FILMOVI IZ 2021. NOMINOVANI ZA OSKARA

Pred nama je 94. dodela najprestižnije filmske nagrade, Oskara; pa većina filmova koji su nominovani su izašli tek krajem godine kako bi bili svežiji u mislima članova Akademije i tek sam skoro imao priliku da ih pogledam. Nemam očiglednog favorita, jer je godina kada su u pitanju filmovi bila zaista kvalitetna, iako bih voleo da norveški The Worst Person In The World osvoji nagradu za najbolji internacionalni film.

BELFAST (Ocena 3/5) je drama režisera Keneta Brane, snimana u crno-beloj tehnici i smeštena u Belfast 1969. godine. To je njegov autobiografski film, baziran na njegovom detinjstvu, i prati jednu porodicu i dečaka, koji odrasta u kraju koji potresaju sukobi između Katolika i Protestanata. Film je simpatičan, i glumci su dobri, ali ne mogu reći da me je oduševio.

DRIVE MY CAR (Ocena 5/5) stiže iz Japana i rađen je po istoimenoj kratkoj priči iz zbirke ‘Muškarci bez žene’ Harukija Murakamija. Iako je Murakami poznat po magičnom realizmu, ova priča nema tih elemenata, i dosta pravolinijski prati priču o glumcu, čija supruga iznenada umre. Zbog njegovih ličnih zdravstvenih problema, on ne može više da vozi, pa mu pozorište za koje režira predstavu ‘Ujka Vanja’ unajmi mladu šoferku da ga prevozi. Između njih se razvija prijateljstvo, i on joj otkriva istinu o svojoj nevernoj ženi, a mlada devojka njemu svoju tužnu porodičnu priču. Tu je i lik mladog problematičnog glumca, koji igra naslovnu ulogu u ‘Ujka Vanji’, i sa kojim se režiser sprijatelji iako zna da je bio ljubavnik njegove žene. Iako traje skoro tri sata, film je dosta topla priča o kompleksnim likovima i sjajno je odglumljen.

FLEE (Ocena 4/5) stiže iz Danske, i u pitanju je animirani dokumentarac. Pratimo izbeglicu iz Avganistana kao naratora priče i ono što priča u intervjuu je prikazano kroz animaciju. Prva polovina se bazira na njegovom odrastanju kao gej dečaka, a potom pratimo bekstvo njegove porodice u Evropu. Iako je tema ozbiljna i format na koji je dokumentarac urađen dosta dobar, film nije lak za gledanje, ali je zato i veoma važan.

HOUSE OF GUCCI (Ocena 3/5) Film Ridlija Skota o dinastiji Guči, vlasnicima čuvenog modnog brenda, nije loš, ali je po meni bio predug i priča koja je dosta zanimljiva nije odrađena tako da nam drži pažnju. Fokus je na Patriciji Ređani, koju igra pop zvezda Lejdi Gaga, koja se udala za naslednika, Mauricija Gučija; koga će kasnije zavaditi sa ostalim članovima porodice i platiti za njegovo ubistvo kada upadnu u bračnu krizu. Prikaz Italije i sveta mode i bogatih 70ih, 80ih i 90ih je zabavan, ali sam film je previše razvučen i nekako ne funkcioniše kao celina. Lejdi Gaga, Adam Drajver, Al Paćino, Džeremi Ajrons i Džared Leto deluju kao da igraju u različitim filmovima – neki ga tretiraju kao ozbiljnu dramu, drugi kao satiričnu sapunicu – i njihovi akcenti su, kao i sam film, neujednačeni.

LICORICE PIZZA (Ocena 4/5) nema neku posebnu radnju, već više pratimo isečke iz života glavnih likova. Ako nam se dopadne atmosfera koju film gradi, dopašće nam se i film. Smešten u Kaliforniju i okolinu Los Anđelesa 70ih, pratimo tinejdžera koji je bio glumac kao dete, a sada pokušava da se ostvari kao biznismen. On se zaljubi u 10 godina stariju Alanu, asistentkinju fotografa, koju upozna kada dođu da ga slikaju za školski godišnjak. Iako joj se stalno nabacuje, a Alana odbija 15-godišnjaka, oni se sprijatelje. Muzičarka Alana Haim, koja igra Alanu, a u stvarnosti je sa svoje dve sestre članica benda Haim, je sjajna u ovoj debitantskoj ulozi. Iako film nema neku previše zanimljivu priču, likovi i atmosfera su zanimljivi i laki za gledanje.

