FILMOVI: JUN 2021

KOMEDIJA I MJUZIKL

CRUELLA (Ocena 5/5) Dizni u poslednje vreme radi igrane adaptacije svojih animiranih klasika, pri tom često menjajući priču, dajući fokus sporednim likovima ili zlikovcima poput Grdane i u ovom slučaju Kruele odnosno Zlice. Neke adaptacije, poput Lepotica i zver, su bile verne originalu, ali meni se više dopadaju ove promene u priči. Za Kruelu svi znamo iz 101 dalmatinca, pa sam se pitao kako može da naprave junaka od žene koja želi da ubije pse? Čak su i od Grdane sa Anđelinom Žoli uspeli da naprave tragičnu heroinu, koja na kraju postane bliska sa Uspavanom lepoticom – dok u ovom filmu Zlica je antiheroina i baš zato je film dobar. Može se reći da je film podeljen u dve celine, pa u prvoj smeštenoj u London 60ih pratimo buntovnu devojčicu Estelu, koja se rodila sa crno-belom kosom. Ona sebe krivi za smrt svoje majke, jer je izazvala haos na zabavi kod baronice Von Helman, čiji su je dalmatinci napali. Estela postaje siroče i sprijatelji se sa dva dečaka kriminalca, pa kad odraste, ulogu preuzima Ema Stoun. Oni postaju lopovi, ali Estela želi da bude modna kreatorka i prevarom (ali i talentom za dizajn) se zaposli kod baronice. Sve se menja u drugoj polovini kad Estela shvati da je baronica kriva za smrt njene majke, pa Estela postaje Kruela – okrutna i hladna, željna osvete. Malo je taj prelaz prebrz i nagli, ali Ema Stoun je odlična u obe verzije lika. Pored jedne Eme, tu je i druga genijalna Ema – Ema Tompson, kao baronica koja je još gora osoba od Kruele. Videćemo i likove koje znamo iz kasnijih avantura o dalmatincima, poput Anite, koja je ovde novinarka i Estelina stara prijateljica iz škole, i Rodžera, koji radi kao advokat za baronicu, pa je ostavljen prostor za nastavak gde Kruela pokušava da se dokopa Anitinih i Rodžerovih pasa. Film je brz, zabavan, ponekad preteran, kao i moda koju Kruela i baronica dizajniraju, ali nikad dosadan, i čitav taj pank fazon Londona 70ih je prepun stila i sjajne muzike, i odlične režije Krejga Gilespija (I, Tonya), pa je po meni Kruela odnosno Zlica jedno od neočekivanih i boljih iznenađenja.

GOOD ON PAPER (Ocena 4/5) Meni je komičarka Iliza Šlezinger jedna od boljih komičarki nove generacije, njeni stend-ap specijali za Netflix, kao i skeč serija gde je igrala razne likove su bili odlični, pa sam dao šansu ovom filmu u kojem igra glavnu ulogu i za koji je pisala scenario. Zasnovan po njenom ličnom iskustvu, gde je upoznala dečka koji je na prvi pogled delovao savršeno, da bi se ispostavilo da je narcisoidni patološki lažov, pretočila je priču u anti-romantičnu komediju. Ona igra ne baš tako uspešnu komičarku i glumicu Andreu, koja u avionu upozna Denisa, i deluje kao jedan od onih ‘meet cute’ susreta u romantičnim komedijama. Denis je studirao na Jejlu, uspešni je biznismen, ali ima devojku, što ne sprečava Andreu i njega da se sprijatelje. Kad joj prizna da je zaljubljen u nju, Andrea nije sigurna da želi da bude sa njim, ali mu da šansu. Ipak, onda počinje da uviđa razne nelogičnosti u Denisovim pričama – ona ne zna gde on živi, deluje da nikad nema novca, kad ga uhvati u laži on kaže da mu majka ima rak i da brine o njoj – pa Andrea počinje da preispituje ko je Denis zapravo. Ovo nije tipična romantična priča, i malo pati od nesklada u žanru pa nismo sigurni da li želi da bude otkačena komedija ili realistična priča o neobičnoj situaciji. Ipak, Iliza kao Andrea i Rajan Hansen kao Denis su dobri u svojim ulogama, i istinita priča po kojoj je film rađen je zaista zanimljiva.

IN THE HEIGHTS (Ocena 3/5) Ovaj film je rađen po popularnom mjuziklu sa Brodveja, iza kojeg stoji Lin-Manuel Miranda, koji je zaslužan i za čuveni mjuzikl Hamilton, gde su bele političke ličnosti iz američke istorije igrali glumci koji su Afro-Amerikanci i Latino. I ovde je fokus na Afro-Američkoj i Latino populaciji koja naseljava Vašington Hajts u Njujorku i na njihove svakodnevne živote i probleme sa kojima se susreću. Fokus je na četiri lika: Usnaviju, vlasniku prodavnice koji sanja o povratku u Dominikansku Republiku; Vanesi u koju je Usnavi zaljubljen i koja sanja da postane modna kreatorka; Usnavijevom prijatelju Beniju, koji radi kao dispečer u kompaniji za izdavanje limuzina i zaljubljen je u vlasnikovu ćerku Ninu; i Nini, koja je odustala od fakulteta i ne zna kako da to saopšti ocu i ostalima koji od nje puno očekuju. Film je prepun energije i boja, smešten u vrele, letnje dane, i oseća se ta atmosfera Njujorka, koji čine razne rase i nacionalnosti koju mu daju na multikulturalnosti. Pored toga, pesme su dobre, ali pošto film traje skoro dva i po sata, postaju zamorne i ponavljaju se, i sve su skoro recitacije gde likovi bukvalno prepričavaju šta misle. Siguran sam da ovo mnogo bolje funkcioniše uživo kao predstava, jer sama priča je dosta tanka, iako su glumci sjajni, muzika dobra i važan je prikaz siromašnih imigranata u Njujorku sa velikim snovima.

PLAN B (Ocena 5/5) Tinejdžerske komedije se često bave temom seksa, jer je to uzrast kad mladi ljudi otkrivaju svoju seksualnost i hormoni divljaju. Ipak, u većini je fokus na momcima, ali smo u zadnje vreme sve više dobili takve filmove iz ženske vizure i Plan B je definitivno jedan od boljih i smešnijih primera. Radnja prati dve najbolje prijateljice srednjoškolke, koje nisu baš popularne – štreberka Indijka Sani i Latino pankerka Lupe. Kad Sani izgubi nevinost na svojoj žurki (jer kakav bi to tinejdžerski film bio bez žurke kad roditelji odu?), ona se plaši da je zatrudnela jer je kondom ostao u njoj i otkrila ga je tek ujutru kad ode u WC. Ipak, apotekar odbije da joj proda pilulu za dan posle jer zaista postoji zakon koji mu to omogućava ukoliko se kosi sa njegovim moralnim načelima – a kako je Indijac, Sani ga podseća na njegovu ćerku. Sani i Lupe kreću na put da nabave pilulu, i ovo se pretvara u road movie, gde će na naizgled jednostavnom putovanju doživeti brojne smešne situacije. I zaista, film je urnebesan i sporedni likovi su odlični, ali likovi Sani i Lupe su ono što ga izdvaja, kao i njihov odnos i prijateljstvo. Da nije sve tako sjajno shvatamo kad vidimo da kriju tajne jedna od druge, jer je Sani spavala ne sa svojom simpatijom već sa dečkom iz škole koji je veoma religiozan, a i da je Lupe zaljubljena u jednu devojku iz benda, a ne dečka kako Sani misli (jer ime Logan može da bude i muško i žensko). Glumica Natali Morales, uglavnom poznata po sporednim ulogama u komedijama, režira ovaj film, i odlična je u tome – slično kao i glumica Olivija Vajld, koja se oprobala u režiji takođe odlične ženske tinejdž komedije iz 2019. Booksmart.

THE HOUSE OF FLOWERS: THE MOVIE (Ocena 2/5) La Casa De Las Flores je Netflixova sapunica-komedija koja se završila prošle godine posle tri sezone, a sada smo dobili filmski nastavak. I ovde pratimo likove bogate porodice De la Mora, odnosno najstarije Pauline, njene sestre Elene i brata Hulijana, i sve je smešteno tokom jednog venčanja u njihovoj staroj kući, gde pokušavaju da ukradu sakrivenu kutiju koja čuva porodičnu tajnu. U isto vreme, pratimo i flešbek na njihove roditelje 1980. tokom druge svadbe. Dok je serija bila zanimljiva parodija na telenovele, ovaj film je potpuno nepotreban dodatak.

KRIMI, MISTERIJA I TRILER

CENSOR (Ocena 4/5) Tokom 80ih godina u Britaniji, Inid radi kao cenzor i pregleda horor filmove pre distribucije da odluči da li su prikladi za javnost. Ona je povučena i profesionalna mlada žena, koja osim posla nema privatni život. U detinjstvu, njena sestra je nestala tokom igre u šumi, i Inidini roditelji odlučuju da je zakonski proglase mrtvom, iako Inid veruje da će je pronaći i da je živa. Kada u jednom hororu vidi glumicu koja liči na njenu sestru, a i radnja filma podseća na njihovu igru i nestanak, Inid postaje opsednuta otkrivanjem istine i život joj se pretvara u pravi košmar. Sniman po uzoru na horore iz 80ih i doba VHS kaseta, film je dosta atmosferičan i napet, pa će se fanovima sporijih trilera dopasti.

