Thelma (2017), The Killing Of A Sacred Deer (2017)

Nakon formulastičnih blokbastera, superheroja, špijuna, globalnog uništavanja i vratolomne akcije, iako sam fan i takvih filmova – nezavisni i čudni autorski filmovi dođu kao osveženje upravo jer nisu tako česti u bioskopima (i češće ih moramo čekati da se pojave na internetu). Psihološki horor iz Norveške Thelma i The Killing Of A Sacred Deer grčkog režisera Yorgosa Lanthimosa su primeri takvih neobičnih filmova, koji će vas svojim trajanjem držati u šoku i terati da ih analizirate tokom i nakon gledanja.

Film Thelma započinje scenom u kojoj otac i mala kćerka idu u lov na divljač, i otac uperi pušku u kćerku koja ne sluti ništa. Nakon napetog uvoda, pratimo odraslu Thelmu, koja napušta rodni gradić i odlazi u Oslo radi studija, i prvi put je samostalna i odvojena od svoje religiozne porodice. Iako ona deluje kao obična, ali konzervativna devojka, shvatamo da nešto tu nije u redu kad se prisetimo prve scene koja otvara film sa malom Thelmom i njenim ocem.

U flešbekovima, vidimo da je Thelma imala bebu brata, koju danas njen otac i majka invalid ne spominju. Thelma počinje da ima epileptične napade, kao i da razvija parapsihološke sposobnosti. Uz to, ona se sprijatelji sa koleginicom sa fakulteta Anjom, u koju se zaljubi. Romantične, seksualne i ljubomorne emocije prema Anji još više utiču na Thelmine napade i moći, i teraju je da preispita svoju veru koju su joj religiozni roditelji usadili.

The Killing Of A Sacred Deer prati neobično prijateljstvo između hirurga Stevena (Colin Farrell) i tinejdžera Martina (Barry Keoghan). Steven ima naizgled savršen život: uspešan je i ugledan doktor, ima savršen dom, prelepu suprugu Annu (Nicole Kidman), i dvoje dece Kim i Boba. Ipak, likovi su hladni i otuđeni, i glumci namerno izgovaraju svoje dijaloge kao bezosećajni roboti, a sam Martin je, iako fin i ljubazan, nekako uvrnut i čudan. Ispostaviće se da je Steven kriv za smrt Martinovog oca tokom operacije koju je izveo pijan, i Martin ima plan za osvetu: on saošti Stevenu da će morati da izabere koga će da ubije – ženu, kćerku ili sina, ili će u suprotnom izgubiti svo troje od neobične bolesti koja počinje paralizom, a završava se krvarenjem iz očiju. Nije objašnjeno odakle Martinu ta moć, ali iznenada Bob prvi oboli, a potom i Kim, i Steven i Anna traže način da spase svoju porodicu bez toga da iko umre.

Yorgos Lathimos kao i u svom prethodnom filmu The Lobster (2015) koristi metafore da nam prikaže nešto sasvim drugo. Dok su u The Lobster ljudi koji ne nađu srodnu dušu postajali životinje, ovde je bolest koju je Martin izazvao kod Stevenove porodice posledice nekažnjenog zločina i prikazuje da naizgled savršeni životi, i savršene porodice, ne postoje.