SERIJE: JUL 2022

KOMEDIJA

TUCA & BERTIE: Sezona 3 (Ocena 4/5) Smeštena u antropomorfni svet, koji naseljavaju životinje i biljke koje se ponašaju kao ljudi, ova animirana komedija prati dve prijateljice, ptice Tuku i Berti. One prolaze kroz svakodnevne probleme sa kojim se suočavaju savremene mlade žene, ali se serija ne boji da zađe u teže teme poput seksualnog zlostavljanja, zavisnosti i depresije i anksioznosti. U novoj sezoni, nekada promiskuitetna i uvek za zabavu spremna Tuka deluje da ima život pod kontrolom zbog novog posla i dečka, a stidljiva i povučena Berti ne zna šta će dalje na poslovnom planu. Ipak, sve probleme ove dve prijateljice prevazilaze zajedno i uživam u njihovim šarenim i smešnim avanturama.

DOLLFACE: Sezona 2 (Ocena 4/5) Nakon prve sezone koja je izašla još 2019. godine, komedija Dollface sa Hulua se vratila na male ekrane, ali nažalost ova sezona je poslednja. Veb dizajnerka Džuls je u prvoj sezoni doživela raskid koji je naterao da se pomiri sa starim prijateljicama sa kojima je izgubila kontakt, ali i dalje nije sigurna šta želi na ljubavnom planu i u karijeri. Njene prijateljice, Medison, Stela i Izi, takođe imaju svoje probleme. Medison je nakon raskida sa starijim čovekom, za koga se ispostavilo da je i dalje u braku sa Džulsinom šeficom, u potrazi za novim poslom u PR-u. Nekadašnja parti devojka Stela je upisala poslovnu školu, ali odluči da otvori bar za žene sa novom prijateljicom, koja joj ubrzo postaje devojka, i Stela nije sigurna da je spremna za monogamnu vezu sa samohranom majkom malog sina. Džulsina koleginica Izi, koja se kasnije priključila društvu, je u novoj vezi sa savršenim dečkom, ali je njene nesigurnosti i uvrnuta ličnost teraju da se zapita da li je on zaista za nju. Ono što izdvaja ovu seriju o četiri prijateljice iz Los Anđelesa od ostalih tipičnih serija o singl devojkama u velikom gradu jesu scene fantazije, gde neke tipične situacije budu predstavljene na neobičan način; pa tako Džuls viđa mačku koja joj daje savete, a neka situacija poput lajkovanja slike nove devojke vašeg bivšeg dečka dovodi ekipu iz hitne pomoći da vas spasu iz te nezgode. Iako je serija otkazana, na kraju je svaki lik dobio neku vrstu završnice, pa iako neće biti novih epizoda, to nije loše jer smo dobili dve veoma dobre i duhovite sezone.

ONLY MURDERS IN THE BUILDING: Sezona 2 (Ocena 4/5) Prvoj sezoni ove serije sa Hulua sam, nakon tri epizode, dao najvišu ocenu, ali kako je sezona odmicala, tako je opadalo i moje interesovanje za slučaj ubistva koje likovi istražuju. Ipak, finale i razrešenje misterije je bilo dosta dobro, a uvod u novu misteriju za drugu sezonu je obećavao. Stanari zgrade u Njujorku, koji snimaju podkast o ubistvima, su sada osumnjičeni za ubistvo bivše predsednice stanara. Sve oči su uprte u umetnicu Mejbel (Selena Gomez) jer je ona našla žrtvu na samrti, koja joj je umrla na rukama. Ona sa komšijama, glumcem Čarlsom (Stiv Martin) i brodvejskim režiserom Oliverom (Martin Šort), koji su joj postali prijatelji, istražuje ovaj slučaj, koji je na neki način povezan sa misterioznom slikom na kojoj je naslikan Čarlsov pokojni otac. Meni se misterije iz druge sezone više dopada nego ona u prvoj, i za sada je Only Murders In The Building zabavan miks komedije i trilera, zahvaljujući troje glavnih glumaca koji imaju sjajnu hemiju, ali ostaje da vidimo da li će sam slučaj imati zadovoljavajući kraj.