FALSE POSITIVE (Ocena 5/5) Ovaj triler, koji je pomalo i psihološki horor, nikako ne bih preporučio trudnicama, jer iako to može da deluje kao najlepše iskustvo u ženinom životu, svakako je doba prepuno stresa i straha. False Positive, slično kao i horor klasik Rozmarina beba, prikazuje period začetka i trudnoće kod jednog para iz Njujorka, gde ubrzo shvatamo da nešto nije u redu i da ih čeka nešto zlokobno. Komičarka Ilana Glejzer, koju znamo kao otkačenu devojku iz komedije Broad City, je ovde u ozbiljnijoj ulozi buduće majke Lusi i odlično se snašla. Ona i Džastin Turo koji igra njenog muža glume uspešni i bogati par sa Menhetna, koji nikako ne može da dobije dete, pa se obrate njegovom mentoru, specijalisti za veštačku oplodnju kojeg igra Pirs Brosnan. Iako u početku sve deluje savršeno i Lusi uspeva da zatrudni, film prerasta u paranoju koju pratimo iz njene vizure, i sumnjamo da su njen suprug i doktor zapravo u tajnom dogovoru u koji ona nije uključena. Odlična, napeta atmosfera, sjajna gluma i dobri preokreti čine ovo jednim od boljih horor-trilera godine.

SPIRAL (Ocena 3/4) Serijal Saw ili Slagalica strave kako je preveden kod nas je jedan od najuticajnijih horor franšiza, koja je pokrenula pomamu za takvim filmovima tokom 2000. i 2010. gde je fokus na nasilju, krvi i komplikovanim scenama gde likovi na kreativne načine gube život. Iako je osmi film Jigsaw najavljivan kao poslednji deo, moramo znati da horori uvek oživljavaju i vraćaju se – isto kao i ubice koje u poslednjem momentu kada mislimo da su mrtvi skoče i opet napadnu junake. Ja sam fan prvih nekoliko delova, ali mislim da poslednja dva filma nisam pogledao, što ne predstavlja problem za Spiral, jer je on više spin-of nego tipični nastavak. Komičar Kris Rok je fan serijala, pa pored toga što je producent on i igra lik detektiva koji juri imitatora-ubicu koji se okomio na njegove kolege policajce. Iako nije loš kao triler, Spiral je daleko od originalnih delova i dosta je predvidljiv. Po atmosferi želi da podseća na klasike žanra poput Se7en i 8mm, ali sam već na polovini znao kako će se završiti.

THE WOMAN IN THE WINDOW (Ocena 3/5) Meni se knjiga Žena na prozoru dopala, iako je samo kopija jednog od onih trilera koji imaju žena ili devojka u naslovu i prate psihički nestabilnu junakinju koja je umešana u zločin pa joj niko ne veruje (Gone Girl, The Girl On The Train, The French Girl…). Ejmi Adams se specijalizovala za slične uloge, poput alkoholičarke novinarke u miniseriji Oštri predmeti, pa i ovde igra agorafobičnu Anu Foks, koja ne napušta svoju ogromnu, ali oronulu kuću u Njujorku, i često zaspe uz stare crno-bele filmove, nakljukana pilulama i alkoholom. Ona je dečiji psiholog, rastavljena od muža i ćerke koja živi sa ocem, i iako se sa njima čuje svakodnevno vidimo da nešto tu nije baš u redu. Ona postaje opsednuta porodicom Rasel koja se useli preko puta koju čine otac Alister, naizgled nasilni biznismen; majka Džejn; i sin tinejdžer Itan, koji deluje da se boji oca. Ana se sprijatelji sa Džejn, ali onda prisustvuje prizoru kroz prozor gde vidi njeno ubistvo. Kada pozove policiju, pojavljuju se Raselovi, koji tvrde da Ana nikad nije upoznala Džejn i da je Džejn živa – nju sada glumi Dženifer Džejson Li, iako je osoba koju je Ana upoznala glumila Džulijen Mur. Dakle ovde imamo A-listu glumaca počev od Ejmi, Džulijen, Dženifer, kao i Garija Oldmana kao Rasela, Brajana Tajrija Henrija kao detektiva koji istražuje, i Vajata Rasela kao Aninog podstanara, ali su svi oni protraćeni u ovom pomalo razvučenom i dosadnom trileru, koji je očigledan omaž Hičkokovom Prozor u dvorište. Sama misterija i razrešenje su bolje funkcionisali u pisanoj formi, gde smo mogli dublje da uđemo u psihu likova i neke preokrete zamislimo umesto da ih vidimo na ekranu. Nije ovo toliko loš film, ali mogao je biti bolji, pa ne čudi da iako je snimljen 2018. i planiran za distribuciju 2019. tek sad je izašao i to na Netflix umesto u bioskope i mnoge scene su promenjene tokom snimanja. Na kraju se ispostavilo da je mnogo zanimljivija priča o piscu romana Žena na prozoru Ej Džej Finu, za koga se otkrilo da je plagijator koji lažirao diplomu, i lagao je da ima tumor na mozgu, da mu je majka umrla od raka i brat od samoubistva, pa je u planu film o njegovom životu sa Džejk Džilenholom u glavnoj ulozi, koji može biti bolji istiniti triler nego ova adaptacija njegovog romana.

AKCIJA I AVANTURA

THE ICE ROAD (Ocena 2/5) Još jedna tipična akcija, gde Lijam Nison glumi heroja u godinama sa veštinama koji ga čine savršenom osobom za spašavanje nekoga. Već smo ove godine imali njegov film The Marksman, gde je igrao ratnog veterana koji štiti dečaka od kartela; a u The Ice Road igra kamiondžiju, čiji tim mora da spasi zarobljene rudare u ledenim divljinama Kanade. Nisam ni očekivao od ovog filma ništa posebno: akcija je solidna, ali je zaboravljiv.

THE MISFITS (Ocena 2/5) Ja volim filmove koji se bave lopovima ili špijunima, koji moraju da izvedu komplikovanu pljačku ili misiju, pri tom koristeći maske, lažne identitete i high tech naprave, a sve to na egzotičnim lokacijama širom sveta. The Misfits je delovao kao nešto iz tog žanra, gde ostavimo mozak po strani i samo uživamo u naizgled komplikovanoj, a zapravo jednostavnoj radnji, ali nije čak ni ispunio uslov da bude zabavan kao recimo Fast & Furious franšiza. Pratimo grupu lopova, od kojih je najpoznatije ime Pirs Brosnan koji je i dalje šarmantan kao i kad je igrao 007 agenta, a tu su i ostali članovi tima, poput majstora za prerušavanje, devojke koja zna borilačke veštine, stručnjaka za eksplozive, itd. Smešten u Ujedinjene Arapske Emirate, film je lep na oko, ali prazan i ne naročito zabavan.

SF I HOROR

A QUIET PLACE PART II (Ocena 3/5) Dok je prvi deo ovog serijala bio jedan od boljih novijih horora, nastavak je potpuno nepotreban, ali kako je doživeo uspeh kod publike i kritike, sigurno nas čeka još delova. Ovde pratimo preostale preživele članove porodice Abot, koju čine majka, ćerka, sin i beba. Emili Blant koja igra majku je ovde više u sporednoj ulozi, pa se film fokusira na Milisent Simonds kao gluvu ćerku Regan koja prati signal preko radija i traga za preostalim preživelima u postapokaliptičnom svetu. Na početku imamo flešbek na prvi dan napada vanzemaljaca koji reaguju na zvuk, pa tu vidimo režisera Džona Krasinskog koji igra i oca koji je izgubio život u prvom delu. Nastavak je proširio priču, dodao nove likove i lokacije, ali nisu otkrili ništa više o vanzemaljcima niti kako se ostatak sveta nosi sa invazijom. Prvi deo je stajao za sebe, ali ovaj deo upravo pati od tog sindroma srednjeg filma i samo je uvod za dalje nastavke.

FLASHBACK (Ocena 1/5) Ovaj SF film je smešten u dva vremenska perioda, i prati mladog čoveka Freda, koji naizgled ima savršen život, ali onda počinje da istražuje nestanak devojke koju je poznavao u školi; a potom pratimo i njegovo tinejdžersko doba pre njenog nestanka i sve je povezano sa misterioznom drogom, pa nismo sigurni da li on putuje kroz vreme ili šta se dešava. Radnja je prekomplikovana i apstraktna, ali ne na dobar način, i film mi nije držao pažnju već od početka da se trudim da ispratim previše, pa me uopšte nije bilo briga ni za likove, ni za misteriju, a ni sam kraj koji nije ponudio nikakav konkretan odgovor.

INFINITE (Ocena 2/5) Mark Volberg igra čoveka koji pati od šizofrenije, ali onda otkriva da glasovi i vizije u glavi nisu bolest, već fragmenti prošlog života jer može da se reinkarnira. Ispostavlja se da postoje dve vrste besmrtnika: Vernici, odnosno dobri momci kojima i on pripada, i Nihilisti, koji su naravno loši i žele da unište svet. Svi kreću u potragu za misterioznim objektom po imenu Jaje, koje odlučuje o sudbini sveta. Akcione scene su solidne, ali sama priča i mitologija oko reinkarnacije baš i nema previše smisla. Infinite me je podsetio na prošlogodišnji Netflixov akcioni SF film The Old Guard sa Šarliz Teron, koji se takođe bavi besmrtnim ratnicima, i bolji je od ovog filma.

