SERIJE: OKTOBAR 2023

KOMEDIJA

BIG MOUTH: Sezona 7 (Ocena 5/5) Animirana komedija o tinejdžerima koji prolaze kroz pubertet ne opada kvalitetom ni u sedmoj sezoni. Sve što sam napisao za petu i šestu sezonu, važi i ovde – i dalje je to presmešna i apsurdna satira, a opet na momente realna i emotivna priča o odrastanju. Netflix je obnovio seriju za poslednju, osmu, sezonu.

BARRY: Sezona 4 (Ocena 4/5) Sa HBO dolazi poslednja sezona ove krimi komedije, o plaćenom ubici koji tokom zadatka u El Eju odluči da postane glumac. Kroz tri sezone smo pratili kako Bari sve više tone u kriminal, iako se trudi da bude dobar čovek, a u četvrtoj sezoni ga sustižu sva njegova zlodela. Odlično je što su znali kad da stanu sa serijom (slično kao i ovogodišnja HBO-ova drama Succession, koja se završila nakon četiri sezone); pa se u drugoj polovini poslednje sezone radnja premešta osam godina kasnije i vidimo likove u nekim novim okolnostima. Mada je imala humoristične momente, serija je sve više postajala tragedija umesto komedije, pa je kraj zadovoljavajući – iako ne nužno pozitivan.

THE BEAR: Sezona 2 (Ocena 5/5) Mešavina drame i komedije, serija The Bear sa Hulua, je smeštena u restoran u Čikagu. Prva epizoda počinje in medias res, i odmah smo ubačeni u haotični svet spremanja hrane, a likove smo vremenom upoznavali kako se prva sezona razvijala. Od vlasnika, kuvara Karmija koji je preuzeo restoran od brata koji se ubio, i Ričija, njegovog poslovnog partnera i najboljeg prijatelja pokojnog brata; do talentovane mlade kuvarice Sidni i ostalih radnika u restoranu, svako je dobio svoj momenat da se pokaže, i u drugoj sezoni još ih bolje upoznajemo i zavolimo jer deluju kao realni ljudi sa svim manama, vrlinama i traumama. Način na koji je prikazan Čikago, kultura tog grada, stresni posao u restoranu i ukusna hrana, izdvajaju ovu dramediju, kao i sjajni likovi.

SWARM: Miniserija (Ocena 5/5) Ovu Amazonovu miniseriju od sedam epizoda bih svrstao pod komediju pre svega zbog satiričnih i crnohumornih momenata, mada ima i elemente psihološkog horora i trilera. U svakoj epizodi, pratimo (anti)junakinju Dre u nekom novom mestu i novoj situaciji, gde je spremna da ubije svakog ko joj stane na put do njene omiljene pop zvezde, koja je ovde ocigledno zamena za Bijonse. Iako se ova serija neće dopasti svima, meni se neočekivano dopala i više nego što sam očekivao i pružila mi je neke zaista lude momente.

DRAMA

ELITE: Sezona 7 (Ocena 1/5) Ovo je verovatno najlošija serija koju i dalje pratim. Tu je gomila novih likova učenika privatne škole koji nisu baš zanimljivi i sve situacije smo do sad videli u ranijim, boljim sezonama. Najavljeno je da ce sledeća osma sezona biti poslednja za ovu Netflixovu tinejdž sapunicu, pa ću verovatno gledati ovaj guilty pleasure do kraja.

FANTAZIJA

AMERICAN HORROR STORIES: Sezona 3 (Ocena 3/5) FX i Hulu su nas za Noć veštica počastili sa četiri nove epizode ove horor antologije. Epizode osciliraju kvalitetom, što je očekivano, ali za fanove horora će biti više nego dovoljno da uživaju.

WOLF LIKE ME: Sezona 2 (Ocena 4/5) U prvoj sezoni se samohrani otac udovac zaljubio u devojku za koju se ispostavlja da je vukodlak. Oni su sad zajedno i čekaju dete, ali se plaše da bi i beba mogla naslediti majčinu kletvu. Kao i u prošloj sezoni, ovo je zabavan miks romantične komedije i natprirodne priče.

THE FALL OF THE HOUSE OF USHER: Miniserija (Ocena 4/5) Majk Flanagan je već za Netflix radio nekoliko horor serija: antologiju The Haunting po romanima Širli Džekson i Henrija Džejmsa, Stivenkingovsku Midnight Mass i tinejdz seriju The Midnight Club po delima Kristofera Pajka. U svojoj poslednjoj seriji za Netflix, on adaptira gotske priče Edgara Alana Poa u savremenom ruhu. Pratimo jednu prebogatu porodicu, koja se obogatila kroz farmaceutsku industriju, ali već u prvoj epizodi saznajemo da će svih šestoro (kako zakonite, tako i nezakonite) dece patera familiasa umreti na misteriozne načine. U narednih šest epizoda, u svakoj pratimo po jednu smrt, u koju je uvek umešana žena sa kojom su otac i njegova sestra sklopili faustovski dogovor u prošlosti. Ako volite prethodne Flanaganove serije, i ova će Vam se dopasti; meni je bila vrlo dobra, mada mislim da je dosta toga već viđeno u njegovim ranijim delima.

DOKUMENTARNI

THE SUPER MODELS: Miniserija (Ocena 5/5) Iako modna industrija slavi žensko telo, često se manekenke susreću sa seksizmom, rasizmom, ejdžizmom i brojnim predrasudama i stereotipima vezanim za lepe žene. Kroz četiri epizode na Apple TV+, četiri supermodela Kristi Tarlington, Sindi Kroford, Linda Evandželista i Naomi Kembel se prisećaju svojih početaka i svetske slave. One su neke od najpoznatijih lica sa kraja 20. veka, kada je kult poznatih bio na vrhuncu; a opet nisu bili toliko dostupni javnosti jer nema društvenih mreža. Meni je bilo najzanimljivije videti da su one i dalje prijateljice, i možda jedine koje mogu da razumeju jedna drugu zbog sličnih iskustva koje su prošle. Fokus je i na negativnijim stranama njihovih života, jer su se mnogi okrenuli protiv njih – od feministkinja koje su smatrale da supermodeli pružaju nerealne standarde lepote, do samog sveta mode koja ih je smatrala precenjenima i teškim za saradnju. Poznato je da Naomi vazi za ‘najtežu’, mada kao što i sama kaže pitanje je koliko su rasizam i mizoginija uticali na to da je mediji tako prikažu. Ona otvoreno priča o svojoj borbi sa zavisnošću, a sada podstiče modele i dizajnere iz svih delova sveta, naročito Afrike. Nakon ne tako uspešnog pokušaja u glumi, Sindi je postala moćna poslovna žena, a i njena deca su sad modeli. Možda je Lindina priča najteža, od nasilnog braka do borbe sa rakom dojke, depresije i fizičke promene jer više ne izgleda kao tipični model. Kristi je završila univerzitet i okrenula se humanitarnom radu, a sve su uspele da pokažu da su pored lepote jake i pametne žene. Zato njihova slava kad su bile na vrhuncu ne treba da čudi, jer je bilo puno lepih modela, ali su njih četiri imale i nesto više. Sada i u pedesetim godinama života, ove četiri dame pokazuju da su obeležile jedan period u pop kulturi, ali da njihovo vreme još nije prošlo.

FILMOVI I SERIJE: JUL 2023

FILMOVI

GUARDIANS OF THE GALAXY VOL. 3 (Ocena 4/5) Marvel se nalazi u prelaznoj fazi, jer se prvi deo sage završio i mnoge voljene glumce više nećemo gledati u ulogama superheroja; a sad je zadatak na novim junacima da kroz filmove i serije dokažu da su vredni da nas zadrže ispred velikih i malih ekrana. Čuvari galaksije su nas kupili svojim prvim samostalnim filmom kroz zanimljive i humoristične likove, da bi ih dalje pratili kao deo tima Osvetnika i u tek malo slabijem nastavku; a ovaj treći deo je izgleda finalni za tim u ovom izdanju. Ovo je skoro ‘origin story’ za humanoidnog rakuna Raketu, jer u flešbekovima pratimo okrutne eksperimente kojima je bio podvrgnut, a dok je on u komi pratimo ostale Čuvare koji pokušavaju da mu spase život. Režiser sva tri dela Džejms Gan je ovim filmom završio sa Marvelom i prelazi u DC, a Vol. 3 je sasvim dobar kraj za ovaj deo franšize, mada ćemo sigurno neke od likova gledati i u drugim filmovima.

THE FLASH (Ocena 5/5) Sigurno će većina reći da, kada su u pitanju filmske adaptacije superherojskih stripova, Marvel vodi u odnosu na DC, ali meni su se oduvek više sviđale mračnije priče i ton koji ima Liga pravde nego Osvetnici. Vrlo je verovatno da se Henri Kavil, Ben Aflek i Gal Gadot neće vraćati ulogama Supermena, Betmena i Čudesne žene, a – kako postoji nemali broj što stripskih tako i filmskih i TV adaptacija raznih heroja koji su svako u svom univerzumu i kontinuitetu – ne čudi da su se kroz film The Flash dotakli teme multiverzuma. Taj koncept je dobro funkcionisao za Marvel, kako u Spider-Man: No Way Home, tako i za animirani Spider-Man: Into The Spider-Verse. Fleš je superheroj koji može jako brzo da trči, pa on svojom brzinom uspeva da vrati vreme i odlučuje da promeni prošlost u kojoj mu je majka ubijena. To dovodi do menjanja celog univerzuma kakvog zna, pa on sreće mlađu verziju sebe, ali i drugačijeg Betmena, odnosno Brusa Vejna, kog umesto Afleka glumi Majkl Kiton (koji ga je igrao u filmovima Tima Bartona iz 1989. i 1992. godine). Meni se igranje sa vremenskim kontinuitetom u SF pričama jako dopada jer otvara mogućnosti da sve verzije postanu deo kanona nekog fiktivnog univerzuma, i takav je slučaj ovde. Recimo, u jednom momentu ćemo videti različite verzije Supermena od onog kog je igrao Kristofer Riv u filmovima iz ’70-ih i ’80-ih, do Nikolasa Kejdža koji je navodno trebao da igra Supermena u otkazanom filmu u režiji Tima Bartona. Sigurno je da The Flash ima mana, ali meni se veoma dopao. Jedan od razloga je i Ezra Miler u ulozi Fleša odnosno Berija Alena, i kao starija i mlađa verzija. Miler je u poslednje vreme imao dosta privatnih problema, kao i sukoba sa zakonom, a i sam film je loše prošao na bioskopskim blagajnama uprkos solidnim ocenama od kritičara. The Flash uspeva da resetuje DC univerzum i uvede nas u novu eru ributova; ali takođe i da bude priča o starijem Beriju koji je već iskusni superheroj i deo Lige pravde, kao i o mlađem Beriju koji tek dobija moći; a i uz to da nas podseti na druge verzije junaka i celokupnu istoriju DC-ja.

THE LITTLE MERMAID (Ocena 3/5) Diznijeve igrane adaptacije klasičnih animiranih bajki ne pokazuju znake stajanja, ali kvalitet im zaista varira. Mala sirena spada negde u osrednje – nije toliko loš jer manje-više verno prati priču crtanog; a opet menja neke stvari kojima nije bila potrebna promena. Priča je svima poznata: sirena princeza Arijel se zaljubi u čoveka, princa Erika, kog spasi nakon brodoloma, i morska veštica Ursula joj podari noge, ali oduzme prelepi glas. Mnogo se buke podiglo oko toga što će riđokosu sirenu igrati Afroamerička glumica Hale Bejli, ali ona je i najbolji deo filma, i njen pevački talenat dolazi do izražaja u muzičkim delovima. The Little Mermaid ne uspeva da prenese magiju podvodnog sveta koju je imao crtani iz 1989. godine, i mislim da će se ovo možda dopasti mlađim gledaocima koji nisu pogledali original; a nas starije će samo nostalgija naterati da se prisetimo bolje animirane verzije.

SERIJE

WHAT WE DO IN THE SHADOWS: Sezona 5 (Ocena 4/5) Komedija o vampirima cimerima se vratila na FX, i – iako nema više tu svežinu koje je imala na početku – fanovima će se dopasti jer znamo šta možemo da očekujemo. Vampiri se i dalje ne snalaze u ljudskom svetu, ali isto tako ni u svetu koji čine druga natprirodna bića. Oni misle da su najpametniji i više ih vodi njihova narcisoidnost i libido nego razum. Pored klasičnih vampira Nandora, Lazla i Nadje, i energetskog vampira Kolina Robinsona, u petoj sezoni i Nandorov familijar Giljermo započinje transformaciju u vampira, ali krije to od Nandora jer ga je neko drugi preobrazio.

HOW TO WITH JOHN WILSON: Sezona 3 (Ocena 5/5) HBO-ova dokumentarna serija u kojoj režiser Džon Vilson posmatra Njujork, Ameriku, ali i svet, kroz svoju kameru dolazi do kraja jer je treća sezona poslednja. Džon svaku epizodu započne sa jednostavnom premisom, poput premijere nove sezone u kojoj pokušava da nađe javni toalet u Njujorku; pa odatle upoznaje razne neobične sagovornike i snima uvrnute događaje, sve ispraćene njegovom dobronamernom i duhovitom naracijom. Život je nekad čudniji od fikcije, i deluje da Džonova kamera uspeva da snimi sve duhovite, apsurdne i tragikomične situacije koje čine savremeni život.

ABBOTT ELEMENTARY: Sezona 2 (Ocena 5/5) Ovaj sitkom, sniman u formi lažnog dokumentarca poput The Office, Parks And Recreation ili Modern Family, se izdvaja od većine novijih komedija baš zato što podseća na te komedije koje su dominirale ranije. Pratimo učitelje, direktorku i domara u jednoj školi u Filadelfiji, čiji su učenici većinom Afroamerikanci i iz siromašnijih porodica. I pored toga, osoblje škole (takođe većinom Afroamerikanci) se trude da im – uprkos skromnim mogućnostima – pruže najbolju moguću edukaciji. Ova serija funkcioniše pre svega zbog sjajnih likova koji su po karakterima drugačiji, i to dovodi do smešnih situacija, ali su svi oni dobri ljudi i vole jedni druge. Glavni lik je Dženin, učiteljica čiji optimizam se nekad graniči sa naivnošću i može da irirtira druge iako je jasno da sve radi iz najbolje namere. Nju igra Kvinta Branson, koja je i kreirala ovu seriju, a bila je inspirisana svojom majkom koja je učiteljica. Tu su i uštogljeni Gregori koji počne kao učitelj na zameni; učiteljica Melisa, naizgled opasna Italijanka sa vezama u mafiji; religiozna vaspitačica Barbara, kojoj se Dženin divi; i Džejkob koji predaje istoriju i često pokušava da kao belac pokaže Afroameričkim učenicima i osoblju da je ‘woke’ ali ispadne ‘krindž’. Direktorka Ava je neko ko uvek ima sarkastični komentar ili uvredu (naročito na Dženinin račun) i pre bi bila influenserka nego direktor, mada joj je zapravo stalo do škole. U drugoj sezoni, lik uvrnutog domara, g. Džonsona, takođe postaje glavni, dok je bio sporedan u prvoj sezoni. Sad je i veći fokus na romantičnom odnosu Dženin i Gregorija, koji se očigledno privlače iako su u drugim vezama. Abbott Elementary je old school (pun intended) komedija, koja će se dopasti fanovima sitkoma u mokumentarnom formatu. Prva sezona ima 13 epizoda, dok druga ima tipičnih 22 po sezoni, i jedva čekam novu sezonu (odloženu zbog štrajka holivudskih scenarista i glumaca) jer uživam provodeći vreme sa ovim likovima.

THE AFTERPARTY: Sezona 2 (Ocena 3/5) Prva sezona ove serije sa Apple TV+ je bila simpatičan miks komedije i misterije, gde smo istragu ubistva na okupljanju prijatelja iz srednje škole pratili iz epizode u epizodu kroz njihova svedočenja kao različite žanrove (od romantične komedije do akcije, mjuzikla, trilera…). U novoj sezoni se vraćaju Anik i Zoe, koji su na kraju prve započeli vezu, i detektivka koja je istraživala slučaj. Anik i Zoe odlaze na venčanje njene sestre, ali mladoženja završi mrtav. Opet imamo svedočenja i sva su u formi drugačijeg filmskog žanra (moj favorit je četvrta epizoda ispričana u stilu filma Vesa Andersona). Dok mi se prva sezona dopala, u drugoj se vrti već viđena priča i manje je originalna.

BEEF: Miniserija (Ocena 4/5) Sa Netflixa dolazi ova miniserija od deset epizoda, i teško je svrstati je u jedan žanr: ona je i komedija i drama, ali i pomalo psihološki triler. Smeštena u El Ej gde pratimo dva lika, koji su Azijati, ali iz drugačijih društvenih i ekonomskih staleža: Ejmi koja ima uspešan posao, supruga i ćerku; i Denija, koji se snalazi kako ume sa poslovima i živi sa bratom. Njihovi putevi će se uskrstiti tokom jednog incidenta u saobraćaju, pa počinju da zagorčavaju živote jedno drugom. Jasno je da su i Ejmi i Deni nesrećni na svoj način i prepuni besa, koji iskaljuju kroz svoju osvetu, ali i ljudi oko njih počinju da budu upleteni i žrtve njihovog sukoba. Serija ima zaista dobrih momenata i zna da ode u nepredvidivim pravcima, ali nekada je teško poistovetiti se sa likovima Ejmi i Denija, koji su vrlo sebični i neispunjeni.

JURY DUTY: Miniserija (Ocena 5/5) Ronald Gladen je običan momak, koji misli da učestvuje u snimanju dokumentarca o suđenju, gde će on biti jedan od 12 porotnika. Ono što Ronald ne zna jeste da to što se snima je mešavina rijalitija i sitkoma, gde su svi ljudi oko njega (ostali porotnici, sudija, advokati, optuženi, itd.) glumci i da je suđenje lažno. Jedan od porotnika je i glumac Džejms Marsden, koji igra samog sebe kao egoističnu zvezdu koja ne želi da bude tu. Ljudi i situacije oko Ronalda postaju sve apsurdnije, haotičnije i smešnije, pa humor proizilazi iz toga što gledamo kako se jedan običan momak snalazi u svemu tome nesvestan da je sve lažno. Ovaj eksperiment je uspeo pre svega jer su imali sreću da u Ronaldu nađu zaista dobrog i simpatičnog čoveka, koji za sve ima razumevanja i sve prihvata sa dozom humora.

SERIJE: AVGUST 2022

KOMEDIJA

NEVER HAVE I EVER: Sezona 3 (Ocena 5/5) Meni je treća sezona ove tinejdžerske romantične komedije sa Netflixa i dalje jednako zanimljiva i duhovita kao i prve dve, a lik srednjoškolke Devi ne prestaje da me zabavlja svojim pogrešnim odlukama. Nakon što je osvojila dečka svojih snova – popularnog Pakstona – Devinim problemima ne dolazi tu kraj: ona počinje da se pita zašto bi je neko poput njega izabrao za devojku; a ubrzo se nađe u ljubavnom četvorouglu jer pored štrebera Bena, koji je zaljubljen u nju, pojavljuje se novi lik u vidu savršenog dečka Indijca kakvog bi Devina majka želela za nju. Ostali likovi nisu toliko u fokusu kao ranije, naročito lik Devine rođake Kamale, ali opet svako dobija poneku smešnu repliku ili scenu. Serija je obnovljena za poslednju, četvrtu sezonu koja će se emitovati 2023.