BIG BOYS: Sezona 1 (Ocena 4/5) Stidljivi Džek nakon smrti oca odlazi iz doma majke sa kojom je jako blizak i prvi put se snalazi kao odrasla osoba na univerzitetu. On se sprijatelji sa novim cimerom Denijem, dečkom koji je uvek spreman za žurke i flert sa devojkama; pa Deni odlučuje da pomogne Džeku koji krije od majke da je gej da prihvati svoju seksualnost. I Džek će pomoći Deniju kada se otkrije da Džek pati od depresije, zbog koje pije lekove koji mu izazivaju erektilnu difunkciju, i brine o bolesnoj baki. Ova komedija iz Britanije je zabavna i kratka u šest polučasnovnih epizoda, i na lep način prikazuje prijateljstvo između dva različita lika koji su podrška jedan drugom da prevaziđu teške trenutke.

IRMA VEP: Miniserija (Ocena 3/5) Ova dramedija sa HBO je rimejk istoimenog filma iz 1996. i iza oba stoji francuski režiser Olivije Asajas. U originalnom filmu, glumica iz Hong Konga Megi Čang igra samu sebe i dolazi u Pariz da snima rimejk nemog serijala iz 1915. Les Vampires. U seriji, Alisija Vikander igra glumicu Miru koja dolazi u Pariz da snima miniseriju, takođe rimejk Les Vampires. Mira igra fatalnu kriminalku Irmu Vep, i u tom liku vidi bekstvo od svog komplikovanog života – njena bivša asistentkinja i glumica je ostavila zbog režisera sa kojim je Mira sarađivala, a i Mira je nezadovoljna ulogama u visokobudžetnim superherojskim blokbasterima i želi umetničke projekte. U filmu je dosta predstavljalo problem to što Megi ne govori francuski pa se osećala otuđeno od ostatka produkcije, dok Mira nema taj problem; ali ipak ona počinje da oblači kostim Irme Vep u slobodno vreme i da se noću kreće kroz hotel kao lopov, pa se polako gubi u liku koji igra. Serija je satira na filmsku i TV industriju i svet slavnih, i bavi se pitanjem da li je to zaista umetnost ili samo komercijalni produkt. Iako su likovi zanimljivi, kao i dijalozi koje vode, miniserija je dosta razvučena i sve teme o svetu filma i slavnih su već dosta puta viđene i često već obrađivane.

DRAMA

ANGELYNE: Miniserija (Ocena 4/5) Pre Paris Hilton i Kim Kardašijan najpoznatija starleta Holivuda je bila Andželin, čiju biografsku priču pratimo u ovoj miniseriji. Emi Rosum igra ovu izblajhanu plavušu, velikih grudi utegnutih u pink haljine ili nešto sa animal printom, koja na sve načine pokušava da postane poznata. 1980-ih, ona se okušala u bendu, potom je postavila nekoliko ogromnih bilborda širom El Eja gde nije reklamirala ništa osim same sebe, oprobala se u epizodnim ulogama u filmovima, pa čak i u politici jer se kandidovala za guvernera Kalifornije. Ipak, prava slava joj nikad nije bila dostižna i više je bila (i ostala) fenomen tog grada, gde se i dan danas vozi u svojoj pink Korveti i daje autograme. Ona je vešto krila svoj pravi identitet, sve dok jedan novinar pre par godina nije otkrio istinu o njenoj prošlosti, pa je ova miniserija bazirana na njegovom članku.

CANDY: Miniserija (Ocena 4/5) Na petak 13. 1980. godine u Teksasu, domaćica Kendi je sekirom ubila drugu domaćicu Beti. U prvoj epizodi, na dan ubistva, upoznajemo Kendi i Beti, koje igraju Džesika Bil i Melani Linski. Kendi deluje kao pomalo neurotična i naizgled savršena supruga i majka, koja sve ima pod kontrolom; dok je Beti anksiozna i depresivna žena, nesrećna što ostaje sama sa bebom jer njen muž odlazi na poslovni put. Samo ubistvo i razlog za njega ne saznajemo u prvoj epizodi, ali kako miniserija od pet epizoda odmiče, kroz flešbekove se vraćamo u prošlost i otkrivamo da je Kendi imala aferu sa Betinim suprugom. Ova serija je zasnovana na istinitom događaju, i deluje da su sada hit limitirane serije koje okupljaju poznate glumce u pričama o pravim zločinima, pa smo tako ove godine imali Inventing Anna, The Dropout, The Girl From Plainville, The Thing About Pam… Meni su ovakve priče zanimljive, jer zalaze u srž ljudske psihe i zlodela na koja smo spremni, iako moramo uzeti u obzir da i u ovakvim senzacionalističkim delima postoje prave žrtve, a ne izmišljeni likovi.