NIGHTMARE ALLEY (Ocena 5/5) je psihološki triler koji krasi sjajan stil i atmosfera inspirisana noar filmovima, a za to je zaslužan režiser Giljermo del Toro. Njegov prethodni film iz 2017. godine, romantična fantazija Oblik vode, je osvojio Oskara za najbolji film. Nightmare Alley je baziran na istoimenom romanu iz 1946. godine, a 1947. je snimljena prva verzija ove priče. Smešten u 1939. godinu, pratimo misterioznog čoveka Stena kog igra Bredli Kuper, koji se zaposli u putujućem karnevalu. On se sprijatelji sa proročicom koju igra Toni Kolet i njenim mužem alkoholičarem, koji izvode prevarantsku tačku; pa od njih pokupi trikove kako da postane medijum. Prva polovina je smeštena u karneval, a potom pratimo Stena koji je pobegao iz karnevala sa svojom devojkom Moli (Runi Mara), i zajedno izvode veoma uspešnu tačku sa Stenom kao vidovnjakom 1941. Njega unajmi psiholog, doktorka Lilit (Kejt Blanšet), koja ga ubedi da za novac koristi njene poverljive podatke o bogatim klijentima pretvarajući se da je vidovit. Atmosfera i način na koji film dočarava tu epohu je sjajna, glumci su veoma dobri, a priča i preokreti zanimljivi.

PARALLEL MOTHERS (Ocena 4/5) je novi film Pedra Almodovara, i kao i često do sada, bavi se temama žena, majki, (homo)seksualnosti… Smešten u Madrid, Penelope Kruz (česta Almodovarova muza) igra fotografkinju, koja zatrudni sa oženjenim arheologom. Ona odluči da rodi i bude samohrana majka, a u bolnici se sprijatelji sa drugom mladom trudnicom. Životi ove dve žene će postati povezani kada fotografkinja otkrije da su bebe zamenjene na rođenju, ali odluči da ćuti o tome, s obzirom da je druga beba (njena, biološka) iznenada umrla. Tipičan Almodovarov stil, pun jarkih boja, sa dozom melodrame, ovaj film se bavi sličnim stvarima kao i njegovi prethodni filmovi, ali će se fanovima njegovih dela dopasti.

THE HAND OF GOD (Ocena 3/5) Kao i Kenet Brana u filmu Belfast, tako se i italijanski režiser Paolo Sorentino bavi svojim odrastanjem u filmu The Hand Of God. Razlika je u tome što je njegov alter ego tinejdžer, pa pratimo njegovo emotivno, seksualno i životno sazrevanje u Napulju 80ih, kao i njegovu porodicu. Film je dosta dobro režiran, ali slično kao i Belfast ne mogu reći da mi je ostavio neki preveliki utisak, iako se nisam pokajao što sam ga gledao.

THE POWER OF THE DOG (Ocena 5/5) je film koji vodi po broju nominacija (čak 12!), ali kako nisam fan vesterna dugo sam odlagao gledanje. Kakva bi greška bila da mi je ovaj film promakao, jer je zaista vredan pažnje. Smešten u Montanu 1920ih, pratimo dva brata Fila i Džordža koji su vlasnici ranča, a igraju ih Benedikt Kamberbač i Džesi Plemons. Fil je okrutan i neotesan čovek, koji sve žive vređa, dok je Džordž osećajniji i uglađeniji. Kada se Džordž oženi udovicom Rouz, koju igra Kirsten Danst, i dovede nju i njenog sina da žive na ranču, Fil čini sve da im zagorča život. Filovo ponašanje odvodi Rouz u alkoholizam, a naročito je okrutan prema njenom sinu, feminiziranom Piteru (Kodi Smit-Makfi). Ispostavlja se da je razlog taj što je Fil potajno homoseksualac i gajio je osećanja prema svom pokojnom mentoru. Ipak, između Fila i Pitera se vremenom razvija na neki način prijateljski odnos, koji će otići u potpuno neočekivanom pravcu. Svi glumci su sjajni i postepeno nam otkrivaju prave karaktere svojih likova, a radnja iako je spora je dosta puna preokreta i neočekivanih situacija. Režiserka Džejn Kempion je sa ovim filmom postala prva žena koja je drugi put nominovana za Oskara za režiju.

