FILMOVI: JUN 2021

KOMEDIJA I MJUZIKL

CRUELLA (Ocena 5/5) Dizni u poslednje vreme radi igrane adaptacije svojih animiranih klasika, pri tom često menjajući priču, dajući fokus sporednim likovima ili zlikovcima poput Grdane i u ovom slučaju Kruele odnosno Zlice. Neke adaptacije, poput Lepotica i zver, su bile verne originalu, ali meni se više dopadaju ove promene u priči. Za Kruelu svi znamo iz 101 dalmatinca, pa sam se pitao kako može da naprave junaka od žene koja želi da ubije pse? Čak su i od Grdane sa Anđelinom Žoli uspeli da naprave tragičnu heroinu, koja na kraju postane bliska sa Uspavanom lepoticom – dok u ovom filmu Zlica je antiheroina i baš zato je film dobar. Može se reći da je film podeljen u dve celine, pa u prvoj smeštenoj u London 60ih pratimo buntovnu devojčicu Estelu, koja se rodila sa crno-belom kosom. Ona sebe krivi za smrt svoje majke, jer je izazvala haos na zabavi kod baronice Von Helman, čiji su je dalmatinci napali. Estela postaje siroče i sprijatelji se sa dva dečaka kriminalca, pa kad odraste, ulogu preuzima Ema Stoun. Oni postaju lopovi, ali Estela želi da bude modna kreatorka i prevarom (ali i talentom za dizajn) se zaposli kod baronice. Sve se menja u drugoj polovini kad Estela shvati da je baronica kriva za smrt njene majke, pa Estela postaje Kruela – okrutna i hladna, željna osvete. Malo je taj prelaz prebrz i nagli, ali Ema Stoun je odlična u obe verzije lika. Pored jedne Eme, tu je i druga genijalna Ema – Ema Tompson, kao baronica koja je još gora osoba od Kruele. Videćemo i likove koje znamo iz kasnijih avantura o dalmatincima, poput Anite, koja je ovde novinarka i Estelina stara prijateljica iz škole, i Rodžera, koji radi kao advokat za baronicu, pa je ostavljen prostor za nastavak gde Kruela pokušava da se dokopa Anitinih i Rodžerovih pasa. Film je brz, zabavan, ponekad preteran, kao i moda koju Kruela i baronica dizajniraju, ali nikad dosadan, i čitav taj pank fazon Londona 70ih je prepun stila i sjajne muzike, i odlične režije Krejga Gilespija (I, Tonya), pa je po meni Kruela odnosno Zlica jedno od neočekivanih i boljih iznenađenja.

GOOD ON PAPER (Ocena 4/5) Meni je komičarka Iliza Šlezinger jedna od boljih komičarki nove generacije, njeni stend-ap specijali za Netflix, kao i skeč serija gde je igrala razne likove su bili odlični, pa sam dao šansu ovom filmu u kojem igra glavnu ulogu i za koji je pisala scenario. Zasnovan po njenom ličnom iskustvu, gde je upoznala dečka koji je na prvi pogled delovao savršeno, da bi se ispostavilo da je narcisoidni patološki lažov, pretočila je priču u anti-romantičnu komediju. Ona igra ne baš tako uspešnu komičarku i glumicu Andreu, koja u avionu upozna Denisa, i deluje kao jedan od onih ‘meet cute’ susreta u romantičnim komedijama. Denis je studirao na Jejlu, uspešni je biznismen, ali ima devojku, što ne sprečava Andreu i njega da se sprijatelje. Kad joj prizna da je zaljubljen u nju, Andrea nije sigurna da želi da bude sa njim, ali mu da šansu. Ipak, onda počinje da uviđa razne nelogičnosti u Denisovim pričama – ona ne zna gde on živi, deluje da nikad nema novca, kad ga uhvati u laži on kaže da mu majka ima rak i da brine o njoj – pa Andrea počinje da preispituje ko je Denis zapravo. Ovo nije tipična romantična priča, i malo pati od nesklada u žanru pa nismo sigurni da li želi da bude otkačena komedija ili realistična priča o neobičnoj situaciji. Ipak, Iliza kao Andrea i Rajan Hansen kao Denis su dobri u svojim ulogama, i istinita priča po kojoj je film rađen je zaista zanimljiva.