GASLIT: Miniserija (Ocena 3/5) Iako je Džulija Roberts sjajna u ulozi supruge političara Marte Mičel, sve ostalo u ovom političkom trileru zasnovanom na istinitim događajima mi je bila pomalo dosadno. Naime, 1970-ih, nakon afere Votergejt u koju je bio umešan tadašnji predsednik Ričard Nikson – za koga je Martin muž radio, pratimo sudbine ljudi umešanih u zaveru, ali i Marte čiji brak zbog toga propada jer ona javno osuđuje Niksonovu administraciju. Ova serija je dobila sjajne kritike u Americi, ali kako je njima taj skandal poznat i važan deo političke istorije, ostalima koji nisu previše upoznati sa tim niti ih zanima, ova miniserija sa kanala Staz nije pružila neku preveliku zabavu za gledanje.

FANTAZIJA I SF

WESTWORLD: Sezona 4 (Ocena 4/5) Nakon odlične prve sezone, i lošije druge i treće, gde se serija pogubila u prekomplikovanoj mitologiji i pričama smeštenim u različite periode, SF vestern Westworld sa HBO-a se vratio u novoj i dosta boljoj četvrtoj sezoni. Više nismo u istoimenom parku sa tematikom Divljeg zapada gde su turisti mogli da ostvare sve svoje seksualne i nasilne fantazije nad androidima, koji su kasnije razvili svest i emocije i podigli ustanak. I dalje pratimo više paralelnih priča smeštenih u različite periode, ali je priča manje komplikovana. Neki od starih glumaca su se vratili, poput Evan Rejčel Vud i Tandive Njuton kao dva takva androida; s tim što Evan Rejčel Vud sad igra ženu Kristinu u futurističkom Njujorku pa nismo sigurni da li je ona neko drugo ljudsko biće ili robot Dolores, kao ni da li je njena priča smeštena u događaje pre ili posle prve tri sezone. Ovde ćemo imati i priliku da vidimo park sa tematikom 1920-ih, i produkcijski serija izgleda odično; a za sada zapleti su laki za praćenje, a opet dovoljno intrigantni da vrate stari sjaj ovoj nekada odličnoj seriji.

WHAT WE DO IN THE SHADOWS: Sezona 4 (Ocena 4/5) Nakon što su se na kraju treće sezone vampiri cimeri razdvojili, oni se vraćaju u svoju kuću na Staten Ajlendu. Najveći fokus početka sezone je na njihovom planu da otvore vampirski noćni klub, a standardno se susreću sa ostalim bićima iz legendi i košmara, dok žive među ljudskim bićima koji ne sumnjaju da su im u komšiluku krvopije. Humor je i dalje dobar, zahvaljujući glumcima koji su sjajni, ali manja ocena je samo iz tog razloga što već poznajemo likove i znamo kako će reagovati na natprirodne komične situacije u koje upadaju. Ipak, ovo je očigledno uigran tim od scenarista koji pišu fore, glumaca koji ih izvode, do režisera koji u vidu dokumentarca snimaju epizode – pa kako je ovo hit za kanal FX, serija je obnovljena i za petu i šestu sezonu.

