KOMEDIJA
NO HARD FEELINGS (Ocena 5/5) Od filmske zvezde kakva je Dženifer Lorens očekujemo uloge u blokbasterima ili one koji bi donele prestižne nagrade, ali kako se ta dobitnica Oskara već pokazala u dramama i franšizama, jasno je da želi da snima samo filmove u kakvim i sama uživa. Ona je u intervjuima često spontana i duhovita, i ta njena karakteristika dolazi do izražaja u ovoj komediji. Ona igra 32-godišnjakinju, koja jedva spaja kraj sa krajem radeći kao konobarica i vozačica Ubera. Kad joj oduzmu auto, a preti joj gubitak kuće pokojne majke u kojoj živi, ona se javlja na neobičan oglas kako bi dobila novi auto. Naime, bogati roditelji su spremni da daju auto devojci koja će zavesti njihovog povučenog 19-godišnjeg sina pre nego što ode na koledž. Iako je starija od njega i potpuno su različitih karaktera, između njih se javlja iskreno prijateljstvo i simpatije. Ipak, sve preti da propadne ako on otkrije zbog čega je ona zapravo zainteresovana za njega. Film ima malo preteranu premisu, ali je to i poenta ovakvih komedija. Ovo je slično seks komedijama koje smo viđali 2000-ih godina, gde se likovi dovode u uvrnuto smešne seksualne situacije. Zahvaljujući Dženifer Lorens i Endruu Bartu Feldmanu u glavnim ulogama, film uspeva da bude više od ‘seks komedije’ i pronađe emotivnije i realne momente u žanru, ali ni u jednom momentu ne zaboravljajući da za to mora da ima dobre likove i, naravno, da bude konstantno duhovit.
RED, WHITE & ROYAL BLUE (Ocena 4/5) Ova romantična komedija, zasnovana prema istoimenom popularnom romanu, prati dva momka koji se u početku ne podnose, ali ubrzo shvataju da su sličniji nego što misle i zaljubljuju se. Razlika je u tome što oni nisu neki obični momci, već je jedan sin predsednice Sjedinjenih Američkih Država, dok je drugi britanski princ. Film je dosta simpatičan i na momente pronicljiv za teme kojima se bavi, ali mislim da je mogao da bude malo oštriji u prikazu gej romanse dve javne i političke ličnosti.
DRAMA
PAST LIVES (Ocena 5/5) Film otvara scena u baru u Njujorku, koju gledamo iz vizure nepoznatih likova – drugih posetioca bara – koji pokušavaju da otkriju u kom su odnosu troje gostiju, Koreanac, Koreanka i belac. Oni pogađaju da li su u srodstvu, romantičnoj vezi, prijatelji, i trude se da definišu način na koji razgovaraju i njihove govore tela. Zatim se radnja vraća u Seul pre 24 godine, kada dvoje prijatelja, dečak i devojčica, bivaju razdvojeni jer se njena porodica seli u Toronto. Devojčica menja ime u Nora i kad odraste preko Fejsbuka uspe da nađe prijatelja iz detinjstva koji je i dalje u Koreji. Oni počinju da pričaju svakodnevno, ali kontakt im se opet prekida kad shvate da ta veza na daljinu ne uspeva, i Nora odlazi u Njujork kako bi postala spisateljica. Nora upoznaje pisca Artura, za koga se udaje, ali onda njen nekadašnji prijatelj odluči da je poseti u Njujorku. Nora, njen muž i prijatelj su tri lika iz bara sa početka, i kako film odmiče shvatamo da se ovde radi o neuzvraćenim ljubavima, prijateljstvu koje opstaje uprkos daljini i protoku vremena, ali i o sudbini i kajanjima za stvari u životu koje nisu išle onako kako bi likovi želeli. Ovo je mali film u smislu da nema napetih, melodramatičnih momenata poput afere, svađa i raskida; ali se bavi velikim emocijama upravo kroz sitne gestove, poglede, neizgovorene reči… Iz tog razloga ovu romantičnu dramu ne treba propustiti.
AKCIJA
HEART OF STONE (Ocena 1/5) Ovo je jedan toliko dosadan i zaboravljiv špijunski film, koji je verovatno želeo da bude ženska verzija Nemoguće misije, ali nije u tome uspeo. Gal Gadot igra špijunku Rejčel Stoun, koja mora da zaustavi hakerku da se dokopa opasnog oružja, veštačke inteligencije pod nazivom Srce. Film je prepun klišea da je i sam naslov loša igra rečima na prezime junakinje i oružje koje traži.