IN THE HEIGHTS (Ocena 3/5) Ovaj film je rađen po popularnom mjuziklu sa Brodveja, iza kojeg stoji Lin-Manuel Miranda, koji je zaslužan i za čuveni mjuzikl Hamilton, gde su bele političke ličnosti iz američke istorije igrali glumci koji su Afro-Amerikanci i Latino. I ovde je fokus na Afro-Američkoj i Latino populaciji koja naseljava Vašington Hajts u Njujorku i na njihove svakodnevne živote i probleme sa kojima se susreću. Fokus je na četiri lika: Usnaviju, vlasniku prodavnice koji sanja o povratku u Dominikansku Republiku; Vanesi u koju je Usnavi zaljubljen i koja sanja da postane modna kreatorka; Usnavijevom prijatelju Beniju, koji radi kao dispečer u kompaniji za izdavanje limuzina i zaljubljen je u vlasnikovu ćerku Ninu; i Nini, koja je odustala od fakulteta i ne zna kako da to saopšti ocu i ostalima koji od nje puno očekuju. Film je prepun energije i boja, smešten u vrele, letnje dane, i oseća se ta atmosfera Njujorka, koji čine razne rase i nacionalnosti koju mu daju na multikulturalnosti. Pored toga, pesme su dobre, ali pošto film traje skoro dva i po sata, postaju zamorne i ponavljaju se, i sve su skoro recitacije gde likovi bukvalno prepričavaju šta misle. Siguran sam da ovo mnogo bolje funkcioniše uživo kao predstava, jer sama priča je dosta tanka, iako su glumci sjajni, muzika dobra i važan je prikaz siromašnih imigranata u Njujorku sa velikim snovima.

PLAN B (Ocena 5/5) Tinejdžerske komedije se često bave temom seksa, jer je to uzrast kad mladi ljudi otkrivaju svoju seksualnost i hormoni divljaju. Ipak, u većini je fokus na momcima, ali smo u zadnje vreme sve više dobili takve filmove iz ženske vizure i Plan B je definitivno jedan od boljih i smešnijih primera. Radnja prati dve najbolje prijateljice srednjoškolke, koje nisu baš popularne – štreberka Indijka Sani i Latino pankerka Lupe. Kad Sani izgubi nevinost na svojoj žurki (jer kakav bi to tinejdžerski film bio bez žurke kad roditelji odu?), ona se plaši da je zatrudnela jer je kondom ostao u njoj i otkrila ga je tek ujutru kad ode u WC. Ipak, apotekar odbije da joj proda pilulu za dan posle jer zaista postoji zakon koji mu to omogućava ukoliko se kosi sa njegovim moralnim načelima – a kako je Indijac, Sani ga podseća na njegovu ćerku. Sani i Lupe kreću na put da nabave pilulu, i ovo se pretvara u road movie, gde će na naizgled jednostavnom putovanju doživeti brojne smešne situacije. I zaista, film je urnebesan i sporedni likovi su odlični, ali likovi Sani i Lupe su ono što ga izdvaja, kao i njihov odnos i prijateljstvo. Da nije sve tako sjajno shvatamo kad vidimo da kriju tajne jedna od druge, jer je Sani spavala ne sa svojom simpatijom već sa dečkom iz škole koji je veoma religiozan, a i da je Lupe zaljubljena u jednu devojku iz benda, a ne dečka kako Sani misli (jer ime Logan može da bude i muško i žensko). Glumica Natali Morales, uglavnom poznata po sporednim ulogama u komedijama, režira ovaj film, i odlična je u tome – slično kao i glumica Olivija Vajld, koja se oprobala u režiji takođe odlične ženske tinejdž komedije iz 2019. Booksmart.

THE HOUSE OF FLOWERS: THE MOVIE (Ocena 2/5) La Casa De Las Flores je Netflixova sapunica-komedija koja se završila prošle godine posle tri sezone, a sada smo dobili filmski nastavak. I ovde pratimo likove bogate porodice De la Mora, odnosno najstarije Pauline, njene sestre Elene i brata Hulijana, i sve je smešteno tokom jednog venčanja u njihovoj staroj kući, gde pokušavaju da ukradu sakrivenu kutiju koja čuva porodičnu tajnu. U isto vreme, pratimo i flešbek na njihove roditelje 1980. tokom druge svadbe. Dok je serija bila zanimljiva parodija na telenovele, ovaj film je potpuno nepotreban dodatak.

