poučno koliko podseća na našu stvarnost.

SERIJE

SLOW HORSES: Sezona 3 (Ocena 5/5) Prve dve sezone špijunskog trilera Slow Horses su izašle u aprilu i decembru 2022. godine na Apple TV+, ali sam ih ja odgledao tek ove godine, i mogu reći da sam bio oduševljen. Serija priča jednostavnu priču o kompleksnim likovima čije su misije zanimljive, a situacije u kojima se nađu uzbudljive i napete, a opet je sve protkano tipičnim britanskim humorom i nema nepotrebnih podzapleta, pa šest epizoda u svakoj sezoni prolete. Kako većina špijunskih dela crpi uticaj ili od Ijana Fleminga (tvorca Džejmsa Bonda gde je fokus na akciji i avanturi, pa čak i pomalo naučnoj fantastici) ili od Džona le Karea (birokratski prikaz špijunaže inspirisan Hladnim ratom); ovde je jasan uticaj potonjeg jer je priča više realistična. Zasnovana po serijalu romana pisca Mika Herona, svaka sezona prati jednu knjigu odnosno novu misiju tima nesposobnih špijuna, koje je MI5 iz različitih razloga prebacio na bavljenje nebitnim zadacima. Ovaj tim koje kolege nazivaju „sporim konjima“ je predvođen Džeksonom Lembom (Gari Oldman), genijalnim ali vrlo nekulturnim agentom staromodnog kova koji ne krije svoj alkoholizam, cinizam i smrad (ne libi se da ispušta gasove pred drugima i ne vodi baš računa o ličnoj higijeni). U prvoj sezoni, oni su istraživali kidnapovanje studenta pakistanskog porekla; u drugoj su otkrili istinu o misterioznoj smrti bivšeg agenta; a u trećoj sezoni jedan član tima biva otet. Naravno, nijedna njihova misija, u kojoj se nekako slučajno nađu, nije onakva kakva deluje i ispostavi se da se radi o većoj zaveri u koju je i sam MI5 umešan jer nisu tipični „dobri momci“. Kako za sada imamo osam delova književnog serijala o ovim (anti)junacima, kao i nekoliko kratkih priča, raduje me to što znam da nas sigurno očekuje još sezona.

A MURDER AT THE END OF THE WORLD: Miniserija (Ocena 5/5) Scenaristi i režiseri Brit Marling i Zal Batmanglidž su sarađivali na nekoliko filmova i serija, od kojih bih posebno izdvojio The OA sa Netflixa, koja je mešala nekoliko žanrova – od misteriozne drame do natprirodne naučne fantastike. Ova serija je malo više tipični triler, ali pred kraj flertuje sa žanrom SF-a jer se bavi temom veštačke inteligencije. Pratimo dve priče, jednu smeštenu u sadašnjost, a drugu u prošlost. U sadašnjosti, hakerka Darbi Hart (Ema Korin), koja se proslavila kad je napisala knjigu u kom je razotkrila serijskog ubicu žena, biva pozvana od strane milijardera Endija Ronsona (Klajv Oven) u njegovo privatno odmaralište na Islandu. Tu je još nekoliko gostiju, od kojih se ne zna ko je uspešniji u svojim izabranim profesijama – od naučnika do umetnika. Darbi prihvata poziv jer je veliki fan Endijeve žene, nekadašnje hakerke Li (Brit Marling), ali je dočeka iznenađenje kad tamo zatekne svog bivšeg dečka Bila (Haris Dikinson). U scenama iz prošlosti, pratimo Darbino i Bilovo upoznavanje preko interneta, a potom i u stvarnosti, kada su kao detektivi-amateri istraživali serijska ubistva, pa polako otkrivamo i zašto su se rastali. Kada jedan od gostiju završi mrtav u snegom i ledom izolovanom odmaralištu, na Darbi je da otkrije ko je ubica. Dakle, ovde pratimo dve istrage – jedna je smeštena u prošlost i malo ruralniju Ameriku, dok je druga smeštena na hladnom Islandu u odmaralištu u kom gosti imaju sav luksuz i veštačku inteligenciju koja može da im ispuni svaki hir. Deo u prošlosti me je donekle podsetio na seriju True Detective, dok je deo u sadašnjosti kao moderna verzija nekog dela Agate Kristi. U sedam epizoda, serija pruža interesantne likove, bavi se temama ljudskosti i tehnologije, a i samo razrešenje misterije je zadovoljavajuće.