THE CONJURING: THE DEVIL MADE ME DO IT (Ocena 2/5) Horor serijal The Conjuring je veoma uspešan, i ima brojne nastavke i spin-ofove, ali mislim da se po kvalitetu nijedan nije približio originalnom filmu, što je čest slučaj za horore. Džejms Van koji je režirao prva dva dela nije se vratio u rediteljsku stolicu, pa treći deo uopšte nije dobar kao prvi i drugi. Dok su se oni bavili temom ukletih kuća, ovde je fokus na suđenju čoveku optuženom za ubistvo koji tvrdi da je zaposednut demonom. Svaki deo ovog serijala je ‘zasnovan na istinitim događajima’, i to je moj najveći problem sa ovim filmovima. Dok su u filmu likovi demonologa Eda Vorena i njegove žene medijuma Lorejn Voren prikazani kao heroji i borci protiv zla, u stvarnosti je očigledno da se radilo o ljudima željnim slave koji su koristili sujeverne ljude. Naročiti je to problem u ovom filmu, gde je osoba koja je u stvarnosti očigledno imala psihičkih problema i ubila nekoga pokušala da se izvuče na demonsku posednutost. Ali ako i posmatramo film kao fikciju, sam horor nije blizu prvom i drugom delu i nema memorabilnih scena kao prva dva. Čak su i Patrik Vilson i Vira Farmiga koji igraju Eda i Lorejn na autopilotu i više su iritantni nego inače. Što se mene tiče ova trilogija može da se završi, ali sigurno ćemo dobiti još nastavaka, prednastavaka, spin-ofova, pa kad-tad i rimejke, i to je najveći horor što se svaka uspešna i originalna ideja iscrpi do poslednje kapi krvi.

FANTAZIJA

LUCA (Ocena 5/5) Ova animirana fantazija dolazi od Pixara i Diznija, i definitivno su te kompanije majstori kada su u pitanju pametni, emotivni i duhoviti crtani filmovi u kojima ne uživaju samo najmlađi, već su za sve uzraste i svakoga. Luka iz naslova je dečak, koji je morsko stvorenje, i živi ispod vode sa porodicom, ali sanja o odlasku na površinu. Klasična priča poput Male sirene možda na prvi pogled deluje već viđeno, ali sitnice čine ovaj film magičnim. Luka jednog dana na površini upoznaje drugog dečaka, malo starijeg Alberta, koji mu otkriva čari površine, i sprijatelje se. Kada su van vode, oni izgledaju kao obični dečaci, ali čim ih i malo vode dotakne vidi se njihov pravi oblik u vidu morskih stvorenja sa škrgama i repom. Smešten u Italiju, koja je zaista prekrasno animirana, od plave vode, do zelene prirode, i prepuna boja okupanih suncem, poželećemo da odmah odemo tamo iako je sve nacrtano u kompjuteru. Prvi trejleri su asocirali na film Call Me By Your Name, o gej romansi u Italiji, pa kako je ovde fokus na dva dečaka ljudi su se pitali da li je ovo prvi Pixarov i Diznijev film sa gej junacima. Ne, to nije u pitanju, jer ovde nema romanse – mada ako zagrebemo ispod površine, možemo da prepoznamo teme o različitosti, skrivanju istine o sebi i bliskosti između dve osobe koje drugi ne prihvataju. Možda mlađima te metafore promaknu, ali Luca svejedno sjajno funkcioniše kao prelepa avantura, i poruke koje šalje su odlične da ih mladi gledaoci usvoje, a stariji ih se prisete, ili čak i promene svoje predrasude i prihvate one koji su drugačiji, jer upravo razlike čine život posebnim.

SERIJE: JUN 2021

KOMEDIJA

FEEL GOOD: Sezona 2 (Ocena 5/5) Prva sezona ove britanske serije je bila jedna od najboljih novih serija prošle godine, ali Netflix je rešio da je otkaže posle druge sezone. To se desilo i seriji slične tematike Special, ali su za obe njihovi scenaristi znali da dolazi kraj pa su mogli da završe priču na zadovoljavajući način. Ovde pratimo likove komičarke Mej i njene bivše devojke Džordž nakon raskida, ali se one ubrzo i pomire. Pitanje je da li njihova veza ima budućnost, jer pored ljubavi i seksualne privlačnosti, veoma su različite. Uz to, Mej kao lečena narkomanka se nosi sa traumama koje je potisnula iz perioda kada je kao tinejdžerka otišla od kuće, pa se ova serija bavi i pitanjima seksualnog zlostavljanje i polnog identiteta, jer Mej stalno kroz šalu govori kako se ne oseća kao žensko ni muško (u stvarnosti je komičarka Mej Martin nebinarna). Iako se bavi teškim temama, Feel Good je i duhovita i zabavna serija, iako nema momenata gde ćete se smejati na sav glas, već više humor proizilazi iz dobrih likova. Uz to, odnos Mej i Džordž je veoma kompleksan, pa su jedan od realističnijih prikaza veze, a i prikaza života milenijalaca.

DRAMA

ELITE: Sezona 4 (Ocena 4/5) Ova tinejdžerska sapunica-misterija iz Španije je bila odlična u prvoj sezoni, u drugoj smo dobili neke nove likove koji su nam postali favoriti, pa je treća sezona završila misteriju oko Marininog, a potom Polovog ubistva. Neki od likova su napustili seriju posle te sezone, poput Lu, Karle, Nadie i Valeria, pa je pitanje da li su nam trebali novi nastavci i novi likovi. Ipak, i u novoj sezoni Elite je preluda i prepuna svega – od seksa, žurki, zločina, droge – pa nas tera da gledamo svaku novu epizodu i dalje. U novoj sezoni dolaze i novi likovi, a to je troje dece novog, strogog direktora elitne privatne škole. To su naizgled savršena učenica Ari, za koju se zagreju Samuel i Guzman (koji je u vezi na daljinu sa Nadiom koja se školuje u Njujorku); Arin blizanac Patrik, koji se umeša u vezu Andera i Omara, pa od njih dobijamo scenu seksa u troje po kojoj je Elite poznata u svakoj sezoni; i najmlađa Mensija, koja je najbuntovnija i počinje da spava sa starijim muškarcem u zamenu za novac, a zaljubljuje se u Rebeku. Tu je još jedan novi lik u vidu princa Filipea, kojeg sponzoruša Kajetana počinje da juri i vidi kao svoj spas od toga što je čistačica u školi. I ovde na kraju prve epizode imamo misteriju kada vidimo da kako naizgled mrtva Ari pluta u vodi, pa dalje pratimo flešbekove šta je dovelo do toga. Elite se više i ne pretvara da je realističan prikaz života tinejdžera – deluje da se svaka luda žurka završi ili seksom pod drogom i alkoholom ili nekim zločinom – ali upravo je to čini toliko gledljivom i zabavnom.

SUMMERTIME: Sezona 2 (Ocena 3/5) Još jedna tinejdžerska drama dolazi sa Netflixa, i to iz Italije, ali ne deluje mi da je popularna toliko kao Elite. Možda je razlog taj što nema toliko skandaloznih scena poput Elite ili ranije Netflixove tinejdž drame iz Italije, Baby, već je više realističan prikaz života mladih. Radnja je smeštena u hotel na obali, gde radi Samer, koja se zaljubi u sina menadžera hotela Alea. Pored njih pratimo i njihove prijatelje, koji otkrivaju svoju seksualnost, upadaju u ljubavne trouglove, i sve ono što čini tinejdž romantične drame. Ipak, likovi nisu previše zanimljivi, njihove ljubavne avanture smo do sada videli već u sličnim serijama, pa je ova serija ok za gledati sa pola pažnje i uživati u lepim letnjim prizorima.

FANTAZIJA

LUCIFER: Sezona 5 (Ocena 4/5) Lucifer se prikazivao na Foxu u prve tri sezone, ali je otkazan, da bi potom prešao na Netflix. Netflix im je dodelio četvrtu i petu sezonu, a obnovljena je i za poslednju šestu sezonu. Ova peta sezona je zapravo nastavak pete sezone (2020. smo dobili 8 epizoda, pa ovde godine još 8), i nastavlja priču o dolasku Boga na Zemlju. To unosi razdor između Lucifera i njegovog zlog blizanca Majkla, a komplikuje i vezu između detektivke Kloi i Lucifera. Dalje pratimo i ostale likove, poput Kloinog bivšeg muža takođe policajca Dena; anđela Amenadijela koji je dobio sina sa Luciferovim psihoterapeutom Lindom; demonku Mejz koja započinje vezu sa Evom (da, Eva kao žena od Adama, pa se provuče smešna fora na to što su Eva i Mejz par, gde se Mejz predstavi kao Stiv – od homofibične izjave da Bog nije stvorio Adama i Stevu, nego Adama i Evu). Na kraju sezone, neki od likova su izgubili život, i sprema se veliki rat između nebeskih bića sa Luciferom sa jedne, i Majklom sa druge strane. Kako smo prošle godine imali neke esperimentalne epizode poput crno-bele noir epizode o Mejzinoj prošlosti, ovde imamo epizodu koja se fokusira na Dena čiji se lik dosta razvio od prve sezone do sada, kao i zaista odličnu mjuzikl epizodu gde je Tom Elis koji igra Lucifera pokazao svoj muzički talenat. Lucifer je serija koja dosta poseća na stare serije fantazi žanra poput Bafi, ubice vampira i spin-ofa Ejndžel, pa je to i mana jer i dalje u svakoj epizodi rešavaju neki novi slučaj. To je i bila početna premisa serija, gde đavo vlasnik noćnog kluba u Los Anđelesu i detektivka rešavaju zločine, i to je najlošiji deo svake epizode. Ipak, duhoviti likovi i dobri glumci, kao i razrađena mitologija sa Biblijskim motivima, čine Lucifera jako zabavnom serijom.

FILMOVI: MAJ 2021

KOMEDIJE

FRENCH EXIT (Ocena 5/5) Moram da priznam da mi je trebalo vremena da se naviknem na stil ovog filma, jer kako je radnja odmicala menjale su se situacije iz komedije u dramu, pa čak i u apsurd i fantaziju. Zbog tog razloga me je dosta podsetio na filmove Vudija Alena, čiji sam fan, jer se isto tako bavi elitom Njujorka, potom ima deo smešten u Evropu, a i likovi su egocentrični bogataši i njihove lične drame. Pored Alena, vidim uticaj i Vesa Andersona, jer su likovi i događaji koje doživljavaju jako ekscentrični. Glavne uloge pripadaju Mišel Fajfer i Lukasu Hedžisu, kao bogatoj udovici i njenom sinu, koji bankrotiraju i sele se iz Njujorka u Pariz. Na putovanju, upoznaju jednog medijuma, a potom se u priču u Francuskoj uključuju i privatni detektiv, otkačena stara poznanica, a tu je i mačka koja predstavlja reinkarnaciju udovičinog muža. Mišel Fajfer je sjajna kao hladna i cinična žena, koje ja zapravo depresivna, i Lukas Hedžis pokazuje da je jedan od boljih glumaca nove generacije koji prihvata netipične projekte, pa je veoma dobar kao nesnađeni čovek koji je pod velikim uticajem svoje stroge majke. Iako je često apsurdna, ova mešavina drame i komedije uspeva da bude i emotivna.