AVANTURA
INDIANA JONES AND THE DIAL OF DESTINY (Ocena 5/5) Indijana Džouns je jedan od legendarnih heroja akcionih i avanturističkih priča, poput Džejmsa Bonda ili Tarzana. Za razliku od njih gde su ih igrali brojni glumci, ova uloga nesumnjivo će zauvek pripadati Harisonu Fordu. Prvi film je izašao 1981. godine, kao omaž avanturističkim serijalima iz 1930-ih, a novi peti nastavak je sada star u odnosu na prvobitni film skoro koliko i ti serijali kojima je odavao počast. Originalna trilogija se okončala krajem ’80-ih, da bi dobili i četvrti (ne toliko dobar) nastavak 2008. godine. Ovaj peti film je zasigurno poslednji u kome ćemo gledati Forda u ulozi arheologa, jer je ušao u devetu deceniju života. Dok je trilogija bila smeštena u 1930-e, a četvrti deo u ’50-e, sada smo u 1969. godini. Izgleda da je vreme avantura i magije zamenjeno naukom, jer su ljudi opsednuti sletanjem na Mesec, što predstavlja budućnost, a ne zanima ih drevna istorija i prošlost. Indija vidimo kao mrzovoljnog starca kome smeta glasna muzika i buka mladih komšija, a odlazi u penziju sa mesta profesora na koledžu. Polako otkrivamo šta se desilo u razmaku između četvrtog i ovog dela, jer je u četvrtom nastavku Indi otkrio da ima sina i pomirio se sa njegovom majkom, svojom ljubavi iz mladosti. Meni se to veoma dopalo i imali smo priliku da vidimo jednog drugačijeg Indijanu – ne heroja i šarmantnog zavodnika – već jednu ranjivu osobu punu kajanja. Njega očekuje poslednja avantura kad mu se obrati kumica Helena Šo, koja traga za misterioznim artefaktom za kojim je tragao i njen otac: mehanizmom sa Antikitere, koji je stvorio matematičar Arhimed u antičkoj Grčkoj. Njima su za petama Indijevi stari neprijatelji, nacisti, i trag ih vodi širom sveta po egzotičnim lokacijama. Veoma sam uživao u ovom filmu, jer je još jedna tipična avantura za Indijanu Džounsa, ali je takođe jasno da je finalni film u serijalu i puno je referenci na prethodne delove, a nisu preterali sa tim. Jasno je da ćemo kad-tad dobiti novog Indijanu Džounsa, kog će glumiti neki drugi mladi harizmatični glumac, ali do tada originalni serijal od ovih pet filmova i Harison Ford su dobili završnicu kakvu ovaj junak i zaslužuje.
HOROR
KILLER BOOK CLUB (Ocena 1/5) Ovaj španski slešer je očigledno inspirisan hororima Znam šta ste radili prošlog leta i Vrisak, ali ne može im ni prići jer nema ni trunku originalnosti. Pratimo studente, koji imaju književni klub sa tematikom horor knjiga, koji slučajno ubiju svog profesora, pa neko počinje da ih ucenjuje i ubija jednog po jednog. Likovi su klišei, ubistva ne naročito inventivna, a ni otkriće ko je ubica ne nudi nikakvo iznenađenje.
THE BLACKENING (Ocena 3/5) Ovaj film je satira na slešere gde uglavnom likovi crnaca budu među prvim žrtvama ubica. Kada grupa prijatelja koji se znaju od koledža iznajmi kolibu u šumi, postaju meta maskiranog ubice. Fora je u tome da su oni Afroamerikanci, pa moraju da igraju misterioznu igru koja uključuje trivia pitanja vezanih za crnačku pop kulturu i istoriju. Mešavina horora i komedije je stara koliko i horor žanr, ali – iako ima zabavnih momenata – dekonstrukcija slešera je već dosta puta viđena.
THE BOOGEYMAN (Ocena 2/5) Psihijatar i njegove dve ćerke su izgubili suprugu i majku u nesreći, a sada se na njih navukla kletva jer počinje da ih proganja stvorenje iz dečijih strahova i mraka – Babaroga. Očekivao sam nešto zanimljivije s obzirom da je zasnovano po kratkoj priči horor legende Stivena Kinga, ali ovde to nisam dobio, pa je ovo samo još jedan predvidljivi natprirodni horor gde se čudovište hrani strahom i teroriše svoje žrtve koristeći njihove traume.