THE REHEARSAL: Sezona 1 (Ocena 4/5) Komičar Nejtan Filder važi za dosta uvrnutog lika, čiji je humor netipičan, pa je u svojoj prethodnoj seriji Nathan For You davao poslovne savete ne tako uspešnim biznisima, često parodirajući metode koje se koriste u marketingu. U ovoj novoj seriji sa HBO-a, on meša žanrove dokumentarca i komedije, pa često nismo sigurni koliko je bazirano na scenariju ono što gledamo, a koliko zaista iskrena ljudska reakcija. U prvoj epizodi shvatamo da će premisa biti ta da Nejtan pomaže običnim ljudima da vežbaju za neku situaciju koja ih stresira ili nisu sigurni kako će ispasti, pri tom unajmivši glumce da igraju ljude iz njihovog života, koji bi u stvarnosti učestvovali u toj situaciji. On pomaže čoveku koji je lagao grupu prijatelja sa kojima učestvuje u kvizovima u barovima da ima master diplomu, pa sa Nejtanom vežba kako će jedna prijateljica reagovati na njegovu laž. Pri tom otkrivamo da je Nejtan poslao glumicu koja u probi igra tu prijateljicu da zaista špijunira ženu koju će igrati kako bi njena reakcija bila realističnija tokom probe, a i Nejtan često sam vrši probe predstojećih sastanaka sa ljudima koji su ga unajmili. U drugoj epizodi upoznajemo ženu koja razmišlja da li da postane majka. Zato Nejtan unajmi decu glumce različitih uzrasta, koju zamenjuje tokom noći, kako bi kroz nekoliko nedelja ona videla sve faze majčinstva. Iako izvodi probe i za druge ljude, ova priča zauzima najveći fokus u epizodama gde se Nejtan kasnije pridružuje njoj u ulozi ‘oca’, kako bi sam video da li je spreman za očinstvo. Serija je dosta neobična i nisam siguran koliko je sve pažljivo iscenirano, a koliko realno; ali deluje mi da Nejtan Fidler i želi da se preispitujemo koliko je istinito ono što vidimo na malim ekranima i koliko uprkos najpažljivijim vežbanjima, probama i pripremama za neke stvari u životu prosto ne možemo da se spremimo. Serija je obnovljena za drugu sezonu.

UNCOUPLED: Sezona 1 (Ocena 3/5) Daren Star je kreator serije Seks i grad, koja je revolcuionizovala način na koji se popularna kultura bavi temom dejtinga, ljubavi i seksa, što se donekle i prenelo u stvarnost. Ipak, njegova nova serija Uncoupled sa Netflixa nema tu oštrinu koju je imao Seks i grad, već više podseća na njegove kasnije serije laganije atmosfere Younger i Emily In Paris. Nil Patrik Haris igra agenta za nekretnine iz Njujorka, Majkla, koji je zauzet planiranjem rođendana za svog dugogodišnjeg partnera Kolina. Majklov život se menja iz korena kada ga Kolin ostavi upravo na toj zabavi iznenađenja. Majkl mora da nastavi dalje posle 17 godina veze, i snađe se u gej dejting svetu koji se dosta promenio od kad je on bio slobodan uz mnogo više seksualne slobode i društvenih mreža za upoznavanje. Na momente je ovde bilo zanimljivih događaja i interesantnih likova, ali sve u svemu serija je nekako neujednačena – što mislim da se može ispraviti ako dobije još jednu sezonu.

DRAMA

INDUSTRY: Sezona 2 (Ocena 5/5) I dalje ne razumem ništa kada su u pitanju finansijski termini koje koriste likovi bankara iz Londona u ovoj seriji, ali me to ne sprečava da uživam u njihovim poslovnim i privatnim avanturama. Mladi i ambiciozni likovi Harper, Jasmin i Roberta su i dalje samodestruktivni u svetu ogromnog novca, u kojem je svako spreman da gazi po drugima da ostvari ciljeve, a predah nalaze u neobaveznom seksu i drogama. Neki od likova se nisu snašli u takvom okruženju, poput Gasa, koji se povukao na kraju prve sezone, a neki – poput Jasmin – odlično plivaju sa ajkulama, kao u sceni u kojoj maltretira novu mlađu koleginicu, iako je to nešto što je ona doživela na početku karijere. Ova serija je još jedan pogodak za HBO, koji nas je navikao na kvalitetne serije sa možda ne tako dopadljivim i dobrim, ali svakako realističnim likovima.

FANTAZIJA I SF

Dve superherojske serije THE BOYS (Ocena 4/5) i THE UMBRELLA ACADEMY (Ocena 4/5) su u svojim trećim sezonama i dalje dobre, ali nemaju da kažu ništa novo kada je u pitanju prikaz superheroja kao antijunaka. The Boys sa Amazona i dalje šokira scenama nasilja, seksa i ludosti u svakoj epizodi, gde titularni tim pokušava i dalje da zaustavi zle superheroje za koje javnost misli da su dobri. U ovoj sezoni oni traže superheroja koji je navodno umro tokom Hladnog rata (a njegov lik je očigledna aluzija na Marvelov lik Kapetana Amerike), i jedini je dovoljno snažan da se suprotstavi ostalim ljudima sa močima. Ispostavlja se da i on nije heroj kakav su mislili da je, i brojne tajne iz prošlosti izlaze na videlo. Netflixova The Umbrella Academy prati superheroje koje je kao decu usvojio ekscentrični milijarder, pa su postali jedna veoma disfunkcionalna porodica. Oni su spasili svet na kraju prve sezone, ali su se u drugoj našli u prošlosti u Dalasu 1960-ih; što je rezultiralo poremećajem u vremenskom toku pa ih treća sezona prati u sadašnjosti, ali u alternativnom univerzumu, gde je njihov otac umesto njih usvojio druge superheroje i osnovao The Sparrow Academy. Obe ove serije, zasnovane po stripovima, će dobiti i četvrtu sezonu, koja će za The Umbrella Academy biti poslednja.

FIRST KILL: Sezona 1 (Ocena 3/5) Iako je cela prva sezona izašla u junu, Netflix je otkazao ovu seriju već u avgustu. Neki od fanova su se bunili onlajn, ali ne deluje mi da će to ubediti Netflix da nastavi sa novim sezonama. Volim vampire i možda su mi omiljena izmišljena bića, pa su mi serije o njima tzv. guilty pleasure i skoro svakoj ću dati šansu. U ovoj tinejdž fantastici sa elementima horora i romanse, pratimo dve srednjoškolke koje se zaljube. Jedini problem nije to što su one gej, već što jedna potiče iz porodice vampira, a druga iz porodice lovaca na vampire. Prva epizoda u kojoj u pola epizode pratimo lik vampirice, a u ostatku vidimo iste situacije iz vizure drugog lika – devojke koja bi trebala da je lovi – je bila dosta zanimljiva; ali kasnije epizode su se pogubile u klasičnoj tinejdžerskoj ljubavnoj drami, ne toliko promišljenoj mitologiji o natprirodnim bićima pored vampira, kao i nezanimljivim negativcima i lošim specijalnim efektima. Mogla je ovo biti zabavna gej verzija Bafi, ubice vampira, pa čak i Sumraka, ali nažalost nije uspela u tome.

THE TIME TRAVELER’S WIFE: Sezona 1 (Ocena 5/5) Pre gledanja ove serije, bazirane po istoimenom romanu, odgledao sam i filmsku adaptaciju romana. U njemu likove vremeplovca i njegove supruge igraju Erik Bana i Rejčel Mekadams, i po meni su sjajno prikazali te likove i njihovu pomalo tragičnu ljubavnu priču kojoj na putu stoji to što on spontano putuje u prošlost ili budućnost. U seriji, likove Henrija i Kler igraju Teo Džejms i Rouz Lesli, i iako imaju više vremena kroz šest epizoda da razrade likove, ovde su oni možda manje dopadljivi nego u filmu. Kler je zaljubljena u starijeg Henrija, kojeg poznaje od kada se pojavio pred njom kao devojčicom dolazeći iz njene budućnosti, a u sadašnjosti Henri pokušava da kontroliše putovanje kroz vreme i upoznaje odraslu Kler, koju vidi prvi put u životu, iako ona zna za njega jer je posećivao – što za njega tek treba da se desi. Serija postavlja neka veoma zanimljiva pitanja vezana za putovanje kroz vreme, kao i to da li je sudbina nešto što možemo da promenimo ili sami stvaramo izbore koje nas vode određenom putanjom. Stiven Mofat, koji je scenarista ove serije, se već dokazao u pričama o putovanju kroz vreme dok je radio na SF seriji Doctor Who; ali HBO je otkazao The Time Traveler’s Wife nakon jedne sezone, pa nećemo biti u mogućnosti da vidimo dalje šta se događalo sa Henrijem i Kler i da li je njihova ljubav uspela da pobedi vreme. Ja sam fan ove ljubavne priče koja koristi putovanje kroz vreme da na originalan način prikaže realne probleme sa kojima se svaki par i svaka veza nosi, a iako su neke stvari izmenjene u filmskoj i serijskoj adaptaciji, tu je uvek knjiga u kojoj možemo videti kako se priča razvila i završila.

DOKUMENTARNI

THE LAST MOVIE STARS: Miniserija (Sezona 5/5) Glumac Pol Njuman je pre smrti radio na memoarima, ali je u jednom impulsivnom momentu zapalio sve do tad napisano, pa se smatralo da je priča o njegovom životu iz njegovog ugla izgubljena. Ipak, otkriveni su transkripti memoara, pa je ćerka Pola Njumana i Džoan Vudvord pitala glumca Itana Hoka da snimi dokumentarnu seriju za HBO Max po njima. Tu vidimo ljubavnu priču ovog holivudskog para koja je trajala pola veka. Kada su se upoznali, kao mladi glumci u usponu, Pol je već bio u braku i imao decu, ali je Džoan prihvatila i njegovu decu kao svoju. U jednom momentu, ona je bila poznatija od njega, ali kako je vreme prolazilo, njena slava je počela da bledi jer se posvetila porodici, a Pol je postao zvezda. Ipak, to je dovelo do njegove borbe sa alkoholizmom. U dokumentarcu vidimo Itana Hoka i njegove kolege glumce (glas Polu Njumenu pozajmljuje Džordž Kluni, a Džoani Vudvord Lora Lini), koji analiziraju kako je jedan brak opstao tako dugo u Holivudu, što baš i nije često. Čuvena je Njumenova izjava na pitanje da li je ikada prevario Džoan to kada je rekao „Zašto bih išao na hamburger kada me kod kuće čeka biftek“, misleći na to da je njegova supruga vrednija nego neka sa kojom bi imao aferu; ali otkrivamo ovde da je Džoan mrzela tu njegovi izjavu. Oni su bili savršen par baš zato što nisu bili savršeni, već ljudi od krvi i mesa, a ne zvezde koje vidimo na velikom ekranu. Ovo je odličan i prikaz filmske industrije i njene promene tokom druge polovine 20. veka, i kroz brojne fotografije, privatne snimke i isečke iz njihovih filmova pratimo dve sjajne karijere, ali i jedan tipičan brak dve netipične ličnosti.

FILMOVI: JUL 2022

DRAMA

PERSUASION (Ocena 4/5) Dela Džejn Ostin su i danas popularna i čitana, jer su teme kojima se bavi – ljubav, brak, pritisak društvenih normi, itd – i dalje aktuelne. Ovaj film, zasnovan po njenom poslednjem romanu, izdatom nakon njene smrti 1817. godine, prati En Eliot. Ona je odbila brak sa kapetanom Frederikom Ventvortom, pod uticajem svoje porodice jer on nije imao novca; pa sada pati i tuguje za njim, a svi je smatraju usedelicom. Kada njen otac izgubi bogatstvo, Frederik se vraća u njihove živote jer njegovi sestra i zet kupe imanje Eliotovih. Jasno je da se En i Frederik i dalje vole, ali standardno tu su društvene i klasne razlike, ljubavni trouglovi i strah da priznaju šta zapravo osećaju. Ovaj film je više sniman kao savremena romantična drama, iako je smešten u 19. vek, gde En često baca sarkastične komentare gledajući u kameru, a način na koji likovi govore je pun slenga. Mnogi su to zamerili filmu, ali po meni ta modernizacija je bila okej jer svaka adaptacija treba da nađe nešto svoje u originalnom delu. Tako smo ove godine imali i adaptaciju romana Džejn Ostin, Gordost i predrasude, u vidu romantične komedije Fire Island, smeštenu u istoimeno gej odmaralište.

AKCIJA

THE GRAY MAN (Ocena 2/5) Ovaj akcioni triler je najskuplji film sa Netflixa, ali je potpuno predvidljiv i zaboravljiv, i deluje kao da je njihov algoritam uzeo sve klišee špijunskih filmova i pomešao ih da bi dobili ovakav neinspirativni scenario. Baziran po istoimenom prvom romanu iz serijala knjiga, a režiran od strane braće Ruso koji stoje iza blokbastera poput Kapetan Amerika i Osvetnici, verujem da je većina budžeta otišla na glavne glumce Rajana Goslinga i Krisa Evansa. Gosling igra zatvorenika, kome u zamenu za slobodu CIA ponudi da radi za njih kao plaćeni ubica. Misija u Bangkoku polazi naopako, pa se on nađe u bekstvu i jure ga bivši poslodavci, sa Evansom kao psihopatom koji je unajmljen da ga ubije. Gosling mora i da spasi svog šefa (Bili Bob Tornton) i šefovu nećaku, pa se udruži sa drugom agentkinjom (Ana de Armas). Sve je jako predvidljivo, a lokacije širom sveta koje bi trebalo da pruže osećaj egzotike i avanture su snimljene dosta monotono, iako nas film vodi širom sveta. Humora koji odlikuje špijunske filmove poput Džejmsa Bonda nema ni u tragovima, kao ni realističnosti koju pruža Džejson Born ili stila kao Džon Vik, a naročito ne zanimljivih i ludih akcionih sekvenci koje viđamo u serijalima Nemoguća misija ili Paklene ulice; tako da uprkos ogromnom budžetu i filmskim zvezdama ovaj film je propuštena prilika.

THE PRINCESS (Ocena 2/5) Iako ima zanimljivu premisu, ova akcija ne razvija priču dalje od toga i film je veoma monoton i dosadan. Svi znamo za princeze iz bajki zatočene na vrhu kule koje čekaju na princa da ih spasi, ali ovde jedna takva princeza preuzima stvari u svoje ruke i kreće da se bori sa zlikovcima. Kada je princeza odbila da se uda za sina diplomate jer njen otac nema muške naslednike, njen odbačeni verenik je zatvorio na vrh kule i zarobio joj porodicu kako bi sam preuzeo tron. Princeza se kreće od vrha kule do dna usput se boreći sa njegovim ljudima, i mlada glumica Džoi King, koju smo do sad gledali u drama i komedijama, se pokazuje okej kao akciona heroina; pa osim zanimljivog zapleta koji bi više ležao nekom kratkom filmu pre nego dugometražnom ovde nema ničeg posebno.

HOROR

THE BLACK PHONE (Ocena 3/5) Ovaj natprirodni horor film je baziran po kratkoj priči Džoa Hila, sina Stivena Kinga. Smešten u predgrađe 1970-e, glavni lik je dečak Fini koga maltretiraju u školi; a i kod kuće je užasna situacija jer on i sestra odrastaju uz nasilnog oca alkoholičara. Misteriozni čovek kidnapuje dečake u svom crnom kombiju, pa Fini postaje sledeća žrtva. Njegova sestra je, kao i njihova pokojna majka, vidovita, pa ima vizije o otmicama, a Fini otkriva da preko neupotrebljivog telefona koji je u podrumu u kom se nalazi može da razgovara sa prethodnim ubijenim žrtvama. Ubica, kog igra Itan Hok, je jeziv sa svojom maskom, ali ne dobijamo nikakav dublji uvid u njegovu psihologiju; a tema vršnjačkog nasilja i trauma iz detinjstva je očigledno inspirisana Stiven Kingovim delima, naročito knjigom i filmom It, ali nije dovoljno razrađena u ovom hororu.

SF

JURASSIC WORLD DOMINION (Ocena 4/5) Iako je ovaj šesti nastavak Jurassic franšize dobio negativne kritike, meni se dopao. Ono što mi je sjajno jeste što završava priču započetu u novoj trilogiji Jurassic World, ali i vraća likove iz originalne trilogije Jurassic Park. Junaci nove trilogije, koje igraju Kris Prat i Brajs Dalas Hauard, su spasili kloniranu devojčicu u prošlom delu i kreću u akciju spasavanja kada je zla kompanija Biosin kidnapuje. Sa druge strane, u serijal se vraćaju Lora Dern, Sem Nil i Džef Goldblum, koji takođe pokušavaju da razotkriju zaveru iza koje stoji Biosin, i putevi ovih junaka se ukrštaju. Naravno da ništa ne može da nadmaši originalni prvenac u kom je Stiven Spilberg uneo do tad neviđenu tehnologiju, kao i imaginativnu priču; ali ovaj završetak druge trilogije iz serijala mi je pružio solidnu avanturu.

SUPERHEROJSKI

THOR: LOVE AND THUNDER (Ocena 5/5) Režiser Taika Vaititi je u prethodnom, trećem nastavku Thor: Ragnarok učinio tog superheroja dosta duhovitijim nego u prva dva dela, pa ne čudi da je taj nastavak bio omiljen od strane publike i kritike. Vaititi se vraća režiji četvrtog dela, gde se Tor (Kris Hemsvort) udružio sa Čuvarima galaksije, ali se vraća na Zemlju koju sad naseljavaju i stanovnici uništenog Asgarda. Kristijan Bejl igra negativca, koji je zbog lične tragedije, izgubio veru i postao ubica bogova, i Tor mu je sledeći na listi. On kidnapuje decu iz Asgarda, pa se Tor udružuje sa starim prijateljima, među kojima su njegova bivša devojka, naučnica Džejn (Natali Portman), ratnica Valkira koja sada vlada Asgardom na Zemlji (Tesa Tompson) i kamenim gladijatorom Korgom (kom Vaititi pozajmljuje glas). Veliki fokus je ovde na odnosu Tora i Džejn, gde u jednoj veoma romantičnoj sceni pratimo njihovu vezu, ali potom i raskid, od kog se Tor nije oporavio. Uz to, Džejn polako umire od raka, pa joj je Torov uništeni magični čekić Mjolnir dao supermoći i sada je ona njegov nosilac i superheroina sa moćima sličnim Toru. Vaititi vešto balansira humor, akciju i fantaziju, ali i romantiku, jer je odnos između Tora i Džejn srce filma; kao i stravu jer je Kristijan Bejl odličan i jeziv, ali i tragičan, kao negativac. Takođe, upotreba rok muzike kao saundtreka i poznatih glumaca u manjim ulogama (naročito Met Dejmon kao asgardski glumac koji igra Lokija u pozorišnim predstavama ili Rasel Krou kao narcisoidni bog Zevs) čine ovaj film odličnim, pa je to još jedan plus za Marvel, koji je već ove godine imao veoma dobar Doctor Strange In The Multiverse Of Madness i dve sjajne serije, Moon Knight i Ms. Marvel.