LONG WEEKEND (Ocena 2/5) i MAINSTREAM (Ocena 2/5) su delovali zanimljivo po pitanju svojih premisa i glumaca koji igraju u njima, ali su oba propuštene prilike i nisu baš dobri. Long Weekend je romantična komedija, koja prati depresivnog pisca Barta, čiji se život menja kad upozna neobičnu Vienu i zaljube se. Sve se menja kada mu Viena kaže da je zapravo putnik kroz vreme i da dolazi iz budućnosti. Da li je ona samo luda ili zaista govori istinu? Pored toga, imamo još nekoliko preokreta, ali toliko su preterani, i pored solidne hemije Fina Vitroka i Zoi Čao, sve ostalo u filmu ne funkcioniše. Mainstream je satira na današnje influensere i vlogere, iza koje stoji Džia Kopola. Njen deda je čuveni režiser Frensis Ford Kopola, mada njeni filmovi više podsećaju na atmosferična dela njene tetke režiserke Sofije, ali nisu ni približno toliko dobri. Film prati konobaricu Frenki, neuspešnu glumicu iz Holivuda, koja upoznaje ekscentričnog Linka, i od njega pravi Jutjub senzaciju. Maja Hok i Endru Garfild su ok u svojim ulogama, ali ovaj film nije toliko dubok koliko misli i ne govori ništa novo što već ne znamo o delu internet kulture kakvi su influenseri, vlogeri i slično.

TOGETHER TOGETHER (Ocena 3/5) je solidna nezavisna romantična komedija, i prati izgubljenu 20godišnjakinju Anu, koja pristaje da bude surogat majka za 40godišnjeg neoženjenog Meta. Met nema ženu, ali je spreman da postane otac, a Ana i on se vremenom zbližavaju kada ona zatrudni i pitanje je da li njihova hemija može da preraste u romantični odnos, jer su kao osobe veoma različiti – Met je pomalo uštogljen i tradicionalan, a Ana je divljeg duha. Sama komedija i romansa su tipične za ovakve nezavisne filmove, ali su Ed Helms kao Met i Pati Harison kao Ana dobri u svojim ulogama. Ono što me je prijatno iznenadilo jeste što sam u jednom podkastu saznao da je komičarka Pati Harison transrodna osoba, a u filmu se to ne spominje i glumi biološku ženu koja zatrudni, pa je taj progres gde transrodne žene dobijaju ulogu bioloških žena korak u pravom smeru.

DRAMA

SEQUIN IN A BLUE ROOM (Ocena 3/5) Ova drama iz Australije se bavi gej tematikom i prati promiskuitetnog tinejdžera, koji ima anonimni seks za jedno veče i upoznaje različite, uglavnom starije muškarce preko aplikacija. Sve se menja kada na seks-žurki upozna mlađeg momka, kojeg posle pokušava da ponovo pronađe, a tu su i stariji čovek sa kojim je imao odnos i koji postaje opsednut njim, kao i drug iz razreda kojem nije svestan da se dopada. Zanimljiv je odnos između glavnog lika i njegovog oca koji je pun razumevanja, ali ovaj eksplicitni film nije previše dubok i ne otkriva mnogo o psihološkom profilu glavnog lika, već je nekako prazan skoro kao i on, iako je mladi glumac Konor Lič dobar u toj ulozi. Film Beach Rats iz 2017. godine se bavio sličnom temom i mnogo je bolji u tome.

AKCIJA I TRILER

THOSE WHO WISH ME DEAD (Ocena 3/5) i WRATH OF MAN (Ocena 3/5) imaju u glavnim ulogama Anđelinu Žoli i Džejsona Stejtama, i to su manje-više tipične uloge kakve smo od njih navikli, kao akcionih heroja, ali su dobri u tome. Tejlor Šeridan koji stoji iza Those Who Wish Me Dead je pisao scenario za neke dobre neo-vesterne i trilere, poput Sicario, Hell Or High Water, Wind River, Without Remorse, i ovde radnja prati vatrogasca kojeg igra Anđelina, koja mora da zaštiti dečaka svedoka ubistva dok ih jure plaćene ubice, a u isto vreme šumom u kojoj se kriju besni požar. Gaj Riči se nakon adaptacija poput Šerloka Holmsa, The Man From U.N.C.L.E., kralja Artura i Aladina vraća svom tipičnom krimi žanru (poput prošlogodišnjeg The Gentlemen). Stejtam igra misterioznog čoveka, koji se zaposli u kompaniji koja prevozi milionske iznose novca za banke, i potom spreči nekoliko pljački. Ipak, da on nije samo slučajni heroj shvatamo kada se u priču ubaci flešbek i otkrijemo njegovu tragičnu prošlost i razlog zapošljavanja u toj kompaniji, pa netipična struktura čini ovaj film dobrim i punim preokreta. Oba filma su solidni trileri, koje ne nude nešto što već nismo videli, ali to i očekujemo od akcionih junaka koje igraju Anđelina i Džejson.

SF

ARMY OF THE DEAD (Ocena 2/5) meša nekoliko žanrova od filma pljačke, akcije, horora, komedije… Zak Snajder režira ovo u svom tipičnom stilu, uz puno nasilja i stilizovane akcije, pa pratimo grupu pljačkaša koji pokušavaju da opljačkaju kazino u Las Vegasu, koji je pod karantinom zbog zombi epidemije. Naslov je referenca na čuveni serijal Džordža Romera o zombijima, ali ovaj film definitivno ne doprinosi ništa novo tom žanru, i nije čak ni blizu poput nekih boljih zombi-komedija kao Shaun Of The Dead ili Zombieland.

THE MITCHELLS VS. THE MACHINES (Ocena 4/5) je veoma simpatična animirana SF komedija, o jednoj običnoj porodici koja se nađe usred revolucije robota. Porodicu čine ćerka Kejti, koja želi da se bavi filmskom umetnošću; mlađi brat Aron, opsednut dinosaurusima; otac Rik, koji ne voli tehnologiju i često je u sukobu sa Kejti; kao i majka Linda, koja pokušava da drži porodicu pod kontrolom i smiruje razmirice između svog supruga i ćerke. Humor je veoma dobar, kompjuterska animacija odlična, a glasovi likova su takođe veoma dobri. Ipak, ovom filmu fali neke magije koju imaju recimo Pixarovi filmovi da bi bio skroz odličan, pa zato dobija jednu nižu ocenu.

SERIJE: MAJ 2021 – FANTAZIJE I SF

CASTLEVANIA: Sezona 4 (Ocena 3/5) Ova Netflixova anima inspirisana video igrom je jedan od odličnih primera adaptacije. Kao i u igri, radnja prati tri lika: lovca na vampire Trevora Belmonta, čarobnicu Sifu, i Adrijana ‘Alukarda’ Cepeša, sina Drakule i smrtnice Lise. Kratka prva sezona nas je upoznala sa ovim likovima, da bi u drugoj sezoni produbili mitologiju priče i dodali nove likove, a treća sezona je bila najlošija jer su likovi bili razdvojeni. U četvrtoj sezoni, likovi se polako okupljaju i spremaju za finalnu borbu između smrtnika i vampira. Ako ste fan anima, naročito onih brutalnih i nasilnih punih krvi i akcije, ali i priče o vampirima, Castlevania će vam se sigurno dopasti, iako poslednje dve sezone nisu bile tako dobre kao prve dve, mada je sam kraj zadovoljavajući.

LOVE, DEATH & ROBOTS: Sezona 2 (Ocena 3/5) Takođe sa Netflixa dolazi ova eksperimentalna serija, čije epizode traju između 5 i 20 minuta, i u svakoj epizodi se bavi temom SF-a, fantazije i avanture; pa upravo to je vrlina ove serije jer nikad ne znamo šta da očekujemo, ali i mana jer kao i u svakoj antologiji priče su neujednačene i neke su bolje od drugih. Uglavnom animirane, kroz tradicionalnu ili kompjutersku animaciju, ponekad mogu biti dramatične, nekad komične, a nekad i horor. Čak i ako nam se neka epizoda ne dopadne, tu je već sledeća i s obzirom da su kratke uspevaju da u samo par minuta prikažu različite svetove, likove i priče. U drugoj sezoni meni su se najviše dopale prva epizoda, koja je dosta smešna, i prati stariju ženu i njenog ljubimca koje postaju meta robota za usisavanje; i treća epizoda o distopijskom svetu budućnosti koji je omogućio ljudima besmrtnost, ali se bori sa previše populacije, pa detektiv koji je zadužen da ubija decu počinje da preispituje svoj životni poziv.

RAGNAROK: Sezona 2 (Ocena 3/5) Ova Netflixova serija iz Norveške se bavi Nordijskom mitologijom. Radnja je smeštena u mali gradić u savremeno doba, i prati tinejdžera Magnea, koji otkriva da je reinkarnacija boga groma Tora, dok je njegov polubrat reinkarnacija boga prevare Lokija. Iako smo u Marvelu videli popularnije verzije Tora i Lokija, serija Ragnarok je drugačija samo zato što dolazi iz Skandinavije, ali opet ni po čemu se ne izdvaja od sličnih serija koje mešaju žanr tinejdžerske drame i fantazije. Ipak, sama mitologija je dosta zanimljiva i likovi su dobri, pa želim da nastavimo da pratimo njihove dalje avanture.