FELLOW TRAVELERS: Miniserija (Ocena 5/5) Miniserija sa Showtime-a, Fellow Travelers, je zasnovana po istoimenom romanu iz 2007. godine, po kojem je rađena i opera. U priči koja se proteže od 1950-ih do ’80-ih, što je svakako jedan od perioda sa najvećim istorijskim promenama u društvu, pratimo komplikovanu ljubavnu priču između dva muškarca. Serija počinje 1986. godine, kada oženjeni Hokins Fuler odluči da poseti bivšeg ljubavnika, Tima Lohlina, koji umire od AIDS-a. Potom se vraćamo u ’50-e godine u Vašingtonu, gde su se Hok i Tim upoznali. Hok je ratni heroj i u samom centru američke politike, ali krije da je gej i ima neobavezne i kratke afere sa muškarcima. Tim je pomalo naivan i dosta religiozan, pa – iako su potpune suprotnosti – njih dvojica se privlače i razvija se strasna veza. U to vreme, istrage oko ljudi za koje se sumnja da su komunisti ili gej su mogle da ih koštaju ugleda i karijere, pa čak i zatvora, ali se između Hoka i Tima razvijaju i iskrene emocije. Ipak, manipulativni Hok se oženi sa Lusi Smit, ćerkom uglednog političara koji je Hoku očinska figura nakon što ga je njegov otac odbacio kad ga je kao mlađeg zatekao sa momkom. Met Bomer koji igra Hoka koristi svoj fizički izgled i to što može proći kao strejt da ostvari svoje ciljeve, i svidelo mi se što smo videli i negativnije strane njegovog lika koji je spreman na sve da dobije šta želi; ali nije bio spreman da se zaljubi. Džonatan Bejli kao Tim je dosta emotivniji i bori se sa svojom seksualnošću i religijom koja to ne prihvata. Serija obiluje eksplicitnim scenama seksa, koje nisu tu samo radi senzacionalizma, već nam prikazuju i koliko je jaka privlačnost između Hoka i Tima. Alison Vilijams ima pomalo nezahvalnu ulogu Lusi, žene koja je zaljubljena u Hoka, i možda čak i sumnja da joj nije veran, ali je spremna da ostane u braku zarad prikaza idealne porodične slike. Ipak, kako serija odmiče i njen lik se bolje razvija, i vidimo nijanse i u njenoj karakterizaciji. Tu je i podzaplet o dva Afroamerikanca, novinaru Markusu i dreg kvinu Frenkiju, koji se takođe zaljubljuju i prolaze kroz brojne prepreke, počev od Markusove homofobije, do rasizma. Pošto je smeštena u drugu polovinu XX veka, kad stignemo do ’60-ih i ’70-ih godina, shvatamo kako se vreme menja i homoseksualci počinju slobodnije da žive, ali onda dolazi AIDS epidemija i mnogi počinju da umiru od te pošasti. Serija kroz priču o odnosu dva muškarca, koji ne smeju da žive kako žele, prikazuje američko društvo i predrasude sa kojima se susreću, ali je problem i njihova internalizovana homofobija i nemogućnost da prihvate same sebe. Meni se više dopala priča o samom odnosu Hoka i Tima i period smešten u ’50-e, nego kasnije epizode, gde su razdvojeni i suočavaju se sa raznim drugim tragedijama, ali nekako uvek uspevaju da ostanu u životu jedan drugoga. Serija produkcijski izgleda sjajno, gde je svaka epoha i decenija odlično prikazana, glumci su sjajni, a teme kojima se bavi su i dan-danas bitne i prisutne. Iako se vreme promenilo, a samim tim i ljudsko poimanje drugačijih oblika seksualnosti – Fellow Travelers prikazuje da se prošlost ne sme zaboraviti, ali i da se borba i dalje nije završila, i da i dalje treba raditi na prihvatanju, kako od strane drugih ljudi, tako i samih sebe.