ANIMIRANI

LIGHTYEAR (Ocena 3/5) Kompanije Disney i Pixar nas uvek obraduju novim animiranim filmovima, koji nisu samo za decu, već za celu porodicu, i ne boje se da provuku i dublje teme kroz svoje šarene avanture. Ipak, ovaj spin-of franšize Toy Story, koji se bazira na liku astronauta Baza Lajtjira me nije previše oduševila poput nekih drugih njihovih filmova. Ovde se ne radi o igrački Bazu, koja kao i ostale igračke oživi kad niko ne gleda; već pratimo ‘film’ koji je dečak Endi gledao i zbog kojeg je poželeo da dobije igračku Baza. Ovde je Baz svemirski rendžer, čijom greškom tokom misije njegova posada ostaje zarobljena na jednoj planeti. Baz želi da se iskupi i pristaje da odradi probni let od četiri minuta kako bi skupio gorivo neophodno za odlazak, ali otkriva da – iako je za njega prošlo četiri minuta u svemiru – za ostatak posade je prošlo četiri godine. Na kraju, Baz izgubi 62 godine kroz taj test, i to je jedna od najboljih scena u filmu gde vidimo Baza koji ostaje mlad, a ljudi oko njega – naročito njegova prijateljica – stare i provode čitave živote na planeti dok je Baz odsutan. Kasnije se Baz udružuje sa unukom svoje prijateljice i grupom ne tako sposobnih regruta da spase tu planetu, koja je ljudima postala dom, od robota i njihovog misterioznog predvodnika Zurga. Animacija je standardno sjajna, a humor i likovi su okej, ali sama priča o putovanju kroz vreme je već puno puta viđena u SF pričama, pa filmu fali originalnosti.

DOKUMENTARNI

IN SEARCH OF TOMORROW (Ocena 4/5) Ovaj petosatni dokumenatarac detaljno istražuje fenomen SF filmova iz 1980-ih, kroz intervjue sa ljudima koji su bili ispred i iza kamere. Može se reći da je taj period bio kultni za taj žanr, i začetnik savremene ere blokbastera i nastavaka. Iz godine u godinu, oni obrađuju poznate filmove hronološki, ali i neke zaboravljene i uticajne filmove, a takođe se bave i političkom i sociološkom situacijom, poput uticaja Hladnog rata i razvoja moderne tehnologije na filmove. Jedina zamerka je što nisu intervjuisana poznatija imena, poput glumaca sa A liste, pa tako imamo uglavnom sporedne glumce koji pričaju o svojim iskustvima. Ipak, za fanove filmske istorije i SF žanra ovo je dokumentarac koji ne smeju propustiti jer na sveobuhvatan način priča o toj temi.

FILMOVI: MAJ I JUN 2022

KOMEDIJA

CHA CHA REAL SMOOTH (Ocena 5/5) Prvi film Kupera Rajfa, Shithouse, za koji je pisao scenario, režirao ga i igrao glavnu ulogu, mi se dosta dopao. Njegov drugi film, Cha Cha Real Smooth, dosta poseća na taj prvenac, i u njemu Kuper igra Endrua, koji je tek završio koledž i nije siguran šta želi od života. Devojka mu je otišla u Barselonu, on se useljava kod bipolarne majke, očuha i mlađeg brata, i zaposli se u restoranu brze hrane u tržnom centru. Kad bude pratio brata na Bar Micvu, otkriće svoj talenat da pokrene ljude da partijaju i igraju, pa počne da radi kao animator za dečije zabave. Tu se zbližava sa samohranom majkom Domino, i njenom autističnom ćerkom Lolom, i zaljubi se u Domino, ali ona je verena za uspešnog advokata. Endruov lik je dobra osoba, pomalo smotana i nesnađena, ali uvek iskren. I ostali likovi u ovom filmu su dobri ljudi, i drama ne proizilazi iz njihovih konflikta, već iz realističnih životnih situacija koje znaju da budu i duhovite. Ovo je lagana dramedija, kakve smo viđali dosta puta, ali Kuper Rajf pokazuje da je mladi režiser na koga treba obratiti pažnju.

FIRE ISLAND (Ocena 5/5) Ova romantična komedija, u kojoj je scenarista i glavni glumac komičar Džoel Kim Buster, prati grupu prijatelja homoseksualaca koje odlaze u poznato gej odmaralište Fajer Ajland u državi Njujork. Dvojica najbližih prijatelja u grupi su azijskog porekla, i zgodniji Noa odlučuje da pomogne stidljivom Hauiju da nađe dečka. Ipak, obojica će otkriti ljubav, ali ne jedan sa drugim kako bi inače ispalo, pa je ovo i sjajan film o prijateljstvu. Takođe je i o savremenom gej životnom stilu, neobaveznim seks kombinacijama ali i ljubavi i zajednici. Inspirisan je romanom Džejn Ostin, Gordost i predrasude.

GOOD LUCK TO YOU, LEO GRANDE (Ocena 5/5) Britanska udovica Nensi unajmi mladog žigola Lea, kako bi joj pružio prvi orgazam u životu. Mi pratimo nekoliko njihovih susreta, gde se ovo dvoje ljudi – hladna bivša nastavnica u religioznoj školi i pametan dečko neobičnog zanimanja – zbližavaju i otkrivaju više jedno o drugom. I Ema Tomson i Daril Mekormak su sjajni u svojim ulogama, gde su se ogolili, kako i fizički, tako i emotivno.

SENIOR YEAR (Ocena 1/5) Ova tinejdžerska komedija uzima sve najgore klišee iz tog žanra i nimalo nije smešna. Komičarka Rebel Vilson igra stariju verziju popularne srednjoškolske navijačice, koja je nakon nezgode tokom navijanja pala u komu, i budi se posle 20 godina. Ona se vraća u školu, ubeđena da će joj život biti savršen ako nastavi tamo gde je stala. Totalno predvidljivo i loše, ovaj film deluje kao neka loša tinejdž komedija od pre dvadesetak godina.

THE BUBBLE (Ocena 1/5) Satire na filmsku industriju postoje skoro koliko i ona sama, i ovaj film prati grupu razmaženih glumaca, nesposobnog režisera i producente koji žele da drže sve pod kontrolom, dok pokušavaju da snime film tokom pandemije Kovida 19. U pitanju je šesti nastavak hit franšize o čudovištima, i niko nije preterano oduševljen što će snimati u ‘mehuru’, odnosno izolovani u luksuznom hotelu ispred zelenog ekrana. Režiser Džad Apatov stoji iza nekih od najboljih savremenih komedija, ali ovde je sve potpuni promašaj. Njemu se često zamera da su mu filmovi predugi, pa tako i ovde film traje i traje, a posebne radnje nema, već sve deluje kao skup nasumnično nabacanih momenata. Likovi flertuju, svađaju se, snimaju Tik Tok plesove, i polako lude zatvoreni, a i mi gledaoci sa njima jer je ovo potpuno gubljenje vremena. Svi poznati glumci koje je okupio deluju da su se dobro zabavljali na snimanju, upravo tokom pandemije, ali krajnji rezultat je toliko loš i neduhovit da ne vredi gledanja.

THE UNBEARABLE WEIGHT OF MASSIVE TALENT (Ocena 4/5) Za razliku od filma The Bubble, The Unbearable Weight Of Massive Talent je dobra komedija o holivudskim zvezdama; u ovom slučaju, to je Nikolas Kejdž, koji ovde igra fiktivnu verziju sebe. Kejdž je filmska zvezda, poznat po Oskarom nagrađenim filmovima i blokbasterima, ali i filmovima sa B liste, koje je snimao samo zbog novca i dugova. U ovom filmu, on je razveden, ne razume se najbolje sa ćerkom tinejdžerkom i karijera mu je na zalasku. Kada ga fan pozove na Majorku, Kejdža regrutuju CIA agenti jer je fan, koji želi da provede sa njim rođendan u zamenu za milion dolara, zapravo kriminalac koji je oteo ćerku političara. Tu počinje ova solidna mešavina komedije i akcije, sa Nikolasom Kejdžom koji je očito spreman da se sprda na svoj račun i svoju karijeru, uz brojne reference na njegove prethodne filmove.

DRAMA

DOWNTON ABBEY: A NEW ERA (Ocena 4/5) Britanska serija Dauntonska opatija je nakon šest sezona imala i prvi film, a ovo je nastavak tog filma iz 2019. godine. U seriji smo pratili aristokratsku porodicu Kroli, koja traži naslednika za velelepno imanje jer imaju tri ćerke, ali i živote njihove posluge pre, tokom i posle Prvog Svetskog rata. Sudar tradicije i nadolazećeg modernog doba iz ranijih sezona je kasnije zamenila melodrama počev sa smrću nekih od glavnih likova, ali ovaj film ima i komičnih elemenata. Kako ima mnogo likova, što od članova porodice do njihove posluge, ne dobijaju svi jedak tretman, i film je podeljen u dve priče – u jednoj filmska ekipa dolazi na imanje da snima film, a u drugoj neki od članova porodice odlaze u Francusku da reše spor oko nasledstav vile. Ne verujem da će se ljudima koji nisu gledali seriju ovo dopasti, ali meni je kao fanu ranijih sezona serije bilo drago da vidim neke likove i njihove dalje sudbine.

ISTORIJSKI

THE NORRTHMAN (Ocena 5/5) Nakon horora Veštica iz 2015. i crno-belog filma Svetionik iz 2019. godine, režiser Robert Egers stoji iza ove mešavine akcije, istorijskog filma i fantazije. Inspirisan legendom po kojoj je Šekspir dobio inspiraciju za Hamleta, pratimo vikinškog princa Amleta kog igra Aleksandar Skarsgard, koji je u bekstvu kad mu stric ubije oca kralja i oženi mu majku. Odrasli Amlet postaje ratnik i kreće u osvetu. Film je dosta nasilan i mračan po tematici, ali je odlično snimljen, i kombinujući istorijske detalje sa nordijskom mitologijom donosi sjajnu priču o osveti, časti i iskupljenju.

AVANTURA

THE LOST CITY (Ocena 4/5) Sandra Bulok igra spisateljicu avanturističkih romana, koja odlučuje da se povuče iz javnosti nakon smrti muža. Nju kidnapuje milijarder kog igra Danijel Radklif, jer veruje da ona zna pravu lokaciju blaga na jednom ostrvu. Nju spasi lik kog igra Čening Tejtum, model sa naslovnica njenih romana. Iako se u početku ne podnose, ubrzo se njih dvoje zbližavaju tokom avanture u džungli, i ovu pomalo predvidljivu romkom avanturu vadi upravo hemija između Sandre Bulok i Čeninga Tejtuma.

UNCHARTED (Ocena 3/5) Mladi lovac na blago Nejtan Drejk se udruži sa Viktorom ‘Salijem’ Salivanom, poznanikom svog nestalog brata, kako bi pronašli izgubljeno blago pre zlikovaca. Inače harizmatični Tom Holand i Mark Volberg su ovde izgubljeni u klišeiziranim likovima Nejta i Salija, kao i Antonio Banderas koji je protraćen kao negativac. Ovo podseća na avanture poput Indijane Džonsa, Lare Kroft ili Nacionalnog blaga, pa iako je rađeno po popularnoj video igri, sve je nekako predvidljivo i zaboravljivo odmah nakon gledanja.

TRILER

DEEP WATER (Ocena 3/5) Patriša Hajsmit je poznata po psihološkim trilerima poput Talentovani gospodin Ripli, i ovo je adaptacija njenog romana iz 1955. smeštena u savremenu Luizijanu. Ben Aflek i Ana de Armas igraju bračni par sa malom ćerkom, koji su naizgled savršeni; ali ona je serijska preljubnica, dok je on možda odgovoran za ubistvo njenog nestalog ljubavnika. Sam zaplet nije loš i gluma je dobra, ali je film nekako zbrzan i mislim da je trebao biti više erotičan i napetiji nego ovo što smo dobili, kao i da je karakterizacija likova trebala biti dublja.

FRESH (Ocena 5/5) Fresh počinje skoro kao neka romantična komedija, gde pratimo devojku Nou, koja odlazi na loš sastanak, i rešava da digne ruke od izlazaka. Ona u supermarketu upozna simpatičnog Stiva, plastičnog hirurga, i oni započnu vezu. Noa nema nikoga u životu, osim jedne bliske prijateljice, i kada je Stiv pozove da provedu vikend zajedno ona pristaje, i tu film prelazi u triler. Stiv joj drogira piće, veže je i prizna da planira da proda njeno meso bogatašima koji uživaju u tabuu jedanja ljudskog mesa. Tu počinje Noina borba za preživljavanje, a ona nije jedina koju je Stiv zarobio. Dejzi Edgar-Džouns i Sebastijan Sten su sjajni u svojim ulogama, i ovaj psihološki triler drži pažnju celim svojim trajanjem, zahvaljujući odličnim preokretima u priči. Preporučujem da ništa ne jedete dok gledate ovaj film, a videćete i zašto.

HOROR

CRIMES OF THE FUTURE (Ocena 1/5) Dejvid Kronenberg se smatra jednim od najboljih režisera podžanra horora poznatog kao body horror, gde je fokus na traumama i transformacijama ali i fetišizaciji ljudskog tela. On se tim temama vraća u ovom filmu, smeštenom u distopijsku budućnost gde ljudi više ne osećaju bol i u njihovim telima se stalno razvijaju novi organi. Umetnik (Vigo Mortesen) i bivši hirurg (Lea Sejdu) pred publikom izvode operacije, gde ona vadi novonastale organe iz njegovog tela. U priču se uključuju tajne organizacije i brojni likovi od kojih svako ima svoju agendu povezanu sa tim novim korakom u ljudskoj evoluciji. Meni se film nije dopao zbog nepotrebno komplikovane radnje, scene operacija i telesnog horora nisu bile jezive ili grozne jer su efekti izgledali jako jeftini, a sve teme po kojima je Kronenberg zagrebao kao da nisu dovoljno razrađene, što čudi s obzirom da je ovo rađeno po njegovom starom scenariju na kome je dugo radio. Možda bi mlađi Kronenber bio inventivniji da je snimio ovaj film ranije, ovako ovo je samo pretenciozan i loš pokušaj umetničkog horora koji bi da bude dobok, a zapravo nije.

MASTER (Ocena 4/5) Ovaj se bavi temom rasizma u Americi kroz horor, slično kao i film Get Out. Smešten u svet elitnog univerziteta u Novoj Engleskoj, pratimo dve Afroamerikanke. Jedna je brucoškinja koja ima košmare i vizije, jer univerzitet prate legende o veštičarenju i soba koju je dobila je ranije pripadala crnoj devojci koja se ubila. Druga je profesorka koja dolazi na čelo univerziteta i mora da balasnira između ostalih profesora, studenata i rasističkih incidenata koji se dešavaju. Dobro su prikazane mikroagresije koje likovi trpe zbog svoje boje kože i položaja na univerzitetu, ali je sve i pomalo zbrkano i nefokusirano.

MEN (Ocena 4/5) Udovica Harper iznajmi imanje na britanskom selu, pokušavajući da provede miran odmor. Njen nasilni suprug se ubio nakon što mu je tražila razvod. Da njene traume sa muškarcima nisu gotove, shvatamo kad muškarci iz sela počnu da na neki način terorišu Harper – od vlasnika imanja, čoveka koji je prati i šeta se go po imanju, do vikara koji je okrivi za suprugovu smrt, policajca koji je uhapsio golog čoveka, i čudnog tinejdžera. Sve njih glumi isto glumac Rori Kiner, pa on i Džesi Bakli koja igra Harper skoro sami nose film. Režiser Aleks Garland je u svom prvencu Ex Machina iz 2014. snimio psihološki SF film sa samo nekoliko likova na par lokacija, a u drugom filmu, SF hororu Annihilation, priroda je bila ta koja teroriše ljude. Ovaj film, njegov treći, deluje kao mešavina ta dva, pa imamo dvoje glumaca (iako jedan igra više likova), a seoski krajolik u kome se Harper nalazi doprinosi osećaju jezive atmosfere. Da li je to što sve muške likove igra isti glumac metafora za zlodela koja muškarci čine ženama kroz patrijarhat ili je lik Harper paranoična ostaje na gledaocu da odluči; a film ima nekoliko solidnih scena strave.

THE CURSED (Ocena 4/5) Ovaj gotski horor film, smešten u 19. vek, ima sjajnu atmosferu. Sve je puno magle, tame i straha od nepoznatog, u periodu kada se nauka razvijala, a sujeverje bilo i dalje duboko ukorenjeno. Pratimo zemljoposednika, koji ubije Cigane koji su mu naselili imanje, pa na njegovu porodicu bude bačena kletva. Ubrzo njegov sin postaje vukodlak, i dolazi patolog da istraži slučaj. Meni se dopao ovaj horor, iako je na momente razvučen, ali je svakako dobar dodatak ne tako često viđenom podžanru horora o vukodlacima.

UMMA (Ocena 3/5) Umma je korejski naziv za majku, i u ovom hororu pratimo samohranu majku Amandu, koju počne da proganja duh njene pokojne majke. Amanda je promenila ime dolaskom u Ameriku, sa ćerkom tinejdžerkom Kris živi na farmi, gde uzgajaju pčele i proizvode med, i izbegava električnu energiju i savremenu tehnologiju. Jasno je da Amanda krije traumu iz prošlosti, koju Kris otkrije kad se Amandin ujak pojavi i saopšti da je Amandina majka umrla. Amanda želi da zaštiti Kris, ne shvatajući da stvara traumu koja se prenosi sa generacije na generaciju poput duha koji ih proganja. Sandra Ou je standardno dobra u ulozi Amande, ali sem toga što kombinuje korejsku mitologiju sa američkim ruralnim hororom, film nije ništa posebno.

X (Ocena 5/5) Sve što je ovogodišnji rimejk Teksaškog masakra motornom testerom želeo da bude, a nije mu pošlo za rukom, uspelo je hororu X. Smešten u ruralni Teksas 1970-ih, pratimo grupu ljudi iz jeftine porno industrije, koji dolaze na farmu ostarelog bračnog para da tajno snime niskobudžetni porno film. Vlasnici farme ne znaju njihov pravi razlog dolaska, ali onda nakon sporog i napetog uvoda, starica Perl počne da ih ubija jednog po jednog. Ovo je sjajan slešer film, inspirisan klasicima tog doba, koje klišee vešto preokreće za gledaoce nagledane sličnih brojnih horora. Mia Got ovde igra porno glumicu Maksin Minks, ali i zahvaljujući maski i šminki i ostarelu Perl, i u planu je prednastavak koji će se baviti prošlošću misteriozne starice ubice, gde će njenu mlađu verziju u vreme Prvog Svetskog rata igrati Gotova.