KRIMI, MISTERIJA I TRILER

CENSOR (Ocena 4/5) Tokom 80ih godina u Britaniji, Inid radi kao cenzor i pregleda horor filmove pre distribucije da odluči da li su prikladi za javnost. Ona je povučena i profesionalna mlada žena, koja osim posla nema privatni život. U detinjstvu, njena sestra je nestala tokom igre u šumi, i Inidini roditelji odlučuju da je zakonski proglase mrtvom, iako Inid veruje da će je pronaći i da je živa. Kada u jednom hororu vidi glumicu koja liči na njenu sestru, a i radnja filma podseća na njihovu igru i nestanak, Inid postaje opsednuta otkrivanjem istine i život joj se pretvara u pravi košmar. Sniman po uzoru na horore iz 80ih i doba VHS kaseta, film je dosta atmosferičan i napet, pa će se fanovima sporijih trilera dopasti.

FALSE POSITIVE (Ocena 5/5) Ovaj triler, koji je pomalo i psihološki horor, nikako ne bih preporučio trudnicama, jer iako to može da deluje kao najlepše iskustvo u ženinom životu, svakako je doba prepuno stresa i straha. False Positive, slično kao i horor klasik Rozmarina beba, prikazuje period začetka i trudnoće kod jednog para iz Njujorka, gde ubrzo shvatamo da nešto nije u redu i da ih čeka nešto zlokobno. Komičarka Ilana Glejzer, koju znamo kao otkačenu devojku iz komedije Broad City, je ovde u ozbiljnijoj ulozi buduće majke Lusi i odlično se snašla. Ona i Džastin Turo koji igra njenog muža glume uspešni i bogati par sa Menhetna, koji nikako ne može da dobije dete, pa se obrate njegovom mentoru, specijalisti za veštačku oplodnju kojeg igra Pirs Brosnan. Iako u početku sve deluje savršeno i Lusi uspeva da zatrudni, film prerasta u paranoju koju pratimo iz njene vizure, i sumnjamo da su njen suprug i doktor zapravo u tajnom dogovoru u koji ona nije uključena. Odlična, napeta atmosfera, sjajna gluma i dobri preokreti čine ovo jednim od boljih horor-trilera godine.

SPIRAL (Ocena 3/4) Serijal Saw ili Slagalica strave kako je preveden kod nas je jedan od najuticajnijih horor franšiza, koja je pokrenula pomamu za takvim filmovima tokom 2000. i 2010. gde je fokus na nasilju, krvi i komplikovanim scenama gde likovi na kreativne načine gube život. Iako je osmi film Jigsaw najavljivan kao poslednji deo, moramo znati da horori uvek oživljavaju i vraćaju se – isto kao i ubice koje u poslednjem momentu kada mislimo da su mrtvi skoče i opet napadnu junake. Ja sam fan prvih nekoliko delova, ali mislim da poslednja dva filma nisam pogledao, što ne predstavlja problem za Spiral, jer je on više spin-of nego tipični nastavak. Komičar Kris Rok je fan serijala, pa pored toga što je producent on i igra lik detektiva koji juri imitatora-ubicu koji se okomio na njegove kolege policajce. Iako nije loš kao triler, Spiral je daleko od originalnih delova i dosta je predvidljiv. Po atmosferi želi da podseća na klasike žanra poput Se7en i 8mm, ali sam već na polovini znao kako će se završiti.

THE WOMAN IN THE WINDOW (Ocena 3/5) Meni se knjiga Žena na prozoru dopala, iako je samo kopija jednog od onih trilera koji imaju žena ili devojka u naslovu i prate psihički nestabilnu junakinju koja je umešana u zločin pa joj niko ne veruje (Gone Girl, The Girl On The Train, The French Girl…). Ejmi Adams se specijalizovala za slične uloge, poput alkoholičarke novinarke u miniseriji Oštri predmeti, pa i ovde igra agorafobičnu Anu Foks, koja ne napušta svoju ogromnu, ali oronulu kuću u Njujorku, i često zaspe uz stare crno-bele filmove, nakljukana pilulama i alkoholom. Ona je dečiji psiholog, rastavljena od muža i ćerke koja živi sa ocem, i iako se sa njima čuje svakodnevno vidimo da nešto tu nije baš u redu. Ona postaje opsednuta porodicom Rasel koja se useli preko puta koju čine otac Alister, naizgled nasilni biznismen; majka Džejn; i sin tinejdžer Itan, koji deluje da se boji oca. Ana se sprijatelji sa Džejn, ali onda prisustvuje prizoru kroz prozor gde vidi njeno ubistvo. Kada pozove policiju, pojavljuju se Raselovi, koji tvrde da Ana nikad nije upoznala Džejn i da je Džejn živa – nju sada glumi Dženifer Džejson Li, iako je osoba koju je Ana upoznala glumila Džulijen Mur. Dakle ovde imamo A-listu glumaca počev od Ejmi, Džulijen, Dženifer, kao i Garija Oldmana kao Rasela, Brajana Tajrija Henrija kao detektiva koji istražuje, i Vajata Rasela kao Aninog podstanara, ali su svi oni protraćeni u ovom pomalo razvučenom i dosadnom trileru, koji je očigledan omaž Hičkokovom Prozor u dvorište. Sama misterija i razrešenje su bolje funkcionisali u pisanoj formi, gde smo mogli dublje da uđemo u psihu likova i neke preokrete zamislimo umesto da ih vidimo na ekranu. Nije ovo toliko loš film, ali mogao je biti bolji, pa ne čudi da iako je snimljen 2018. i planiran za distribuciju 2019. tek sad je izašao i to na Netflix umesto u bioskope i mnoge scene su promenjene tokom snimanja. Na kraju se ispostavilo da je mnogo zanimljivija priča o piscu romana Žena na prozoru Ej Džej Finu, za koga se otkrilo da je plagijator koji lažirao diplomu, i lagao je da ima tumor na mozgu, da mu je majka umrla od raka i brat od samoubistva, pa je u planu film o njegovom životu sa Džejk Džilenholom u glavnoj ulozi, koji može biti bolji istiniti triler nego ova adaptacija njegovog romana.