THE LAST VOYAGE OF THE DEMETER (Ocena 2/5) Od svog objavljivanja 1897. godine, roman Drakula Brema Stokera, je neiscrpni izvor brojnih filmskih i serijskih adaptacija, i svakako jedno od najuticajnijih i najpoznatijih dela o vampirima ikada. Do sad smo već videli sve moguće verzije Drakule (ove godine smo imali komičniji horor o njegovom slugi Renfildu), a sad je na red došla adaptacija sedmog poglavlja u kome Drakula putuje od Transilvanije do Londona na brodu Demeter i čim se spusti noć napušta svoj sanduk i teroriše posadu. Ovde ne objašnjavaju ko je i šta je Drakula, jer je svim gledaocima očigledno jasno. On se čak i ne pojavljuje u svom ljudskog obliku već kao jezivo čudovište sa krilima, sličnije Nosferatuu, nego kao uglavnom prikazana zavodljiva krvopija. Ovo je dosta jednostavan i efektivan horor, ali nepotrebno razvučen, s obzirom na to da se radi o adaptaciji samo jednog poglavlja romana.
ANIMIRANI
ELEMENTAL (Ocena 3/5) Animirani filmovi iz Diznijeve i Piksarove radionice znaju da potrefe balans između zabave za najmlađe i dubljih tema koje će razumeti starija publika, pa su zato odlični za celu porodicu. U najnovijem njihovom filmu, pratimo stanovnike jednog grada u kome žive humanoidne personifikacije četiri elemenata – vatre, vode, zemlje i vazduha. Dok je grad prilagođen stanovnicima vode, zemlje i vazduha; vatreni su ovde prikazani kao imigranti koji se ne uklapaju i predstavljaju opasnost za ostale elemente zbog čega nisu baš omiljeni. Ovde je fokus na romantičnom odnosu devojke od vatre i dečka od vode, čija je ljubav zabranjena. Oni se suočavaju sa predrasudama od strane porodica i ostalih stanovnika, ali i moraju da spreče opasnost koja preti celom gradu. Režiser filma je rekao da je inspiraciju našao u svom detinjstvu, kao dete korejskih imigranata u Njujorku 1970-ih godina. Iako je premisa filma zanimljiva i bavi se važnim porukama, radnja nije dovoljno dobro obrađena, i ima dosta nelogičnosti i formulaičnosti kakvu nismo navikli kod Diznija i Piksara. Dakle, nije ovo jedan od njihovih najgorih filmova, ali se ne može baš svrstati ni sa najboljima, pa otud srednja ocena.
NIMONA (Ocena 4/5) Smeštena u kraljevstvo koje je mešavina srednjevekovne i futurističke estetike, pratimo avanture dva antiheroja, titularne Nimone i viteza Balistera. Kad Balisteru smeste ubistvo kraljice, on se nađe u bekstvu i upozna Nimonu. Ona izgleda kao tinejdžerka, ali zapravo može da preuzme bilo kakav oblik. Ona zna kako je biti odbačen zbog toga što si drugačiji, pa se udružuju da pronađu pravog krivca za ubistvo i speru ljagu sa Balisterovog imena. Nimona tokom celog filma ismeva Balistera koji želi da zna njenu prošlost i shvati ko je ona, ali momenat u kome zapravo otkrijemo istinu o njoj je dosta dobar i emotivan. Film ima zaista super ideje za teme kojima se bavi: od toga kako je biti gledan kao negativac jer si drugačiji, do neprihvatanja od strane drugih i prihvatanja samog sebe. Dosta je i progresivan, jer je Balister gej i u vezi sa drugim vitezom, ali to nije veštački nametnuto i nabijano na nos za najmlađu publiku, već samo prikazuje da postoje svakakve različitosti i da ih treba prihvatiti i razumeti.
SPIDER-MAN: ACROSS THE SPIDERVERSE (Ocena 4/5) Multiverzumi su sada nešto što često viđamo u superherojskim filmovima, kao u Marvelovom Spider-Man: No Way Home ili DC-jevom The Flash. Pre ta dva filma, 2018. godine je sve oduševio animirani Spider-Man: Into The Spider-Verse, u kome tinejdžer iz Bruklina Majls Morales postaje Spajdermen i otkriva postojanje i drugih Spajdermena. U nastavku, otkrivamo da postoji elitna organizacija koju čine najbolji Spajdermeni, čiji je zadatak da spreče anomalije u univerzumima. Nastavak je fantastično animiran, jer svaki Spajdermen ima svoj stil, i film odlično prikazuje šarene i maštovite varijacije na tog heroja (odnosno heroje i heroine). Malo mi je falilo da dam odličnu ocenu, ali mislim da je prvi deo bio originalniji i duhovitiji, i ponudio je zaokruženiju priču. Ovde je nekako previše svega i, iako film traje 2 sata i 20 minuta, samo je uvod za dalje delove o Spajderverzumu.
Knjige, filmovi, serije 