FANTAZIJA

EVERYTHING EVERYWHERE ALL AT ONCE (Ocena 5/5) Deluje da je ovaj film pomešao sve moguće žanrove, uključujući fantastiku, SF, komediju, dramu, akciju i avanturu, ali finalni rezultat nikako nije loš, već je film sjajan. Evelin je Kineskinja u Americi, koja je pod stresom zbog poreske službe koja proverava njenu perionicu; suprug želi da se razvede; sa ćerkom lezbijkom nema najsjajniji odnos; a i njen otac sa kojim nije baš bliska je došao iz Kine. Njen život se menja kada otkrije za postojanje multiverzuma i pretnje svetu koju samo ona može da zaustavi, pri čemu otkriva različite verzije sebe iz alternativnih života i koristi njihove talente i veštine da pobedi neprijatelje, ali i spasi svoju porodicu i čovečanstvo. Mišel Jeo je sjajna kao sve verzije Evelin, a ova mešavina žanrova je zapravo pružila veoma originalnu priču o životu imigranata i Kinesko-Američkoj kulturi; kao i o porodičnim traumama, ali i o ljubavi i prihvatanju između njenih članova; i nalaženju sreće u haotičnom svetu.

FANTASTIC BEASTS: THE SECRETS OF DUMBLEDORE (Ocena 3/5) Ja sam fan knjiga i filmova iz Hari Poter serijala, sa kojima sam odrastao, ali spin-of serijal Fantastične zveri me nekako uvek ostavi hladnim. Smešten decenijama pre Harijevog rođenja, u ovom trećem delu pratimo dalje pokušaje dobrih čarobnjaka, predvođenih Dambldorom, da zaustave zlog čarobnjaka Grindelvalda i njegove pristalice. O ljubavi i nekadašnjoj romansi između Dambldora i Grindelvalda smo dobili tek naznake, i mislim da bi priča bila efektnija da je to zastupljenije. Ono što fali ovom filmu jeste upravo magija odnosno osećaj čudesnosti koji su filmovi o Hariju imali. Taj svet jeste zanimljiv, ali je sve nekako hladno, previše razvučeno i ne tako zabavno u ovom serijalu.

SF

AFTER YANG (Ocena 4/5) Iako je After Yang naučno-fantastični film, ovde nema vanzemaljaca i intergalaktičkih ratova sa eksplozijama, već je jedna porodična priča o gubitku i uspomenama, smeštena u svet budućnosti naseljen klonovima i humanoidnim robotima. Bračni par Džejk i Kira su kupili robota Janga, da bude prijatelj, tutor i skoro stariji brat njihovoj usvojenoj ćerki Miki, a i kako bi je zbližio sa njenom kulturom jer je Mika Kineskinja, Džejk belac, a Kira crnkinja. Kada se Jang pokvari, Džejk pokušava da ga popravi i shvatamo da je robot bio jednak član te porodice. Usput, Džejk otkriva istinu o Jangovoj prošlosti, kojeg su nabavili kao polovnu robu umesto novog modela. Fanovima akcionih SF filmova ovo može bito dosadno, ali zapravo je ljudska drama smeštena u futuristički svet.

SPIDERHEAD (Ocena 2/5) Ovaj osrednji SF film prati zatvorenike, koji su za manju zatvorsku kaznu pristali da budu volonteri u eksperimentima, gde im daju razne lekove koji menjaju njihovo ponašanje. Jedan zatvorenik, kog igra Majls Teler, i naučnik koji vodi testove, kog igra Kris Hemsvort, se zbližavaju, ali onda zatvorenik počinje da shvata prave razloge za eksperimente. Film mi je bio dosta dosadan i predvidljiv.

SUPERHEROJSKI

DOCTOR STRANGE IN THE MULTIVERSE OF MADNESS (Ocena 4/5) Ovaj nastavak o superheroju Doktoru Strejndžu se više nadovezuje na miniseriju WandaVision, nego na njegov prvi film. Benedikt Kamberbač se vraća ulozi hiruga koji je postao čarobnjak, i ovaj put mora da spasi svet od svoje prijateljice iz tima Osvetnika – Vande Maksimov. Naime, nakon što je stvorila fiktivni svet iz sitkoma u seriji WandaVision, Vanda je shvatila šta je realnost i izgubila porodicu koju je stvorila. Vanda juri tinejdžerku Ameriku Čavez, koja može da putuje kroz multiverzume, kako bi pronašla alternativni univerzum u kom njena dva sina postoje. Film je dosta zanimljiv, iako je s obzirom da se bavi multiverzumima mogao biti još luđi i otkačeniji; ali neke reference na likove iz Marvelovog bogatog kanona su pun pogodak. Po meni, ovaj film nosi Elizabet Olsen kao negativka, a zapravo je jedna tragična figura, pa je ovo više njen film i nastavak odlične WandaVision, nego Doktor Strejndžov.

MORBIUS (Ocena 2/5) Morbius je Marvelov stripski antiheroj, kao i Venom, koji je Spajdermenov negativac, ali nije deo zvaničnog Marvel univerzuma koji čine Osvetnici. Kompanija Soni, koja ima pravo na te likove (a deli Spajdermena sa Marvelom), želi da napravi svoju franšizu baziranu na Spajdermenovim negativcima. To je donekle pošlo za rukom liku Venoma pre svega zahvaljujući Tomu Hardiju, ali Džared Leto mi se nije naročito dopao u liku naučnika, koji zbog svoje bolesti radi na eksperimentu koji ga pretvara u vampira. Film je dosta zbrzan i ne tako dobro snimljen, ali i pored toga je ostavljen prostor za nastavak i uvođenje Morbiusa u zajednički film sa preostalim Spajdermenovim negativcima.

DOKUMENTARNI

HALFTIME (Ocena 4/5) Globalna pop zvezda Dženifer Lopez je 2020. godine napunila 50 godina, producirala je i igrala glavnu ulogu u hit filmu Hustlers i nastupila tokom poluvremena finalne utakmice Nacionalne fudbalske lige poznatom kao Superboul. Ovaj dokumentarac prati tu godinu u njenom životu. Iako je počela kao plesačica, Džej Lo se uspešno prebacila u filmsku industriju, gde su je kritičari hvalili zbog filmova poput Selena, biografskom filmu o tragičnoj Latino pevačici. Nakon toga, uspešno se preorijentisala na karijeru u pop muzici i ulogama u uglavnom romantičnim komedijama, a o njenom privatnom i ljubavnom životu, ali i imidžu dive, se često pisalo u tabloidima. Vidimo da Dženifer nikad nije bila u potpunosti prihvaćena od strane Holivuda u smislu nagrada, pa ne čudi što joj je bila bitna nominacija ili čak pobeda za ulogu striptizete u filmu Hustlers. I nastup na Superboulu je morala da deli sa drugom Latino pop zvezdom Šakirom umesto da nastupa sama, i želela je da ubaci političku poruku o deci imigranata iz Meksika u kavezima zbog Trampove administracije. Iako su se čelnici NFL-a bunili, na kraju je njena ćerka nastupila sa njom u kavezu, uz Dženiferinu pesmu ‘Let’s Get Loud’ pomešanu sa ‘Born in the U.S.A.’. Zanimljiv je detalj prikazan u intervjuu sa početka njene karijere gde Dženifer kaže da ne želi pesme koje imaju političku i društvenu poruku, i da snima samo ljubavne pesme, sa Džej Lo danas koja želi da prikaže svoje poreklo Portorikanke i uticaj svoje porodice imigranata kojima je Amerika omogućila da ostvare ‘Američki san’. Džej Lo se uspešno transformisala tokom svoje karijere, iako je zapravo uvek ostajala ‘Jenny from the Block’, i ovaj dokumentarac pokazuje zašto je zvezda – iako je jasno da je i on snimljen ne kako bi previše otkrio njenu unutrašnju stranu, nego da učvrsti njen brend.

THE TINDER SWINDLER (Ocena 4/5) Upoznati nekoga onlajn se smatralo tabuom sve dok društvene mreže i aplikacije poput Tindera nisu normalizovale upoznavanje na taj način. U principu, u čemu je razliku između upoznavanja nekoga u izlasku, gde je prvi kontakt samo uvod za dalje upoznavanje i započinjanje veze. Ipak, neki ljudi koriste društvene mreže i dejting aplikacije za prevare, lažno se predstavljajući. Jedan od njih je čovek koji se predstavlja kao naslednik porodice koja trguje dijamantima Lev Leviev. Njegov profil prikazuje bogatog i harizmatičnog internacionalnog čoveka. Kroz intervju sa dve žene, od kojih je sa jednom započeo romantičan a sa drugom prijateljski odnos, otkrivamo da Lev ne postoji kao prava ličnost, već je u pitanju prevarant koji koristi tuđi novac i prikaz luksuza da ih obrlati, a zatim i ubedi ih da mu pozajmljuju velike sume novca, kako bi dalje varao druge žene. Čudilo me je kako su dve obrazovane i privlačne žene pale na ovakvu prevaru, ali kada živimo u svetu instant zadovoljstva i želje za brzom konekcijom zapravo nije čudno kako je prevarant sa Tindera uspeo da ih zavede. Na momente film podseća na triler i pokazuje koliko je daleko ‘Lev’ išao da održi svoju maskaradu.

WHAT IS A WOMAN? (Ocena 3/5) Konzervativni politički komentator Met Volš u svom dokumentarcu postavlja naizgled jednostavno pitanje: šta je žena? On se zapravo bavi temom trans ljudi, odnosno osoba kojima je na rođenju dodeljen muški pol na osnovu genitalija, koji kasnije shvataju da su drugog pola i odluče da ga promene. Volš intervjuiše psihologe, psihijatre, doktore, trans aktiviste, akademike, kao i ljude na ulicama Amerike i pleme iz Afrike, i deluje da niko nema odgovor na njegovo pitanje. Većina ljudi koji podržavaju trans prava deluju nespremno na odgovore i spremni su da prekinu intervju, a i sam Met Volš iskazuje transfobične stavove, kad se uzme u obzir njegova dečija knjiga o dečaku koji odluči da bude morž. On dosta pojednostavljuje komplikovano pitanje i kompleksnu situaciju, mada neke činjenice poput zarade farmakoloških kompanija i zdravstenih problema usred operacija i primene hormona deluju zabrinjavajuće, jer nema dugoročnih istraživanja o posledicama. Jasno je kom stavu naginje Met Volš, pa je i sam dokumentarac više anti nego pro trans; ali svakako otvara prostor za važnu diskusiju, nevezano da li je sa liberalne levičarske strane ili tradicionalnije i konzervativne desne. Da li je pol društveni konstrukt ili biološki? Šta je sa lobijima i propagandom? Met Volš je zagrebao po većini tema, ali nije pružio drugu stranu – nema razgovora sa trans ljudima koji su zadovoljni svojom tranzicijom. Mislim da jedino pokušajem dijaloga između suprotnih mišljenja i kompromisnim prihvatanjem može se doći do rešanja oko ovakve teme, jer nije isto izjednačavati nečiji pol i seksualnost sa rodnom disforijom, naročito kada su statistički trans ljudi skloniji suicidu usred depresije i neprilagođavanja. Naravno, tu su i primeri zlostavljanja prikazani kroz upotrebu muških i ženskih toaleta, kao i učešće i pobede trans sportistkinja u ženskim takmičenjima. Film ne nudi definitivne odgovore jer ih i nema, iako je jasno da ideološki naginje konzervativnim stavovima (što Volš i ne krije), ali otvara zanimljiv i bitan dijalog.

SERIJE: APRIL 2022

DRAMA

ELITE: Sezona 5 (Ocena 3/5) Prve tri sezone španskog tinejdžerkog trilera Elite su nam pružile zabavnu sapunicu, gde je misterija u prvoj sezoni bilo Marinino ubistvo, u drugoj Samuelov nestanak, a u trećoj Polovo ubistvo. Nakon treće sezone, brojni likovi su napustili seriju; a u četvrtoj – dosta lošijoj sezoni – smo dobili nove likove koji nisu bili tako originalni kao oni ranije, pa i u petoj sezoni serija nastavlja nizvodnom putanjom. Ovde je misterija nečije naizgled beživotno telo u bazenu, i tek na sredini sezone saznajemo o kome se radi. Tu su uobičajeni ljubavni trouglovi, koji čine Samuel, Ari i novi učenik Ivan; zatim Ivan, u koga je zaljubljen Arin blizanac Patrik koji započne aferu i sa Ivanovim ocem fudbalerom; kao i nova učenica, bogata narkomanka Isadora, koja se umeša u odnos Kajetane i princa Filipa, koji se nosi sa optužbama za silovanje. Likovi Omara, Rebeke i Mensije su više po strani, i nisu toliko u fokusu, pa ne čudi da je ovo poslednja sezona u kojoj smo gledali neke od likova iz prvih sezona jer su svi prvobitni glumci odlučili da napuste seriju. I dalje Elite pokušava da nas šokira skandaloznim žurkama, scenama drogiranja i seksa, ali kako sezone odmiču gubi na snazi. Ipak, Elite je dovoljno zabavna, iako ne nužno dobra serija, pa ću nastaviti da je gledam.

ANATOMY OF A SCANDAL: Miniserija (Ocena 4/5) Scenarista Dejvid E. Keli se proslavio serijama o advokatama, a u poslednje vreme je našao uspeh sa ‘prestižnim’ miniserijama u žanru misterija, poput Nevine laži, Slom i Devet potpunih neznanaca. Ovaj put na Netflix dolazi miniserija smeštena u London, i prati suprugu političara optuženog za aferu a potom i silovanje. Vidi se uložen novac u produkciju i poznate glumce, ali sama serija ne odudara previše od tipičnih britanskih krimi serija i misterija o skandalima i tajnama bogataša o kojima Keli često piše.

FANTAZIJA

RUSSIAN DOLL: Sezona 2 (Ocena 5/5) Prva sezona ove SF serije imala dosta puta viđenu premisu o osobi zarobljenoj u vremenskoj petlji, primoranoj da iznova preživljava isti dan. Zanimljiva priča, sjajna gluma i crni humor su doprinele originalnosti ove serije, pa zaokružena priča nije imala potrebu za nastavkom. I pored toga, meni se druga sezona dosta dopala, iako je sama priča povremeno komplikovanija i ne toliko fokusirana kao u prvoj sezoni. Nakon što je iznova i iznova proživljavala isti dan, svoj 36. rođendan, Njujorčanka Nađa se vratila normalnom životu. Par dana pre svog 40. rođendana, ona otkriva metro, koji može da je odvede u prošlost, pa tako odlazi u ’80-e u telu svoje majke koja se ubila. Nađa odlučuje da iskoristi to da promeni budućnost (iako sva dela o putovanju kroz vreme upozoravaju da prošlost ne treba čačkati) i pomogne svojoj majci, a sve je povezano za izgubljenim zlatnicima koji su u nasledstvu njene porodice. Ipak, situacija se komplikuje, pa Nađa odlazi i u dalju prošlost, u Budimpeštu ’40-ih, u telu svoje babe. I Alan, prijatelj kog je Nađa stekla u prvoj sezoni koji je isto bio zarobljen u vremenskoj petlji, putuje u prošlost i nađe se u telu svoje babe u Istočnom Berlinu ’60ih. Iako pravila putovanja kroz vreme nisu previše objašnjena, ona služe kao metafora za porodičnu traumu koja se prenosi sa generacije na generaciju, (ne)mogućnost izbora i menjanja sudbine, ali i ultimativnog prihvatanja da se neke stvari ne mogu promeniti i da jedini način da imamo dobru budućnost jeste prihvatiti prošlost. Iz tog razloga me je podsetila na Netflixovu nemačku seriju Dark, koja se isto bavila vremenskim paradoksima. Za sada su u planu tri sezone, pa jedva čekam da vidim u kom će pravcu otići ova serija.

ARCHIVE 81: Sezona 1 (Ocena 4/5) Netflix je otkazao ovu horor seriju zasnovano na istoimenom podkastu posle samo jedne sezone, kao što čini sa mnogim serijama koje odmah ne dostignu globalnu popularnost. Deluje da oni daju šansu manjim projektima, koji nisu preterani kvalitetni, a onda očekuju ogromni broj fanova, a retko koja serija uspe da se probije do publike baš iz tog razloga što pre ulažu u kvantitet sadržaja nego kvalitet istog. Po meni je Archive 81 bila solidna serija, na momente čak i veoma dobra, ali da mi je preterano žao što se nije nastavila – i nije. Pratimo arhivistu Dena, kog unajmi biznismen da na izolovanom imanju u šumi restaurira video kasete koje je snimala Melodi Pendras. Ona se 1994. godine uselila u zgradu u Njujorku, u kojoj se navodno dešavaju natprirodni fenomeni; a u sadašnjosti znamo da je zgrada izgorela. Denova porodična kuća je takođe izgorela u detinjstvu, a shvatamo da postoji povezanost između njega i Melodi kada se otkrije da je njegov otac bio njen psihijatar. Takođe, Melodi ima lične razloge zašto se uselila u zgradu, a paralelno pratimo njenu priču u prošlosti i Denovu u sadašnjosti. Misteriozni kult i druge dimenzije su samo okosnica priče o ličnim traumama i porodičnim tajnama. Brojne su reference na klasične horore, poput zgrade koju naseljavaju komšije satanisti u filmu Rozmarina beba (1968), scene egzorcizma i statue nalik onoj iz Isterivača đavola (1973), usamljene lokacije gde se Den nalazi poput hotela iz filma Isijavanje (1980) ili video kaseta kao iz japanskog horora Ringu (1998). Kako stojimo slabo sa dobrim novim horor filmovima, fanovima žanra će se dopasti ova serija.

DOKUMENTARNI

BAD VEGAN (Ocena 5/5) Da je stvarnost čudnija od fikcije koju bi izmislio neki scenarista pokazuje ovaj četvorodelni dokumentarac sa Netflixa. Sarma Melngailis je u jednom periodu bila najpoznatija veganska kuvarica i njen restoran je bio veoma popularan među džet setom u Njujorku. Sve se promenilo kada je upoznala misterioznog Šejna Foksa, sa kojim je u početku imala onlajn prepisku, da bi se i sreli i započeli vezu. Šejn je krio istinu o sebi, a sve je potkovao pričom da je razlog njegove tajnovitosti to što navodno radi za CIA. On počinje da kontroliše Sarmu, kako psihički i emotivno, tako i finansijski, pa je otuđuje od porodice, prijatelja i saradnika. A razlog za to je to što je ubedio da je on neka vrsta natprirodnog ratnika, koji će – ukoliko Sarma ispuni njegove uslove – dati besmrtnost Sarmi i njenom voljenom psu Leonu. Da li mu je ona zaista verovala, ili je Šejn (čije je pravo ime Entoni) iskoristio nesigurnu i usamljenu ženu, nije jasno ni gledaocima, ni njoj bliskim ljudima, a kroz intervjue deluje i samoj Sarmi. Njen restoran je propao, dugovala je ogromne sume novca, a i našli su se u bekstvu od zakona – sve dok ih policija nije uhvatila preko kreditne kartice zbog naručene pice. Ironično, koliko i ime Sarma za veganku. Ovde ćemo videti kako se toksičan odnos između dvoje ljudi razvija i kako neko uspe da zlostavlja drugu osobu koristeći njenu ranjivost; kao i kako je teško izaći iz takvog odnosa. Ovde ne vidimo Entonijevu stranu priče, ali očigledno je da se radi o osobi sa ozbiljnim problemima od narcisoidne ličnosti do raznih psihičkih problema. Ni Sarma, koja mi je tokom intervjua delovala simpatično i razumno, ne pokazuje se baš najsjajnije, pa ostaje pitanje da li je ona žrtva prevaranta koja je sebe ubedila da on govori istinu, ili i sama prevarant koja je ubedila druge da je žrtva.