THE TRAGEDY OF MACBETH (Ocena 2/5) Znam da je ovo Šekspirovo delo klasik i sama priča o škotskom ratniku kome tri veštice predvide da će postati kralj, što ga dovodi do ubistava, jeste zanimljiva o tome kako moć korumpira i da li se sudbina može izbeći. Ipak, većinom filmovi rađeni po Šekspirovim delima mi se ne dopadnu, a naročito je to slučaj ovde gde Džoel Koen (koji inače sa bratom Itanom Koenom stoji iza nekih od meni omiljenih filmova) režira sve kao predstavu, u crno-beloj tehnici, sa originalnim Šekspirovim dijalogom. Upravo su dijalozi i stari engleski izrazi razlog što ne mogu da zaključim da li je ta teatralna gluma Denzela Vošingtona i Franses Makdormand kao Magbeta i njegove proračunate supruge dobra ili ne. Mislim da ovakve drame bolje funkcionišu na pozornici, nego na filmu.

THE WORST PERSON IN THE WORLD (Ocena 5/5) je romantična dramedija, koja dolazi iz Norveške, i nominovan je za najbolji internacionalni film. Ispričan kroz prolog, 12 poglavlja iz života glavne junakinje, i epilog, pratimo život jedne devojke iz Osla. Ona je studentkinja medicine, koja odluči da studira psihologiju i raskine sa dečkom, a potom odlučuje da postane fotograf i nakon nekoliko kraćih veza, upoznaje crtača stripova sa kojim započne ozbiljnu vezu. Sve se menja kad na jednoj zabavi na koju je upala upozna drugog muškarca, sa kojim se zbliži, ali i on je u vezi. Kroz četiri godine u Džulinom životu, upoznajemo nju, i dva momka koja predstavljaju dve veoma važne romantične veze, preko kojih će tragati za sobom i sazreti. Džuli nije ‘najgora osoba na svetu’, iako deluje da je samodestruktivna i da nikad nije zadovoljna onim što ima; već je tipični predstavnik svoje generacije milenijalaca koji traže sebe u komplikovanom svetu. Zbog toga me je dosta podsetila na junakinje iz romana Sali Runi, a svako ko je u 20-im i 30-im godinama, kada mu se dešavaju velike prekretnice u životu, će moći da se poistoveti sa Džuli i njenim problemima. Iako se vodi kao romantična komedija, ovo nije tipični romkom kakve viđamo u Holivudu, već ima – kao i život – i smešne i tužne momente. Ali jedna scena, u kojoj Džuli trči da se nađe sa momkom u koga je zaljubljena, pa deluje da je osim njih ceo svet stao dok oni jure ulicama Osla da se spoje, je najlepša snimljena scena koju sam pogledao u skorije vreme. Ovo je film koji se lagano uvukao na listu mojih omiljenih filmova ikada i sigurno ću mu se nekad opet vratiti.

WEST SIDE STORY (Ocena 2/5) je rimejk čuvenog mjuzikla iz 1961. godine koji je osvojio Oskara za najbolji film, a ovu novu verziju režira legendarni Stiven Spilberg. Iako je ovo nova verzija, urađen je u dosta retro stilu, i kao i original prati priču nalik Romeu i Juliji, o dvoje mladih ljubavnika, koji pripadaju zaraćenim uličnim bandama u Njujorku 1957. Meni se pesme i priča nisu naročito dopale, a kako nisam fan mjuzikla, ne mogu reći da je ovo film za mene; ali članovi Akademije vole ovakve filmove pa ne čudi da je nominovan.

FILMOVI I SERIJE: JANUAR I FEBRUAR 2022

FILMOVI

KOMEDIJA

I WANT YOU BACK (Ocena 4/5) Ova romantična komedija prati Pitera i Emu, 30-godišnjake iz Atlante, koje ostave njihovi partneri. Piter i Ema se slučajno upoznaju, i odluče da pomognu jedno drugom da se pomire sa bivšima. Naravno, između njih se razvija prijateljstvo, i svima je osim njih samih jasno da su savršeni jedno za drugo. Ova romantična komedija funkcioniše zahvaljujući hemiji koju imaju Čarli Dej i Dženi Slejt kao Piter i Ema.

MARRY ME (Ocena 3/5) takođe spada u žanr romantične komedije, i u njoj Dženifer Lopez igra pop zvezdu koja treba da se venča za pevača (kog igra takođe muzička zvezda Maluma) pred fanovima na koncertu, ali ostavi ga kad otkrije da je vara. Ona u publici primeti nastavnika matematike (Oven Vilson), samohranog oca koji je sa ćerkom došao na koncert, i na licu mesta se udaje za njega. Iako je premisa pomalo preterana, to se očekuje od ovog žanra, i film je dosta simpatičan za jedan tipični romkom.