JUPITER’S LEGACY: Sezona 1 (Ocena 3/5) Još jedna serija sa Netflixa o superherojima je trebala da bude sledeća velika franšiza, ali je dobila toliko loše kritike i otkazana je veoma brzo. Očekivao sam baš lošu seriju, ali se ispostavilo da je Jupiter’s Legacy ok i ništa više, pa nije prevelika šteta što je otkazana. Smeštena je u dva vremenska perioda: 1920e kada grupa ljudi ode na misteriozno ostrvo i dobije super moći; i današnje vreme gde pratimo tu grupu superheroja i njihovu decu, od kojih neki žele ili ne žele da nastave porodični posao. Likovi su solidni, efekti i kostimi ponekad ne baš tako dobri što je čudno jer je Netflix uložio dosta novca u seriju, a sama priča nije toliko ne zabavna i drži pažnju. Ipak, dekonstrukciju priča o superherojima kao antiherojima smo do sada videli već toliko puta, i to na mnogo bolje načine, pa je neminovno da je Jupiter’s Legacy bio upoređivan sa mnogo boljom Netflixovom serijom The Umbrella Academy, Amazonovom The Boys ili DC-jevim Doom Patrol.

SOLOS: Sezona 1 (Ocena 2/5) Ova Amazonova serija je baš veliki promašaj, što je prava šteta kada vidimo talentovane glumce koji igraju u njoj. Svaka epizoda SF antologije prati drugog lika, i većinom su to monodrame gde jedan glumac priča u kompjuter obraćajući se nama ili sa nekim oblikom veštačke inteligencije, svojim klonom, itd. Tu su En Hatavej kao naučnica koja pokušava da putuje kroz vreme; Entoni Maki kao biznismen koji se klonira kao robot; Helen Miren, kao žena sa promašenim životom koja se prijavljuje za misiju u svemir; a pojavljuju se i Uzo Aduba (Orange Is The New Black, Mrs. America, In Treatment), Konstans Vu (Crazy Rich Asians), Dan Stevens (Downton Abbey, Legion), Morgan Frimen… Mogla je ovo biti zanimljiva serija i bavi se nekim dubokim temama poput razvitka tehnologije i kako to utiče na ljudsku psihu i emocije, ali sve je nekako dosadno i ne baš toliko duboko koliko misli da jeste.

THE IRREGULARS: Sezona 1 (Ocena 3/5) Šerlok Holms je jedan od najviše adaptiranih fiktivnih likova, pa smo imali verodostojne adaptacije, pa priče smešteno u moderno doba, pa priče o Šerlokovim prijateljima, sestri, itd; a sad na red dolazi grupa siročića iz Viktorijanskog Londona koja je u nekoliko priča Artura Konana Dojla pomagala čuvenom detektivu. Ovde nije toliko fokus na Šerloku i Votsonu, već na grupi tinejdžera koji otkrivaju misteriozne natprirodne sile u Londonu i pokušavaju da ih zaustave. Nije ovo bila loša serija, svi mladi likovi su simpatični, a slučajevi dovoljno zanimljivi – ipak, samo me je podsećala na mnogo bolje serije poput Penny Dreadful ili nove serije The Nevers, koje se takođe bave magijom i mistikom u Viktorijanskoj Engleskoj, pa ne čudi da je otkazana posle jedne sezone.

SERIJE: MAJ 2021 – DRAME

IN TREATMENT: Sezona 4 (Ocena 5/5) Američka verzija serije Na terapiji za HBO je rimejk serije iz Izraela, a i mi smo u Srbiji imali našu lokalnu verziju. Struktura serije je neobična jer se emituje četiri do pet dana u nedelji i u svakoj epizodi pratimo dijalog između psihologa i njegovih pacijenata, a potom na kraju nedelje psihologov razgovor sa svojim terapeutom. Nakon tri sezone gde je psihologa glumio Gabrijel Bern, u četvrtoj sezoni radnja se premešta u Los Anđeles i prati njegovu prijateljicu, psihologa Bruk Tejlor. Nju igra Uzo Aduba, poznata iz serija Orange Is The New Black i Mrs. America, za koje je osvojila Emi nagrade. Svake nedelje i ponedeljka dobijamo po dve polučasovne epizode. Prvi pacijent kog pratimo je mladi gej Eladio, koji je bipolaran i kojem terapiju preko video poziva sa Bruk plaća bogata porodica za čijeg sina invalida radi kao negovatelj. Drugi je arogantni milioner Kolin, koji je izašao iz zatvora i sud mu je odredio terapiju sa Bruk, sa kojom se kao Afroamerikankom često razilazi u mišljenju po temi rase i svog odnosa prema ženama. Treća je buntovna gej tinejdžerka Lejla, koju baka sa kojom nema baš dobar odnos tera na terapiju. U poslednjoj epizodi tokom nedelje otkrivamo više o Bruk tokom njenih razgovora sa prijateljicom Ritom, i otkrivamo da se i psiholog Bruk nosi sa alkoholizmom, smrću oca i potragom za sinom kog je zbog pritiska porodice dala na usvajanje kao tinejdžerka. Ovde je fokus na dijalogu i psihologiji likova, i bavi se mnogim važnim temama mentalnog zdravlja i današnjeg društva uopšte.

THE HANDMAID’S TALE: Sezona 4 (Ocena 3/5) Kada govorimo o seriji Sluškinjina priča, prva sezona nas je sve oduševila temom položaja žena u distopijskom društvu Gileada, ali se potom izgubila u drugoj i trećoj sezoni jer nije pratila radnju istoimenog romana Margaret Atvud. U četvrtoj sezoni, radnja se konačno pomerila od toga da sluškinja Džun beži, pa se vraća u Gilead, i sada počinje njeno pravo bekstvo u Kanadu i suđenje komandantu Fredu i njegovoj supruzi Sereni. Ova serija je teška i mučna za gledanje, i to se nije smanjilo u novoj sezoni, ali deluje da su scenaristi napokon spremni da pomere radnju u napred i nadam se da ćemo uskoro dobiti kraj ove serije, a ne razvlačenje od 10 sezona kako su najavili.

MASTER OF NONE: Sezona 3 (Ocena 4/5) Prva sezona koja se emitovala 2015. godine, i druga koja je izašla na Netflixu 2017. godine, su pratile romantične avanture glumca Deva, kog igra komičar Aziz Ansari. Nakon druge sezone, Aziz koji i producira, piše scenario i režira je rekao da nema ideje za nastavak jer je završio priču o Devu; a kako su se i pojavile neke vesti o dejtu koji je pošao loše i skoro se graniči sa seksualnim zlostavljanjem – delovalo je da je Aziz ‘cancelovan’ odnosno da mu je karijera okončana. Ipak, Netflix nam je izručio treću sezonu od 5 epizoda, pod naslovom ‘Moment In Love’, gde epizode variraju od 20 do 50 minuta, i umesto Deva fokusiraju se na lik njegove prijateljice Deniz i njene nove partnerke Ališe, dok Aziz stoji iza režije, a scenario je pisao zajedno sa Lenom Vejt koja glumi Deniz. U drugoj sezoni smo imali epizodu o Danu zahvalnosti koja se takođe bavi Deniz, njenim prihvatanjem da je lezbijka i njenom Afroameričkom porodicom koju čine majka, baka i tetka; a za tu epizodu su osvojili Emi nagradu. U trećoj sezoni, pratimo Deniz koja je postala pisac, nosi se sa kreativnom blokadom i sa Ališom pokušava da dobije dete. Pobačaj dovodi do raskida, a u četvrtoj epizodi pratimo Ališu koja sama pokušava da začne veštačkom oplodnjom. Ovih pet epizoda se dosta razlikuju od prve dve sezone, i dosta su sporije, introspektivnije i dramatičnije nego inače za ovu komičnu seriju. I Lena Vejt i Naomi Aki su sjajne kao lezbijski par koji se nosi sa izazovima, a sjajna režija podseća na evropske umetničke filmove starijeg perioda. Videćemo i Deva u seriji iako nije fokus u njemu i saznati šta se dalje dešava sa njim, ali dopada mi se kako je Master Of None stvorio prostor za sporedne likove da dobiju fokus, pa se nadam i novim mini sezonama koje bi pratile druge likove.

POSE: Sezona 3 (Ocena 3/5) Poslednja sezona serije Pose mi se nije dopala kao prve dve sezone, iako nema sumnja da je ovo jedna veoma važna serija koja se bavi LGBT populacijom 80ih i 90ih godina, kao i ballroom kulturom, i HIV i AIDS epidemijom koja je mnoge koštala života. Pored toga, serija ispred i iza kamere ima brojne gej i transrodne glumce, scenariste, režisere i producente, pa je otvorila vrata manjinama da se probiju u Holivudu. Poslednja sezona prati likove koje smo zavoleli: Blanku, Elektru, Prej Tela i Ejndžel, kao i mnoge druge, dok se nose sa ličnim problemima. Blanka i Prej Tel imaju HIV i pokušavaju da žive normalne živote – što Blanki ide bolje jer započne vezu sa doktorom i postaje medicinska sestra; a Prej Tel se odaje alkoholu i drogama. Elektra je kao i uvek diva i započne biznis sa mafijom, ali je uvek tu da pomogne članovima svoje porodice; dok Ejndžel postaje model i veri se, ali se takođe bori sa zavisnošću od droge. Pose nekad ume da zaluta u melodramu, a naročito u poslednjoj sezoni deluje da podilazi previše tragičnim situacijama, a opet daje likovima toliko nerealnih uspona i padova da sve deluje preterano. Sam kraj je i tužan jer neki likovi umru, a neki nastavljaju život dalje – npr. scena gde četiri transrodne žene sede u restoranu i pričaju o seriji Seks i grad, pa vidimo da su one nove predstavnice feminizma koje su se izborile za svoje mesto u društvu. Nažalost, u stvarnosti situacija za trans osobe nije toliko sjajna iako je svakako bolja nego ikad pre. Zato Pose nekad deluje kao bajka, i to je u redu jer i LGBT populaciji treba idealističan prikaz – samo moglo je to uz manje patetike.