THE ANDY WARHOL DIARIES (Ocena 5/5) Ovaj šestodelni Netflixov dokumentarac je baziran po zapisima iz dnevnika Endija Vorhola, koje je svake večeri do svoje smrti prenosio urednici, a koji su objavljeni nakon njegove smrti. Pratimo Endijevo odrastanje kao deteta imigranata u Pitsburgu, gde se kao feminizirani i kreativni dečak nije uklapao; do selidbe u Njujork sredinom 20. veka, kada će postati jedan od najpopularnijih umetnika i figura iz sveta popularne kulture tog doba. Nakon što je preživeo to što su ga upucali, Endi postaje deo džet seta i u dobu društvenih promena 60-ih, pa do disko ere 70-ih, sve do AIDS krize 80-ih, on je jedna od najuticajnih osoba tog vremena. Kroz intervjue sa njegovim i dalje živim poznanicima ili kroz Endijeve dnevničke zapise, shvatamo da se radilo o usamljenoj osobi, koja je uvek bila okružena prijateljima, poznanicima, i bogatim i slavnim ljudima. Iako je Endi tretiran kao gej ikona, uvek je tvrdio da je aseksualan i malo se znalo o njegovom privatnom životu – a ovde saznajemo za neke njegove važne veze, poput bolnog raskida sa dekoraterom enterijera Džedom; veze sa uspešnim filmskim producentom Džonom koji je krio da je gej; pa do prijateljstva sa mladim Afroameričkim umetnikom Baskijatom. Svi su oni završili tragično: Džed je poginuo u avionskoj nesreći, Džon je umro od side, a Baskijat se predozirao. AIDS kriza je jako važna za Endijev život, jer je dovela do kraja hedonističkog načina života i smrti brojnih gej umetnika, a Endi je jako bio u strahu da se ne zarazi. Endi je bio lice sa naslovnih strana koji se bavio slikanjem, fotografijom, modom, režiranjem, i preteča je svih današnjih konceptualnih umetnika, ali i starleta, jer kako je sam rekao ‘u budućnosti svi će biti slavni na 15 minuta’. On je utemeljivač i preteča današnjih rijaliti zvezda i influensera sa društvenih mreža, i možda neko ko nije bio naročito originalan, ali je znao da već viđenu umetnost pretvori u nešto drugačije i savremeno. Ovo je često melanholičan prikaz jedne epohe koja je uticala na umetnost i pop kulturu, i priča o možda najuticajnijoj ličnosti tog doba.

FILMOVI IZ 2021. NOMINOVANI ZA OSKARA

Pred nama je 94. dodela najprestižnije filmske nagrade, Oskara; pa većina filmova koji su nominovani su izašli tek krajem godine kako bi bili svežiji u mislima članova Akademije i tek sam skoro imao priliku da ih pogledam. Nemam očiglednog favorita, jer je godina kada su u pitanju filmovi bila zaista kvalitetna, iako bih voleo da norveški The Worst Person In The World osvoji nagradu za najbolji internacionalni film.

BELFAST (Ocena 3/5) je drama režisera Keneta Brane, snimana u crno-beloj tehnici i smeštena u Belfast 1969. godine. To je njegov autobiografski film, baziran na njegovom detinjstvu, i prati jednu porodicu i dečaka, koji odrasta u kraju koji potresaju sukobi između Katolika i Protestanata. Film je simpatičan, i glumci su dobri, ali ne mogu reći da me je oduševio.

DRIVE MY CAR (Ocena 5/5) stiže iz Japana i rađen je po istoimenoj kratkoj priči iz zbirke ‘Muškarci bez žene’ Harukija Murakamija. Iako je Murakami poznat po magičnom realizmu, ova priča nema tih elemenata, i dosta pravolinijski prati priču o glumcu, čija supruga iznenada umre. Zbog njegovih ličnih zdravstvenih problema, on ne može više da vozi, pa mu pozorište za koje režira predstavu ‘Ujka Vanja’ unajmi mladu šoferku da ga prevozi. Između njih se razvija prijateljstvo, i on joj otkriva istinu o svojoj nevernoj ženi, a mlada devojka njemu svoju tužnu porodičnu priču. Tu je i lik mladog problematičnog glumca, koji igra naslovnu ulogu u ‘Ujka Vanji’, i sa kojim se režiser sprijatelji iako zna da je bio ljubavnik njegove žene. Iako traje skoro tri sata, film je dosta topla priča o kompleksnim likovima i sjajno je odglumljen.

FLEE (Ocena 4/5) stiže iz Danske, i u pitanju je animirani dokumentarac. Pratimo izbeglicu iz Avganistana kao naratora priče i ono što priča u intervjuu je prikazano kroz animaciju. Prva polovina se bazira na njegovom odrastanju kao gej dečaka, a potom pratimo bekstvo njegove porodice u Evropu. Iako je tema ozbiljna i format na koji je dokumentarac urađen dosta dobar, film nije lak za gledanje, ali je zato i veoma važan.

HOUSE OF GUCCI (Ocena 3/5) Film Ridlija Skota o dinastiji Guči, vlasnicima čuvenog modnog brenda, nije loš, ali je po meni bio predug i priča koja je dosta zanimljiva nije odrađena tako da nam drži pažnju. Fokus je na Patriciji Ređani, koju igra pop zvezda Lejdi Gaga, koja se udala za naslednika, Mauricija Gučija; koga će kasnije zavaditi sa ostalim članovima porodice i platiti za njegovo ubistvo kada upadnu u bračnu krizu. Prikaz Italije i sveta mode i bogatih 70ih, 80ih i 90ih je zabavan, ali sam film je previše razvučen i nekako ne funkcioniše kao celina. Lejdi Gaga, Adam Drajver, Al Paćino, Džeremi Ajrons i Džared Leto deluju kao da igraju u različitim filmovima – neki ga tretiraju kao ozbiljnu dramu, drugi kao satiričnu sapunicu – i njihovi akcenti su, kao i sam film, neujednačeni.

LICORICE PIZZA (Ocena 4/5) nema neku posebnu radnju, već više pratimo isečke iz života glavnih likova. Ako nam se dopadne atmosfera koju film gradi, dopašće nam se i film. Smešten u Kaliforniju i okolinu Los Anđelesa 70ih, pratimo tinejdžera koji je bio glumac kao dete, a sada pokušava da se ostvari kao biznismen. On se zaljubi u 10 godina stariju Alanu, asistentkinju fotografa, koju upozna kada dođu da ga slikaju za školski godišnjak. Iako joj se stalno nabacuje, a Alana odbija 15-godišnjaka, oni se sprijatelje. Muzičarka Alana Haim, koja igra Alanu, a u stvarnosti je sa svoje dve sestre članica benda Haim, je sjajna u ovoj debitantskoj ulozi. Iako film nema neku previše zanimljivu priču, likovi i atmosfera su zanimljivi i laki za gledanje.

NIGHTMARE ALLEY (Ocena 5/5) je psihološki triler koji krasi sjajan stil i atmosfera inspirisana noar filmovima, a za to je zaslužan režiser Giljermo del Toro. Njegov prethodni film iz 2017. godine, romantična fantazija Oblik vode, je osvojio Oskara za najbolji film. Nightmare Alley je baziran na istoimenom romanu iz 1946. godine, a 1947. je snimljena prva verzija ove priče. Smešten u 1939. godinu, pratimo misterioznog čoveka Stena kog igra Bredli Kuper, koji se zaposli u putujućem karnevalu. On se sprijatelji sa proročicom koju igra Toni Kolet i njenim mužem alkoholičarem, koji izvode prevarantsku tačku; pa od njih pokupi trikove kako da postane medijum. Prva polovina je smeštena u karneval, a potom pratimo Stena koji je pobegao iz karnevala sa svojom devojkom Moli (Runi Mara), i zajedno izvode veoma uspešnu tačku sa Stenom kao vidovnjakom 1941. Njega unajmi psiholog, doktorka Lilit (Kejt Blanšet), koja ga ubedi da za novac koristi njene poverljive podatke o bogatim klijentima pretvarajući se da je vidovit. Atmosfera i način na koji film dočarava tu epohu je sjajna, glumci su veoma dobri, a priča i preokreti zanimljivi.

PARALLEL MOTHERS (Ocena 4/5) je novi film Pedra Almodovara, i kao i često do sada, bavi se temama žena, majki, (homo)seksualnosti… Smešten u Madrid, Penelope Kruz (česta Almodovarova muza) igra fotografkinju, koja zatrudni sa oženjenim arheologom. Ona odluči da rodi i bude samohrana majka, a u bolnici se sprijatelji sa drugom mladom trudnicom. Životi ove dve žene će postati povezani kada fotografkinja otkrije da su bebe zamenjene na rođenju, ali odluči da ćuti o tome, s obzirom da je druga beba (njena, biološka) iznenada umrla. Tipičan Almodovarov stil, pun jarkih boja, sa dozom melodrame, ovaj film se bavi sličnim stvarima kao i njegovi prethodni filmovi, ali će se fanovima njegovih dela dopasti.

THE HAND OF GOD (Ocena 3/5) Kao i Kenet Brana u filmu Belfast, tako se i italijanski režiser Paolo Sorentino bavi svojim odrastanjem u filmu The Hand Of God. Razlika je u tome što je njegov alter ego tinejdžer, pa pratimo njegovo emotivno, seksualno i životno sazrevanje u Napulju 80ih, kao i njegovu porodicu. Film je dosta dobro režiran, ali slično kao i Belfast ne mogu reći da mi je ostavio neki preveliki utisak, iako se nisam pokajao što sam ga gledao.

THE POWER OF THE DOG (Ocena 5/5) je film koji vodi po broju nominacija (čak 12!), ali kako nisam fan vesterna dugo sam odlagao gledanje. Kakva bi greška bila da mi je ovaj film promakao, jer je zaista vredan pažnje. Smešten u Montanu 1920ih, pratimo dva brata Fila i Džordža koji su vlasnici ranča, a igraju ih Benedikt Kamberbač i Džesi Plemons. Fil je okrutan i neotesan čovek, koji sve žive vređa, dok je Džordž osećajniji i uglađeniji. Kada se Džordž oženi udovicom Rouz, koju igra Kirsten Danst, i dovede nju i njenog sina da žive na ranču, Fil čini sve da im zagorča život. Filovo ponašanje odvodi Rouz u alkoholizam, a naročito je okrutan prema njenom sinu, feminiziranom Piteru (Kodi Smit-Makfi). Ispostavlja se da je razlog taj što je Fil potajno homoseksualac i gajio je osećanja prema svom pokojnom mentoru. Ipak, između Fila i Pitera se vremenom razvija na neki način prijateljski odnos, koji će otići u potpuno neočekivanom pravcu. Svi glumci su sjajni i postepeno nam otkrivaju prave karaktere svojih likova, a radnja iako je spora je dosta puna preokreta i neočekivanih situacija. Režiserka Džejn Kempion je sa ovim filmom postala prva žena koja je drugi put nominovana za Oskara za režiju.

THE TRAGEDY OF MACBETH (Ocena 2/5) Znam da je ovo Šekspirovo delo klasik i sama priča o škotskom ratniku kome tri veštice predvide da će postati kralj, što ga dovodi do ubistava, jeste zanimljiva o tome kako moć korumpira i da li se sudbina može izbeći. Ipak, većinom filmovi rađeni po Šekspirovim delima mi se ne dopadnu, a naročito je to slučaj ovde gde Džoel Koen (koji inače sa bratom Itanom Koenom stoji iza nekih od meni omiljenih filmova) režira sve kao predstavu, u crno-beloj tehnici, sa originalnim Šekspirovim dijalogom. Upravo su dijalozi i stari engleski izrazi razlog što ne mogu da zaključim da li je ta teatralna gluma Denzela Vošingtona i Franses Makdormand kao Magbeta i njegove proračunate supruge dobra ili ne. Mislim da ovakve drame bolje funkcionišu na pozornici, nego na filmu.

THE WORST PERSON IN THE WORLD (Ocena 5/5) je romantična dramedija, koja dolazi iz Norveške, i nominovan je za najbolji internacionalni film. Ispričan kroz prolog, 12 poglavlja iz života glavne junakinje, i epilog, pratimo život jedne devojke iz Osla. Ona je studentkinja medicine, koja odluči da studira psihologiju i raskine sa dečkom, a potom odlučuje da postane fotograf i nakon nekoliko kraćih veza, upoznaje crtača stripova sa kojim započne ozbiljnu vezu. Sve se menja kad na jednoj zabavi na koju je upala upozna drugog muškarca, sa kojim se zbliži, ali i on je u vezi. Kroz četiri godine u Džulinom životu, upoznajemo nju, i dva momka koja predstavljaju dve veoma važne romantične veze, preko kojih će tragati za sobom i sazreti. Džuli nije ‘najgora osoba na svetu’, iako deluje da je samodestruktivna i da nikad nije zadovoljna onim što ima; već je tipični predstavnik svoje generacije milenijalaca koji traže sebe u komplikovanom svetu. Zbog toga me je dosta podsetila na junakinje iz romana Sali Runi, a svako ko je u 20-im i 30-im godinama, kada mu se dešavaju velike prekretnice u životu, će moći da se poistoveti sa Džuli i njenim problemima. Iako se vodi kao romantična komedija, ovo nije tipični romkom kakve viđamo u Holivudu, već ima – kao i život – i smešne i tužne momente. Ali jedna scena, u kojoj Džuli trči da se nađe sa momkom u koga je zaljubljena, pa deluje da je osim njih ceo svet stao dok oni jure ulicama Osla da se spoje, je najlepša snimljena scena koju sam pogledao u skorije vreme. Ovo je film koji se lagano uvukao na listu mojih omiljenih filmova ikada i sigurno ću mu se nekad opet vratiti.

WEST SIDE STORY (Ocena 2/5) je rimejk čuvenog mjuzikla iz 1961. godine koji je osvojio Oskara za najbolji film, a ovu novu verziju režira legendarni Stiven Spilberg. Iako je ovo nova verzija, urađen je u dosta retro stilu, i kao i original prati priču nalik Romeu i Juliji, o dvoje mladih ljubavnika, koji pripadaju zaraćenim uličnim bandama u Njujorku 1957. Meni se pesme i priča nisu naročito dopale, a kako nisam fan mjuzikla, ne mogu reći da je ovo film za mene; ali članovi Akademije vole ovakve filmove pa ne čudi da je nominovan.

FILMOVI: NOVEMBAR I DECEMBAR 2021

KOMEDIJA

MARK, MARY & SOME OTHER PEOPLE (Ocena 4/5) Mark i Meri se sreću u marketu i shvataju da se poznaju sa koledža. Meri kupuje test za trudnoću i čeka rezultat sa Markom u toaletu restorana. Ako je negativan, oni odlučuju da izađu na sastanak. Kasnije, Mark i Meri su u vezi, a potom braku, i odlučuju da imaju otvoreni odnos i spavaju sa drugim ljudima. Iako se zajedno slože oko pravila, nailaze na neke prepreke. Oni su slobodnoumni mladi ljudi i ne žele konvencionalni brak, ali to ne sprečava ljubomoru da se uvuče između njih. Ovaj film funkcioniše pre svega zahvaljujući hemiji glumaca koji igraju Marka i Meri.

OFF THE RAILS (Ocena 2/5) prati tri 50-godišnje žene, koje nakon smrti prijateljice, sa njenom ćerkom kreću na putovanje kroz Evropu vozom. I dok je povremeno i simpatična, ova komedija je dosta kliše. To je takođe poslednja uloga Keli Preston, pokojne glumice i supruge Džona Travolte. Saundtrak kroz koji se provlače pesme benda Blondi mi se dosta dopao.

PINK SKIES AHEAD (Ocena 3/5) je smešten u Los Anđeles ’90ih i glavni lik je anksiozna i neurotična devojka Vinona, koja je odustala od koledža i radi za svog oca kao sekretarica. Ona živi sa roditeljima sa kojima nema najsjajniji odnos, a ubrzo započinje i novu vezu. Dok neke može da nervira ovakva nezrela junakinja, meni je njen prikaz izgubljenosti i nošenja sa anksioznošću delovao ok, iako je sam lik Vinone ponekad dosta iritantan.

RED ROCKET (Ocena 3/5) Majki se vraća iz El Eja u rodni Teksas, nakon što mu je propala karijera u filmovima za odrasle, i useljava se kod bivše žene, takođe nekadašnje porno glumice, i njene majke, koje nisu baš oduševljene što ga vide. On je gubitnik, ali i narcisoidni oportunista, koji čini sve da ostvari svoju verziju ‘Američkog sna’. On takođe počinje da diluje drogu jer ne može da nađe drugi posao i započinje vezu sa 17-godišnjakinjom kojoj priča da će je odvesti u El Ej da postane porno glumica. Sajmon Reks, koji igra Majkija, mi je poznat iz filmova parodije Mrak film i nije baš kvalitetan glumac, ali očigledno koristi svoje lično iskustvo kao ne baš uspešni glumac, reper, komičar, model i bivši porno glumac za ulogu Majkija. Režiser Šon Bejker je poznat po filmovima koji se bave autsajderima sa ivice društva, što američki kritičari vole i hvale njegove filmove – pa tako i ovaj. Meni se mnogo više dopao njegov prethodni film The Florida Project, o deci koja odrastaju zanemarena i u siromaštvu, gde su likovi dosta simpatičniji nego lik Majkija i ljudi iz njegovog okruženja.

THE FRENCH DISPATCH (Ocena 3/5) je novi film Vesa Andersona, režisera čiji stil ili volite ili ne. Prepun boja, neobičnih likova, stilova, dizajna i arhitekture, tu je sve što čini njegove filmove. Ovaj film je ispričan u vidu jednog magazina, odnosno njegovih članaka, pa imamo umrlicu urednika; turistički vodič gradića u Kanzasu gde je magazin smešten; i tri priče – o zatvoreniku koji postaje umetnik; protestu studenata; i otmici sina policajca. Anderson je okupio brojne zvezde – Benisia del Tora, Ejdrijena Brodija, Tildu Svinton, Leu Sejdu, Franses Makdormand, Timotija Šalamea – i film je dovoljno neobičan i drugačiji od svega što nam se uglavnom servira, a opet tipičan za stil Vesa Andersona.