EVIL: Sezona 3 (Ocena 5/5) Jako volim horor i pošto gledam dosta filmova i serija iz tog žanra retko šta me uplaši, ali serija Evil nakon svake epizode izaziva nelagodu u meni. I to je pravi kompliment, jer je lako izazvati strah nekome tako što ga prepadnemo glasnim zvukom ili nečim što iskoči ispred kamere; ali izazvati osećaj tenzije i terati nas da se zapitamo o zlu nakon svake epizode za sad ovoj seriji polazi za rukom. I dalje pratimo istrage tri člana tima koji rade za Katoličku crkvu: sveštenika Dejvida (vernika), psihologa Kristen (skeptik) i kompjuterskog eksperta Bena (koji veruje nauci). Oni se i dalje obračunavaju sa demonima, egzorcizmima, kultovima, anđelima i ostalim navodnim čudima i fenomenima – ali ono što mi je fascinantno je da skoro sve može imati i naučno objašnjenje ili je samo ljudska uobrazilja, a možda je i zaista natprirodno. Dejvid obavlja tajne zadatke za obaveštajnu službu Vatikana koja zvanično ne postoji, a Kristen pokušava da podigne svoje četiri ćerke i zaštiti ih od uticaja doktora Lilanda Taunsenda, u čije zle planove se uključila Kristenina majka, sve zlobnija Šeril. Uz to, Kristen i Dejvid se bore sa seksualnom tenzijom koju osećaju, a ne smeju da urade ništa povodom toga jer je ona udata, a on sveštenik. U svakoj epizodi, provlači se novi slučaj, pa u eri serija gde su sve epizode povezane to je pravo osveženje jer nikad ne znamo šta će tim sledeće istraživati; a uvek je povezano sa aktuelnim događajima, pa tako u ovoj sezoni imamo recimo aplikaciju poput TikToka, na kojoj ljudi snimaju svoju ‘zaposednutost’ radi slave. Pored samostalnih epizoda, kroz sve se provlači zavera koju satanisti žele da ostvare terajući obične ljude na zla dela, a preko Lilanda vrbuju jednu Kristeninu ćerku. Iz epizode u epizodu se postavlja pitanje da li je zlo natprirodno i dolazi od demona, ili oni ne postoje i sve je samo u ljudskoj zlobi, pa u svakoj epizodi imamo sjajne momente koji nas teraju da preispitamo sve što smo do tad videli, i Evil mi je polako postao jedna od omiljenih horor serija.

AMERICAN HORROR STORIES: Sezona 2 (Ocena 4/5) Svaka sezona FX-ove serije American Horror Story je antologijska, sa početkom, sredinom i krajem, a u American Horror Stories svaka epizoda je za sebe. Ipak, očigledno je da kreatori žele da se igraju u svetu koji su stvorili u prvobitnoj seriji, pa smo se tako u prve dve epizode i finalu prve sezone American Horror Stories vratili u ukletu kuću iz originala; a premijera druge sezone priča naizgled nepovezanu priču o proizvođaču lutaka koji kidnapuje devojke i pretvara ih u lutke za svog sina – da bi na kraju povezali tu priču sa školom za veštice iz treće sezone American Horror Story pod nazivom Coven. Meni se dopada to što se svet ove serije toliko proširio da obuhvata razne podžanrove horora i, iako je teško govoriti o ujednačenom kvalitetu kad su u pitanju antologije, svaka epizoda pruža određene zabavne, jezive i lude momente iz uma Rajana Marfija i njegovih saradnika.

FILMOVI: JUL 2022

DRAMA

PERSUASION (Ocena 4/5) Dela Džejn Ostin su i danas popularna i čitana, jer su teme kojima se bavi – ljubav, brak, pritisak društvenih normi, itd – i dalje aktuelne. Ovaj film, zasnovan po njenom poslednjem romanu, izdatom nakon njene smrti 1817. godine, prati En Eliot. Ona je odbila brak sa kapetanom Frederikom Ventvortom, pod uticajem svoje porodice jer on nije imao novca; pa sada pati i tuguje za njim, a svi je smatraju usedelicom. Kada njen otac izgubi bogatstvo, Frederik se vraća u njihove živote jer njegovi sestra i zet kupe imanje Eliotovih. Jasno je da se En i Frederik i dalje vole, ali standardno tu su društvene i klasne razlike, ljubavni trouglovi i strah da priznaju šta zapravo osećaju. Ovaj film je više sniman kao savremena romantična drama, iako je smešten u 19. vek, gde En često baca sarkastične komentare gledajući u kameru, a način na koji likovi govore je pun slenga. Mnogi su to zamerili filmu, ali po meni ta modernizacija je bila okej jer svaka adaptacija treba da nađe nešto svoje u originalnom delu. Tako smo ove godine imali i adaptaciju romana Džejn Ostin, Gordost i predrasude, u vidu romantične komedije Fire Island, smeštenu u istoimeno gej odmaralište.