AKCIJA I AVANTURA

THE ICE ROAD (Ocena 2/5) Još jedna tipična akcija, gde Lijam Nison glumi heroja u godinama sa veštinama koji ga čine savršenom osobom za spašavanje nekoga. Već smo ove godine imali njegov film The Marksman, gde je igrao ratnog veterana koji štiti dečaka od kartela; a u The Ice Road igra kamiondžiju, čiji tim mora da spasi zarobljene rudare u ledenim divljinama Kanade. Nisam ni očekivao od ovog filma ništa posebno: akcija je solidna, ali je zaboravljiv.

THE MISFITS (Ocena 2/5) Ja volim filmove koji se bave lopovima ili špijunima, koji moraju da izvedu komplikovanu pljačku ili misiju, pri tom koristeći maske, lažne identitete i high tech naprave, a sve to na egzotičnim lokacijama širom sveta. The Misfits je delovao kao nešto iz tog žanra, gde ostavimo mozak po strani i samo uživamo u naizgled komplikovanoj, a zapravo jednostavnoj radnji, ali nije čak ni ispunio uslov da bude zabavan kao recimo Fast & Furious franšiza. Pratimo grupu lopova, od kojih je najpoznatije ime Pirs Brosnan koji je i dalje šarmantan kao i kad je igrao 007 agenta, a tu su i ostali članovi tima, poput majstora za prerušavanje, devojke koja zna borilačke veštine, stručnjaka za eksplozive, itd. Smešten u Ujedinjene Arapske Emirate, film je lep na oko, ali prazan i ne naročito zabavan.

SF I HOROR

A QUIET PLACE PART II (Ocena 3/5) Dok je prvi deo ovog serijala bio jedan od boljih novijih horora, nastavak je potpuno nepotreban, ali kako je doživeo uspeh kod publike i kritike, sigurno nas čeka još delova. Ovde pratimo preostale preživele članove porodice Abot, koju čine majka, ćerka, sin i beba. Emili Blant koja igra majku je ovde više u sporednoj ulozi, pa se film fokusira na Milisent Simonds kao gluvu ćerku Regan koja prati signal preko radija i traga za preostalim preživelima u postapokaliptičnom svetu. Na početku imamo flešbek na prvi dan napada vanzemaljaca koji reaguju na zvuk, pa tu vidimo režisera Džona Krasinskog koji igra i oca koji je izgubio život u prvom delu. Nastavak je proširio priču, dodao nove likove i lokacije, ali nisu otkrili ništa više o vanzemaljcima niti kako se ostatak sveta nosi sa invazijom. Prvi deo je stajao za sebe, ali ovaj deo upravo pati od tog sindroma srednjeg filma i samo je uvod za dalje nastavke.

FLASHBACK (Ocena 1/5) Ovaj SF film je smešten u dva vremenska perioda, i prati mladog čoveka Freda, koji naizgled ima savršen život, ali onda počinje da istražuje nestanak devojke koju je poznavao u školi; a potom pratimo i njegovo tinejdžersko doba pre njenog nestanka i sve je povezano sa misterioznom drogom, pa nismo sigurni da li on putuje kroz vreme ili šta se dešava. Radnja je prekomplikovana i apstraktna, ali ne na dobar način, i film mi nije držao pažnju već od početka da se trudim da ispratim previše, pa me uopšte nije bilo briga ni za likove, ni za misteriju, a ni sam kraj koji nije ponudio nikakav konkretan odgovor.