MJUZIKL

TICK, TICK… BOOM! (Ocena 5/5) Ovaj biografski mjuzikl je baziran na životu Džonatana Larsona, koji stoji iza čuvenog rok mjuzikla sa Brodveja Rent. 1990. godine, Džonatan se bliži 30. godini života, radi kao konobar, i pokušava da napiše distopijski SF mjuzikl. Njegova devojka i najbolji prijatelj, kao i roditelji, nemaju previše razumevanja za njegove snove koji nikako da se ostvare. Endru Garfild je odličan kao Džonatan, pesme su veoma dobre, a mjuzikl koji će Džonatan napisati, Rent, bavi se grupom mladih i siromašnih kvir umetnika tokom AIDS krize. Uz to, mnogi Džonatanovi prijatelji umiru od AIDS-a. Nažalost, Džonatan je umro od urođene srčane mane na dan kada je Rent trebao da ima premijeru. Rent je inspirisao mnoge umetnike, kao i Lin-Manuela Mirandu, koji je režirao ovaj film.

DRAMA

BEING THE RICARDOS (Ocena 5/5) je biografski film o braku glumaca Lusil Bol i Desija Arnaza, koji su ’50ih godina igrali bračni par u popularnom sitkomu I Love Lucy. Taj sitkom je bio preteča savremenih TV komedija i jedna od najpopularnijih serija ikada. Nikol Kidmen i Havijer Bardem su odlični u ulogama Lusil i Dezija, i ovaj film prati jednu nedelju tokom snimanja epizode, kada su novine objavile da Lusil podržava komuniste. Pored političkog skandala, ovaj par pati od ljubomore i nepoverenja, ali takođe se bore jedno za drugo i svoje mesto u Holivudu, koji tad nije davao puno šansi ženama kao Lusil ili imigrantima kao Desiju. Sporedni glumci Džej Kej Simons i Nina Arijanda, kao glumci koji su u sitkomu igrali njihove komšije, su takođe sjajni, a režija i scenario Arona Sorkina (Molly’s Game i The Trial Of The Chicago 7), poznatog po odličnim dijalozima, je bez mane.

C’MON C’MON (Ocena 4/5) Ova crno-bela drama je topla i lepa priča o radio novinaru, koji odlazi da pričuva svog sestrića, dok se njegova sestra brine o mužu koji ima psihičkih problema. Usamljeni dečak i ujak se zbližavaju, dok ga ujak vodi kroz Ameriku snimajući svoju emisiju. Hoakin Finiks i Gabi Hofman su dobri u ulogama otuđenog brata i sestre, kao i mali Vudi Norman u ulozi pametnog, ali neobičnog dečaka.

KING RICHARD (Ocena 3/5) u glavnoj ulozi ima Vila Smita, kao Ričarda Vilijamsa, oca Venus i Serene Vilijams. On je ovde prikazan kao veoma strog, ali pravičan čovek, koji se dosta žrtvovao da od svojih ćerki napravi izuzetne sportiste, i u tome je uspeo. Iako je prikazan i kao tiranin i kao žrtva povremeno, Smit je dobar u toj ulozi, ali film nije ostavio jak utisak.

PASSING (Ocena 4/5) govori o dve prijateljice Afroamerikanke iz Njujorka ’20ih godina, koje se slučajno sreću u restoranu koji je samo za belce. Naime, obe su svetlije puti, pa se jedna od njih, Ajrin, pretvara da je belkinja kako bi ušla u restoran, a druga, Kler, je udata za belca koji ne zna istinu o njenoj rasi i prošlosti. One se ponovo zbližavaju, ali shvatamo da među njima ima dosta razlika: Ajrin je ponosna na svoje poreklo, dok se Kler brine da njen suprug rasista ne otkrije istinu o njoj i njihovoj ćerki. Snimljen u crno-beloj tehnici, ovo je prvi režiserski film glumice Rebeke Hol, i Tesa Tompson i Rut Nega su dobre u ulogama Ajrin i Kler.

SPENCER (Ocena 5/5) je film o princezi Dajani, koja deluje da nikada nije bila popularnija, čak ni više od dve decenija nakon njene smrti. Brojne knjige, serije (Emijem nagrađena The Crown), filmovi, dokumentarci, pa i mjuzikl bave se njom. Kristen Stjuart igra Dajanu, koju pratimo tokom Božićnih praznika u zamku. Film nema previše radnje, više se bazira na atmosferi paranoje, usamljenosti i psihičke nestabilnosti kod Dajane. Ona se poistovećuje sa Anom Bolen, koju je suprug kralj Henri VIII, obezglavio, i ima osećaj da je cela kraljevska porodica i javnost protiv nje, a naročito kraljica Elizabeta. Podrške od princa Čarlsa nema, i jedina uteha su joj deca Vilijam i Hari. Prelepo snimljen, i sa sjajnom glumom Kristen Stjuart koja je podcenjena kao glumica, Spencer je netipični biopik o voljenoj i humanoj, ali i nestabilnoj princezi koja je imala tragičan kraj.

THE ELECTRICAL LIFE OF LOUIS WAIN (Ocena 3/5) je takođe biopik, o ilustratoru Luisu Vejnu, iz viktorijanske Engleske. Kako se bliži sezona Oskara, očekuju nas brojni filmovi o istinitim događajima i biografije, samo što su neke bolje a neke lošije. Ovaj film je negde u sredini: Benedikt Kamberbač je standardno dobar kao Luis Vejn, koji je bio poznat po crtežima mačaka i patio od šizofrenije; ali sam film nije ništa posebno.

THE EYES OF TAMMY FAYE (Ocena 4/5) je – pogodili ste – biografski film, samo što se ovde radi o jednoj neobičnoj osobi, a to je Tami Fej, napadno našminkana i obučena supruga televizijskog evanđeliste. Džesika Čestejn uspeva da unese ljudskost u lik ove žene koja je lako mogla da bude karikatura, i prikazuje je kao zaista religioznu ali nesrećnu ženu. Prava Tami se bavila pitanjem žrtava AIDS-a u svojoj emisiji kada niko o tome nije pričao, a postoje sumnje da je njen surpug Džim kog igra Endru Garfild možda bio gej. Oni su tražili novac od svojih sledbenika, i Džim je kasnije i uhapšen. Tami Fej je možda imala i neke pozitivne momente, ali su svakako ona i njen muž vodili ekstravagantne živote koji nisu u skladu sa hrišćanskim vrednostima koje su preko emisija zagovarali.

THE HUMANS (Ocena 5/5) je drama o jednoj porodici koja se okuplja da proslavi Dan zahvalnosti. Tu su otac i majka, njihove dve ćerke, dečko jedne od njih, i baba invalid sa demencijom. Sve se dešava u novom stanu koji tek treba da se renovira, i kroz razgovore između članova porodice upoznajemo svaki lik sve bolje i bolje, iako sa njima provodimo samo deo dana. Polako atmosfera iz zabavne prerasta u dramatičnu, pa i tragičnu, da bi opet nešto postalo smešno, i tako u krug. Svako od likova i glumaca je dobar na svoj način, pa je ovo više kao predstava (a i bazirano je po istoimenoj predstavi), gde pratimo jednu običnu porodicu koja ima dosta razloga da bude zahvalna na svemu što imaju, ali se nose sa ličnim problemima i tajnama koje izlaze na videlo tokom proslave praznika.

THE LAST DUEL (Ocena 4/5) je istorijski film po istoimenom romanu, a na scenariju su radili i Ben Aflek i Met Dejmon, dok ga režira Ridli Skot kome je ovo drugi film ove godine pored House Of Gucci. Smešten u Francusku 14. veka, priču pratimo iz vizure tri lika – viteza (Dejmon), njegove supruge (Džodi Komer, poznata iz serije Killing Eve), i štitonoše i vitezovog prijatelja (Adam Drajver) za kojeg ona tvrdi da je silovao. Ovaj slučaj je poslednji put u istoriji Francuske gde se slučaj rešio kroz zakonski sankcionisani dvoboj, a to što sve vidimo iz različitih perpsektiva doprinosi dobroj strukturi filma.

THE LOST DAUGHTER (Ocena 4/5) Olivija Kolman igra profesorku Ledu koja odlazi na odmor u Grčku. Ona sa strane na plaži posmatra mnogobrojnu porodicu na odmoru, a naročito mladu majku Ninu koju igra Dakota Džonson i njenu malu ćerku. Iako oni pokušaju da se sprijatelje sa Ledom, ona je hladna i čudno se ponaša prema drugim ljudima. Kad devojčica nestane sa plaže, Leda je nađe i vrati majci, ali zadrži njenu lutku. To natera Ledu da se priseća svog odnosa sa svoje dve ćerke, i kao mlađu Ledu u toj ulozi vidimo Džesi Bakli. Jasno je da je Leda nesrećna i neispunjena žena, i polako u njenoj prošlosti otkrivamo razloge zašto. Svi glumci su sjajni, a glumica Megi Džilenhol samouvereno režira ovu dramu kao svoj debitantski film. Ipak, mislim da ovakva priča bolje funkcioniše u romanu (zasnovan je po knjizi italijanske spisateljice Elene Ferante čiji pravi identitet niko ne zna), gde vidimo unutrašnji život likova i bolje ih razumemo.

THE NOVICE (Ocena 3/5) je drama o studentkinji, koja postaje deo veslačkog tima na koledžu. Ona je ambiciozni perfekcionista i opsesivna u svojoj želji da bude najbolja, po cenu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Slične filmove o individui koja je opsednuta uspehom smo videli dosta puta do sada – balerina u Black Swan ili bubnjar u Whiplash – ali ovaj film nije ni blizu dobar kao ti filmovi.

THE UNFORGIVABLE (Ocena 4/5) je drama sa elementima misterije i trilera, gde Sandra Bulok igra ženu Rut koja izlazi iz zatvora posle 20 godina, nakon što je ubila šerifa koji je pokušao da iseli nju i njenu mlađu sestru Kejti. Problematična 25-godišnja Kejti je usvojena i ne seća se svoje sestre, a Rut odlučuje da je nađe uz pomoć advokata koji sa porodicom živi u njihovoj staroj kući. Tu su i sinovi pokojnog šerifa koji žele osvetu. Baziran po britanskoj miniseriji od tri epizode, ovde nema ništa već neviđeno, ali solidni glumci i priča su dovoljni da bude okej film.

DOKUMENTARNI

ANGELE (Ocena 4/5) O ovoj mladoj belgijskoj pop zvezdi nisam znao ništa, ali mi je bila poznata po duetu Fever sa Duom Lipom. Ona dolazi iz umetničke porodice: otac joj je muzičar, majka glumica, a brat reper, ali želela je da izgradi ime za sebe, a ne da bude ‘nečija ćerka’. Pratimo je dok čita dnevnike iz detinjstva i mladosti, gleda stare snimke i fotografije, i pokušava da dobije inspiraciju za nove pesme. Takođe, film se bavi njenim pokušajima da ne bude seksualizovana kao pop zvezda, zatim njenim autovanjem od strane medija da je biseks, kao i seksualnim skandalom njenog brata. Na osnovu svega viđenog u dokumentarcu, jasno je da se radi o talentovanoj devojci, koja želi da bude inspiracija drugima da budu autentični, kreativni i svoji.

TRILER

THE BETA TEST (Ocena 3/5) Džim Kamings stoji iza kamere kao scenarista i režiser, ali i ispred kao glavni glumac u trećem filmu koji gledam od njega. Prvi Thunder Road je bila dramedija koja mi se veoma dopala, dok mi se mešavina horora i komedije The Wolf Of Snow Hollow dopala malo manje. The Beta Test je opet niže na lestvici. Kamings igra uspešnog holivudskog agenta koji se uskoro ženi, ali onda dobija anonimnu pozivnicu da provede noć sa nepoznatom ženom. Uskoro neko počinje da ga ucenjuje i on gubi kontrolu nad svojim naizgled savršenim životom. Pored njegove priče, vidimo i druge parove koji su iskoristili pozivnicu da počine preljube i čega ih je to koštalo. Ovaj film je inspirisan erotskim trilerima, ali takođe dodaje i Kamingsov prepoznatljiv crni humor.

AKCIJA

RED NOTICE (Ocena 3/5) je navodno najskuplji film sa Netflixa, ali to što je na nešto bačeno puno para ne znači da je dobro. U ovoj akcionoj avanturi, pratimo FBI agenta (Dvejn Džonson) koji se udruži sa kradljivcem umetnina (Rajan Rejnolds) da zaustave još veštijeg lopova (Gal Gadot). Potraga za tri Kleopatrina draguljima ukrašena jajeta ih vodi širom sveta, i lokacije i akcija su okej, ali nešto fali. Dvejn Džonson je tu da bude jak, Gal Gadot da bude lepa, a Rajan Rejnolds duhovit, i kao da je Netflixov algoritam uzeo sve od avantura poput Indijane Džonsa do akcija kao Nemoguća misija, promućkao i doneo ovaj gledljivi, ali zaboravljivi film.

ANIMIRANI

ENCANTO (Ocena 3/5) je animirani mjuzikl, za koji je muziku radio Lin-Manuel Miranda, koji ove godine ima udela u filmovima i In The Heights, Vivo i Tick, Tick… Boom! Da li se on našao razvučen na previše strana – ne znam, ali znam da mi Encanto nije bio ništa posebno. Pratimo porodicu, koja je našla utočište u magičnoj kući i dobila posebne moći; osim jedne ćerke koja ih nema. Inspirisan kulturom Kolumbije, animacija je zaista odlična što i očekujemo od Diznija, ali priča koja nema negativca i ima stereotipne likove je dosta tanka.

HOROR

ANTLERS (Ocena 2/5) Keri Rasel igra nastavnicu u školi, koja sumnja da jedan od njenih učenika ima problema kod kuće, ne shvatajući da se tu radi o nečemu natprirodnom. Ovaj ruralni horor ima solidnu atmosferu i dobre glumce, ali je priča tanka i ne preterano zanimljiva.

DEAD & BEAUTIFUL (Ocena 2/5) Grupa razmaženih i bogatih mladih ljudi postaju vampiri nakon neobičnog rituala. Ova grupa internacionalnih prijatelja koji žive u Tajvanu počinju da koriste novootkrivene moći da budu još bahatiji, iako deluje da nema razlike u tome kako su se ophodili prema ljudima ranije. Film je dosta razvučen i – iako ima zanimljivu premisu – preokret na kraju menja sve što smo do tad videli, na ne tako dobar način.

LAST NIGHT IN SOHO (Ocena 5/5) Ovaj britanski film meša žanr horora, psihološkog trilera-misterije i fantazije, i inspirisan je italijanskim giallo filmovima iz ’60ih i ’70ih. Radnja prati devojku Eli, koja se seli u London, kako bi postala modna kreatorka. Ona je opsednuta muzikom, kulturom i modom iz 1960-ih, pa kada se useli u kuću gđe Kolins počinje da ima snove i vizije u kojima se prebacuje u London tog doba. Ona posmatra devojku Sendi, koja želi da postane pevačica, ali će je susret u klubu sa potencijalnim menadžerom dovesti u opasnost. Eli pokušava da promeni prošlost i spasi Sendi. Tomasin Makenzi je dobra kao naivna Eli, dok je Anja Tejlor-Džoj sjajna kao zavodljiva Sendi. Bilo je tu par preokreta koje sam čak možda i predvideo, ali svakako je priča veoma zabavna i napeta, gluma je dobra, kao i atmosfera i stil filma, a režiser Edgar Rajt je vešt u mešanju više različitih žanrova.

SILENT NIGHT (Ocena 2/5) Ovaj britanski Božićni horor ima i elemente komedije, jer se kroz priču provlači dosta crnog humora. Kira Najtli i Metju Gud igraju bračni par, koji poziva grupu prijatelja u svoj dom tokom praznika kako bi zajedno dočekali kraj sveta zbog klimatskih promena. I dok radnja filma zvuči zanimljivo i ima par interesantnih ideja, sam koncept zapravo nije tako dubok kao što sam očekivao.

SF

DON’T LOOK UP (Ocena 5/5) Nisam znao puno o radnji filma Don’t Look Up koji dolazi sa Netflixa, osim da je režiser Adam Mekej okupio brojne zvezde u glavnim ulogama. Ipak, to ne mora uvek da znači kvalitetan film, ali ovde su i scenario i režija, kao i teme kojima se film bavi, tako dobro odrađene, da je ovo neverovatno duhovit i i inteligentan SF film. Leonardo Dikaprio i Dženifer Lorens igraju astronome, koji otkrivaju da se Zemlji približava kometa koja će uništiti planetu. Oni pokušaju da ubede američku vladu u ozbiljnost situacije, ali predsednica koju igra Meril Strip ima važnije stvari na umu od spasavanja civilizacije, kao što su njena dalja politička karijera. Kada gostuju u emisiji čiji su voditelji Kejt Blanšet i Tajler Peri, oni će upozoriti javnost, ali će to samo proizvesti gomilu mimova i fora na internetu. Predsednica pristaje da nuklearnim oružjem uništi kometu, koristeći predstojeću katastrofu da sebi digne rejting, ali onda je tehnološki genije kog igra Mark Rajlans ubeđuje da kometu mogu da iskoriste da se obogate jer sadrži retke i neprocenjive elemente – pa je uništenje komete obustavljeno. Svi glumci dobijaju priliku da budu duhoviti u svojim ulogama, a i sporedne uloge su sjajne, od Melani Linski kao Dikapriove žene, do Džone Hila kao nesposobnog sina predsednice i Ariane Grande kao pop zvezde oko čijeg raskida se javnost potresa više nego oko kraja sveta. Film je sjajna satira na današnje društvo, medije i politiku, i ne čudi da je ovaj projekat privukao slavne sa A liste.

THE MATRIX RESURRECTIONS (Ocena 3/5) Originalni The Matrix iz 1999. godine je bez dilema jedan od najuticajnijih SF filmova i važi za kultno ostvarenje. Dva nastavka koja smo dobili 2003. nisu bili toliko dobri, ali su fino zaokružili trilogiju. Sada se ovaj serijal vraća sa novim nastavkom, koji je donekle i ribut franšize. Tu su ponovo Kijanu Rivs i Keri-En Mos kao Neo i Triniti, odnosno sada su oni drugi likovi koji žive u virtuelnoj simulaciji, ali shvataju da nešto nije u redu i da to nije pravi svet, već da su pod kontrolom mašina. Film se bavi temama koje je već obradio u prethodnim delovima i ne nudi ništa novo, a filozofije koju zastupaju sestre Vačauski (ovaj deo je režirala samo Lana Vačauski bez Lili) ovaj put nisu tako dubokoumne niti inspirativne. Sve u svemu, ne tako loš, ali opet nepotreban nastavak, a plašim se da će ih biti još.