AKCIJA

THE GRAY MAN (Ocena 2/5) Ovaj akcioni triler je najskuplji film sa Netflixa, ali je potpuno predvidljiv i zaboravljiv, i deluje kao da je njihov algoritam uzeo sve klišee špijunskih filmova i pomešao ih da bi dobili ovakav neinspirativni scenario. Baziran po istoimenom prvom romanu iz serijala knjiga, a režiran od strane braće Ruso koji stoje iza blokbastera poput Kapetan Amerika i Osvetnici, verujem da je većina budžeta otišla na glavne glumce Rajana Goslinga i Krisa Evansa. Gosling igra zatvorenika, kome u zamenu za slobodu CIA ponudi da radi za njih kao plaćeni ubica. Misija u Bangkoku polazi naopako, pa se on nađe u bekstvu i jure ga bivši poslodavci, sa Evansom kao psihopatom koji je unajmljen da ga ubije. Gosling mora i da spasi svog šefa (Bili Bob Tornton) i šefovu nećaku, pa se udruži sa drugom agentkinjom (Ana de Armas). Sve je jako predvidljivo, a lokacije širom sveta koje bi trebalo da pruže osećaj egzotike i avanture su snimljene dosta monotono, iako nas film vodi širom sveta. Humora koji odlikuje špijunske filmove poput Džejmsa Bonda nema ni u tragovima, kao ni realističnosti koju pruža Džejson Born ili stila kao Džon Vik, a naročito ne zanimljivih i ludih akcionih sekvenci koje viđamo u serijalima Nemoguća misija ili Paklene ulice; tako da uprkos ogromnom budžetu i filmskim zvezdama ovaj film je propuštena prilika.

THE PRINCESS (Ocena 2/5) Iako ima zanimljivu premisu, ova akcija ne razvija priču dalje od toga i film je veoma monoton i dosadan. Svi znamo za princeze iz bajki zatočene na vrhu kule koje čekaju na princa da ih spasi, ali ovde jedna takva princeza preuzima stvari u svoje ruke i kreće da se bori sa zlikovcima. Kada je princeza odbila da se uda za sina diplomate jer njen otac nema muške naslednike, njen odbačeni verenik je zatvorio na vrh kule i zarobio joj porodicu kako bi sam preuzeo tron. Princeza se kreće od vrha kule do dna usput se boreći sa njegovim ljudima, i mlada glumica Džoi King, koju smo do sad gledali u drama i komedijama, se pokazuje okej kao akciona heroina; pa osim zanimljivog zapleta koji bi više ležao nekom kratkom filmu pre nego dugometražnom ovde nema ničeg posebno.

HOROR

THE BLACK PHONE (Ocena 3/5) Ovaj natprirodni horor film je baziran po kratkoj priči Džoa Hila, sina Stivena Kinga. Smešten u predgrađe 1970-e, glavni lik je dečak Fini koga maltretiraju u školi; a i kod kuće je užasna situacija jer on i sestra odrastaju uz nasilnog oca alkoholičara. Misteriozni čovek kidnapuje dečake u svom crnom kombiju, pa Fini postaje sledeća žrtva. Njegova sestra je, kao i njihova pokojna majka, vidovita, pa ima vizije o otmicama, a Fini otkriva da preko neupotrebljivog telefona koji je u podrumu u kom se nalazi može da razgovara sa prethodnim ubijenim žrtvama. Ubica, kog igra Itan Hok, je jeziv sa svojom maskom, ali ne dobijamo nikakav dublji uvid u njegovu psihologiju; a tema vršnjačkog nasilja i trauma iz detinjstva je očigledno inspirisana Stiven Kingovim delima, naročito knjigom i filmom It, ali nije dovoljno razrađena u ovom hororu.