THE GIRLFRIEND EXPERIENCE: Sezona 3 (Ocena 3/5) Istoimeni film Stivena Soderberga iz 2009. godine je pratio kolgerlu Čelsi iz Njujorka, a snimljen je kao nezavisni film sa bivšom porno glumicom Sašom Grej u glavnoj ulozi. Potom smo dobili seriju, koja je antologija, i u svakoj sezoni se bavi novim ženama koje se bave elitnom prostitucijom. U prvoj sezoni to je bila studentkinja prava Kristin iz Čikaga, a u drugoj sezoni smo pratili dve priče: jednu smeštenu u svet politike Vašingtona preko eskorta Ane, a drugu u Nju Meksiku gde je bivša eskort Bri u programu zaštite svedoke. Treća sezona prati studentkinju neurobiologije Ajris, koja se u Londonu zaposli u firmi koja izučava ljudsko ponašanje, a razlog je taj što njen otac ima Alchajmera. Ajris počinje da se bavi eskortom i snima svoje klijente, koristeći to za istraživanje. Treća sezona ima čak i momente SF-a kroz tehnologiju koju Ajris koristi, i iako se bavi ljudskom psihom ne dozvoljava nam da se povežemo sa likovima previše. Ova serija više ima dobru, provokativnu ideju, ali sama izvedba deluje prazno i hladno – skoro kao i likovi Kristin, Ane, Bri i Ajris.

PRODIGAL SON: Sezona 2 (Ocena 3/5) Ova serija je otkazana nakon druge sezone i ne može se reći da je prevelika šteta, jer je tipični policijski procedural kakve često viđamo. Ipak, na momente je bila zabavna i preterana, ali nikad nije pomerila granice kao recimo serija slične tematike Hanibal. I ovde pratimo saradnju između detektiva i serijskog ubice koji mu pomaže, samo što su ovde to sin i otac. Profajler Malkolm Brajt pomaže policiji Njujorka u istraživanju bizarnih ubistava, a njemu iz psihičke bolnice pomaže otac, Martin Vitli, bivši doktor i serijski ubica poznat kao Hirurg. Pored njih pratimo i Malkolmovu majku alkoholičarku i sestru novinarku, kao i Malkolmov komplikovan odnos sa ocem. To je i najzanimljiviji deo serije, jer se Malkolm uvek pita da li i on u sebi ima crtu da pređe granicu između istraživanja zločina i da ih počini. Mogao je ovo biti još bolji triler, ali kočilo ga je to što se prikazivao na nacionalnoj mreži Fox gde nisu smeli da budu originalniji već su igrali na bezbedno sa formom gde je svaka epizoda za sebe i prati novi slučaj.

WHO KILLED SARA: Sezone 1 i 2 (Ocena 4/5) Netflix se dosta bacio na internacionalnu produkciju, pa iz Meksika dobijamo krimi-misteriju sa elementima telenovele. U martu je izašlo prvih 10 epizoda, potom u maju još 8 iz druge sezone, a u planu je i treća sezona. Dakle, i dalje ne znamo ko je ubio Saru iz naslova. Inače, Sara je devojka čiju smrt vidimo na početku prve epizode, u nesreći tokom parasejlinga sa prijateljima. Ispostavlja se da je neko presekao uže, a za zločin je okrivljen njen brat Aleks. Aleks je naš glavni lik i nakon izlaska iz zatvora, pokušava da otkrije ko mu je zaista ubio sestru, iza čega verovatno stoji bogata porodica Lazkano. Svega ovde ima: preljuba, tajni, laži, ubistva, zavera i ponekad deluje preterano, ali kao svaka telenovela pružiće nam zabavu ako o njoj ne razmišljamo previše.

HALSTON: Miniserija (Ocena 3/5) Rajan Marfi ima gomilu projekta za Netflix, a miniserija Halston je jedna od njih u kojoj je scenarista i producent. Kada vidimo o čemu se u seriji radi, ne čudi šta ga je privuklo ovom projektu jer ima sve karakteristike Marfijeve produkcije – istinita priča, kontraverzna glavna ličnost, svet mode i šou-biznisa, kao gej tematika koja omogućava eksplicitne scene seksa. Juan Mekgregor je odličan u ulozi modnog kreatora Halstona, koji je dizajnirao za slavne poput Džeki Kenedi i Lajze Mineli, koja mu je bila bliska prijateljica. Moda, žurke, disko muzika 70ih i 80ih donese sav glamur tog doba, ali takođe i puno droge, seksa i početak HIV epidemije. Mekgregor će sigurno biti nominovan za neke nagrade, jer kritičari vole da vide filmske zvezde u serijama, ali sama razrada Halstonove ličnosti nije bila dovoljno dobra i osim sjajnog izgleda serije, pomalo je nezanimljiva i nešto što smo već videli od Marfija u serijama poput American Crime Story, Feud, Hollywood, itd.

MARE OF EASTTOWN: Miniserija (Ocena 5/5) Na papiru, nova miniserija sa HBO Mare Of Easttown deluje već toliko puta viđeno: imamo detektiva sa komplikovanim ličnim životom, slučaj ubistva mlade žene, i smeštena je u mali gradić pun tajni. Sasvim je postalo normalno da zvezde sa A-liste Holivuda igraju u mini ili limitiranim serijama od nekoliko epizoda, pa je Oskarovka Kejt Vinslet ovde u ulozi titularne detektivke Mer. Njen život zaista nije lak: sin joj se ubio, pa ona brine o unuku, zajedno sa svojom majkom i ćerkom, a Merin bivši muž se ponovo ženi i živi u kući pored. Najčešći zločini u Istaunu su sitni prestupi, ali tu je i slučaj devojke koje je nestala, a koja je ćerka Merine stare prijateljice iz košarkaškog tima. Da su ljudi u Istaunu zarobljeni u vremenu ‘starih, dobrih dana’ vidimo u prvoj epizodi kada Merin školski košarkaški tim slavi pobedu od pre dve decenije. U prvoj epizodi koja je dosta sporija pratimo Mer i mladu Erin, samohranu majku, da bi na kraju epizode Erin bila ubijena. To naravno potresa malu sredinu, i pitanje je da li je to povezano sa ranijim nestankom druge devojke. Mer u istrazi pomaže mladi detektiv iz grada, kog igra Evan Piters, a tu je i Gaj Pirs kao pisac koji se tek doselio i sa kojim Mer započinje vezu. Pored njih, sjajni su Džin Smart kao Merina majka, koja uvek ima nešto da dobaci i kritikuje Mer; i Anguri Rajs kao Merina ćerka koja je lezbijka i oseća se zapostavljeno nakon samoubistva brata. Ipak, i pored ostalih odličnih glumaca, Kejt Vinslet je neko ko će sigurno dobiti sve moguće nagrade za ovu ulogu jer ona glumi Mer tako dobro da deluje kao žena koju bi znali iz pravog života. I Istaun i njegovi stanovnici su toliko realistični, pa upravo ti neki mali, tihi momenti u seriji doprinose atmosferi koja je zbog zločina kojim se bavi dosta teška, ali na momente se prikrade neki duhoviti momenat koji proizilazi iz sjajno razrađenih likova. Serije o komplikovanim detektivima, malim gradićima i ubijenim devojkama postoje skoro od kad i televizija, a neki od najpoznatijih primera su Tvin Piks ili serije koje nam dolaze iz Skandinavije, pa iako na prvi pogled Mer iz Istauna ne nudi ništa što do sad nismo videli – upravo je sitnice i detalji čine toliko životnom, pa je ovo definitivno već sada jedna od najboljih serija godine.

THE DROWNING i TOO CLOSE: Miniserije (Ocena 3/5) Od Britanaca smo navikli na kvalitetne krimi miniserije, pa su The Drowning i Too Close sasvim solidne, ali tipične za taj žanr. The Drowning u četiri epizode prati Džodi, ženu koja se teško nosi sa gubitkom sina koji se udavio. Posle deset godina, ona na ulici vidi dečaka za kojeg je ubeđena da je njen sin, jer telo nikada nije nađeno, pa se zaposli u njegovoj školi kako bi mu se približila i otkrila istinu. Too Close je psihološki triler od tri epizode, koji počinje tako što Koni sa decom u autu namerno sleti sa mosta, a potom pratimo Koni u psihičkoj bolnici dok doktorka Ema pokušava da otkrije šta je dovelo do toga, pa vidimo flešbekove na Konin naizgled savršeni život i brak pre pokušaja samoubistva i ubistva. Obe su ok kratke serije za jedno popodne ukoliko ste raspoloženi za krimi misterije, ali ih ništa ne izdvaja od sličnih trilera koji dolaze iz Britanije.

SERIJE: MAJ 2021 – KOMEDIJE

YOUNGER: Sezona 7 (Ocena 4/5) Smeštena u svet izdavačkih kuća u Njujorku, radnja prati 40godišnju Lajzu koja nakon razvoda pokušava da nađe posao, pa se pošto je mladolika pretvara da ima 20 godina kako bi dobila šansu i zaposli se u prestižnoj izdavačkoj kući. U početku njenu tajnu zna samo najbolja prijateljica i cimerka, umetnica Megi, ali je polako otkrivaju i novi dečko Džoš, mladi tattoo umetnik; potom koleginica Kelsi; a zatim i šef Čarls, sa kojim takođe započne vezu. U poslednjoj sedmoj sezoni, Lajzina tajna je izašla na videlo, pa sama premisa serije o ženi u 40-im koja se pretvara da je u 20-im godinama više nije bitna; već samo ostaje da vidimo kako će se razrešiti ljubavni trougao između Lajze, Džoša i Čarlsa. Ovo je jedna simpatična serija, koja često ima fore na račun milenijalsa i mlađih generacija, društvenih mreža, pop-kulture i književnog sveta. Šarmantni glumci i njihovi likovi je čine laganom romantičnom komedijom i može se svrstati u guilty pleasure kategoriju.