SUPERHEROJSKI

SPIDER-MAN: NO WAY HOME (Ocena 5/5) Meni je Spajdermen jedan od omiljenih superheroja, i mislim da su i Tobi Megvajer, i Endru Garfild, i sada Tom Holand uspeli da donesu različite pristupe u lik ovog junaka svako u svojoj franšizi. Nakon događaja iz Spider-Man: Far From Home, javnost zna da je Piter Parker Spajdermen, pa on traži pomoć od Doktora Strejndža da čarolijom promeni to. Nešto polazi po zlu, i umesto toga na svet dolaze negativci iz drugih Spajdermen franšiza: Zeleni goblin, doktor oktopus i Sendmen dolaze iz Tobijevih filmova, a Elektro i Gušter iz Endruovih filmova. Njih čak igraju isti glumci koje smo videli tamo – Vilem Dafo kao Zeleni goblin, Alfred Molina kao doktor Oktopus, Tomas Hejden Čurč kao Sendmen, Džejmi Foks kao Elektro i Ris Ivans kao Gušter. Shvatamo da je došlo do otvaranja multiverzuma (sličnu situaciju smo imali u odličnom animiranom filmu Spider-Man: Into The Spider-Verse), pa to omogućuje povezivanje prethodnih Sonijevih Spajdermen filmova sa sadašnjim Marvelovim. Na taj način, franšiza o čoveku-pauku koja je započeta 2002. godine je dobila svojevrsnu završnicu sa ovim filmom, ali i uvod nekih drugih likova koji su u vlasništvu drugih kompanija u Marvelov svet. Što manje znate o samom filmu, a više o Spajdermenovoj istoriji, vaše uživanje u ovom filmu će biti još veće. Marvel je apsolutni titan kada su u pitanju superherojski filmovi i vidi se da poštuju bogatu istoriju i prošlost koju njihovi stripovski junaci imaju, pa je ovo prava poslastica kako za fanove ovog heroja, tako i za fanove zabavnih superherojskih blokbastera.

VENOM: LET THERE BE CARNAGE (Ocena 3/5) Venom mi je bio zabavan, ali zaboravljiv superherojski film, koji je nosila harizma Toma Hardija, a slično je i sa nastavkom. Novinar Edi Brok i njegov vanzemaljski alterego Venom nailaze na nove prepreke – od ličnih nesuglasica do susreta sa drugim zlikovcem Masakrom (Vudi Harelson) koji jedini može da stane na put Venomu. Ovo je manji superherojski film koji očigledno nema ogroman budžet i kompleksniju priču kao neki Marvelovi ili DC-jevi filmovi, pa nije ni popravio ni pogoršao utisak koji je prvi deo ostavio.

SERIJE: DECEMBAR 2021

KOMEDIJA

IT’S ALWAYS SUNNY IN PHILADELPHIA: Sezona 15 (Ocena 4/5) Serija It’s Always Sunny In Philadelphia je ušla u Američku istoriju kao najdugovečnija igrana komedija, što ne čudi s obzirom da su kreatori serije prijatelji u stvarnom životu (glumci koji igraju Meka i Di su u braku), bave se satirom na aktuelne događaje, a likovi nikad ne sazrevaju i samo postaju još gori ljudi nego što su i bili. Vlasnicima paba u Filadelfiji, Denisu, Meku, Čarliju i Denisovoj bliznakinji Di se u drugoj sezoni pridružio Deni Devito kao Denisov i Diin otac Frenk, apsolutni psihopata, pa ne čudi da je takva osoba odgovorna za odgajanje podjednako užasnih Denisa i Di. U novoj sezoni, od samo osam epizoda, četiri smo proveli u Irskoj gde družina odlazi i upada u nevolje tipične za njih, a prva epizoda nam je otkrila da su oni slučajno odgovorni za brojne kontroverze i skandale u Americi tokom pandemije (poput napada na Kapitol Hil). Iako nije ni blizu odlična kao na početku, It’s Always Sunny In Philadelphia je i dalje zabavna, iako ne naročito originalna; kao i animirana komedija Archer, koja je ove godine završila 12. sezonu na istom kanalu FXX.

EMILY IN PARIS: Sezona 2 (Ocena 3/5) Prva sezona Netflixove romantične komedije Emily In Paris mi je bila lagana i simpatična za gledanje, dok mi se ova druga sezona mnogo manje dopala. I dalje je sve tu – lokacije Pariza su predivne, kao i moda, a priča je tipična za žanr romantične komedije. Ipak, nerviralo me je kako se Amerikanka Emili koja se zbog posla prelesila u Francusku ponaša – kao naivna devojčica koja ne preuzima odgovornost za svoje postupke, a i dalje je u ljubavnom trouglu sa komšijom kuvarom i njegovom devojkom, koja joj je prijateljica. Takođe, prikaz PR posla je dosta nezreo, kao i reference na pop kulturu i samu kulturu Pariza, i sve je jako kliše i prosto ne baš zabavno za gledanje i dalje.

PEN15: Sezona 2 (Ocena 5/5) Nakon animiranog specijala, ove godine smo dobili i nastavak druge sezone serije PEN15 sa Hulua. Kreatorke serije i glavne glumice, Maja Erskin i Ana Konkl, su izjavile da je ovo poslednja sezona, jer ove 30godišnjakinje više ne žele da glume tinejdžerke. To je i osnovna premisa i izvor humora gde dve odrasle žene igraju devojčice, dok su ostali likovi iz škole deca glumci. Ove sezone smo dobili odličnu samostalu epizodu koja se bavi Majinom majkom Japankom Juki; a Maja i Ana se nose sa ličnim problemima i dalje – Maja sa razismom i nesigurnošću oko fizičkog izgleda, Ana sa razvodom roditelja i svojim prvim dečkom, kao i brojnim drugim sitnijim problemima koji nam kao odraslima deluju smešno, a u tom periodu su najtraumatičniji. Ono što je zapravo srce ove ‘krindž’ komedije koja nas tera da osećamo neprijatnost zbog Majinih i Aninih postupaka je njihovo iskreno prijateljstvo i podrška i razumevanje koju imaju jedna u drugoj.

AND JUST LIKE THAT…: Sezona 1 (Ocena 5/5) Fenomen Seks i grad je imao zaista neobičan život – započeo je kao kolumna gde je novinarka Kendas Bušnel opisivala ljubavne i seksualne avanture sebe i svojih prijatelja u Njujorku ’90ih, da bi ih objavila u istoimenu knjigu, po kojoj je urađena HBO-ova serija. Nakon serije koja je na otvoren način govorila o seksualnim životima četiri prijateljice: novinarke Keri (Bušnelin alter ego), PR-a Samante, galeristkinje Šarlot i advkatice Mirande, dobili smo dva bioskopska filma, od kojih je prvi osrednji a drugi jako loš. Svi su mogli da se povežu sa ove četiri dame – od romantične i nekad neurotične Keri, seksualno slobodne Samante, tradicionalne Šarlot ili cinične Mirande; a pored tema o seksu i ljubavi, kao i prikaza životnog stila Njujorka ’90ih i ranih 2000ih, gledaoci širom sveta su videli sebe u likovima 30-godišnjaka koji žele da imaju sve u velikom gradu. U novoj seriji po nazivu And Just Like That… vraćaju se Keri, Šarlot i Miranda, dok je glumica Kim Katral odbila da se vrati ulozi Samante. Mislio sam da će mi najduhovitiji lik iz serije faliti, ali objašnjenje zašto Samanta više nije u njihovim životima mi se dopalo. Sada u 50-im godinama, Keri i Zverka uživaju u bračnoj idili nakon brojnih raskida i pomirenja; Šarlot je udata za Harija i ima dve ćerke; a Mirandin i Stivov sin Brejdi je sada tinejdžer. Prva epizoda se previše trudi da bude ‘woke’ i ispravi to što je u originalnoj seriji bilo manje likova drugih rasa i nacionalnosti, pa sada imamo i nove likove u vidu kvir komičara Če, sa kojom Keri snima podkast; i Mirandine profesorke Nije i Šarlotine prijateljice Lise, koje su Afroamerikanke. Prva epizoda se završila neočekivanim tragičnim događajem, koji je podelio publiku, ali po meni je odličan povod da vidimo dalje avanture ovih Njujorčanki. Ovo više nije Sex And The City o avanturama četiri singl 30-godišnjakinje, pa otud i nov naziv serije. And Just Like That… govori o životu tri 50-godišnje prijateljice i kako se nose sa promenama kako u društvu, tako i u ličnim životima, ali i o gubitku; naravno sve uz trendi lokacije, modu, humor i emotivne momente.

FANTAZIJA I SF

THE WITCHER: Sezona 2 (Ocena 4/5) i THE WHEEL OF TIME: Sezona 1 (Ocena 4/5) su dve visokobudžetne serije fantazije, bazirane po veoma popularnim književnim serijalima Saga o vešcu i Točak vremena, ali nažalost nisu toliko odlične. Deluje da su Netflix i Amazon želeli svoju verziju Igre prestola i, da nije bilo uspeha te serije, sumnjam da bi imali skupe serije epske fantastike sa glumcima sa A liste poput Henrija Kavela u Vešcu i Rozamund Pajk u Točku. Veštac je dosta mračnija i, dok mi se prva sezona više dopala, u drugoj sezoni nema preskakanja sa vremenom kao ranije već je priča dosta linearnija ali i ne tako zanimljiva. Više su mi se dopale avanture lovca na čudovišta Geralta u prvoj sezoni, kao i priča o princezi u bekstvu Ciri i čarobnici Jenefer koja je polako postajala sve moćnija, i kada su epizode bile samostalnije nego sada kada pratimo jednu povezaniju priču.

U Wheel Of Time je napravljeno dosta promena u odnosu na serijal koji je stvorio Robert Džordan, a nakon njegove smrti nastavio Brendon Sanderson. Ovde umesto tri dečka sa sela, Renda, Meta i Perina, koji su možda reinkarnacija Ponovorođenog Zmaja – koji može da uništi ili spasi svet – Zmaj mogu biti oni ali i dve devojke iz njihovog sela, Egvena, u koju je Rand zaljubljen, i Ninaeva, koja već ima neke moći kao seoska Mudrost. Njih od troloka koji su im napali selo spašava Moraina, pripadnica čarobnica Aes Sedai i njen telohranitelj Lan. Ova sedmorka kreće u avanturu, ne toliko različitu od hobita u Gospodaru prstenova, kako bi otkrili ko je od petoro likova Zmaj i da zaustave Mračnog. Pomalo tipična epska fantastika ima šansu da se razvije u ozbiljniju i bolju priču poput one iz kasnijih delova književnog serijala (od 14. delova!), ali za sada je samo okej kao serija.

COWBOY BEBOP: Sezona 1 (Ocena 4/5) Sa Netflixa dolazi ova SF serija, bazirana po kultnoj animi, i otkazana je posle jedne sezone. Radnja prati tim lovaca na ucene u svemiru, i meni je ovih deset epizoda bilo dosta zabavno, ali ništa preterano originalno. Animu nisam gledao, pa ne mogu da uporedim vernost adaptacije, ali ova mešavina naučne fantastike, distopije, noar filmova i vesterna nije bila toliko loša da zaradi prebro otkazivanje.

HAWKEYE: Miniserija (Ocena 5/5) Marvel nas je, nakon odlične serije WandaVision, solidne Loki i What If…? i osrednje The Falcon And The Winter Solider, ove godine počastio još jednom serijom iz svog univerzuma, a to je Hawkeye sa Disney+. Iako je titularni superheroj možda najmanje zanimljiv od Osvetnika, ova serija nam donosi i Hejli Stajnfild (iz serije Dickinson) kao njegovu štićenicu Kejt Bišop, i njihov odnos je ono što čini ovu seriju odličnom. Ona slučajno postaje umešana u kriminalne aktivnosti ruske bande, sa čime je možda povezana i njena porodica; pa je na Klintu Bartonu da joj pomogne iako je ona i više nego sposobna da se brine o sebi. Smeštena u Njujork tokom Božića, serija ima dosta dobru atmosferu, akcija i humor su super, a poznavanje Marvelovih filmova i serija će vam samo omogućiti još veće uživanje s obzirom da su oni majstori preplitanja likova i događaja. Tako će osrednji film Black Widow postati bitan jer se neki likovi odatle pojavljuju ovde, što ne čudi s obzirom da su Crna udovica odnosno Nataša Romanova i Klint Barton bili bliski prijatelji, i gubitak nje ga je dosta pogodio.

STATION ELEVEN: Miniserija (Ocena 5/5) Da li je usred pandemije pravo vreme da se pusti serija o pandemiji koja uništi svet? Možda i ne, ali je Station Eleven veoma dobra za razliku od serije Y: The Last Man, koja se bavila sličnom temom i bila otkazana ove godine nakon prve sezone, ili The Handmaid’s Tale, koja govori o distopijskom društvu i koja nije sjajna kao ranije. Ova miniserija sa HBO Max je bazirana po istoimenom romanu, i prva epizoda me je baš oduševila, da bi kasnije taj osećaj malo splasnuo. U prvoj epizodi vidimo glumca Artura koji iznenada umire tokom predstave, pa jedan čovek iz publike Frenk pokuša da mu pomogne, ali ne uspe. Frenk upozna devojčicu glumicu Kirsten koju, usled nastale situacije oko Arturove smrti, nema ko da vrati kući, pa on odluči da je isprati; ali usled iznenadne pandemije postaje primoran da joj postane staratelj. Potom se radnja prebacuje dvadeset godina u budućnost, u postapokaliptični svet, gde je odrasla Kirsten deo trupe putujućih glumaca koja izvodi Šekspira za preživele. Tu je i misteriozni strip Stanica jedanaest, koji je napisala Arturova bivša žena Miranda (flešbek o njenom životu vidimo u trećoj epizodi), a koji Kirsten poseduje; kao i kult čiji vođa otima decu rođenu posle pandemije (a čiju priču saznajemo u petoj epizodi). Ova serija se bavi temom kolapsa savremenog društva, ali govori o snazi umetnosti da zbliži i poveže ljude, a epizode koje preskaču vremenske periode i vidimo ih iz vizure različitih likova samo teraju da gledamo dalje dok se svi delići slagalice ne sklope.

DOKUMENTARNI

HOW TO WITH JOHN WILSON: Sezona 2 (Ocena 5/5) Režiser dokumentaraca Džon Vilson je neviđeno kul lik, baš zato što nije nimalo kul u tipičnom smislu te reči. Pomalo štreberast čovek koji posmatra svet iza kamere, skoro da ga i ne viđamo u ovoj seriji, ali njegova naracija i pogled na najjednostavnije stvari koje čine život su pune humora i pronicljivih zapažanja. Kao i u prvoj sezoni, u ovih šest epizoda sa HBO-a, Džon krene da se bavi jednom temom – kao što su investicija u nekretnine, kako ceniti vino, naći parking, propisno baciti neupotrebljive baterije, zapamtiti snove ili biti spontan – a onda se kroz intervjue sa neobičnim likovima kojih je Njujork prepun ili otkačenim prizorima koje je njegova kamera zabeležila priča proširi i deluje da je Džon uspeo da nas natera da se preispitamo oko nekih veoma važnih životnih pitanja. Slično kao Fran Lebovic u sjajnoj dokumentarnoj seriji Pretend It’s A City, Džon Vilson na duhovit ali i dubok način sumira život u Njujorku, ali i generalno šta znači živeti u modernom društvu i o sitnicama koje zapravo život znače.

VOIR: Sezona 1 (Ocena 4/5) Sa Netflixa dolazi ova dokumentarna serija, koja se kroz šest epizoda bavi filmskom umetnošću i svi fanovi filmova bi trebali da je pogledaju. U prvoj epizodi se bavi filmom Jaws iz ’75. kao začetnikom savremenih blokbastera; druga epizoda se bavi filmovima osvete; treća antiherojima; četvrta je o animaciji i kako stvoriti likove koje će publika zavoleti; peta je o razlici između filmova i serija; a šesta epizoda je o akcionoj komediji 48 Hrs. iz ’82. godine sa Edijem Marfijem i temom rasizma. Kroz zanimljivu naraciju, pratimo kako se filmovi menjaju i utiču na stvaran život, pa se nadam novim epizodama koje bi se bavile ovom nepresušnom temom.

FILMOVI: AVGUST 2021

MJUZIKL

Annette (Ocena 2/5) je novi film francuskog režisera Leosa Karaksa, poznatog po netipičnim umetničkim filmovima koji mešaju razne žanrove. Iako je mjuzikl, Annette je i drama sa elementima komedije, fantazija, tragedija, itd. Radnja prati par koji igraju Adam Drajver i Marion Kotijar, stend-ap komičar i operska pevačica, koji dobijaju ćerku Anet, koju u filmu igra marioneta. Ja volim neobične filmove poput onih koje radi Čarli Kaufman, ali mi se ovaj mjuzikl i miks žanrova nije dopao, iako su ga kritičari nahvalili.

Vivo (Ocena 5/5) je animirani mjuzikl, i sjajan je i za decu i za odrasle, poput filmova koji nam dolaze od studija Pixar, gde imamo miks humora, emocija i prelepe animacije. Vivo nije Pixarov, već iza njega stoji studio Sony Pictures Animation i distribuira ga Netflix. Titularni Vivo je kinkadžu, tropska životinjica koja se izgubila i našla u Havani, pa ga je usvojio muzičar Andres. Kada Andres umre, Vivo kreće u Majami da odnese Andresovu poslednju kompoziciju divi Marti, u koju je Andres bio zaljubljen ali joj nikada nije rekao tokom života. Vivo se udružuje sa buntovnom devojčicom Gabi, Andresovom pranećakom, i prolaze kroz brojne avanture dok jure na Martin poslednji nastup. Sama priča je jako zabavna i emotivna, likovi su sjani, a pesme koje je napisao čuveni kompozitor sa Brodveja Lin-Manuel Miranda, koji i pozajmljuje glas Vivu, su veoma lepe.

KOMEDIJA

CODA (Ocena 5/5) je sjajna komedija u kojoj može da uživa cela porodica, i prati jednu porodicu koju čine gluvonemi otac, majka i brat, i ćerka tinejdžerka koja može da čuje i priča, i čak ima i talenat za pevanje. Oni su ribari i oslanjaju se na ćerku iako je najmlađa, pa ona mora da bira između ostajanja sa porodicom i sna da upiše koledž i bavi se muzikom. CODA je naziv za ‘Child of deaf adults’ odnosno decu gluvonemih, i prikazan je na filmskom festivalu Sandens pa ga je striming servis Apple TV+ otkupio za rekordnih 25 miliona dolara – što je odlično jer će veći broj publike imati priliku da vidi ovu lepu i toplu priču.

He’s All That (Ocena 2/5) je rimejk tinejdžerske romantične komedije iz 1999. She’s All That, koja prati popularnog učenika koji zbog opklade mora da preobrazi štreberku u kraljicu mature – samo što su ovde uloge obrnute. Srednjoškolska influenserka počne da gubi pratioce i sponzore nakon raskida sa reperom kog je uhvatila u prevari, pa prihvata izazov da autsajdera iz škole pretvori u kralja mature bez njegovog znanja. Naravno, iako su potpuno različiti, oni se zaljubljuju. Film je kritikovan jer je glavnu ulogu dodelio Adison Rej, koja se proslavila na TikToku, ali ona nije toliko loša u filmu – već je neinspirativni scenario, kliše likovi i dosadna režija kriv za ovu ne baš dobru komediju.