INFINITE (Ocena 2/5) Mark Volberg igra čoveka koji pati od šizofrenije, ali onda otkriva da glasovi i vizije u glavi nisu bolest, već fragmenti prošlog života jer može da se reinkarnira. Ispostavlja se da postoje dve vrste besmrtnika: Vernici, odnosno dobri momci kojima i on pripada, i Nihilisti, koji su naravno loši i žele da unište svet. Svi kreću u potragu za misterioznim objektom po imenu Jaje, koje odlučuje o sudbini sveta. Akcione scene su solidne, ali sama priča i mitologija oko reinkarnacije baš i nema previše smisla. Infinite me je podsetio na prošlogodišnji Netflixov akcioni SF film The Old Guard sa Šarliz Teron, koji se takođe bavi besmrtnim ratnicima, i bolji je od ovog filma.

THE CONJURING: THE DEVIL MADE ME DO IT (Ocena 2/5) Horor serijal The Conjuring je veoma uspešan, i ima brojne nastavke i spin-ofove, ali mislim da se po kvalitetu nijedan nije približio originalnom filmu, što je čest slučaj za horore. Džejms Van koji je režirao prva dva dela nije se vratio u rediteljsku stolicu, pa treći deo uopšte nije dobar kao prvi i drugi. Dok su se oni bavili temom ukletih kuća, ovde je fokus na suđenju čoveku optuženom za ubistvo koji tvrdi da je zaposednut demonom. Svaki deo ovog serijala je ‘zasnovan na istinitim događajima’, i to je moj najveći problem sa ovim filmovima. Dok su u filmu likovi demonologa Eda Vorena i njegove žene medijuma Lorejn Voren prikazani kao heroji i borci protiv zla, u stvarnosti je očigledno da se radilo o ljudima željnim slave koji su koristili sujeverne ljude. Naročiti je to problem u ovom filmu, gde je osoba koja je u stvarnosti očigledno imala psihičkih problema i ubila nekoga pokušala da se izvuče na demonsku posednutost. Ali ako i posmatramo film kao fikciju, sam horor nije blizu prvom i drugom delu i nema memorabilnih scena kao prva dva. Čak su i Patrik Vilson i Vira Farmiga koji igraju Eda i Lorejn na autopilotu i više su iritantni nego inače. Što se mene tiče ova trilogija može da se završi, ali sigurno ćemo dobiti još nastavaka, prednastavaka, spin-ofova, pa kad-tad i rimejke, i to je najveći horor što se svaka uspešna i originalna ideja iscrpi do poslednje kapi krvi.

FANTAZIJA

LUCA (Ocena 5/5) Ova animirana fantazija dolazi od Pixara i Diznija, i definitivno su te kompanije majstori kada su u pitanju pametni, emotivni i duhoviti crtani filmovi u kojima ne uživaju samo najmlađi, već su za sve uzraste i svakoga. Luka iz naslova je dečak, koji je morsko stvorenje, i živi ispod vode sa porodicom, ali sanja o odlasku na površinu. Klasična priča poput Male sirene možda na prvi pogled deluje već viđeno, ali sitnice čine ovaj film magičnim. Luka jednog dana na površini upoznaje drugog dečaka, malo starijeg Alberta, koji mu otkriva čari površine, i sprijatelje se. Kada su van vode, oni izgledaju kao obični dečaci, ali čim ih i malo vode dotakne vidi se njihov pravi oblik u vidu morskih stvorenja sa škrgama i repom. Smešten u Italiju, koja je zaista prekrasno animirana, od plave vode, do zelene prirode, i prepuna boja okupanih suncem, poželećemo da odmah odemo tamo iako je sve nacrtano u kompjuteru. Prvi trejleri su asocirali na film Call Me By Your Name, o gej romansi u Italiji, pa kako je ovde fokus na dva dečaka ljudi su se pitali da li je ovo prvi Pixarov i Diznijev film sa gej junacima. Ne, to nije u pitanju, jer ovde nema romanse – mada ako zagrebemo ispod površine, možemo da prepoznamo teme o različitosti, skrivanju istine o sebi i bliskosti između dve osobe koje drugi ne prihvataju. Možda mlađima te metafore promaknu, ali Luca svejedno sjajno funkcioniše kao prelepa avantura, i poruke koje šalje su odlične da ih mladi gledaoci usvoje, a stariji ih se prisete, ili čak i promene svoje predrasude i prihvate one koji su drugačiji, jer upravo razlike čine život posebnim.