SHRILL: Sezona 3 (Ocena 4/5) Treća sezona komedije Skrill nije trebala da bude poslednja, ali kako je Hulu nije obnovio za četvrtu sezonu, to je izgleda to. Ova sezona prati glavnu junakinju, novinarku Eni, i njene ljubavne probleme, kao i borbu da prihvati sebe sa viškom kilograma i bude nezavisna feministkinja, nakon raskida sa dečkom propalitetom na kraju druge sezone. Komičarka Aidi Brajant, koju znamo iz skeč-šoua Saturday Night Live, je veoma dobra kao Eni, a ovde je fokus i na njenoj prijateljici i cimerki, lezbijki Fren, i njenoj novoj vezi. U samom finalu, Eni i Fren nisu dobile sve što su očekivale i čemu su se nadale, pa je kraj dosta otvoren, ali i realan; ipak voleo bih da smo dobili planiranu četvrtu sezonu.

THE KOMINSKY METHOD: Sezona 3 (Ocena 3/5) Serija The Kominsky Method nekako nije doživela veliki uspeh, iako ima za kreatora Čaka Lorija koji stoji iza nekoliko hit sitkoma, osvojila je Zlatni globus i bila nominovana za Emi, a u glavnoj ulozi je Majkl Daglas. Možda je razlog to što Čak Lori stoji iza sitkoma poput Two And A Half Man i The Big Bang Theory koji su za širu publiku, dok je The Kominsky Method više introspektivna dramedija i bavi se šou biznisom iza kulisa. U trećoj sezoni pratimo učitelja glume Sendija Kominskog, kog igra Daglas, koji je ostao sam nakon smrti bliskog prijatelja i agenta Normana, kojeg je u prve dve sezone igrao Alan Arkin. Sendi se nosi i sa starošću, željom da se vrati glumi, ćerkom koja izlazi sa muškarcem njegovih godina i povratkom bivše žene koja krije da ima rak. Ovo je bila solidna finalna sezona i pretpostavljam da će se više dopasti starijim generacijama, koji će se možda pre poistovetiti sa Sendijevim problemima.

A BLACK LADY SKETCH SHOW: Sezona 2 (Ocena 3/5) Kao i sa svakom skeč-šou komedijom, i A Black Lady Sketch Show je neujednačena, i iz skeča u skeč zavisi da li će nam šale leći i da li su dobre. Tako i ovde, neke fore su sjajne i u isto vreme nas nasmeju i pružaju kritiku na određeni fenomen, dok za neke samo kažemo ‘meh’ i čekamo sledeći skeč. Kao što u nazivu kaže, svi skečevi i komičarke koje igraju u njima su namenjeni Afroamerikankama, pa se često bave temama poput veza, prijateljstva, feminizma, ali i istorijom crnaca i njihovim položajem danas. Prva sezona mi je bila bolja i originalnija, a razlog za to je jer se u drugoj sezoni ponavljaju likovi iz prve, a mislim da je trebalo da se više fokusiraju na nove fore.

SPECIAL: Sezona 2 (Ocena 5/5) Sa Netflixa dolazi druga i poslednja sezona ove zaista posebne komedije o Rajanu, novinaru koji je gej i ima cerebralnu paralizu. Inspirisana životom pisca Rajana O’Konela, koji je u svojim novinskim člancima i autobiografiji često pisao o svim dobrim i lošim stvarima kod dejtinga i života mlade gej osobe bez ikakve zadrške i srama, i serija Special je ista takva. Nakon svađe sa majkom na kraju prve sezone, Rajan počinje da živi sam i nisu u kontaktu, iako su imali jako blizak odnos. Pošto je izgubio nevinost sa seksualnim radnikom i imao prvi ljubavni neuspeh, Rajan u drugoj sezoni upoznaje Tanera, sa kojim započinje vezu, ali Taner već ima dečka iako imaju otvorenu vezu. Pored Rajana, pratimo i lik njegove majke Karen, koja pokušava da pronađe sebe sad kad ne mora da više brine o Rajanu; kao i lik Kim, Rajanove koleginice i prijateljice, naizgled samouverene Indijke koja se nosi sa ljubavnim i poslovnim problemima. Dok su u prvoj sezoni epizode trajale 15ak minuta, u drugoj su polusatne i to daje bolju razradu likovima i priči; pa iako je okončana nakon samo dve kratke sezone, Special se završio odlično, i drago mi je da imamo ovu toplu i duhovitu seriju, pa jedva čekam sledeće projekte Rajana O’Konela.

FRANK OF IRELAND: Sezona 1 (Ocena 4/5) Frenk je gubitnik, koji i dalje živi sa majkom, nema posao i često se miri i raskida sa istom devojkom. Kada njegova bivša nađe novog dečka, koji je doktor i MMA borac (a Frenk to razume kao da koristi drogu MDMA, pa je i sam proba), on odlučuje da promeni život – mada se ne trudi previše. Frenk, zajedno sa svojim tupavim drugom Dufusuom, promiskuitetnom majkom Meri i bivšom devojkom Aine upada u razne smešne i neprijatne situacije. Nema ovde previše mudrosti, ovo je politički nekorektna i jako zabavna serija, koja nam dolazi iz Irske, a distribuira je Amazon.

GIRLS5EVA: Sezona 1 (Ocena 4/5) Tina Fej je jedan od producenata ove serije, i veoma se vidi njen uticaj jer humor jako podseća na njene komedije 30 Rock ili Unbreakable Kimmy Schmidt. Dakle, fore su brze i ređaju se jedna za drugom i uvek se bave pop-kulturom, a likovi su narcisoidni, sebični i uvrnuti, ali u principu veoma dobri ljudi. Ovde pratimo četiri članice benda iz 90ih Girls5Eva (peta članica je umrla), koje se ponovo okupljaju i žele da ožive muzičku karijeru. Tu su udata majka koja piše pesme i rekli bi jedina racionalna osoba u grupi; umišljena diva koja ne može da prihvati da nije slavna; ne baš bistra supruga bivšeg člana boy benda koji je očigledno gej; i lezbijka koja je sada zubarka, a kad je bila u bendu morala je da se pretvara da je strejt. I muzika koju vidimo u seriji je veoma originalna, i odlično parodira pesme girl i boy bendova iz 90ih i ranih 2000ih, kao i šou-biznis uopšte.

HACKS: Sezona 1 (Ocena 5/5) Ova odlična komedija dolazi sa streaming servisa HBO Max i bavi se stend-ap komedijom i šou biznisom, kroz žensku vizuru. Radnja prati mladu komičarku Avu, koja nakon šale na tviteru ostane bez posla, pa joj njen agent nađe posao za koji ona smatra da je ispod nje – pisanje šala za legendarnu komičarku Deboru Vans. Debora je jedna od pionira žena u komediji, ali njena zvezda polako gubi sjaj pa sad nastupa po šouovima u Las Vegasu, koji su i dalje rasprodati, ali uvek vrti iste fore, a snima i reklame i emisije gde prodaje nakit. Ni Debora ni Ava u početku ne podnose jedna drugu, ali očigledno je da se između njih razvija prijateljstvo i razumevanje. Džin Smart je odlična kao sarkastična i cinična diva Debora, koja nema dobar odnos sa ćerkom koja je iskorišćava i sa sestrom koja joj je preotela muža (čiju je kuću ona potom zapalila). Humor u seriji je odličan, a opet ima dovoljno drame da je čini realističnim prikazom sveta komičara. Lik Debore i njen stil humora me podseća na neke prave komičarke poput pokojne Džoan Rivers, koja je i sama bila elegantna i preterana diva bez dlake na jeziku.

MADE FOR LOVE: Sezona 1 (Ocena 5/5) Sjajna Kristin Milioti, koju znamo iz serije How I Met Your Mother i filma Palm Springs, igra u ovoj novoj mešavini crnohumorne komedije i SF-a. Ona glumi Hejzel, suprugu tehnološkog genija i milijardera Bajrona, koji je u nju ubacio high tech napravu kojom može da prati svaki njen korak. Bajron misli da će ta naprava pomoći parovima da se zbliže i da nemaju tajne, pa iako Hejzel živi u luskuznoj vili i ima sve šta poželi – ona nije srećna jer je Bajron previše kontroliše i posesivan je (čak i meri njene orgazme). Hejzel uspeva da pobegne i odlazi kod svog oca, udovca Herberta, sa kojim nije baš bliska i koji je zaljubljen u svoju seks-lutku. Bajron može da prati i vidi svaki Hejzelin korak, pa joj lako ulazi u trag, i gledamo igru mačke i miša između dvoje bivših partnera. Ovo mi je u početku delovalo kao da neće imati dovoljno materijala za 8 epizoda, i da smo slične teme videli u seriji Black Mirror; ali kako serija odmiče dobijamo bolju razradu likova za Hejzel, pa čak i Bajrona i Herberta. Iako se dešava u svetu sličnom našem uz razvijeniju tehnologiju, likovi samo žele da budu voljeni, ali ne znaju da se izbore sa toksičnim vezama i svojim lošim ponašanjem. Pored priče o romantičnoj ljubavi, ovde je fokus i na ljubavi između roditelja i dece kroz lika Hejzel i Herberta (iako ne deluje da se vole), pa žrtva na koju Hejzel pristaje na kraju sezone dodatno potvrđuje tu temu. Zbog odličnog kraja, nadam se da će ostati mini serija, iako bih voleo da vidim ove likove i dalje.