Swan Song (Ocena 5/5) je dramedija odnosno mešavina drame i komedije, koja prati ostarelog gej frizera Pata, koji živi u domu za stare, i deluje da su mu jedino zadovoljstvo cigare koje mora da sakriva od negovateljice. On dobija ponudu da uradi frizuru preminuloj bivšoj prijateljici za sahranu. On je nekada bio blizak sa njom, iako je ona konzervativna političarka, ali su se udaljili kada nije došla na sahranu njegovog dečka koji je umro od AIDS-a. Uz to, Pat je propao i finansijski kada mu je bivša učenica otvorila rivalski salon, pa je jasno da se radi o čoveku koji je doživeo mnoge gubitke. Ipak, on odluči da ipak ode na sahranu i pratimo njegov put do tamo. Usput se priseća svog života i sreće mnoge zanimljive likove, ali svakako je najzanimljiviji sam Pat – sarkastični, feminizirani, ostareli, kič obučeni gej, koji uvek ima neku duhovitu doskočicu, ali i lepu reč za ljude sa kojima se zbliži, i nemački glumac Udo Kir ga je odlično odglumio.

The Kissing Booth 3 (Ocena 1/5) je jako loša tinejdžerska romantična komedija. Prvi deo je bio glup ali zabavan u tom žanru, dok je drugi bio prilično loš, ali je ovaj poslednji najgori. Radnje apsolutno nema: glavna junakinja El je završila srednju školu, i sa dečkom Noom i najboljim prijateljem, Noiinim bratom Lijem, želi da provede savršeno poslednje leto u kući na plaži koju Noini i Lijevi roditelji hoće da prodaju. Naravno, Elina i Noina veza prolazi kroz probleme koji su apsolutno isti kao i u drugom delu gde su ljubomorni na neke sporedne likove za koje misle da im se mešaju u vezu, a u stvari su nezreli El i Noa krivi za svoju toksičnu vezu. Serijali filmova The Kissing Booth i To All The Boys su jako popularni na Netflixu, ali su užasno loši i to nema veze sa tim što su tinejdž romkom, jer i u tom žanru postoje zaista sjajni filmovi, ali ova dva serijala to nisu.

Vacation Friends (Ocena 1/5) je komedija koja dolazi sa Hulua, i toliko je tipična, predvidljiva i loša da ne bih trošio previše reči na ovo. Radnja prati pomalo uštogljeni par koji odlazi na odmor u Meksiko gde se vere, i tu upoznaju drugi par koji su tipični ‘white trash’ – glasni, pijani, drogirani i uvek spremni za zabavu ili neku opasnu avanturu. Oni se sprijatelje na odmoru i potom vraćaju svojim životima, ali posle sedam meseci podivljali par dolazi na venčanje mirnog para i nastaje haos. Humora nema i likovi su iritantni, pa ovo preskočite.

DRAMA

Broken Diamonds (Ocena 3/5) je drama o bratu i sestri, čiji otac umre, pa brat koji je pisac u pokušaju mora da odloži put u Pariz i preuzme brigu o sestri koja pati od šizofrenije. Iako su Ben Plat i Lola Kirk dobri u tim ulogama, sam film nije ništa specijalno.

Joe Bell (Ocena 4/5) je drama po istinitim događajima, koja prati čoveka Džoa Bela koji putuje po Americi sa svojim sinom Džadinom i drži govore o vršnjačkom nasilju koje je Džadin trpeo jer je gej. S obzirom da se radi o istinitoj priči, na pola filma saznajemo da Džadin ne putuje sa Džoom, već je samo u njegovoj glavi, jer se pravi Džadin ubio sa 15 godina zbog nasilja koje je trpeo. Mark Volberg je dobar u glavnoj ulozi oca, i dok je ovo film sa važnom porukom i dosta je težak, to što tretira Džadinovu tragičnu smrti kao preokret je minus.

Nowhere Special (Ocena 4/5) je drama smeštena u Belfast, i prati perača prozora i samohranog oca, koji ima neizlečivu bolest, pa traži dobru porodicu koja će usvojiti njegovog malog sina. Iako znamo da sledi tužan kraj, odnos između oca i sina je dosta lepo prikazan zahvaljujući dobroj glumi Džejmsa Nortona u glavnoj ulozi.

Respect (Ocena 3/5) je biografski film o čuvenoj pevačici Areti Frenklin, poznatoj kao ‘Kraljica soula’, i Dženifer Hadson koja je igra je sjajna u toj ulozi. Film prati Aretu od skromnih početaka sve do svetske slave, ali se bavi i mračnom stranom njenog života od seksualnog zlostavljanja, porodičnog nasilja, alkoholizma… Ja nisam toliko upoznat sa Aretinim životom i karijerom, i film je dobar i za njene fanove i ljude koji je ne slušaju; ali je i tipičan biopik o usponu, padu pa opet usponu slavne ličnosti – mada su neke nominacije za nagrade sigurno zagarantovane.

Sweat (Ocena 4/5) je poljska drama o fitnes influenserki Silviji, čiji život pratimo kroz nekoliko dana. Iako je na slikama uvek savršena i spremna da podeli savet o zdravom životu svojim pratiocima, jasno je da se radi o usamljenoj devojci kojoj je imidž najvažniji. Film želi dosta da kaže o sadašnjoj internet kulturi, uticaju društvenih mreža i influenserima, ali je ipak pomalo prazan kao i sama junakinja.

KRIMI, MISTERIJA I TRILER

Beckett (Ocena 3/5) je triler sa Netflixa smešten u Grčku i prati mladi par koji igraju Džon Dejvid Vašington i Alisija Vikander, koji dožive saobraćajnu nesreću u kojoj ona pogine, a on bude svedok otmice sina političara. Ubrzo Beket shvata da ne može da veruje grčkoj policiji i nikome osim sebi, jer svi žele da zataškaju istinu o tome što je video, pa pored lične tragedije mora da se bori i za sopstveni život. Film je okej i podseća na paranoične trilere 70ih.

John And The Hole (Ocena 3/5) je psihološki triler koja prati tinejdžera Džona, koji otkriva duboku rupu u blizini porodične kuće, pa drogira svog oca, majku i sestru, i ubaci ih u rupu iz koje ne mogu da izađu. Kako im je kuća dosta udaljena, niko ne dolazi u pomoć, a Džon se trudi da održi privid normalnosti kod ljudi koji počinju da se pitaju gde mu je porodica. I preostali članovi porodice se pitaju šta nije u redu sa Džonom, koji je očigledno psihopata, i samo povremeno dođe da im ostavi hranu i piće. Mladi glumac Čarli Šotvel kao Džon je dobar, ali falilo mi je više objašnjenja za razlog njegovog postupka i ličnosti.

Naked Singularity (Ocena 2/5) je krimi film o mladom javnom braniocu iz Njujorka, čiji ideali počinju da se ruše kada shvati koliko je sistem korumpiran, pa odlučuje da opljačka multimilionski vrednu drogu svog klijenta. Naravno, plan će se zakomplikovati, i dok film ima dosta preokreta i akcije, meni je bio dosadan i ni po čemu upečatljiv.

No Man Of God (Ocena 2/5) je krimi drama, po istinitom događaju, o FBI analitičaru Bilu Hagmajeru i intervjuima koje je radio sa uhapšenim serijskim ubicom Tedom Bandijem. Između njih se razvija kompleksan odnos, i Elajdža Vud kao agent i Luk Kirbi kao ubica su dobri u svojim ulogama. Sam film nije ništa posebno i veoma je statičan, pa bolje pogledajte seriju Mindhunter koja se bavi razgovorima između FBI profajlera i serijskih ubica.

Stillwater (Ocena 5/5) je drama sa elementima misterije, i u glavnoj ulozi je Met Dejmon kao radnik na nafti Bil koji odlazi iz gradića Stilvoter u Oklahomi u Marselj u Francuskoj, gde je njegova ćerka koju igra Abigejl Breslin u zatvoru jer je optužena za ubistvo svoje devojke. Bil deluje kao tipični Amerikanac, u farmerkama, sa naočarima i kačketom, i odudara od ostalih u tom gradu, i jedini je koji veruju da mu je ćerka nevina. On će se zbližiti sa glumicom samohranom majkom i njenom malom ćerkom, u kojima vidi drugu šansu za normalan život koji nema sa svojom ćerkom. Met Dejmon je tipično odličan, a režiser Tom Makarti (koji stoji i iza Oskarom nagrađenog filma Spotlight) vešto meža dramu i misteriju, bez uplitanja patetike i loših preokreta. Film je inspirisan istinitom pričom o američkoj studentkinji Amandi Noks, optuženoj a potom i oslobođenoj za ubistvo cimerke u Italiji.

AKCIJA

Sweet Girl (Ocena 2/5) je akcioni triler, u kojem Džejson Momoa glumi čoveka čija žena umre kada joj ukinu lek neophodan za život, pa zajedno sa ćerkom kreće u osvetu protiv korumpiranih vlasnika farmaceutske kompanije. Ovo je tipičan triler koje često dobijamo sa Netflixa, i jedino što ga izdvaja jeste jedan preokret na kraju koji potpuno menja radnju filma koji smo do tad gledali, a inače je film potpuno zaboravljiv.

The Protege (Ocena 3/5) je solidan akcioni film. Glavnu ulogu plaćenog ubice igra Megi Kju, koja se već pokazala u sličnim izdanjima od trećeg nastavka Nemoguće misije i serije Nikita. Režiser je Martin Kembel koji je režirao dva filma o Džejms Bondu, a to su GoldenEye sa Pirsom Brosnanom i meni omiljeni film iz serijala, Casino Royale, sa Danijelom Krejgom. Radnja prati plaćenog ubicu Anu, koju je kao devojčicu iz Vijetnama spasio i odgajio plaćenik kog igra Semjel L. Džekson. Kada njega neko ubije, Ana kreće u istragu i trag je vodi nazad u Vijetnam. Akcija je solidna, a radnja donekle predvidljiva, ali je film gledljiv.

FANTAZIJA

The Green Knight (Ocena 4/5) je baziran po legendi o kralju Arturu i njegovim vitezovima, odnosno o jednom od njih, Gavejnu, kojeg igra Dev Patel. Tokom Božića, Gavejn prihvati izazov Zelenog viteza i obezglavi ga, ali Zeleni vitez je natprirodno biće i, pošto preživi, zbog pravila izazova Gavejn za godinu dana mora da ode kod njega i bude obezglavljen. Usput on doživljava brojne neobične situacije poput pričajuće lisice, susreta sa džinovima, duhovima, magijom… Vizuelno film izgleda odlično i ima netipičnu atmosferu, ali dosta toga nije objašnjeno ni razjašnjeno, i oslanja se na metafore i simboliku, pa nekima može biti dosadan.

The Witcher: Nightmare Of The Wolf (Ocena 4/5) je animirani prednastavak smešten u svet sage o Vešcu. Ipak, ovde nije fokus na Geraltu, kojeg u Netflixovoj seriji igra Henri Kavil, već na njegovom mentoru Vesemiru, koji tek treba da se pojavi u predstojećoj drugoj sezoni. I ovde imamo sve što očekujemo u žanru fantastike – hrabre junake, princeze, čudovišta, ali i dosta akcije i krvi; sama animacija u anime stilu je veoma dobra, kao i glasovi. Deluje da nakon uspeha Igre prestola, svaki striming servis želi svoju verziju uspešne serije fantastike, pa nas očekuju adaptacije serijala Gospodar prstenova i Točak vremena; ali za sada jedino Netflix ima hit sa serijom The Witcher, čiju drugu sezonu jedva čekam u decembru, pa je ovaj film taman dovoljan da utoli glad dok nove epizode ne stignu.

HOROR

Demonic (Ocena 3/5) je SF horor, koji prati ženu koja postaje deo naučnog istraživanja koje ubacuje ljude u umove drugih u vidu virtuelne simulacije. Ona ulazi u um svoje majke koja je u komi, a koja je ubila preko 20 ljudi. Junakinja otkriva da možda njena majka nije kriva, već da iza svega stoji demonska zaposednutost. Ovde ima par solidnih scena i mešavina religijskog horora i naučne fantastike je dobra, ali nije ništa za pamćenje.

The Swarm (Ocena 3/5) je francuski horor, o udovici i samohranoj mami dvoje tinejdžera, koja uzgaja skakavce, ali nije baš uspešna, sve dok oni ne probaju njenu krv pa postanu krvoločni. Uskoro mirna zajednica u kojoj oni žive postaje žrtva tih insekata. Film ima zanimljivu premisu, ali je mogao biti mnogo zabavniji nego što je na kraju ispao.

SF

Reminiscence (Ocena 3/5) je mešavina noir filma i naučne fantastike, i smešten je u distopijski Majami u budućnosti. Hju Džekman igra čoveka koji pomaže ljudima da povrate izgubljena sećanja uz pomoć jedne mašine, pa tako upoznaje misterioznu pevačicu koju igra Rebeka Ferguson u koju se zaljubi, ali onda ona nestaje i on kreće u potragu za njom. Iza scenarija i režije stoji Lisa Džoj, koja sa suprugom Džonatanom Nolanom (bratom jednog od meni omiljenih režisera Kristofera Nolana) radi i na seriji Westworld koja se takođe bavi temom budućnosti, tehnologije i ljudskog pamćenja; ali ovaj film ne nudi ništa novo i originalno već podseća na sve druge filmove koje mešaju krimi žanr sa SF-om.

Snake Eyes (Ocena 3/5) predstavlja ribut franšize Dži Aj Džo, bazirane na akcionim figurama, nakon dva ne tako uspešna filma sa Čeningom Tejtumom u glavnoj ulozi; s tim da je ovde fokus na sporednom liku iz naslova. Njega igra harizmatični Henri Golding, i retkost je videti glumca azijskog porekla u blokbasteru iz Holivuda, pa će neuspeh zarade filma sigurno otežati drugim azijskim glumcima da dobiju glavne uloge u velikim franšizama (a opet možda Marvelov Shang-Chi And The Legend Of The Ten Rings bude veoma uspešan). Radnja parti antiheroja koji želi osvetu za ubistvo svog oca i postaje desna ruka nasledniku nindža klana u Tokiju, krijući da zapravo radi za Jakuzu koji ga može odvesti do očevog ubice. Akcija je dosta dobra, kao i prizori Japana od neonom osvetljenih gradova do tradicionalnih kuća i slično. Iako je priča tanka, sam film je zabavan za gledanje, ali više u prvoj nego drugoj polovini koja postaje tipična akcija i uvod u novu franšizu o grupi superheroja vojnika.

The Suicide Squad (Ocena 3/5) je nastavak, a i na neki način ribut ovog serijala, iza kojeg stoji Džejms Gan, koji je režirao Marvelove Čuvare galaksije. Prvi deo su kritičari dosta napljuvali, a gledaoci i fanovi DC-a nisu bili oduševljeni, ali je ipak zaradio dosta para pa naravno da dobijamo i drugi deo. Na samom početku, drugi deo uvodi iz prvog Odreda otpisanih samo Vajolu Dejvis kao Amandu Voler, koja okuplja novi tim; a tu su i Margo Robi i Džoel Kinaman kao Harli Kvin i pukovnik Rik Flag. Od novih glumaca, tu su Idris Elba i Džon Sina, a Silvester Stalone daje glas Kralju ajkuli, koja je humanoindna ajkula. Tu su još brojni neobični zlikovci iz DC-jevih stripova, kao čovek koji ubija tufnama, devojka koja kontroliše pacove itd. Film je na početku dosta zabavniji i zanimljiviji kada vidimo formiranje tima i njihovu interakciju, a neki od likova će izgubiti živote tokom misije. Sama misija je da na ostrvu Korto Malteze unište laboratoriju koja sprovodi eksperimente, i pošto se radi o novom zadatku film stoji sam za sebe nevezano od prošlog filma i ostatka DC-jevih superheroja poput Justice League ili Birds Of Prey. U drugoj polovini postaje malo razvučen i bezobrazni humor i nasilne scene prestaju da šokiraju. Na kraju dobijamo film koji je bolji od previše ozbiljnog prvog dela, ali nije ništa posebno sam za sebe.

DOKUMENTARNI

Lady Boss (Ocena 4/5) je dokumentarac koji se bavi spisateljicom Džeki Kolins. Ne može se reći da je Džeki dobar pisac, ali njeno mešanja glamura sa svetom kriminala i tabu tema kroz veoma detaljne opise seksa čini njene romane zaraznim da ne mogu da se ispuste iz ruku. Pokojna Džeki je, kao i njena starija sestra Džoan Kolins (zvezda sapunice Dinastija) bila simbol 80ih sa svojom bujnom kosom, stajlingom sa velikim naramenicama, i susretima sa slavnima iz Holivuda o čijim je skandaloznim životima pisala, i veoma zanimljiva ličnost.

Roadrunner (Ocena 5/5) je dokumentarni film o čuvenom kuvaru Entoniju Burdejnu, koji je 2018. godine izvršio samoubistvo. On se proslavio putopisnim i kulinarskim emisijama gde je svuda po svetu istraživao različitu hranu i kulturu mesta koje posećuje, i publika i fanovi su voleli njegov iskreni pristup. Ipak, kroz brojne intervjue sa njegovim prijateljima i samim snimcima Entonija shvatamo da se radi o osobi koja je patila od depresije i imao je dosta zavisni tip ličnosti – bilo to droga od koje je uspeo da se izleči, pa ‘normalan život’ koji je želeo kada je dobio ćerku, sve dok mu to nije dosadilo i vratio se karijeri i putovanjima, da bi i to sve odbacio kada je započeo dosta komplikovanu vezu sa italijanskom glumicom Azijom Arđento koju je podržavao u Me Too pokretu protiv producenta Harvija Vajnštajna. Deluje da je Entoni uvek tražio novu opsesiju, sve dok nije sam sebi oduzeo život. Film je dobio dosta kritika zbog negativnog prikaza Azije Arđento koja nije intervjuisana, kao i upotrebe veštačke inteligencije koja imitira Entonijev glas da bude narator filma. Ipak, i pored toga, ovo je odličan dokumentarac o fascinantnoj ličnosti koja nije uspela da se izbori sa svojim ličnim demonima iako je inspirisao dosta ljudi i imao naizgled savršen život.

Val (Ocena 4/5) je dokumentarac sa Amazona, o glumcu Val Kilmeru. On je godinama snimao svoj život, pa vidimo snimke iz detinjstva gde je sa braćom snimao amaterske filmove, sve do studentskih dana i ranih početaka u Holivudu, do uloga u blokbasterima poput Betmena. Nekad je Val bio uspešna filmska zvezda, ali pratio ga je glas da je težak za saradnju (što nije baš prikazano u filmu), a i trenutno je izgubio glas zbog operacije usled raka grla i koristi cev za hranjenje. Jako je potresna scena kada mu pozli prilikom susreta sa fanovima, ali pokazuje da je Val i dalje spreman da se bori, iako više nije deo holivudskog džet seta.