SF

JURASSIC WORLD DOMINION (Ocena 4/5) Iako je ovaj šesti nastavak Jurassic franšize dobio negativne kritike, meni se dopao. Ono što mi je sjajno jeste što završava priču započetu u novoj trilogiji Jurassic World, ali i vraća likove iz originalne trilogije Jurassic Park. Junaci nove trilogije, koje igraju Kris Prat i Brajs Dalas Hauard, su spasili kloniranu devojčicu u prošlom delu i kreću u akciju spasavanja kada je zla kompanija Biosin kidnapuje. Sa druge strane, u serijal se vraćaju Lora Dern, Sem Nil i Džef Goldblum, koji takođe pokušavaju da razotkriju zaveru iza koje stoji Biosin, i putevi ovih junaka se ukrštaju. Naravno da ništa ne može da nadmaši originalni prvenac u kom je Stiven Spilberg uneo do tad neviđenu tehnologiju, kao i imaginativnu priču; ali ovaj završetak druge trilogije iz serijala mi je pružio solidnu avanturu.

SUPERHEROJSKI

THOR: LOVE AND THUNDER (Ocena 5/5) Režiser Taika Vaititi je u prethodnom, trećem nastavku Thor: Ragnarok učinio tog superheroja dosta duhovitijim nego u prva dva dela, pa ne čudi da je taj nastavak bio omiljen od strane publike i kritike. Vaititi se vraća režiji četvrtog dela, gde se Tor (Kris Hemsvort) udružio sa Čuvarima galaksije, ali se vraća na Zemlju koju sad naseljavaju i stanovnici uništenog Asgarda. Kristijan Bejl igra negativca, koji je zbog lične tragedije, izgubio veru i postao ubica bogova, i Tor mu je sledeći na listi. On kidnapuje decu iz Asgarda, pa se Tor udružuje sa starim prijateljima, među kojima su njegova bivša devojka, naučnica Džejn (Natali Portman), ratnica Valkira koja sada vlada Asgardom na Zemlji (Tesa Tompson) i kamenim gladijatorom Korgom (kom Vaititi pozajmljuje glas). Veliki fokus je ovde na odnosu Tora i Džejn, gde u jednoj veoma romantičnoj sceni pratimo njihovu vezu, ali potom i raskid, od kog se Tor nije oporavio. Uz to, Džejn polako umire od raka, pa joj je Torov uništeni magični čekić Mjolnir dao supermoći i sada je ona njegov nosilac i superheroina sa moćima sličnim Toru. Vaititi vešto balansira humor, akciju i fantaziju, ali i romantiku, jer je odnos između Tora i Džejn srce filma; kao i stravu jer je Kristijan Bejl odličan i jeziv, ali i tragičan, kao negativac. Takođe, upotreba rok muzike kao saundtreka i poznatih glumaca u manjim ulogama (naročito Met Dejmon kao asgardski glumac koji igra Lokija u pozorišnim predstavama ili Rasel Krou kao narcisoidni bog Zevs) čine ovaj film odličnim, pa je to još jedan plus za Marvel, koji je već ove godine imao veoma dobar Doctor Strange In The Multiverse Of Madness i dve sjajne serije, Moon Knight i Ms. Marvel.