STARSTRUCK: Sezona 1 (Ocena 3/5) Ova simpatična romantična komedija iz Britanije je donekle obrnuta verzija filma Nothing Hil, gde se obična osoba zaljubi u poznatu zvezdu, samo što su ovde to jedna devojka koju muče klasične profesionalne i romantične muke tipičnih dvadeset-i-nešto-godišnjaka i jedan mladi glumac u usponu. Likovi Džesi i Toma su simpatični i imaju sjajnu hemiju, ali ovoj seriji fali neka oštrina da bude nalik genijalnim serijama poput Fleabag ili I Hate Suzie, pa ostaje samo kao solidni rom-kom za ubiti vreme.

ZIWE: Sezona 1 (Ocena 4/5) Komičarka Zive vodi ovu mešavinu talk showa, igranih skečeva i muzičkih spotova, gde se na duhovit i sarkastičan način bavi važnim temama, poput rasizma, industrije lepote, imigracije i slično. Zive sebe predstavlja kao glamuroznu Afroamerikanku, koja svoje goste često navlači da izjave glupe izjave koje potom izvlači iz konteksta tako da zvuče rasistički, homofobično, mizogino i slično; ali očigledno svi gosti su njeni poznanici pa ne radi to na toliko okrutan način kao recimo Borat, već više pokušava da pokaže apsurdnost političke (ne)korektnosti. Ovaj šou me je zainteresovao jer je prvi gost bila Fran Lebovic koja me je oduševila u Netflixovoj dokumentarnoj seriji Pretend It’s A City, pa razgovor između uvek duhovite i pronicljive Fran i predstavnika mlađe liberalne generacije Zive me je oduševio i nasmejao. I intervjui sa političarima ili aktivistima, kao i spotovi i pesme vezane za temu svake epizode, su odlični, pa je Zive jako dobar novi glas u svetu komedije.

NEKO OD NAS LAŽE: Tinejdžerska misterija

Znamo za kultni tinejdžerski film The Breakfast Club, gde se grupa učenika iz različitih društvenih klika zbliži tokom kaznene nastave i sprijatelje. Young adult roman Neko od nas laže je uzeo tu formulu i dodao ubistvo kao misteriju. Da je to zanimljiva premisa govori činjenica da će NBC-ev streaming servis Peacock adaptirati ovu knjigu kao seriju.

Mi pratimo petoro učenika, koji su završili na kaznenoj nastavi. To su štreberka Bronvin; popularna ‘princeza’ Adi; sportista Kuper; kriminalac i diler droge Nejt; i Sajmon, kojeg retko ko u školi voli jer objavljuje tračeve o svima onlajn. Iako je tu profesor koji ih nadgleda, u jednom momentu se događa udes napolju i dok svi gledaju kroz prozor, Sajmon uzima da pije vodu i iznenada ima alergijsku reakciju i umire. Ispostavlja se da je neko sipao ulje od kikirikija u čašu ranije jer je znao da je Sajmon bio alergičan, i detektivi počinju da istražuju to kao ubistvo. Da li su preostalih četvoro umešani u zločin?

Kako priča odmiče, mi iz poglavlja u poglavlje pratimo ostalih četvoro likova, od kojih je svako imao razlog da krije nešto i plaši se šta bi bilo kad bi ih Sajmon razotkrio. Savršena učenica Bronvin je varala na testu; Adi je prevarila dečka sa njegovim najboljim prijateljem; Kuper krije od svih da je gej; a Nejta već i od ranije posmatraju kao kriminalca. Naravno, ovo ne bi bio tinejdž roman da nema ljubavne priče, koja se razvija između Bronvin i Nejta. Nije ovo neka ozbiljna ili naročito kvalitetna knjiga, napisana je tipično za mlađe čitaoce bez previše stila; ali je sama misterija zanimljiva, kao i likovi za koje shvatamo da su mnogo više od klišea štreberke, princeze, sportiste i kriminalca kako deluju na početku.

THESE WITCHES DON’T BURN & THIS COVEN WON’T BREAK: Serijal o vešticama za mlade

Takozvani young adult podžanr literature je veoma popularan u svetu, namenjen čitaocima tinejdžerskog uzrasta, a neki od najpoznatijih primera su fantazija Hari Poter, distopijske Igre gladi ili vampirska romansa Sumrak. Oni su često serijali od više knjiga, koji kasnije zbog popularnosti budu adaptirani u filmove ili serije; ali imamo i dosta kopija – Persi Džekson, Drugačija i Instrumenti smrti su samo neki od serijala koji su inspirisani Hari Poterom, Igrama gladi i Sumrakom recimo. Kod novijih YA knjiga, u fokusu su sve više likovi koji nisu beli i strejt, pa su protagonisti sve češće manjine i LGBT osobe, što je sjajan način da se mladi čitaoci koji još formiraju književni ukus upoznaju sa različitošću.

Dva romana iz tog žanra jesu These Witches Don’t Burn i This Coven Won’t Break od spisateljice Isabel Sterling. Oni nisu ništa što već nismo videli u pričama o tinejdž-vešticama, ali su svakako zabavni i dovoljno originalni da budu vredni pažnje. U svetu romana veštice postoje i kriju se među običnim ljudima. Postoje tri klana, koja su nastali od tri boginje. Prvi čine veštice koje upravljaju elementima. Drugi su oni koji bacaju čini. Treći i najopasniji jesu veštice koje se bave magijom krvi i mogu da kontrolišu druga živa bića.

Glavni lik je Hana, obična tinejdžerka koja živi u savremenom Salemu, mestu poznatom po istorijskom progonu veštica. Dok Hanu muče tipični tinejdžerski problemi poput bivše devojke Veronike, ona ima i veću tajnu jer je veštica. I članovi Hanine porodice su veštice, iz kovena koji kontroliše elemente, kao i Veronika; a Hani najteže pada što mora da krije to od prijateljice Džeme koja nije veštica. Ono što mi se dopalo jeste što i pre početka romana Hana zna ko je i šta je, da je veštica i lezbijka, i to kako je njeni roditelji i koven prihvataju, pa ne gubimo vreme na njeno otkrivanje moći ili preispitivanje seksualnosti.

Situacija se komplikuje kada se pojavi Hanina nova simpatija Morgan, u isto vreme kada počnu da se događaju napadi na veštice u Salemu. Hana i njen koven istražuju ko stoji iza napada, da li su se lovci na veštice vratili ili sve ima veze sa krvnom vešticom koju su Hana i Veronika susreli u Njujorku pre radnje prvog dela. Prvi deo je veoma dobar, ali drugi je još i bolji jer produbljuje mitologiju tog sveta, a opet donosi uzbudljivu i dobru završnicu, pa je sjajno što je ovaj serijal duologija, i voleo bih da vidim filmsku ili serijsku adaptaciju.

ČOVEK OD KESTENA: Solidan triler iz Danske

Skandinavci su majstori trilera i detektivskih romana, a Seren Svejstrup koji je napisao roman Čovek od kestena stoji iza jedne od najuticajnijih danskih krimi serija Forbrydelsen (Zločin) iz 2007. koja je imala i američki rimejk The Killing 2011. U ovom romanu pratimo istragu serijskih ubistava i likove detektiva koji rade na slučaju, i nema tu previše filozofije – ovo je čistokrvni detektivski procedural, ali je uz zanimljiv zaplet uspeo da ubaci i prikaz savremene Danske i problema sa kojima se kao društvo suočavaju, što je bio slučaj i u seriji.

U predgrađu Kopenhagena otkriven je leš žene, a potpis ubice je lutka napravljena od šibice i dva kestena koji ostavlja na mestima zločina. Uz to, nađen je otisak prsta koji pripada nestaloj devojčici koju smatraju mrtvom; a to je slučaj koji je potresao javnost jer je ona ćerka ugledne političarke. Detektivka Tulin i njen novi partner iz Evropola Hes se u početku ne slažu najbolje, ali ovaj tim odličnih istražitelja zajedno počinje da sarađuje na istrazi, i moraju da se nose sa pritiskom javnosti, šefovima i ličnim razmiricama kako bi otkrili istinu.

ČIČA GLIŠA: Atmosferični triler

Čiča Gliša je debitantski roman britanske spisateljice Si Džej Tjudor, i to se vidi jer pomalo deluje da je nabacala sve moguće ideje koje imala u zaplet, ali opet uspeva da ga dobro rasplete i da se svi delovi uklope u veći mozaik na kraju. Mene je po atmosferi dosta podsetio na Stivena Kinga – iako nema natprirodnih ili horor elemenata – ali radnja smeštena u 1986. i 2016. godinu, kao i praćenje likova od detinjstva do odraslog doba i razni zločini i misterije u koje su umešani likovi naizgled mirnog gradića deluju inspirisani njegovim romanom It.

Glavni lik je Edi, kojeg pratimo kao dečaka 86. i odraslog u 2016. U detinjstvu, na vašaru se dogodila nesreća pri čemu su Edi i profesor, gospodin Haloran, spasili život devojčici koja jedva preživi i ostane deformisana. Kasnije, ta devojčica završi kao žrtva ubice, i Edi i njegovi drugari otkriju leš u šumi, a glava joj je nestala. Trideset godina kasnije, Edi i njegovi nekadašnji prijatelji žive manje-više propalim i neuspešnim životima, a tajne iz prošlosti počinju da isplivaju na videlo, kao i novi zločini. Sve je povezano sa jednom dečijom igrom i crtežima čiča gliše od krede, kao i tajnama roditelja dece. Iako ima puno likova i u početku treba da se naviknemo na narativ smešten u prošlost i sadašnjost – atmosfera i ton romana su odlični, mnogobrojni likovi su dobro razrađeni, a svi preokreti i rasplet su veoma dobro zamišljeni.