AKCIJA I TRILER

THE 355 (Ocena 2/5) Da nije dovoljno okupiti brojne poznate glumce i dobiti dobar film, pokazuje ova špijunska akcija. Džesika Čestejn, Penelope Kruz, Fan Bingbing, Dajan Kruger i Lupita Njongo igraju žene iz različitih internacionalnih špijunskih agencija, koje nevoljno moraju da se udruže da spase svet i nađu program za dekripciju koji može da pristupi bilo kom digitalnom sistemu. Lokacije širom sveta, brza akcija i dobre glumice nažalost ne mogu da pokriju nedostatak originalnosti u ovom tipičnom špijunskom filmu.

KIMI (Ocena 3/5) Zoi Kravic igra agorafobičnu programerku, koja radi za kompaniju koja je proizvela Kimi – napravu nalik ličnim asistentima Aleksa i Siri, koje izvršavaju glasovne naredbe. Ona otkriva neobičan snimak povezan sa slučajem silovanja i ucenom, zbog čega će kompanija za koju radi pokušati da je ubije. Stiven Soderberg ovo režira nalik paranoičnim trilerima iz 70ih, i u samo sat i po ovaj minimalistički triler je solidan.

HOROR

SCREAM (Ocena 4/5) Serijal Vrisak mi je jedna od omiljenih horor franšiza, baš iz tog razloga što su likovi u njemu svesni da se nalaze u filmu strave i da moraju da igraju određene uloge kako bi preživeli. Prva dva filma su odlična i unela su život u žanr koji je počeo da izmumire zbog loših i jeftinih nastavaka, dok su treći i četvrti ok ali uz par mana. Peti deo, prvi bez režisera Vesa Krejvena, se zove jednostavno Scream, a ne Scream 5 kako bi trebalo; i to je fora jer je ovo i nastavak ali i ribut franšize. Imamo nove likove koji postaju žrtve novog maskiranog ubice, ali vraćaju se i stari likovi poput Sidni, Gejl i Djuija. Novi likovi, iako pomalo stereotipni, su dovoljno dobri da nose dalje serijal, a meta humor i reference na horore, nastavke, rimejke i ribute će se dopasti fanovima. Ovo je klasična bioskopska zabava za fanove horora i s obzirom da je peti deo, serijal se i dalje dobro drži.

TEXAS CHAINSAW MASSACRE (Ocena 2/5) Poput horora Halloween iz 2018. i nastavka Halloween Kills iz 2021. godine, tako se i ovaj Texas Chainsaw Massacre direktno nadovezuje samo na originalni kultni horor The Texas Chain Saw Massacre iz 1974. i ignoriše sve nastavke. Pratimo nekoliko mladih likova, koji dolaze u napušteni gradić u Teksasu, i očekivano sukobe se sa lokalcima i postaju žrtve ubice sa motornom testerom. Originalni film je bio dosta efektivan u svojoj jednostavnosti, a pokušaji da se ubace neke moderne teme poput rasizma, pucnjave u školama, kulture influensera i slično, ne doprinose ništa ovom lošem filmu.

SERIJE

KOMEDIJA

MANDY: Sezona 2 (Ocena 3/5) Britansku komičarku Dajen Morgan znam iz sitkoma Motherland, gde igra sarkastičnu samohranu majku; a ovde igra titularnu Mendi, napadno našminkanu luzeru, uvek u pink jakni sa krznom, čizmama sa potpeticama i visokom punđom. BBC-jeve epizode traju 15 minuta, i pratimo Mendi dok pokušava da kupi sofu koju želi, nađe posao, ili čak postane astronaut – a sve se uvek završi katastrofalno. Nema neke velike karakterizacije u liku Mendi; ona je onakva kakva epizoda i humoristična premisa zahtevaju od nje u određenom trenutku, pa se ne može govoriti o nekom kvalitetu serije – ali je dovoljno zabavno i duhovito u tih 15 minuta trajanja.

HOW I MET YOUR FATHER: Sezona 1 (Ocena 2/5) Sitkom How I Met Your Mother je imao jednostavnu radnju – nekoliko mladih prijatelja u Njujorku, što je premisa koja funkcioniše još od Seinfelda, a popularizovali su je Friends. Ipak, to što je narator priče glavni junak koji priča deci kako je upoznao njihovu majku omogućilo je igranje sa formatom, i meni se čak i finale – koje dosta njih ne voli i misle da je upropastilo seriju – dopalo. Sad dolazi ‘ženska’ vezija sa Hulua, gde pratimo Sofi koja 2050. godine priča svom sinu kako je upoznala njegovog oca. Nju igra Kim Katral, a u mlađoj verziji kao ne tako uspešnu njujoršku fotografkinju je glumi Hilari Daf. Oko nje je grupa prijatelja, dve devojke i tri momka – od kojih svaki može biti potencijalni otac budućeg sina. Fore su jako loše, likovi stereotipni, a i sam format tipičnog sitkoma sa smehom publike i sniman u studiju ne funkcioniše u 2022. godini, pa ova serija izgleda kao relikt prošlog vremena i nešto što smo mogli da gledamo bar dve decenije ranije. Glumci su simpatični i trude se, ali ne uspevaju da izvuku neduhovite situacije i dijaloge. Ovo je loše pre svega jer je dosadno, pa čak nema ni taj neki ‘guilty pleasure’ faktor zbog koga bi vredalo gledati.