ANIMIRANI

LIGHTYEAR (Ocena 3/5) Kompanije Disney i Pixar nas uvek obraduju novim animiranim filmovima, koji nisu samo za decu, već za celu porodicu, i ne boje se da provuku i dublje teme kroz svoje šarene avanture. Ipak, ovaj spin-of franšize Toy Story, koji se bazira na liku astronauta Baza Lajtjira me nije previše oduševila poput nekih drugih njihovih filmova. Ovde se ne radi o igrački Bazu, koja kao i ostale igračke oživi kad niko ne gleda; već pratimo ‘film’ koji je dečak Endi gledao i zbog kojeg je poželeo da dobije igračku Baza. Ovde je Baz svemirski rendžer, čijom greškom tokom misije njegova posada ostaje zarobljena na jednoj planeti. Baz želi da se iskupi i pristaje da odradi probni let od četiri minuta kako bi skupio gorivo neophodno za odlazak, ali otkriva da – iako je za njega prošlo četiri minuta u svemiru – za ostatak posade je prošlo četiri godine. Na kraju, Baz izgubi 62 godine kroz taj test, i to je jedna od najboljih scena u filmu gde vidimo Baza koji ostaje mlad, a ljudi oko njega – naročito njegova prijateljica – stare i provode čitave živote na planeti dok je Baz odsutan. Kasnije se Baz udružuje sa unukom svoje prijateljice i grupom ne tako sposobnih regruta da spase tu planetu, koja je ljudima postala dom, od robota i njihovog misterioznog predvodnika Zurga. Animacija je standardno sjajna, a humor i likovi su okej, ali sama priča o putovanju kroz vreme je već puno puta viđena u SF pričama, pa filmu fali originalnosti.

DOKUMENTARNI

IN SEARCH OF TOMORROW (Ocena 4/5) Ovaj petosatni dokumenatarac detaljno istražuje fenomen SF filmova iz 1980-ih, kroz intervjue sa ljudima koji su bili ispred i iza kamere. Može se reći da je taj period bio kultni za taj žanr, i začetnik savremene ere blokbastera i nastavaka. Iz godine u godinu, oni obrađuju poznate filmove hronološki, ali i neke zaboravljene i uticajne filmove, a takođe se bave i političkom i sociološkom situacijom, poput uticaja Hladnog rata i razvoja moderne tehnologije na filmove. Jedina zamerka je što nisu intervjuisana poznatija imena, poput glumaca sa A liste, pa tako imamo uglavnom sporedne glumce koji pričaju o svojim iskustvima. Ipak, za fanove filmske istorije i SF žanra ovo je dokumentarac koji ne smeju propustiti jer na sveobuhvatan način priča o toj temi.

NOVI STENDAP SPECIJALI 2022

Mislim da najbolji stendap nastupi proizilaze iz toga kada njihovi izvođači uzmu ono što je tipično za njihov život, bilo da je njihova rasa, pol ili seksualnost, a potom neke teže i traumatične događaje iz svog života prikažu kao duhovite anegdote na koje se svi mogu nasmejati. Slično su uradili komičari Džerod Karmajkl i Tejlor Tomlinson u svojim specijalima, Rothaniel i Look At You, gde je Džerod javno priznao da je gej, a Tejlor pričala o svom bipolarnom poremećaju. Isto tako, u ova dva nova specijala sa Netflixa, dvoje komičara se takođe bave time na sličan način.

U Middle Classy (Ocena 4/5) komičarka Kristela Alonzo govori o tome kako joj je slava i bogatstvo omogućilo da ima zdravstveno osiguranje, koje njenoj porodici kao imigrantima iz Meksika nije bilo dostupno. Ona priča o tome kako je biti Latinoamerikanka u Americi, gde je danas rasizam netolerisan, ali svakako očigledno i dalje prisutan. Takođe se bavi time kako je u svojim četrdesetim godinama konačno uspela da prihvati sebe, ali i o uticaju svoje porodice i siromaštvu u kom je odrasla.

Za Džoela Kim Bustera je ova godina na poslovnom planu sigurno bila odlična, jer je izašao film za koji je napisao scenario i u njemu igra glavnu ulogu, Fire Island; a stoji i iza ovog stendap specijala. U Psychosexual (Ocena 4/5), Džoel izabere jednu osobu iz publike – strejt belca – kome će se tokom nastupa obraćati povremeno da ga pita da li on kao gledalac može da se poveže sa Džoelovim materijalom. Džoela često kritikuju da nije dobar primer za gejeve i Azijate, jer se njegov humor zasniva na eksplicitnom prikazu upotrebe droge, partijanja i seksa, a i priča o tome kako ga je iz Koreje kao bebu usvojila bela hrišćanska porodica iz Amerike. Zbog toga, on želi da dokaže da njegov humor, iako fokusiran na gej subkulturu, može da bude smešan svima i da on ne treba da bude reprezentacija za sve manjine čiji je deo, već samo da otvori put komičarima druge rase i seksualnosti.