DRAMA

EUPHORIA: Sezona 2 (Ocena 5/5) Euforija je, navodno, najgledanija HBO-ova serija posle Game Of Thrones, što i ne čudi kada vidimo koliko je diskusija na društvenim mrežama, mimova i analiza izazvala druga sezona. Prva je pratila šokantne živote grupe tinejdžera, koji se nose sa tipičnim problemima mladih ljudi – bar onih često prikazanih u tinejdž dramama, poput ljubavnih trouglova, preispitivanja seksualnosti, ali i problema narkomanije, psihičkih poremećaja, pitanja polnog identiteta i LGBT tema. Nakon dva specijala o Ru i Džuls između prve i druge sezone, dalje pratimo Ru (uloga za koju je Zendaja dobila Emi nagradu i postala najmlađa dobitnica u kategoriji najbolje glavne glumice), koja se i dalje bori za zavisnošću od droge i nema nameru da prestane. Tu je i homofobični i agresivni sportista Nejt, koji stalno raskida i miri se sa popularnom navijačicom Medi, ali je i vara sa njenom prijateljicom, nesigurnom Kesi. Nejt se i dalje bori sa komplikovanim odnosem sa ocem, prikrivenim homoseksualcem Kalom, koji je spavao sa njegovom školskom drugaricom Džuls, transrodnom devojkom, koja je sada u vezi sa Ru. Likovi Džuls i Kat su dosta sporedniji u novoj sezoni, dok se lik sportiste Makaja, Kesinog bivšeg dečka, skoro i ne pojavljuje; a veći fokus dobijaju Kesina sestra, povučena Leksi i Ruin diler droge Fesko, između kojih se razvija iskreno prijateljstvo i potencijalna romansa. I dalje je Euforija šokantna sa svojim prikazima drogiranja, seksa i golotinje, a česte su scene koje deluju kao da su ispale iz muzičkih spotova, visoko stilizovane i bez dijaloga. Iz epizode u epizodu, Euforija frustrira jer ide iz kvalitetne dubokumne drame do apsurdne satirične šokantnosti; pa su neke epizode koje se fokusiraju na određene likove bolje (treća u kojoj vidimo Kalovu mladost ili peta gde pratimo Ruino bežanje od porodice i prijatelja zbog droge), a neke lošije (sve vezano za lik Kat i ljubavnog trougla između Ru, Džuls i novog lika Eliota). Ipak, i pored svega, Euforija je bila serija kojoj sam se najviše radovao iz nedelje u nedelju i nisam znao šta da očekujem, ne samo od epizode do epizode, već iz jedne scene u drugu. Iako su mnogi zamerali kreatoru Semu Levinsonu za tretman određenih likova i zapleta, i postoje glasine o njegovom užasnom tretiranju glumaca; serija je dobila treću sezonu (koja izlazi tek 2024. godine). Glumci su odavno prerasli likove koje igraju i nikad se nisu ni ponašali kao ‘normalni’ tinejdžeri, ali svakako sam vezan za njih. Jedva čekam da vidim njihove dalje avanture, jer je ovo jedna zaista jedinstvena i netipična serija, iako se bavi često viđenim temama u tinejdž drama žanru na jedan jedinstven, savremen, nihilistički, ali veoma stilizovan način.

FANTAZIJA

WOLF LIKE ME (Ocena 4/5) Ovaj hibrid romantične komedije i horor fantazije je smešten u Australiju, i prati samohranog oca i udovca koji, nakon saobraćajke, upozna neobičnu i misterioznu devojku u koju se zaljubi. Ona ima čudne navike i uvek trči kući pre nego što padne noć, pa iako trejler i sinopsis ne otkrivaju šta je njena tajna – lako je zaključiti po naslovu serije. Naime, ona je vukodlak. Seriju pre svega vadi hemija između Džoša Gada i Ajle Fišer, i u samo 6 polusatnih epizoda ovo je simpatična mešavina žanrova.